SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 9
Рационализам
„ Није утицај неба идејствовало у мени сазнања, него су она, према Платоновом учењу,
почивала у скривеној природи моје душе, па их је само продубио призор стварности“
Хармонија светла, Кеплер
Рационализам
 „ Епистемолошко схватање према коме је разум најважнији и најпоузданији извор сазнања“
Филозофи рационализма:
 Барух Де Спиноза
 Готфрид Лајбниц
 Рене Декарт
Лајбниц
 „Теодицеја“ – филозофска дисциплина о Богу која покушава
да помири постојање зла и патње на овом свету са
постојањем свемогућег доброг божанства
 Појам Бога укључује апсолутну егзистенцију (Бог постоји по
себи, неовисно о икаквом узроку), савршену есенцију (Бог има
у себи пунину битка и савршености) и савршену каузалност
(Бог је први узрок и задњи циљ свега)
 појам теодицеја први увео Лајбниц у свом истоименом делу
где се труди да докаже да је овај свет најбољи од свих
могућих светова и да постојање зла на свету не
противречи Божјој доброти, већ је плод човекове слободне
воље
Готфрид Лајбниц, рођен 1646.г.
у Лајпцигу
„Теодицеја“
Лајбниц
 Односи добра и зла:
 Однос целина и дела – неки поступци изгледају као зло, али за целину чине добро (у
васпитању, у лечењу), Лајбниц посебно истиче да неправедна казна не може довести
до доброг
 Контраст – добро не би истицали да нема зла
 Релативна мера – оно што је зло може некад бити и добро, јер као што пословица
каже: „ од сваког зла има горег“
 Подстицај за усавршавањем – постоји физичко, метафизичко и морално зло које се не
може искоренити, али личним усавршавањем се може ублажавати и превазићи
Спиноза
 Дело „Етика“, издато постхумно, његово највеће дело које има
математички приступ, састоји се од дефиниција од којих се
потом изводе аксиоми и теореме
 Људска природа се састоји од афектно и разумско сазнање
 Афекти:
 Жудња: надметање, љубомора, пијанство, благонаклоност,
среброљубље, нада
 Радост: љубав, оптимизам, сигурност, веселост духа
 Жалост: мржња, малодушност, песимизам, несигурност, страх,
очајање
 Интелектуална љубав или љубав према Богу – најјачи афекат –
„Узвишено је исто тако тешко као што је и ретко“
 Афекти се такође деле и на:
 Активни(позитивни) – радост и жудња
 Пасивни(негативни) - жалост
Барух Де Спиноза, рођен
1632.г. у Амстердаму
Декарт
 Супстанција или биће по Декарту може бити бесконачна (Бог, независна
од других) и коначна (сва остала бића, њихово постојање зависи само од
Бога)
 Коначна супстанција се дели на:
 Просторну супстанцију – телесно биће које заузима простор
 Мисаону супстанцију – биће које мисли
 Главна дела су му: „Расправа о методи“, „Принципи филозофије“, „Страсти
душе“ Рене Декарт, рођен
1596.г.
Декарт
 Декартово схватање метода: метода је скуп јасних и једноставних правила којих се треба
строго придржавати
 Методе нам помажу да разликујемо истину од неистине и њихова константна употреба
током истраживања нам увећава знање
 Може се доћи до открића и без метода, и као таква их преписује случајности
 Декартова четири правила методе:
 Правило очигледности – истраживање треба вршити док се не дође до сазнања која су јасна и
разговетна(заснована на интуицији)
 Правило анализе – сазнања која су сложенија треба растављати на простије док се не дође до оних
која су очигледна
 Правило синтезе – од тако добијених очигледних сазнања, треба ићи ка сложенијим све док се не
дође до почетног проблема
 Правило набрајања – све етапе истраживања треба навести
 Ова четири правила су основ критичког мишљења – истрајно и доследно, логичко
проверавање истинитости онога што мислимо да знамо
Декарт
 Хиперболичка скепса – Декартов метод одвајања извесних(несумњивих) сазнања од
неизвесних да би се открио основни принцип сазнања
 „У све се може сумњати“
 Декарт доводи у питање човекова чула и каже да могу да преваре
 „cogito ergo sum“ – „Мислим дакле постојим“
 Јесте непосредна, интуитивна истина
 У све се може сумња осим у сумњу, јер сумња је мишљење, тако да је мишљење оно што
сигурно постоји, јер управо када човек себе доводи у питање, себе и производи, чини
постојећим
 Овим Декарт показује да је јединно очигледно извесно биће које мисли, јер мораш да
постојиш као биће коће мисли како би сањао, веровао...
КРАЈ

Más contenido relacionado

Similar a Рационализам - Богдан Мицић.pptx

Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzony995
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicije
Ana Rasic
 
хеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофијахеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофија
filozofskaazbuka
 
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Nebojsa Jovanovic
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
JobKir1
 
NLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
NLP i meditacija - Elena Antonovska EdizerNLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
NLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
NLP Centar Beograd
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Nebojsa Jovanovic
 

Similar a Рационализам - Богдан Мицић.pptx (20)

Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvesti
 
Psihijatrija
PsihijatrijaPsihijatrija
Psihijatrija
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicije
 
Logika Prezentacija Terzic
Logika Prezentacija TerzicLogika Prezentacija Terzic
Logika Prezentacija Terzic
 
хеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофијахеленистичко римска филозофија
хеленистичко римска филозофија
 
паскал 2
паскал 2паскал 2
паскал 2
 
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
 
сократ 1
сократ   1сократ   1
сократ 1
 
име и појам филозофије
име и појам  филозофијеиме и појам  филозофије
име и појам филозофије
 
основна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживањаосновна филозофска питања и подручја истраживања
основна филозофска питања и подручја истраживања
 
Info opo
Info opoInfo opo
Info opo
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
 
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive PsychologyTehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
Tehnike Primenjene pozitivne psihologije - Applied Positive Psychology
 
NLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
NLP i meditacija - Elena Antonovska EdizerNLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
NLP i meditacija - Elena Antonovska Edizer
 
филозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму   копијафилозофија у апологетици и гностицизму   копија
филозофија у апологетици и гностицизму копија
 
Učenje i viši kognitivni procesi 7. Simboličke funkcije, I Deo: Koncepti, kat...
Učenje i viši kognitivni procesi 7. Simboličke funkcije, I Deo: Koncepti, kat...Učenje i viši kognitivni procesi 7. Simboličke funkcije, I Deo: Koncepti, kat...
Učenje i viši kognitivni procesi 7. Simboličke funkcije, I Deo: Koncepti, kat...
 
File21
File21File21
File21
 
Imanuel kant-kritika-prakticnog-uma
Imanuel kant-kritika-prakticnog-umaImanuel kant-kritika-prakticnog-uma
Imanuel kant-kritika-prakticnog-uma
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
 
Misljenje gimnazija
Misljenje gimnazijaMisljenje gimnazija
Misljenje gimnazija
 

Рационализам - Богдан Мицић.pptx

  • 1. Рационализам „ Није утицај неба идејствовало у мени сазнања, него су она, према Платоновом учењу, почивала у скривеној природи моје душе, па их је само продубио призор стварности“ Хармонија светла, Кеплер
  • 2. Рационализам  „ Епистемолошко схватање према коме је разум најважнији и најпоузданији извор сазнања“ Филозофи рационализма:  Барух Де Спиноза  Готфрид Лајбниц  Рене Декарт
  • 3. Лајбниц  „Теодицеја“ – филозофска дисциплина о Богу која покушава да помири постојање зла и патње на овом свету са постојањем свемогућег доброг божанства  Појам Бога укључује апсолутну егзистенцију (Бог постоји по себи, неовисно о икаквом узроку), савршену есенцију (Бог има у себи пунину битка и савршености) и савршену каузалност (Бог је први узрок и задњи циљ свега)  појам теодицеја први увео Лајбниц у свом истоименом делу где се труди да докаже да је овај свет најбољи од свих могућих светова и да постојање зла на свету не противречи Божјој доброти, већ је плод човекове слободне воље Готфрид Лајбниц, рођен 1646.г. у Лајпцигу „Теодицеја“
  • 4. Лајбниц  Односи добра и зла:  Однос целина и дела – неки поступци изгледају као зло, али за целину чине добро (у васпитању, у лечењу), Лајбниц посебно истиче да неправедна казна не може довести до доброг  Контраст – добро не би истицали да нема зла  Релативна мера – оно што је зло може некад бити и добро, јер као што пословица каже: „ од сваког зла има горег“  Подстицај за усавршавањем – постоји физичко, метафизичко и морално зло које се не може искоренити, али личним усавршавањем се може ублажавати и превазићи
  • 5. Спиноза  Дело „Етика“, издато постхумно, његово највеће дело које има математички приступ, састоји се од дефиниција од којих се потом изводе аксиоми и теореме  Људска природа се састоји од афектно и разумско сазнање  Афекти:  Жудња: надметање, љубомора, пијанство, благонаклоност, среброљубље, нада  Радост: љубав, оптимизам, сигурност, веселост духа  Жалост: мржња, малодушност, песимизам, несигурност, страх, очајање  Интелектуална љубав или љубав према Богу – најјачи афекат – „Узвишено је исто тако тешко као што је и ретко“  Афекти се такође деле и на:  Активни(позитивни) – радост и жудња  Пасивни(негативни) - жалост Барух Де Спиноза, рођен 1632.г. у Амстердаму
  • 6. Декарт  Супстанција или биће по Декарту може бити бесконачна (Бог, независна од других) и коначна (сва остала бића, њихово постојање зависи само од Бога)  Коначна супстанција се дели на:  Просторну супстанцију – телесно биће које заузима простор  Мисаону супстанцију – биће које мисли  Главна дела су му: „Расправа о методи“, „Принципи филозофије“, „Страсти душе“ Рене Декарт, рођен 1596.г.
  • 7. Декарт  Декартово схватање метода: метода је скуп јасних и једноставних правила којих се треба строго придржавати  Методе нам помажу да разликујемо истину од неистине и њихова константна употреба током истраживања нам увећава знање  Може се доћи до открића и без метода, и као таква их преписује случајности  Декартова четири правила методе:  Правило очигледности – истраживање треба вршити док се не дође до сазнања која су јасна и разговетна(заснована на интуицији)  Правило анализе – сазнања која су сложенија треба растављати на простије док се не дође до оних која су очигледна  Правило синтезе – од тако добијених очигледних сазнања, треба ићи ка сложенијим све док се не дође до почетног проблема  Правило набрајања – све етапе истраживања треба навести  Ова четири правила су основ критичког мишљења – истрајно и доследно, логичко проверавање истинитости онога што мислимо да знамо
  • 8. Декарт  Хиперболичка скепса – Декартов метод одвајања извесних(несумњивих) сазнања од неизвесних да би се открио основни принцип сазнања  „У све се може сумњати“  Декарт доводи у питање човекова чула и каже да могу да преваре  „cogito ergo sum“ – „Мислим дакле постојим“  Јесте непосредна, интуитивна истина  У све се може сумња осим у сумњу, јер сумња је мишљење, тако да је мишљење оно што сигурно постоји, јер управо када човек себе доводи у питање, себе и производи, чини постојећим  Овим Декарт показује да је јединно очигледно извесно биће које мисли, јер мораш да постојиш као биће коће мисли како би сањао, веровао...