1. SILIKATNE ALGE
• Nazivaju se jos i dijatomeje.Njihov latisnki naziv je
Bacillariophyta.
• Silikatne alge su jedna od najmladjih grupa
algi,nastale su pre oko 150 miliona godina.
• Zive gotovo svuda na planeti,i mogu se prilagoditi
svim uslovima zivota.
• One su jedna od najrasprostranjenijih
vrsta algi.
• Naziv su dobile po svom omotacu,koji
se naziva teka,i izgradjen je SiO2

2. GRADJA
GRADJA SILIKATNIH
SILIKATNIH ALGI
ALGI
• Njihovo telo podseca na kutiju
• Imaju cvrst omotac sagradjen od silicujum
oksida,poznatiji kao teka.
• U centralnom delu celije se nalazi vakuola
• Na rubovima celije,uz oklop,se nalazi
citoplazma u koju je smesteno loptasto jedro
• U celiji se nalaze I hromatofori,koji su plocasti
ili socivasti.

3. • U tim hromatoforima se nalazi hloforil,a i c,kao i
pigment karotenoid.Za silikatne alge
karakteristican dijatomin.
• Rezervi secer silikatnih algi je polisaharid
hrizolaminarin
• Silikate alge su uglavnom jednocelijski
organizmi,ali se ponekad udruzuju u kolonije
• Poznate kolonije su
-Plocasta kolonija(Fragilaria)
-Zvezdasta kolonija(Asterionella)
-Jedine u cevi od sluzi(Cymbella)

4. RAZMNOZAVANJE
SILIKATNIH ALGI
• Ova vrsta algi razmozava se vegetativno i
polno.
• Vegetativno se postize deobom ako je u
pitanju jednocelijski organizam,ili raskidanjem
kolonija.
• Deoba silikatnih algi je specificna zbog
silikatnog omotaca.
• Svaka od dve cerke celije dobija po pola
silikatnog oklopa,a drugi deo oklopa stvara
sama

5. • To za posledicu ima da je cerka celija iste
velicine kao majka celija.
• Zbog silikatnog oklopa,celija ne moze da
raste,a stalno se vrsi deoba celija,tako dolazi
do nestajanja algi.
• To se resava obrazovanjem auksospore,koja
nastaje od zigota i raste do normalne velicine
celije,i tek onda stvori silikatni omotac.
• Polno razmozavanje se obavlja
izogamijom,heterogamijom i oogamijom
• Do polnog razmozavanja dolazi kad celija
postane isuvise mala

6. SISTEMATIKA
• Sve silikatne alge svrstavamo u dve klase.
• Prva klasa su nepokretne alge koje imaju
radijalnu simetriju.Veliki broj ove klase
silikatnih algi naseljava mora.
• Druga klasa obuhvata alge koje imaju
bilateralnu simetriju.One se krecu pomocu
posebne organele koja se naziva rafa,koja je u
obliku pukotine ili kanala.Ona luci sluz u
jednom pravcu,a alga se krece u
suprotom.Ove alge su najcesce stanovnici
bentosa

7. STANISTE I NACIN ZIVOTA
• Najcese se mogu naci u morima i u slatkim
vodama.Manje ih ima u zemljistu,a mogu se
naci I u telima nekih vodenih biljaka.
• Ipak najveci broj nasevalja vodenu sredinu
dubine od 40 do 60 m,a u morima i na vecim
dubinama.
• Optimalna temperatura za razvijanje ovih algi
je 10-20°C.Ali mogu da zive i na temperaturi
do 50 stepeni.
• Zive I na termomineralnim izvorima,i mogu se
naci na svim delovima sveta.

8. ZNACAJ SILIKATNIH ALGI
• Znacajni su proizvodjaci organskih supstanci i
kiseonika
• Silikatne alge su pocetna karika u lancu
ishrane
• Oklopi izumrilih algi su u proslosti padali na
dno i tako stvorili debeli sloj tzv. dijatomita.
• Dijatomit je jako cvrst materijal i koristi se u
gradjevinarstvu.
• Silikatne alge su dobri bioindikatori zato sto se
lako prilagodjavaju svim uslovima na zemlji