"Плава гробница" Ивана В. Лалића (избор из поезије)

1. Наставна јединица из
Српског језика и књижевности
за четврти разред средње школе
Јелена Цонић,2272

2. Мотивација
 Наставник ученицима путем пројектора и рачунара пушта
ученицима песму Где цвета лимун жут
(https://www.youtube.com/watch?v=mBLTgybfNhc), потом их
питањима наводи и подсећа на Плаву гробницу:
На шта вас асоцира песма?, Шта се десило са српским народом за
време Првог светског рата?, Којим путем се повлачила српска
војска и где се упутила?, Шта се десило са српском војском када су
стигли на Крф?, На којим местима се налазе српска војничка
гробља?; Шта знате о Плавој гробници?; Да ли се сећате неког дела
са овом тематиком? (прорпатно подсећа ученике да се на
споменплочи Плаве гробнице налазе стихови М. Бојића)
 Наставник потом уводи наставну јединицу и на зиду поставља
хамер-папир са сликама Плаве гробнице, Милутина Бојића(које
истог тренутка и објашњава) и кратком биографијом Ивана В.
Лалића.

4. Појам интертекстуалности и увод
наставне јединице Наставник уводи наставну јединицу, преко појма интертекстуалности –
објашњава у каквој су вези ове две песме, тачније да је за основицу
Лалићеве песме послужила Бојићева песма, а инспирацију за њено
стварање је добио док је био на туристичком обиласку Јонског мора
трајектом.
 Теорија интертекстуалности подразумева да се у једном тексту могу
пронађи трагови других текстова, без обзира да ли је то аутор назначио
или није. Према томе интертекст би означавао скупину текстова
према којима је неки текст у неком односу, и спољава у одређеном виду
реминсценција, алузија, реплике, цитата, цитата без наводника и др.
Метатекст (Лалићева песма) представља текст који је настао под
утицајем другог текста и који у себи садржи елементе истог. Тај други
текст се назива прототекст (Бојићева песма).
 Наставник даје генезу настанка текстова: Бојићева песма је настала на
основу непосредног искуства, с обзиром да је Бојић био Министар
спољних послова тог времена и лично је присуствовао полагању тела у
Плаву гробницу, док је Лалић био на туристичком путовању.
 Потом наставник упоунаје ученике са пишчевим животом, приликом
говора о збиркама врши ужу локализацију песме и записује наставну
јединицу на табли.

5. Иван (Влајко) Лалић
(1931-1996)
 српски песник, есејиста и преводилац,
неосимболиста
 рођен 8. јуна 1931 у Београду;
 радио као новинар, уредник Радио Загреба;
 члан Младе Босне;
 1956. Филолошки факултет у Загребу и
женидба са Бранком Кашар;
 1961. долази у Београд и постаје секретар
Савеза књижевника Југославије , под истом
функцијом путује са Андрићем на додели
Нобелове награде;
 анегдота о договору са Богом*;
 значајне збирке: Бивши дечак (1955),
Мелиса (1959), Аргонаути и друге песме
(1961), Време, ватре, вртови (1961), Сметње
на везама (1975), Страсна мера (1984),
Византија (1987), Изабране и нове песме
(1969), Ветровито пролеће(1956), Чини
(1963), Круг (1968), Велика врата мора
(1958), Песме (1987), Писмо (1992), Четири
канона (1996);
 радио – драма Мајстор Хануш;
 награде: Змајеве награде (1961), Награде
југословенске радиодифузије (1965),
Нолитове награде (1969), Награда "Милош
Ђурић" (1978), Награде "Бранко Миљковић"
(1985), Октобарске награде Београда (1988),
Награде "Торнтон Вајлдер" (САД, 1990),
Награде "Меша Селимовић" (1992), Награде
"Станислав Винавер" (1992), Велике
Базјашке повеље (Румунија, 1994),
Интернационалне књижевне награде
Козопе сГого (Италија, 1995), Награде
"Браћа Мицић" (Република Српска Крајина,
1995), Награде "Васко Попа" (1996), Жичке
хрисовуље (1996), Рачанске повеље (1996) и
Виталове награде "Златни сунцокрет"
(1996).
* Договор са Богом је везан за фазу Лалићевог живота када је изгубио сина,
те је од Бога затражио Богу да му подари још (само) седам година како би
испевао оно што је осећао да нужно мора да испева. Пуни смисао ова молба
добиће тек када јој у потпуности буде удовољено. У годинама које су дошле,
Иван В. Лалић је објавио књиге којима је досегао сопствене песничке врхове
и испунио своју службу поезији и певању. Умро месец дана раније пре
навршене седме године од синовљеве смрти: 27.јула 1996. од срчаног удара.

6. Главни део часа
 Наставник на дели наставне листиће са текстом
песама (Лалића и Бојића, јер ће им за домаћи
задатак задати тему да упореде ове две песме по
тематско – мотивским и језичко – стилистичким
сличностима).
 Наставник пушта на рачунару тихе звуке таласа
(https://www.youtube.com/watch?v=ZV_99FgsnYQ)
и прозива ученика (по могућству члана
рецитаторске / драмске секције) да прочита песму.

7. Наставни листићи
Милутин Бојић
(19.мај 1892 – 8.новембар 1917)
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.
Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
(Солун, 1917)

8. Иван В. Лалић
(8. јун 1931 — 28. јул 1996)
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте моћне крме,
Газите тихим ходом!
Опело неко шапћем у подне пуно срме
Истопљене над водом.
Ту где на дну шкољке, како рече песник,
Сан уморан хвата, лежи брат до брата,
Леже златне сенке, знакови удесни
Једног давног, никад допеваног рата.
Зар не осећате како море мили
Овде где се Сизиф са Сизифом грли?
Док у подневној сумаглици чили
Трајкет што без журбе према копну хрли.
Ту где беспослени турист снима барке,
Са сламним шеширом спуштеним на чело,
Храм назирем, стваран испод летње варке
Мора што трепери док шапћем опело,
Шапћем га у себи, да не будем смешан
У оку водича што рутински брбља
О Наусикаји, сасвим неумешан
У моје опело и худ удес Србља.
Стојте, галије царске! И ви глисери бучни
Возите с пола гаса.
Мисао једну горку хоћу да разобручим,
Макар у пола гласа.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода...
Само да унуци у њиховој сенци
Крваре због истог, недохватног плода.
Зато ту се Сизиф са Танталом грли
Испод воде, мени свете, којом плута
Пена од трајекта који копну хрли,
Наранчина кора, мрља од мазута...
И проћи ће многа столећа, ко пена,
Како рече песник у самртном зноју,
У врућици рујној; ал велика смена,
Коју сањао је, још гине у строју.
Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим
У омаглици дана.
Пред невидљивим храмом отвара се и бриди
Незацељена рана.
Хоћу да кроз звуке шкљоцања камера,
Одломке безвезних разговора летњих,
Провучем тај шапат; моја је намера
Да пошаљем сигнал кроз статику сметњи
И кажем: ипак мирно почивајте;
Није ово подне оно што нас спаја,
Него једна повест која дуго траје,
А вас усијава до црнога сјаја,
Па подневно ово сунце црно бива
Унутрашњем оку путника певача;
Док ми поглед клизи по плочи залива
Са још свежом браздом промаклог тегљача.
Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта
Макар несвесно ода.
Не смем да иштем више. А историја кошта;
Крв ипак није вода.
(Крф 1985 – Београд 1989)

9. Главни део часа
 Након читања текста и емотивне паузе наставник
тражи од ученика да му кажу како им се свидела
песма, шта опева песма.
 Наставник пита ученике да уоче: у ком стиху, рими
и строфи је испевана песма, основни мотив и тему
песме, затим који глаголски облик доминира.
 Потом наставник пита ученике да ли су уочили
временски расцеп у песми и објашњава да у песми
постоје две временске равни.

10. Временске равни
Временска раван
профалног
Временска раван
сакралног
 Време тренутка испевања
песме – садашње;
 Лалићево време.
 Време прошлости и духова;
 Невидљиво људском оку до
песниковог;
 Бојићево време.

11.  Потом ученици са наставником уочавају и обрађују
песничке слике:
I. Песничка слика опела и света мртвих
II. Песничка слика слика страдалника и нових
генерација које и даље гину због истог циља
III. Порука мртвима, пролазност славе, веза повести и
крви

12. I. Песничка
слика опела
 Наставник од ученика захтева да уоче песничку слику, да је
временски одреде;
 Наставник од уоченика очекује да препознаје и исправно
тумачи стилске фигуре, као и уочавање песниковог става;
 Наставник од ученика очекује да доживи песничку слику, да
је исправно тумачи и да о њој може дискутовати;
 Наставник од ученика очекује развијено самостално
критичко размишљање и активан рад на тексту;
 Питања: Где се и у које доба дана налази песник?, На кога се
позива песник у другој строфи?, Како размете задња два
стиха друге строфе: «Леже златне сенке, знакови
удесни/Једног давног, никад допеваног рата»?, Зашто мили
море?, Шта представља метафора да се Сизиф са Сизифом
грли?, Шта закључујемо из тога? (антиратни став), Док
беспослени турист снима барке, песник испод воде види
храм. Како разумете овај лирски паралелизам?, Шта за вас
представља храм?, Како разумете стихове да туристички
водич прича о миту, односно Наусикаји, док се налази изнад
Плаве гробнице?, Због чега песник шапће опело?, На основу
чега закључујете да неће бити схваћен?, Да ли бисте ви у
тој ситуацији одали почаст палим борцима?
 Ученик након анализе песничке слике вршу синтезу свега
реченог, односно повезује делове у целину.

13. II. Песничка слика слика страдалника и
нових генерација које и даље гину због
истог циља
 Наставник очекује да ученици уоче песничку слику и да је временски (на
основу претходних временских равни одреде);
 Наставник очекује да ученици доживе песничку слику, да је исправно
протумаче и да могу дискутовати о њој;
 Наставник од ученика очекује познавање стилских изражајних средства и
њихово разумевање и тумачење, као и уочавање песниковог става;
 Наставник од ученика очекује развијено критичко размишљање и активан
рад на тексту;
 Питања: Због чега песник захтева да глисери возе са пола гаса?, Какву
мисао покушава да раобручи песник? ,Због чега у пола гласа?, Како сте
разумели следеће стихове: «Сахрањени ту су некадашњи венци / И
пролазна радост целог једног рода...», На шта алудирају следећи стихови:
«Само да унуци у њиховој сенци / Крваре због истог, недохватног плода?»
(Наставник овде прави дигресију говорећи да је у Првом светском рату
погинуло 1/3 српског становништва од тога 60% мушке популације, да се
српски народ није опорацио од те жртве када је уследио Други светски рат,
а да је Лалић био дете истог.), На основу овога, шта можемо рећи, како он
види рат?, Како разумете метафору да се Сизиф са Танталом грли?, Како
разумете метафору свете воде?, Како ви замишљате свету воду?, Како
пена од трајекта, мрља од мазута и наранџина кора утичу на првобитну
слику свете воде?, Шта закључујемо, како тај призор делује на песника?,
На кога се песник позива у 9.строфи?, На основу чега закључујете?, Шта се
десило са великом сменом, односно новом генерацијом?, Због чега та смена
и даље гине?, На шта алудира песник?, На основу овога, какав је песников
став према рату?
 Ученик повезује делове у целину и тиме врши синтезу песничке слике.

14. III. Песничка слика Порука мртвима,
пролазност славе, веза повести и крви
 Наставник очекује да ученици уоче песничку слику и да је временски
(на основу претходних временских равни одреде);
 Наставник очекује да ученици доживе песничку слику, да је
исправно протумаче и да могу дискутовати о њој;
 Наставник од ученика очекује познавање стилских изражајних
средства и њихово разумевање и тумачење, као и уочавање
песниковог става;
 Наставник од ученика очекује развијено критичко размишљање и
активан рад на тексту;
 Наставник пре саме анаализе говори ученицима да у овој строфи
долази фо превредновања вредности из претходних строфа, што је
јако значајно за смер тумачења текста;
 Питања: Како разумете појаву омаглице?, Како разумете стихове
да се пред невидљивим храмом «отвара и бриди незацељена рана»?,
Са ким песник покушава да комуницира па не може да пошаље
сигнал у облику шапата кроз статику сметњи?, Шта песник жели
да поручи мртвима?, Како разумете стихове да их повест усијава
до црнога сјаја?, Шта је повест и која је његова функција?, Да ли и
ви мислите да историја бледи и да са временом историјске жртве
губе своју величину и падају у заборав?, Због чега песнику постаје
сунце црно? , На шта песник позива царске галије?, Због чега да
одају несвесну почаст?, Зашто песник не сме да иште више?, Како
разумете стихове да «историја кошта» и «крв ипак није вода»?
 Ученик повезује делове у целину и врши синтезу песничке слике.

15. Завршни део часа
 Наставник од ученика захтева синтезу песничких
слика.
 Након завршене анализе наставник од ученика
тражи да одреде тему, идеју и основне мотиве
песме.
 Наставник за домаћи задаје ученицима да ураде
тематско – мотивско и језичко – стилистичко
поређење песaмa Милутина Бојића и Ивана
Лалића.