2. Priča o JP Aerodrom Beograd počinje još davne
1910. godine, kada je letilište na Banjici bilo prvi
beogradski aerodrom. Od tada do danas, letilište
je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Jedino je
ime ostalo nepromenjeno sve do 27. januara
2006. godine, kada je prema odluci Upravnog
odbora ovog preduzeća usvojen predlog o
promeni imena u JP Aerodrom "Beograd-Nikola
Tesla" uz saglasnost resornog Ministarstva za
kapitalne investicije Republike Srbije i verifikaciju
od strane Vlade Republike Srbije.
3.
Zbog izgradnje Novog Beograda, koja je počela
1947.godine, urbanisti su sredinom pedesetih
godina bili prinuđeni da nađu novu lokaciju za
međunarodni aerodrom. Izabrana je lokacija
zvana "crno brdo"u blizini sela Surčin, 18 km
zapadno od Beograda. Radovi na izgradnji
aerodroma počeli su aprila meseca 1958.godine.
Aerodrom je pušten u saobraćaj 28. aprila 1962.
godine. Bio je to vrlo moderan objekat sa jednom
pistom dužine 3000 metara (smera 12-30),
rulnom stazom dužine 3350 m, pristanišnom
zgradom za prijem putnika, kontrolnim tornjem,
velikom platformom za opsluživanje letelica i
drugom savremenom opremom.
4. Tehnička baza
U okviru tehničkog kompleksa JP Aerodrom
“Beograd” nalazi se tehnička baza površine 3200
kvadratnih metara, koja servisira i održava:
aerodromsku opremu i vozila, vozila i opremu za
zimsko i letnje održavanje manevarskih površina,
vatrogasna i vozila hitne pomoći.
Vatrogasna služba
U skladu sa međunarodnim standardima,
vatrogasna služba Aerodroma „Beograd” raspolaže
rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne
situacije i dovoljnom količinom hemikalija za
gašenje i najvećih požara.
5. Vozni park za zimsko i letnje održavanje
Vozni park za zimsko i letnje održavanje
obezbeđuje efikasno i kontinuirano odvijanje
vazdušnog saobraćaja u različitim
vremenskim uslovima. Opremljen je vozilima
za čišćenje snega, bacačima snega,
raspršivačima, vučnim vozilima za merenje
klizavosti kolovoznih površina, vozilima za
čišćenje puteva, itd. koja služe za održavanje
manevarskih i drugih površina.
6. Kargo centar
Aerodrom „Beograd” opremljen je i za
pretovarne i transportne manipulacije u
opsluživanju savremenih putničkih i teretnih
(cargo) aviona. Raspolaže specifičnom
aerodromskom opremom, vozilima i teretnim
prikolicama za transport komadnog tereta,
paleta i kontejnera, opremom za učvršćivanje
tereta u avionskim bagažnicama i drugom
opremom koja se koristi u opsluživanju.
7. Pultovi za informacije
Info-pultovi (Welcome service) mogu pomoći
u snalaženju na Aerodromu Beograd-Nikola
Tesla.
Predaja prtljaga
Putnik predaje prtljag na šalteru predviđenom
za registraciju putnika.
8. Na beogradski aerodrom sleću najveći avioni:
Boing 747-400, C-5 Galaksija, AN 124
Ruslan. Tokom 1997. godine montirana je
oprema za "kategoriju II" (CAT II) čime je
omogućena upotreba aerodroma i po vrlo
lošoj vidljivosti (visina odluke-30m,
horizontalna vidljivost 400m) i montiran je
deo opreme za CAT III, koja bi se uvela u
narednih par godina, što će omogućiti
upotrebu aerodroma i po vidljivosti "nula"
(bez spoljne vidljivosti).
9. Rat, sankcije, siromaštvo, dug period tranzicije i
svetska ekonomska kriza, sve to je ostavilo traga
na poslovanju aerodroma. Kako bi išao u korak sa
vremenom, i kako bi mogao da odgovori na sve
više zahteve potrošača, hotel mora da vodi računa
o kvalitetu svojih usluga, i zadovoljstvu potrošača.
Konkurencija je sve jača, a otvaranje naše zemlje
prema Evropskoj uniji, kao i ukidanje viza našim
građanima doveli su do postojanja sve snažnije
konkurencije. Iako je Beogradski aerodrom bez
konkurencije u našoj zemlji, što je i logično, treba
imati na umu da se u blizini nalaze mnogi drugi
aerodromi (Budimpešta, Zagreb, Ljubljana,
Sarajevo), koji mogu preuzeti deo naših (a i
stranih) putnika, ukoliko pokažu viši kvalitet
usluga (što neki od njih realno i pokazuju).
10. Aerodrom sam na sebe mora preuzeti da
uspostavi takav sistem marketinga kako bi
blagovremeno prezentovao sve ono novo što
nudi, čineći sve da da to novo bude prijemčivo
za potencijalne korisnike raznovrsnih
aerodromskih usluga. Drugi pravac, koji je
takođe već počeo radovima na pretvaranju
vojnog aerodroma Ponikve u civilni aerodrom,
se odnosi na to da aerodrom Beograd mora da
se uključi u stvaranju što moćnije aerodromske
mreže širom Srbije osposobljene ne samo za
čarter i sportske letove, već i za davanje sve
šire lepeze usluga koje bi činile dostupnijim
turistima svega vrednog što nudi Srbija.
11. U vazdušnom saobraćaju u kom su brzina,
sigurnost i udobnost u temelju uspešnosti, a
polazeći od sve složenijih radnih uslova,
marketing mora da bude usklađen sa onim što
se realno nudi rukovodeći se principom da je
pretpostavka uspešnosti raspolaganje sa
relevantnim informacijama i sposobnost da se
te informacije iskoriste u operativnom radu,
što podrazumeva da se od strane onih koji
rukovode Aerodromom doživljava kao živi
organizam u stalnom razvoju, odnosno sistem
u kom je informacija ulazna promenljiva koja
treba da ga stabilizuje i unapredi.
