2. Динар је званична валута Републике Србије.
Међународна ознака валуте за динар је RSD.
Назив динар води порекло од римске монете
денаријус, што означава десетицу.
3. Динар се међу Србима први пут помиње у
XIII веку. Краљ Радослав, најстарији син
Стефана Првовенчаног, био је први српски
владар који је ковао сопствени новац.
Иначе, динар је представљао једно од
најбитнијих обележја самосталности Србије
у средњем веку.
4. Први папирни динари у Србији појављују се
у XIX веку. На данашњим новчаницама
приказани су портрети људи значајних за
историју Србије.
У оптицају су новчанице у следећим
апоенима:
•
5. - 10 динара: с ликом Вука Караџића( 1787- 1864),
реформатора српског језика и сакупљача српских
народних умотворина. У српски правопис увео је
правило Пиши као што говориш, а читај као што
је написано. Народни језик прогласио је
књижевним, објавио српски речник и граматику.
6. - 20 динара: с ликом Петра II Петровића
Његоша(1813-1851)био је владика и писац. Аутор
је спева Горски вијенац.
7. - 50 динара: с ликом Стевана Мокрањца(1856-
1914)српског композитора, који је значајно
допринео рађању стила националне музичке
уметности.
8. - 100 динара: с ликом Николе Тесле(1856-1943),
српског научника и проналазача. Бавио се
физиком и електротехником.
9. - 200 динара: с ликом Надежде Петровић (1873-
1915) српске ликовне уметнице. Оснивач је Кола
српских сестара.
10. - 500 динара: с ликом Јована Цвијића ( 1865-1927),
српског научника. Проучавао је Србију и Балканско
полуострво.
11. - 1000 динара: с ликом Ђорђа Вајферта (1850-
1937), српског индустријалца и најпознатијег
гувернера Народне банке Србије.
12. - 2000 динара: с ликом Милутина Миланквића
(1879-1958), српског научника, који се бавио
астрономијом, математиком и климатологијом.
13. - 5000 динара: с ликом Слободана
Јовановића(1869-1958), једног од највећих српских
политичара и државника 20. века.
14. За појаву српског кованог новца од
великог значаја било је и богатство
Србије рудницима сребра, те се сав
средњовековни новац Србије ковао у
сребру.
У Србији се сада у оптицају налази
новац који се кује од 2003. године,
номиналне вредности од:
15. - 1 динар: с рељефом зграде Народне банке
Србије
19. - 20 динара: здање храма Светог Саве на
Врачару, Београд
20. ЗАШТИТА НОВЧАНИЦА
Животни век папирних новчаница износи, у
просеку око три године. Новчанице се
штампају на заштићеном папиру, од чистих
памучних влакана, потребне еластичности,
чврстине, константне дебљине и
карактеристичног звука приликом савијања.
21. У елементе заштите на новчаницама спадају:
- заштитна пластична-степ нит са
ћириличним и латиничним микротекстом
динар-динар у вертикалном низу
- водени жиг, који се при дневној светлости
само назире, али се јасно може видети ако се
новчаница усмери ка јачем извору светлости
- серијски број на наличју. Налази се на два
места, испод увећане номиналне вредности
са леве стране , као и у горњем десном углу.
22. - ултраљубичаста заштита - под ултраљубичастом
светошћу виде се кончићи жуте и црвене боје,
неправилног облика
- кип ефекат елипсоидног облика, који приказује знак
Народне банке Србије
- инфрацвена заштита- новчанице имају елементе
видљиве само под инфрацрвеном светлошћу
- ознаке за слепе и слабовиде, изведене техником
дубоке штампе
-