1. 6. ПОПУЛАЦИЈА (20 бодова)
Јединке исте врсте које истовремено живе на истом месту и међусобно се укрштају и
дају потомство чине једну популацију. Постојањем популације продужава се врста.
Популација је нешто што можемо да сретнемо у природи, као што је популација јелена,
медведа, вукова, мрава и неких биљака.
Свака популација има оредђене особине а то су : бројност, густина, просторан
распоред, узрасна структура. Па да кренемо редом са објашњењем особина.
1. БРОЈНОСТ
На бројност популације утиче наталитет.
Наталитет је број рођених јединки у
одређеном временском интервалу (у току
једног дана, месеца или године). Морталитет
је број умрлих јединки. Јединке у популацији
умиру због старости, болести или недостатка
ресурса (хране, воде). Емиграција је процес
исељавања јединки из једне популације.
Емиграцијом се смањује популација.
Имиграција је досељавање јединки у
популацију. Тако се повећава број јединки
популације.
2. ГУСТИНА
Густина популације се изражава преко броја јединки на јединици површине (ако је
у питању копно) или запремине (ако је у питању вода).
3. ПРОСТОРНИ РАСПОРЕД
Јединке у једној популацији могу да
буду распоређане равномерно (као
што човек сади равномерно неко воће
или поврће), неравномерно или
случајни распоред. Неравномеран
распоред се најчешће јавља у
природи. Тако су биљке распоређане,
јер расту које куде по шуми. И имамо
групни распоред, а такво је јато
(птице и рибе), колонија (мрави,
термити), чопор (вукови, хијене,
лавови), крдо (зебре, антилопе), рој
(пчеле, осице).
2. 4. УЗРАСНА СТРУКТУРА
У једној популацији можемо да
сретнемо јединке мушког и женског
пола. ЗАтим ту су јединке различите
старости. Узрасна структура је
бројчани однос старијих и млађих
јединки. Ако је у једној популацији
већи број младих а мање старијих
популација онда има нормалан
пирамидалан изглед, и тада се
популација повећава.
5. РАСТ ПОПУЛАЦИЈЕ
Раст популације може бити позитиван или негативан. Ако има више рођених од
броја умрлих јединки онда кажемо да је раст позитиван.
Бројни фактори утичу на величину популације. То су конкуренција међу јединкама.
Јединке се међу собом често боре за превласт, за храну, воду , територију, женку. Затим ту
су природни непријатељи. Паразити који често нападну неку популацију и често та
популација због њих страда. Климатски услови могу бити повољни или неповољни за
популацију. И на крају најгори фактор је човек, који све уништава око себе. Сече и крчи
шуме, убија ретке животиње.
Популације се могу и истраживати тако што се чипују као што су то неке крупније
дивљачи. Тако могу да се прате у природи, где се крећу, чиме се хране итд. Птице се
прстенују и тако прате. Тако знамо да у кањону реке Увац на Златару има око 300 парова
белоглавих супова.
Домаћи задатак:
1. На слици која је приказана доле на следећој страни које популације животиња
препознајете?
2. Наведите која је популација животиња најбројнија.
3. Ко је међу тим животињама биљојед?
4. Ко је међу тим животињама месојед?
