Vlatka Lemić, TIME MACHINE: arhivske perspektive. Big data of the past

•Descargar como PPTX, PDF•

0 recomendaciones•28 vistas

Međunarodna arhivska konferencija „Tuzlanski ahrivski dani“, Tuzla, 27. i 28. septembar 2019. godine Tema: „Elektronski zapisi kao historijski izvori četvrte generacije – značaj, zaštita i korištenje“

Educación

 Početak -Venice Time Machine (2012)
 Širenje projekta na cjelu Europu (2017)
 Formiranje konzorcija (ljeto 2017)
 “F(uture and) E(merging) T(echnologies)
Flagships” projekt (2018)
 CSA projekt (1.3.2019 - 28.2.2020)
 Time Machine Organization (2019)
 Ugovor o starteškom partnerstvu s JPI-CH

 33 utemeljitelja
 > 300 institucija iz 33 države (7 nac. knjižnica,
19 nac. arhiva, nac. muzeji, 95 akademskih i
znanstvenih institucija, 18 državnih tijela, 30
IT tvrtki…)
 znanje i stručnost – povezivanje
istraživačkog i tehnološkog sektora s
baštinskim ustanovama

 razvoj velikih digitalizacijskih i računalnih
infrastruktura i umjetne inteligencije (AI) s
ciljem umrežavanje europske kulturne baštine
i njezine dostupnosti putem mrežnih stranica i
aplikacija
 kretanje kroz vrijeme kao kroz prostor
 simulacija paralelnih budućnosti i prošlosti
 integracija povijesnih podataka u svakodnevni
život
 promijena opsega istraživačkih metoda u
društvenim i humanističkim znanostima

 ekonomski poticaj
 razvoj novih zanimanja
 nove usluge i proizvodi
 primjena u obrazovnim programima,
baštinskom sektoru, kulturnim i kreativnim
industrijama
 utjecaj na upravljačke politike, ekonomske,
društvene i klimatske (zaštita okoliša)modele

 značajna otkrića na području umjetne
inteligencije, robotike i ICT
 nove tehnologije za razvoj infrastrukture za
skeniranje
 masovna digitalizacija
 jedinstveni savez najboljih europskih „igrača”
u područjne društvenih znanosti, tehnologije,
istraživanja i kulture

 održiva zajednička platforma budućeg razvoja
i istraživanja u području tehnologije, znanosti i
kulturne baštine
 održivost, stalna struktura, financijska
stabilnost
 projekti i partnerstva
 međusektorska komunikacija
 infrastruktura
 umrežavanje
 usluge i podrška

 Venecija TM (1000-2000)
 Amsterdam TM (1550-2000)
 Pariz TM (1000-2000)
 Jeruzalem TM (2000 pr. Kr. - 2000)
 Budimpešta TM (1680-1990)
 Regensburg TM (1200-2000)
 Nuremberg TM (1000-2000)
 Dresden TM (1200-2000)
 Antwerp TM (1500-2000)
 Ghent-Bruges TM (800-2000)
 Napulj / Regija Campania TM (800-2000)
 Donja Austria TM (800-2000)
 Katedrala Sv. Stjepana u Beču TM (1100-1960)
 Utrecht TM (40-2000)
 Limburg TM (1775-2000)

www.icarushrvatska.hr
https://timemachine.eu/

Más contenido relacionado

Más de Arhivistika

Снежана Петров, Етика у конзервацији архивске грађе

Arhivistika

Zakonom o arhivskoj građi Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije“. br. 45/02), definisana je nadležnost Arhiv Federacije, tako da građa nastala u radu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Predsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Potpredsjednika Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, federalnih organa uprave i federalnih ustanova, kao i drugih federalnih institucija, te udruženja građana i drugih pravnih i fizičkih lica koja su organizovana na nivou Federacije, je u djelokrugu rada Arhiva Federacije. Kako Zeničko-dobojski, Posavski i Kanton 10, nemaju svoje Kantonalne arhive, isti su u nadležnosti Arhiva Federacije. Arhiv Federacije, iako je počeo sa radom tek 1997., godine posjeduje 31 fond, 4 zbirke, periodiku sa 32 različite vrste časopisa/novina u kojih je svrstano 24.548 primjeraka novina/časopisa i 752 knjige ukoričenih novina/časopisa iz perioda 1943 -2019. godine, te 8 digitalizovanih glasila iz perioda 1884-2010.godine kao i bibliotečki fond sa cca 2000 bibliotečkih jedinica. Od fondova iz oblasti Uprave i Javne službe Arhiv Federacije posjeduje šesnaest fondova, iz oblasti Nevladine organizacije pet fondova i iz oblasti Privreda i bankarstvo deset fondova. U radu se govori o fondovima koje posjeduje Arhiv Federacije sa akcentom na fondove iz oblasti javne uprave i javne službe, važnosti saradnje između arhiva i organa uprave u cilju zaštite i korištenja arhivske građe, te o iskustvu na sređivanju fondova iz ove grupe.

Sađida Balta, Iskustva na sređivanju fondova iz oblasti javne uprave i javne ...

Arhivistika

Дарко Маринковић, Дигитализација архивске грађе Војног архива – Информациони...

Arhivistika

Rad se uvodno osvrće na nastanak razglednica i njihove početke kao dopisnih karata bez slike (dopisnice), a zatim tijekom povijesti i sa slikom, crtežom, reklamom, kada nastaju razglednice u današnjem smislu riječi. Analizira njihovu ulogu, značaj i mogućnosti korištenja kao arhivskog gradiva nakon obrade i analitičkog sređivanja. Ne zanemaruje vezu s deltiologijom/kartofilijom, filatelijom, lingvistikom, grafologijom, tiskarstvom itd. Tijekom analitičkog sređivanja vrši analizu sadržaja ne samo slike, crteža ili reklame nego i pisanog dijela koji obuhvaća informacije vezane uz tiskare, poštanske urede, poštanske marke, osobe kojima se i o kojima se piše. Promatra jezik i pismo razglednice kao važan izvor informacija o raznim događajima, osobama, mjestima i vremenu življenja. Daje primjere arhivističke obrade razglednica iz analitičkih inventara zbirki razglednica kojih Državni arhiva u Osijeku ima oko 10 000 komada.

Erika Žilić Vincetić, Razglednice u arhivskim fondovima i zbirkama – doprinos...

Arhivistika

Рад ће се бавити практичним искуствима стеченим у раду на уносу у Архис различитих фондова: Министарство просвете, Црквено одељење (1839–1914), Породични фонд Марија Илић Агапова и Максим Агапов (1890–1994) и Књажеска канцеларија (1815–1839). Приликом рада у Архису јављају се два проблема: недовољно познавање информационих технологија и можда још већи проблем недовољно познавање архивистике. У програму, који је врло интуитиван, брзо ћете научити где се уносе који подаци, а да се ти подаци претходно припреме и систематизују потребно је мало више времена. Послове на уносу у Архис започела сам за потребе тестирања подсистема Сређивање и обрада, уносом административног фонда који има разгранату структуру. Већ на самом почетку дошло је до размимоилажења између основних начела дигитализације и наше архивистичке праксе, могућности и на крају стварности. Наиме, програмом је предвиђена израда описа и дигитализацију на нивоу предмета, што се у пракси у скорије време неће бити масовно, јер се већина архива бави сумарним описима предмета у кутији. Издвајају се и наводе само важни предмети, али и они у досадашњој пракси нису имали све елементе аналитичког описа. За фондове или годишта за која недостају књиге раде се пописи предмета, такође без свих елемената аналитичког описа. На крају, лично не сматрам, да има неважних предмета, али не мислим да сваки предмет који се налази у архиву захтева аналитичку обраду. Такође у досадашњој пракси нису одређиване сигнатуре за књиге, већ спољашњи описи, односно етикете, што се приликом уноса у Архис, показало јако непрактично, па су одмах урађене измене о којима се треба и даље договарати. Посебну пажњу обратила бих на израду регистара, који ће бити од великог значаја приликом претраге, како у самом Архису, тако и на сајтовима архива и Претраживачу културног наслеђа Републике Србије.

Татјана Драгићевић, Искуства на уносу података у јединствени информациони си...

Arhivistika

Државни архив Србије – централна и матична установа заштите архивске грађе на територији Републике Србије, поштујући приоритете Владе Републике Србије – дигитализацију у области културе – развија и управља јединственим Архивским информационим системом – Архисом. Дигиталне технологије омогућавају динамичан и отворен приступ свим најважнијим садржајима које одређују културно памћење. Дигитализација културне баштине неопходна је не само због тога што се тиме омогућава њена видљивост на интернету, већ и због адекватног коришћења капацитета у области културе и науке који могу да пруже квалитетан садржај који није везан само за традиционалне форме, већ и за дигитални свет. Архис је пројектован са задатком да се на територији Републике Србије обезбеди једнообразно и стручно вођење документације о културним добрима, утврде број и категорије културних добара, да се омогући заштита и доступност података о богатом културном наслеђу најширој јавности, како у Републици Србији, тако и корисницима у иностранству. Запосленима у архивима у Србији омогућен је аутоматски извоз прописаних и стандардизованих образаца: О-1 (Општи инвентар), О-2 (Улазни инвентар), О-3 (Сумарни инвентар), О-4 (Инвентар микрофилмотеке), О-5 (Досије фонда), Р-1 (Регистар архивске грађе), Р-1ц (Централни регистар архивске грађе) и низа евиденција о архивској грађи и коришћењу архивске грађе на основу унетих података. Корисници архивске грађе имају могућност да из читаонице једног архива приступе бази података о архивској грађи свих архива, односно да на једноставан и брз начин дођу до информације у којим се архивима налази архивска грађа која им је неопходна за истраживање.

Никола Аџић, Архивски информациони систем – АРХИС

Arhivistika

Пандемија корона вируса поставила је велике изазове пред целим човечанством. У овом тренутку је једино извесно да се не види њен крај, нити је сигурно да се неће опет поновити у неком незнатно измењеном облику. Управо због тога је од изузетног значаја да се створе и пажљиво уређују архивски фондови посвећени како медицинским аспектима ове болести тако и њеним посредним и директним утицајима на друштво у целини. COVID-19 је извесно створио читаву ерупцију у информационом смислу. Обиље махом дигиталних записа на ту тему представља изазов за архивисте широм света. Чак и ако се узме у обзир да је велики део тога пресликана информација из примарних извора те се тако може и одбацити, ипак остаје једна велика количина записа који се морају чувати како би истраживачи из свих научних области које се баве овим феноменом могли да дођу до суштинских одговора на своја питања. Било да је то изучавање медицинских аспеката, утицаја на економију, друштвене односе или законодавство, ваљаност записа и њихова логичка повезаност је од изузетног значаја. Директна последица је да је важно додатно уложити у развој дигиталних архива и у техничком смислу али и још више у смислу људских ресурса. Рад описује различита решења и искуства до којих су дошле у изузетно кратком року неке од водећих архивских институција у свету. Поред тога рад се бави и разматрањем потребе за променом позиције архива у ланцу прикупљања и селекције записа односно њиховим активнијим учешћем у формирању фондова.

Мр Мирјана Богосављевић, Очување архивских записа о пандемији корона вируса

Arhivistika

Генерална скупштина ОУН прогласила је 18. децембра 1972. резолуцијом 3010 (XXVII) 1975. годину за међународну годину жена. У Мексико Ситију одржана је од 19. јуна до 2. јула 1975. године 1. светска конференција Међународне године жена (МГЖ), на којој је донесена Декларација о равноправности жена и њиховог доприноса развоју и миру (Declaration of Mexico on the Equality of Women and their Contribution to Development and Peace). Усвојен је Светски акициони план (World Plan of Action for the Implementation of the Objectives of the International Womenʼs Year) и проглашена Декада ОУН за жене: равноправност, развој и мир (1976–1985). У том периоду одржане су међународне конференције жена у Копенхагену (1980) и Најробију (1985). У СФРЈ образован је Југословенски одбор за МГЖ са Видом Томшич на челу, који је припремио Предлог мера за унапређење друштвеног положаја жена у земљи и за даље доприношење међународној активности у ОУН и у покрету несврстаних земаља. Међуресорска радна група за Декаду ОУН за жене формирана је 1. септембра 1977. године са задатком да координира и усмерава рад савезних органа управе и савезних организација на реализацији одлука МГЖ – ОУН 1975. За председника именована је Зора Томич, чланица Већа СИВ и председница Савезног комитета за здравство и социјалну заштиту. После реорганизације савезне управе, маја 1978. године дошло је до спајања Савезног комитета за здравство и социјалну заштиту и Савезног комитета за рад и запошљавање, то јест, формирања Савезног комитета за рад, здравство и социјалну заштиту. Међуресорска група наставила је рад при овом Комитету, а за председницу је именована Мила Ђорђић, заменица председника Савезног комитета за рад, здравство и социјалну заштиту. Међуресорска радна група образована је од представника савезних органа и савезних организација и представника социјалистичких република и аутономних покрајина са задатком да координира активности на остваривању циљева Декаде ОУН за жене, али и да организира припреме за учешће Југославије на скуповима у систему ОУН и Покрета несврстаности, који се односе на питања унапређивања положаја и улоге жена – 1979. одржана је у Багдаду посебна Конференција неразвијених земаља (НЗ) и земаља у развоју (ЗУР) о „Улози жена у развоју“, 1981. године у Хавани састанак врхунских стручњака НЗ и ЗУР у области „Жена и развој“.

Др Светлана Стефановић, Међународна година жена – ОУН 1975. у фондовима Архи...

Arhivistika

Рад има за циљ да прикаже фондове и збирке у Архиву Суботице који се односе на тему руске емиграције у међуратном периоду и који су коришћени при истраживању као изворна архивска грађа. Пажња је посвећена структури и стању ових фондова, садржају докумената те анализи самога догађаја. За опис су изабрани фондови који су највише коришћени при истраживању и они са најмасовнијим подацима мада се подаци о теми могу пронаћи у више других фондова. Текст рада указује на богате и разноврсне архивске документе чијим истраживањем су искрсле нове чињенице дотада непознате о поменутој теми. Акценат је стављен на приказ самога догађаја и живота руских емиграната у Суботици у времену од 1919-1941. године, који су оставили видљив траг у друштвеном и културном животу, као и дали допринос у погледу економског развоја радећи као инжењери, лекари, геометри, трговци, учитељи и професори. Значајно је истаћи да су документи публиковани у више стручних радова.

Татјана Сегединчев, И Архивска грађа као извор за историју руске емиграције у...

Arhivistika

Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. . Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара. Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др. Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари. Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.

Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву Ниш

Arhivistika

Arhivski fond Kotarski sud u Cavtatu vodi se u Pregledu arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske pod signaturom HR-DADU 158, a čuva se u Državnom arhivu u Dubrovniku u palači Sponza. Ostavinski spisi čine jednu seriju spisa arhivskoga fonda Kotarskoga suda u Cavtatu. Ovu cjelinu arhivskoga gradiva čine arhivske knjige – protokoli ostavinskih rasprava oznake A (za vremenski raspon od 1898. do 1933. godine) i protokoli ostavinskih rasprava oznake O (za vremenski raspon od 1933. do 1947. godine). Za ranije razdoblje (1860-1897) protokoli nisu sačuvani. Arhivski spisi pohranjeni su u arhivskim kutijama. Serija ostavinskih spisa Kotarskog suda Cavtat od 1898. do 1947. sređena je u ukupno 147 arhivskih kutija, gdje su spisi složeni po svojem tekućem broju, i to iz vremena austrijske uprave od 1898. do 1918. godine u 77 arhivskih kutija – 3323 ostavinska spisa, a iz razdoblja Kraljevine SHS tj. Jugoslavije i ratnog i poratnog razdoblja od 1919. do 1947. u 70 arhivskih kutija – 2688 ostavinskih spisa, što ukupno čini 6011 ostavinskih spisa. Ključni spis svake ostavine je smrtovnica, koja nam daje podatke o pokojnikovu zanimanju, godinama starosti, vjerskoj pripadnosti, bračnom stanju, mjestu prebivališta, danu i mjestu smrti. Najzanimljiviji su dijelovi ostavine zapisnici s ostavinskih rasprava i prilozi. Priloge u pravilu čine oporučna izjava umrloga, najčešće kao usmeni izraz posljednje volje uz nazočnost svjedoka, popisi nepokretne i pokretne imovine umrloga, različiti bankovni računi i troškovnici, izjave o dugovanjima ili zadužnice, potvrde o isplaćenim kamatama i glavnicama, prijepisi javnobilježničkih ugovora o zajmovima i hipotekama itd. Ovdje ćemo dati nekoliko primjera ostavinskih spisa i to nakon smrti intelektualca, veleposjednika, brodovlasnika, trgovca te umrlih ili poginulih pomoraca i iseljenika u Americi. Ukazati ćemo na značaj ostavinskih spisa kao prvorazrednog izvora za istraživanje povijesti svakodnevice jednoga kraja, u našem slučaju Konavala, iz kojih možemo iščitati splet gospodarskih, društvenih i socioloških odnosa, odnosa unutar obitelji i obitelji prema van, počevši od zajednice u kojoj živi, najbližega rodbinskog ili seoskog okruženja, pa šire, sve do onog iseljenog člana.

Dr Ivo Orešković, Ostavinski spisi Kotarskog suda u Cavtatu – ogledalo svakod...

Arhivistika

Фотографија као архивски документ пружа драгоцене податке о људима, местима, објектима и догађајима. У расветљавању неког догађаја може бити помоћни историјски извор, а понекад и основни и главни извор података. У појединим случајевима, сагладевајући фотографске снимке могуће је реконструисати ток комплетног историјског догађаја уз помоћ архивске грађе - писаних докумената. Историјски архив „31. јануар“ у Врању поседује богату Збирку фотографија која садржи више од 2000 фотографија о људима, местима, објектима и догађајима са простора југа Србије и обухвата период од 1879. до 1999. године. Осим у Збирци фотографија, врањски Архив поседује фотографски материјал који се налази у Збирци докумената Добривоја Јовановића, која поред копије докумената из других установа заштите архивске грађе, садржи и фотографске снимке настале у Другом светском рату и обилује фотографијама припадника партизанског покрета. Поред ове две збирке, фотографије чине саставни део фондова: Акционарског друштва „Слободна реч“ у Врању, Подружнице Удружења носилаца албанске споменице 1915-1916. у Врању и Сурдуличког културног центра у Сурдулици. Акционарско друштво „Слободна реч“ у оквиру архивске грађе поседује обиље фотографског материјала који је настао током рада ове регистратуре. Фотографије штампаног медија „Слободна реч“ које су сачуване и предате Историјском архиву у Врању обухватају период од 70-их година 20. века до 2004. године и представљају драгоцени историјски извор за сва политичка, привредна, културна, спортска и друга дешавања у Врању и околним местима. Овај рад је посвећен фотографији као сведоку историјских збивања.

Драгана Станисављевић и Бранка Јаначковић, Фотографија као сведок историјских...

Arhivistika

Архиви у Србији су првенствено установе заштите архивске грађе као културног чија је основна делатност да прикупљају, чувају, обрађују, штите и презентују архивску грађу насталу у раду државних установа и истакнутих појединаца од значаја за историју Србије и српског народа. Архивска грађа настала у раду органа управе, привредних, здравствених, научних и културних установа представља драгоцен извор за многа научна истраживања. Међутим, у архивима се чува и обиље специфичне архивске грађе. Овде првенствено мислимо на илустративни материјал односно различите врсте проспеката, позивница за разне друштвене догађаје, фотографије, плакате, посетнице, позоришне репертоаре и програме, рекламни материјал. За потребе њиховог адекватног чувања у архивима се често формирају збирке (према врсти грађе, тематским карактеристикама, а могу представљати и скуп докумената различитог порекла а једнаких материјалних карактеристика или сродног садржаја). Предмет овог рада биће, првенствено, збирке фотографија, плаката, Varia и поклона и откупа које су заступљене у већини архива у Србији. Илустративни материјал је често и саставни део многих личних и породичних фондова, као и архивске грађе настале радом културних, спортских и других грађанских удружења.

Славица Соломун, Илустративни материјал као извор научних истраживања

Arhivistika

На иницијативу Др Владана Ђорђевића угледног војног лекара 6.фебруара по новом календару 1876. године основано је Српско друштво Црвеног Крста, које је исте године 24. марта 1876. године приступило Женевској конвенцији. Рад друштва био је усмерен на прикупљању новчаних, материјалних средстава, организовању болница, обуку добровољних болничарки , набавку санитетског материјала , ангажоваљу лекара и др. Нишки одбор Црвеног Крста је формиран 7. јануара 1878. године као огранак Српског друштва Црвеног крста. У Историјском архиву Ниш, поред значајних фондова чува се и архивски фонд „ Главни одбор Црвеног крста- Окружни одбор Ниш“ са граничним годинама од 1929-1947. Фонд се састоји од 74 кутија и 117 књиге.

Наташа Раденковић, Главни одбор Црвеног крста Србије – Окружни одбор Ниш (187...

Arhivistika

Организовањем изложби архивске установе едукују јавност, неријетко разбијају предрасуде, утичу на контраверзнa и актуелна питања, са тенденцијом стварања колективне меморије. Изложба Архива Брчко дистрикта БиХ „Дружба сестара милосрдница у Брчком 1886 – 1984“, као и публикацијa која прати Изложбу: Монографија "Дружба сестара милосрдница св. Винка Паулског у Брчком", у циљу презентације културног насљеђа, хронолошки свједочи о животу ове сестарске дружбе говором докумената као историјског извора.

Тамара Вијоглавин Манчић, Отргнуте од заборава и контроверзи: Сестре милоср...

Arhivistika

U ovom radu dan je prikaz sačuvanog arhivskog gradiva fonda: Biđ-bosutska vodna zadruga 1924. – 1948. (HR-DAVU-VK-403), koje je Državni arhiv u Vukovaru preuzeo 2013. godine od Hrvatskih voda – Vodnogospodarskog odjela za srednju i donju Savu u Vinkovcima. Osnivanjem Vodne zadruge za obranu od poplave Save i isušenje bosutskog područja (Biđ-bosutska vodna zadruga) sa sjedištima u Vinkovcima i SremskojMitrovici započelo se s prvim organiziranim zahvatima na području hidroregulacije i hidromelioracije čitavog bosutskog sliva koje je obuhvaćalo kompletan prostor današnjeg Srema (hrvatski i srpski dio u Vojvodini). Sačuvani planovi izgradnje prvog cjelovitog savskog nasipa od Županje do SremskeMitrovice 1928.-1933. godine, regulacije poplavnih područja i kanalskih mreža, projekti izgradnje crpnih stanica i drugih vodograđevnih objekata (stražarnice, upravne zgrade), zapisnici sa sjednica organa upravljanja, normativni akti i tekući spisi svjedoče o organiziranoj vodograđevnoj djelatnosti na području Srema u razdoblju od osnivanja zadruge 1924. godine do njena ukidanja 1948. godine, kada se, uslijed zakonskih promjena, vodograđevna služba centralizira u rukama resornih republičkih ministarstava u resoru poljoprivrede, a izvođenje radova povjerava privrednim državnim poduzećima. U tom smislu cjelovito sačuvano arhivsko gradivo ovoga fonda ne samo da reprezentira jedinstven obrazac djelovanja jedne vodne zadruge u vremenu Kraljevine SHS/Jugoslavije, već i predstavlja bogat i vjerodostojan povijesni izvor za proučavanje povijesti vodograđevne djelatnosti na sremskom području do 1945. godine, kada se, uslijed novo ustrojenih republičkih granica do tada jedinstven prostor razdvaja na dva dijela, hrvatski pod upravomFederalne države Hrvatski, i vojvođanski pod upravom Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine u Novom Sadu.

Stjepan Prutki, Arhivsko gradivo Biđ-bosutske vodne zadruge – izvor za prouč...

Arhivistika

Архиви чувају архивске фондове школа који су дио баштине једног народа и његовог културног развоја. Недовољно коришћени за истраживања, архивски фондови школа не представљају само изворе за истраживање историје одређене школе и школства. Они садрже историјске изворе о ученицима, просвјетним радницима и знаменитим личностима, њиховој свакодневници живота, изворе за породичну и локалну историју. Будући да је њихова грађа настајала у одређеном друштвеном, политичком и културолошком систему једне државе, веома је значајна за истраживање одређеног цјелокупног историјског временског периода. У раду ће се анализирати историјски извори школа за историјска истраживања на различите теме, а у циљу приближавања истих широј јавности.

Мр Александра Пијук-Пејчић, Архивски фондови школа у служби историјских извора

Arhivistika

Аутор прилога је као архивиста у Архиву Југославије извршио архивистичку обраду фонда Савезна комисија за културне везе са иностранством, и потом је као историчар користио ту грађу за сопствена историографска истраживања. Приметио је да је већина историографских радова о спољној политици ФНРЈ/СФРЈ фокусирана на питања високе политике и економије, занемарујући друга подручја сарадње Југославије са иностранством (што проистиче из садржаја коришћених докумената из фондова Архива Министарства иностраних послова и из фонда Кабинет председника републике у Архиву Југославије).

Иван Хофман, Савезна комисија за културне везе са иностранством – извор за пр...

Arhivistika

Namjera autorice je napraviti sveobuhvatan prikaz građe sa informacijama o količini, fizičkom stanju, stepenusređenosti, načinu formiranja zbirki i fondova, njihovom sadržaju i načinu sređivanja. Najviše plijene pažnju rukopisne zbirke čija djela većim dijelom potiču iz velikih islamskih centara, ali je značajan broj i onih koji su nastali u našim krajevima. Djela autora sa naših prostora zaslužuju posebnu pažnju s toga će se njima podrobnije pristupiti te će se u radu naći prevedeni dijelovi nekih od rukopisa. Fragmenti nekih od raritetnih i unikatnih primjeraka prikazat će se kroz fotografiju.

Ma Elma Dervišbegović, Predstavljanje građe na orijentalnim jezicima koja se ...

Arhivistika

Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi. U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.

Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра Обреновића

Arhivistika

Más de Arhivistika (20)