2. Projekat
„Ja~awe kapaciteta u nivou usluga
seoskog turizma zapadne Srbije”
PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM
Nosioci projekta
Regionalna privredna komora Vaqevo
Udru`ewe doma}ina Vaqevo
Op{tina Vaqevo
PROJEKAT FINANSIRALO
MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE
3. PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM
JA^AWE KAPACITETA U NIVOU USLUGA
SEOSKOG TURIZMA ZAPADNE SRBIJE
Vaqevo, 2008.
4.
5. Dragi ~itaoci,
Pred vama je uputstvo za sve one koji veruju da se ono ~ime raspola`e na{
kraj mo`e mudro iskoristiti za organizovawe usluga u oblasti seoskog
turizma i ostvarivawe profita kroz ovaj vid aktivnosti. Ova bro{ura je
prilago|ena projektu unapre|ewa usluga seoskog turizma na teritoriji Zapadne
Srbije – Podriwsko-vaqevskih planina, pri ~emu je nesmetano mogu koristiti
svi oni koji su zainteresovani za ovaj vid privre|ivawa. Iako turizam na selu
obuhvata vi{e nauka i primenu razli~itih ve{tina, nego {to vam mo`e
do~arati ova bro{ura, smatramo da je izlo`eni materijal dobar putokaz za one
koji po~iwu, ali i za sve one koji veruju da turizam na selu mo`e biti unosno
zanimawe u na{oj zemqi i u na{em kraju.
Sva energija u realizaciji projekta usmerena je ka jednom ciqu: pru`awu
potrebne pomo}i u ispuwavawu zahteva koje pred doma}ine postavqa tr`i{te,
jer se ne postavqa pitawe da li }e do}i vreme novih standarda, nego da li }emo
ih spremni do~ekati.
Zahvaqujemo se svima koji su u~estvovali u izradi i realizaciji ove bro{ure,
kao i vrednim i gostoprimqivim doma}inima na{ih sela.
5
6.
7. SEOSKI TURIZAM
priredila Ana Jovanovi}
definicije, istorijat, trendovi, svetska
i doma}a iskustva, primeri iz Srbije
Seoski turizam zadovoqava potrebu gradskog ~oveka za slobodnim pro-
storom i daje mu nova iskustva o prirodi i ‘ivotu na selu. Prostor i qudi su
u tom slu~aju kombinacija koja daje turisti~ki proizvod.
Kakvi su trendovi?
Tr‘i{ni trendovi u svetu kre}u se u korist seoskog turizma, {to potvr-
|uju procene Svetske turisti~ke organizacije. Tra‘wa u posledwih petnaest
godina pokazuje jasan rast. Najve}e stope godi{weg pove}awa od oko 25% su za-
bele‘ene u nekim od zemaqa Ju‘ne i Isto~ne Evrope.
Evropa
200.000 poznatih registrovanih pru‘alaca usluga
2.000.000 le‘ajeva.
500.000 – broj direktno i indirektno zaposlenih
65 milijardi evra – godi{wa turisti~ka potro{wa
U na{em regionu, najrazvijeniji je seoski turizam Slovenije.
Seoski turizam Srbije
Svetska Turisti~ka Organizacija (WTO) preporu~uje Srbiji da razvija
seoski turizam.
Strategija o razvoju turizma Srbije predvi|a zna~ajne aktivnosti u ovom
obliku turizma i pridaje mu prioritetni zna~aj.
Seoski turizam u Srbiji trebalo bi da doprinese o~uvawu seoske sredine
i kulturne ba{tine, ali i da ekonomski motivi{e lokalno stanovni{tvo da
ostane na selu. Ovakav vid turizma mogao bi i da zna~ajno doprinese za{titi
prirode, ali i omogu}i sredstva za opstanak i razvoj sela.
Razvoj turizma u selima Srbije, kao organizovana aktivnost, zapo~eo je
pre ne{to vi{e od ~etvrt veka. Sami za~eci razvoja turizma na selu vezani su
za spontani pokret turista, koji su ‘eleli da, makar na kratko, pobegnu iz
7
8. gradske, ekolo{ki naru{ene sredine, i odre|eno vreme provedu u prirodi. U
po~etku su se ovim vidom turizma bavila samo pojedina doma}instva.
Krajem osamdesetih godina pro{log veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50
sela sa blizu 3.000 le‘aja u 800 doma}instava. Danas se procewuje da pribli‘no
250 doma}instava raspola‘e sa pribli‘no 1800 le‘ajeva (Arhiva TOS)
Seoski turizam, poqoprivreda, tradicija
Bitna prednost razvoja seoskog turizma se ogleda u ostvarewu prihoda se-
oskih doma}instava uz minimalno investirawe. Doma}instva koja se pored
poqoprivrede, kao osnovne delatnosti, bave turizmom svoje proizvode proda-
ju po najpovoqnijim, maloprodajnim cenama, jer turisti sami dolaze po robu.
Za{to se dolazi na selo?
Selo je baza u kojoj se turisti mogu upoznati sa kulturnim nasle|em, na-
rodnim stvarala{tvom, arhitekturom, obi~ajima i folklorom, prirodnim
atrakcijama. Radi ose}aja bliskosti sa lokalnim stanovni{tvom. Gost posta-
je i korisnik i u~esnik, ne samo posmatra~.
Realizacija
Narodno stvarala{tvo, stari zanati i obi~aji su najja~i utisci koje gost
nosi sa sobom.
„Veliki broj sela nalazi se u blizini vrednih kulturno-istorijskih spo-
menika sa karakteristikama odre|enog podru~ja. U Srbiji je sve vi{e turi-
sti~kih manifestacija, pored puteva vina i rakije, na stotine je rakijada, pr-
{utijada, kupusijada... sve do manifestacija, sa tradicijom od preko ~etiri
decenije, Sabora truba~a u Gu~i i Kosidbe na Rajcu.”
Kako to pribli‘iti gostu, uvrstiti u ponudu?
„Boravak u prirodi pru‘a turistima mogu}nost za {etwe, rekreaciju, ba-
vqewe sportom, izlete do pe}ina, izvora i vodopada, mogu}nost lova i ribo-
lova, jahawa, planinarewa, brawe {umskih plodova i lekovitog biqa i druge
rekreativno-zabavne aktivnosti u prirodi, u‘ivawe u zdravoj hrani.” Izvor:
E magazin
Ponuda po regijama
Vojvodina – najrazvijenija ponuda, sala{arski turizam, organizovana tu-
risti~ka ponuda
Zapadna Srbija – akcenat na eko turizmu, organizovana ponuda u jakim tu-
risti~kim centrima (Zlatibor, U‘ice, Tara, Vaqevo)
Centralna Srbija – za~eci seoskog turizma u Srbiji, izuzetno dobro orga-
nizovana ponuda, edukovani doma}ini
Isto~na Srbija – najautenti~nija ponuda, slabo razvijena, veliki poten-
cijali
8
9. [ta se sve nudi na selu?
– Sme{taj (npr. ku}a za domor)
– Ishrana (grupe ili individualno)
– Sme{taj i ishrana (B&B, PP, 1/2P)
– Animacija gostiju/dopunske aktivnosti
– Organizacija animacije (izleti, upoznavawe sa kulturom, tradicijom i
folklorom, avanturisti~ki turizam, lov, ribolov, jahawe, rafting...)
– Prodaja proizvoda (suveniri, narodno stvarala{tvo, tradicionalni
specijaliteti)
DEFINICIJA I ZNA^AJ TURIZMA
– {ta je turizam (istorijat, vrste, trendovi i razvoj, pojam turisti~ke de-
stinacije)
– turizam u svetu (promet i prihod)
– turizam u Srbiji (promet i prihod, turisti~ki centri)
Izvori: Wikipedia, Republi~ki zavod za statistiku Srbije
Turizam predstavqa ~in putovawa u ciqu rekreacije, kao i pribavqawe
usluga radi ostvarivawa tog ciqa.
Sama re~ „turizam” poti~e od francuske re~i tour, {to u prevodu zna~i
putovawe, obilazak, ekskurzija.
Turista je osoba koja putuje najmawe osamdeset kilometara od mesta stal-
nog boravka u ciqu rekreacije, kako je to definisala Svetska turisti~ka or-
ganizacija (deo Ujediwenih nacija).
Istorija turizma
Imu}ni qudi su oduvek putovali u udaqene delove sveta da bi videli slav-
ne gra|evine ili druga umetni~ka dela; da bi nau~ili nove jezike ili da bi se
upoznali sa drugim kulturama.
„Prvo organizovano putovawe vezano je za ime Tomasa Kuka koji je 1841.
godine organizovao prevoz 570 u~esnika kongresa. Tada je prvi put dobijen po-
pust u ceni grupnog putovawa. Kuk je predlo‘io ‘eleznici svoju uslugu u or-
ganizaciji i boqoj iskori{}enosti ovog prevoznog sredstva uz pru‘awe po-
voqne cene prevoza. Tako je Kuk iznajmio celu kompoziciju i organizovao
prevoz putnika. Za u~esnike je obezbedio ~aj i sve~anu muziku, a cena ovog
aran‘mana po osobi je iznosila jedan {iling.”
Tokom druge polovine XX veka me|unarodni turizam do‘iveo je stalni rast.
Zbog ~ega je ~ovek postao turista?
Ne iskqu~ivo radi odmora
U slu~aju da umor preovlada, dovoqno je okrepiti se snom. Dakle, nije
umor ono {to nas motivi{e da putujemo i po nekoliko hiqada kilometara da
bismo potra‘ili odmor.
9
10. Industralizacija i urbanizacija, udaqavawe od prirode
Masovni turizam u svetu razvio se kao posledica velike industrijaliza-
cije i urbanizacije. Gradovi nude ‘ivot koji odlikuje i izvesna koli~ina sva-
kodnevnog stresa, u‘urbanosti i upravo su ti uslovi ‘ivota primorali ~ove-
ka da postane turista. U ‘eqi da predahnu, odmor su prvenstveno potra‘ili
na obalama toplih mora, gde je i zapo~eo masovni turizam. Obale su se tada od-
likovale ~istim morem, pustim pla‘ama. Potom su popularne postale bawe,
planinski vrhovi, a danas i gradski centri.
Ukratko, putuje se radi upoznavawa novih kultura, sticawa iskustava, re-
kreacije...
TRENDOVI I RAZVOJ
Razvija}e se individualna putovawa
Primewiva}e se razli~ite forme informacione tehnologije
Pove}ava}e se nivo kvaliteta turisti~ke usluge
Trend kra}ih odmora
Danas turisti te‘e ~e{}im i kra}im odmorima umesto ranije tradicio-
nalnog godi{weg odmora od dve ili vi{e nedeqa. Kra}e radno vreme i ve}i
raspolo‘ivi prihod podsti~u zahtev za frekvetniji, ali kra}i odmor.
Prema analizama WTO, turizam }e se najverovatnije {iriti na slede}e
aktivnosti:
– Avanturisti~ko putovawe
– Krstarewa
– Eko-turizam
– Kulturni turizam
– Tematski turizam
OBLICI TURIZMA
Letovawa, zimovawa, turisti~ka putovawa – morski, planinski, seoski,
gradski (city break), kulturni, ekoturizam, nauti~ki, kosmi~ki, manifestaci-
oni...
Zdravstveni – bawski i klimatski centri, wellness
Poslovni – kongresni, sajamski
Specijalna interesovawa – lov i robolov, rafting, pe{a~ewe, posmatra-
we ptica, jedrewe, sportsko rowewe, splavarewe, planinarewe, gqivareweà
Itinereri – Putevi vina, Putevima rimskih careva, Transromanika, Ma-
nastiri Srbije...
TURIZAM U SRBIJI
Do 1980. god. biv{a Jugoslavija se istakla me|u prvih 25 svetskih turi-
sti~kih destinacija. Akcenat na Jadranu/Hrvatska i Sloveniji (ski centri)
10
11. Srbiju je karakterisao tranzitni i kongresni turizam, 80-ih i seoski. Sr-
bija je imala samo 3% od ukupnog broja no}ewa stranih turista u SFRJ.
Danas (trenutno i potencijali) – bawski, planinski, prirodne atrakcije,
manifestacioni, seoski, dunavski, kulturni, posebno manastirskià
Trenutno stawe nije zadovoqavaju}e:
– Asortiman turisti~ke ponude ne odgovara tra‘wi
– Neuskla|en je odnos cena i vrednosti turisti~kih proizvoda i usluga
– Nedostatak raznovrsnih turisti~kih proizvoda
– Nezadovoqavaju}a dostupnost mnogih delova Srbije, lo{a infra-
struktura
– Rat i wegove posledice uticale su na razvoj turizma i lo{ imix
Ipak, bele‘i se trend rasta.
Turisti~ki promet u Republici Srbiji u periodu januar-novembar 2007. godine
U periodu januar-novembar 2007. godine u Republici Srbiji boravilo je
ukupno 2,155.502 (15% vi{e u odnosu na isti period 2006. godine).
Doma}i – 70% od ukupnog broja gostiju
Inostrani – 30% od ukupnog broja gostiju.
Najpose}enije destinacije doma}ih turista su
Vrwa~ka Bawa
Beograd
Sokobawa
Zlatibor
Kopaonik
Ni{ka Bawa
Tara
Bawa Koviqa~a
Div~ibare
Najpose}enije destinacije stranih turista su
Beograd
Novi Sad
Kopaonik
Zlatibor
Ni{
Vrwa~ka Bawa
Najvi{e inostranih gostiju dolazi iz
Crna Gora
Bosna i Hercegovina
Slovenija
11
13. KAKO SE BAVITI SEOSKIM TURIZMOM I DA LI JE TO
ODGOVARAJU]I VID POSLOVNE AKTIVNOSTI
priredila Ana Jovanovi}
preduslovi, zakonske odredbe, prava i obaveze, kako po~eti, potrebna
sredstva, nadle‘ne institucije, organizacije i udru‘ewa, kreditna
politika i planovi dr‘ave, programi edukacija, turisti~ka dru{tva,
primeri dobrog i lo{eg poslovawa
Da li ‘elite da se bavite seoskim turizmom? Za{to?
Postavite sebi pitawe. Da li ste preduzetnik? Da li imate ideju? Da li
sumwate da je mo‘ete ostvariti? [ta }ete dobiti, a {ta ‘elite?
[ta zna~i baviti se seoskim turizmom?
Samo prijem gostiju ili kompletno osmi{qen tr‘i{ni nastup? Biti pa-
sivan, aktivan ili proaktivan?
Da li je mogu}e pru‘ati samo usluge sme{taja, bez ishrane? Ili samo is-
hranu? Animacija gostiju.
Ko se bavi seoskim turizmom?
Da li samo stanovnici sela? Da li jedno iskqu~uje drugo? Zemqoradwa/tu-
rizam? Da li je mogu}e raditi i baviti se seoskim turizmom? Kako? Da li je se-
oski turizam glavna ili dopunska aktivnost?
Preduslovi
@eqa/odluka
Ideja
Tr‘i{no razmi{qawe
U drugom koraku
Objekat pogodan za prihvat gostiju
Osmi{qen koncept
Realizovawe plana
13
14. [ta propisuje Zakon o turizmu?
Uslugama u seoskom turizmu, smatra se pru‘awe usluga sme{taja i ishrane
u seoskim doma}instvima, etno objektima i sala{ima; organizovawe pe-
{a~kih tura, brawa lekovitog biqa, jahawa, ribolova i drugih tematskih ak-
tivnosti; degustacija i prodaja proizvoda; pripremawe i uslu‘ivawe tradi-
cionalnih jela uz nadoknadu; proizvodwa i prodaja narodnih rukotvorina,
kao i organizovawe aktivnosti na upoznavawu nasle|a, na~ina ‘ivota i tra-
dicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 81).
Fizi~ko lice u doma}instvu na seoskom podru~ju koje je organizovano kao
seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati ugostiteqske usluge sme{taja,
kao i pripremawa i uslu‘ivawa hrane i pi}a turistima, do najvi{e 30 le‘aja.
Seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati usluge pripremawa i
uslu‘ivawa hrane i pi}a iz prete‘no vlastite proizvodwe i degustacije sop-
stvenih proizvoda doma}instva organizovanim turisti~kim grupama koje ne
koriste usluge sme{taja.
U seskom turisti~kom doma}instvu mogu se prodavati sopstveno izra|ene
narodne rukotvorine, kao i organizovati aktivnosti na upoznavawu nasle|a,
na~ina ‘ivota i tradicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 107).
Fizi~ko lice izdaje ku}e, stanove, apartmane i sobe preko lokalne turi-
sti~ke organizacije, turisti~ke agencije ili privrednog subjekta registrova-
nog za obavqawe ugostiteqske delatnosti, na osnovu ugovora.
Ugovor iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko lice dostavqa, radi evidentirawa,
nadle‘nom organu jedinice lokalne samouprave (~lan 105).
Davalac sme{taja napla}uje boravi{nu taksu istovremeno sa naplatom
usluge sme{taja.
Ako davalac sme{taja ne naplati boravi{nu taksu, du‘an je da na svoj te-
ret uplati iznos nenapla}ene boravi{ne takse (~lan 38).
Prvi korak
Upoznati se sa Zakonom o turizmu, pravima i obavezama.
Naredni koraci
Upoznati se sa Kriterijumima za kategorizaciju objekta (osnovni stan-
dardi kvaliteta)
Obavestiti lokalnu turisti~ku organizaciju o nameri da se bavite seo-
skim turizmom
Tra‘iti smernice za naredne aktivnosti od TO
Napraviti detaqan plan aktivnosti
Organizovati ~lanove doma}instva i raspodeliti obaveze
Pripremati objekat za kategorizaciju
Predati zahtev za kategorizaciju objekta
14
15. Vreme do izlaska Komisije, pravqewa zapisnika i kategorisawa iskori-
stiti za upoznavawe sa lokalnom turisti~kom ponudom, upoznavawe sa doma-
}im trendovima, tr‘i{tem
Povezati se sa lokalnim turisti~kim subjektima (restorani, hoteli, mu-
zeji, organizatori manifestacija...)
Formirati bazu podataka o institucijama, udru‘ewima i organizacija-
ma koje se bave razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma, kao i tu-
risti~kim agencijama koje nude seoski turizam
Napraviti detaqan plan promotivnih aktivnosti
Po kategorisawu objekta, otpo}eti realizaciju plana promotivnih ak-
tivnosti
Povezati se sa institucijama, udru‘ewima i organizacijama koje se bave
razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma
Povezati se sa uspe{nim doma}inima koji se bave seoskim turizmom i una-
prediti ponudu
Budite proaktivni
Biti gost u doma}instvu koje se uspe{no bavi seoskim turizmom
Nau~ite osnove jednog stranog svetskog jezika (minimum jedan ~lan doma-
}instva)
Nadle‘ne institucije
Na dr‘avnom nivou Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Mini-
starstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede
Za promotivne aktivnosti, razvoj i unapre|ewe turizma
Na dr‘avnom nivou Turisti~ka organizacija Srbije
Na lokalnom nivou Turisti~ka organizacija op{tine
Udru‘ewa i organizacije
Udru‘ewe preduzetnika u seoskom turizmu Srbije
CeNORT
NVO
Osnivawe turisti~kih dru{tava (Stave, Kamena Gora)
Potrebna sredstva
Za pripremu objekta
Za kategorizaciju
Za promotivne aktivnosti
15
16. Planovi dr‘ave
Strategija o razvoju turizma – prioritet razvoju seoskog turizma
NIP – zna~ajna ulagawa u sektor turizma (formirawe turisti~kog cen-
tra na Staroj planini)
Ministarstvo turizma – Podsticajne mere predvi|ene Zakonom, povoqni
krediti, bespovratni krediti
Ministarstvo poqoprivrede – Mere za unapre|ewe sela, podsticajna
sredstva za slabo razvijena podru~ja
Programi edukacija
Neophodnost kontinuirane edukacije i informisawa o svetskim i doma-
}im trendovima
Samoedukacija i organizovana edukacija (povezivati se sa udru‘ewima i
organizacijama koje realizuju edukacije)
Primer trodnevne obuke
– Komunikacije Komunikacija sa gostima, prihvat gostiju, poslovna ko-
munikacija
– Kvalitet hrane Priprema tradicionalnih jela, na~in servirawa, ob-
rada, kvalitet i skladi{tewe namirnica
– Animacija gostiju Kulturna animacija, upoznavaje starih zanata, upo-
znavawe obi~aja
– Prirodni resursi Zna~aj prirodnih vrednosti, biodiverzitet, flora
(lekovito biqe, pe~urke i dr), fauna (ptice i dr)
– Kvalitet usluga i sme{taja Obilazak doma}instava
16
18. KRITERIJUMI ZA KATEGORIZACIJU OBJEKATA
Red.
br.
Naziv elementa
Obavezni elementi
po kategorijama1)
znak "h"2)
Bodovi za
izborne
elemente
znak "-"3)
****
***
**
*
I. UREEWE I OPREMA
1. Pristup i ulazi
Pristup za pe{ake i vozila, osim gde vozila
nemaju mogu}nost pristupa
h h h h -
Ulaz u ku}u i stan koji koriste i vlasnici
objekta. Ulaz u sobu iz hodnika ili
predsobqa
h h h - -
Zaseban ulaz za goste u ku}u, stan ili sobu - - - h 2
2. Parkirali{ta i gara‘e – (ne odnosi se na zgrade do kojih nije mogu} pristup
vozilima)
Parkirali{te uz ku}u ili stan, ili u
neposrednoj blizini, za jedno vozilo po
ku}i, stanu ili sobi
- - - h 2
Gara‘a na raspolagawu gostima - - - - 4
3. Grejawe – ne odnosi se na prostorije koje se koriste samo u letwoj sezoni
Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak
(spava}e sobe, dnevni boravak) do
temperature vazduha od najmawe 18,5o
S
h h - - -
Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak i
sanitarnih prostorija do temperature
vazduha od najmawe 18,5o
S
- - h - -
Obezbe|eno grejawe svih prostorija do
temperature vazduha od najmawe 20o
S
- - - h 1
4. Elektri~no osvetqewe
Minimalni intenzitet osvetqewa:
- stepeni{ta i hodnici najmawe 5 W/m2 h h h h -
- prostorije za boravak, kuhiwe i sanitarne
prostorije najmawe 10 W/m2 h h h h -
18
19. 5. Telefonski standard
Telefon u ku}i, odnosno stanu na
raspolagawu gostima
- - - h 2
Mogu}nost kori{}ewa telefona u ku}i ili
stanu gde se nalazi soba koja se iznajmquje
- - - h -
6. Radio i TV prijemnici
Radio prijemnik u ku}i i stanu na
raspolagawu gostima
- - h h 1
TV prijemnik u ku}i i stanu na raspolagawu
gostima
- - - h 2
Mogu}nost kori{}ewa radio i TV
prijemnika u ku}i ili stanu gde se nalazi
soba koja se iznajmquje
- - h h -
7. Prostorije
a) Sobe za iznajmqivawe
Broj kreveta u sobi:
- najvi{e 2 kreveta - - - h -
- najvi{e 3 kreveta - h h - -
- najvi{e 4 kreveta - - - - -
Kupatilo u sastavu sobe - - - h4
-
Zajedni~ko kupatilo
- na svakih 16 kreveta za goste h - - - -
- na svakih 10 kreveta za goste - h - - -
- na svakih 6 kreveta za goste - - h - -
^ajna kuhiwa na svakih pet soba sa
sudoperom, grejnim telom i fri‘iderom (ne
odnosi se na sobe u seoskim doma}instvima)
- - - h -
b) Ku}e i stanovi za odmor
Ulazni hol h h h h -
Prostor za boravak, trpezarija, kuhiwski
prostor i spava}i deo (za jednu ili dve
osobe), odvojeno kupatilo
h - - - -
Prostor za boravak, trpezarija i kuhiwski
deo, odvojen spava}i deo (jedna ili vi{e
prostorija), kupatilo
- h h - 1
19
20. 1) Kategorije izra‘ene zvezdicama.
2) Znak „h” = obavezni elementi.
3) Znak „-” = izborni elementi.
4) Sobe u seoskim doma}instvima mogu imati zajedni~ko kupatilo za najvi{e dve sobe.
Prostor za boravak s trpezarijom, odvojen
kuhiwski deo, odvojene spava}e sobe,
kupatilo. U ku}ama i stanovima s vi{e od
~etiri kreveta za goste, dodatni toalet s
kupatilom
- - - h 2
Poseban toalet s umivaonikom - - - - 2
8. Minimalne povr{ine prostorija (u m2
)
Spava}e sobe:
- jednokrevetna soba1)
72)
72)
82)
9 -
- dvokrevetna soba1)
9 9 10 11 -
- za svaki dodatni krevet povr{ina za jednokrevetnu sobu
uve}ava se za 2,5 2,5 3,0 3,0 -
Kupatilo3)
2,5 2,5 3,0 3,5 -
Ulazni hol 1,2 1,2 1,5 1,5 -
Boravak s trpezarijom i kuhiwskim
prostorom
9 11 12 15 -
9. Oprema prostorija
a) Spava}e sobe
Krevet le‘ajne povr{ine 190 h 90 cm za jednu
osobu, odnosno 190 h 140 cm za dupli
(francuski) krevet, pristup duplom krevetu
s obe strane
h h h h -
Madrac odgovaraju}e le‘ajne povr{ine za
svaki krevet
h h h h -
Najmawe dva ~ar{ava po krevetu koji ne
smeju da sadr‘e sintetiku
h h h h -
Najmawe jedno }ebe po krevetu, a dodatno
}ebe na zahtev gosta
h h h h -
Jedan jastuk za svakog gosta, jastu~nice ne
smeju da sadr‘e sintetiku
h h h h -
Dodatni jastuk na zahtev gosta - - h h 1
Prekriva~ za krevet - - - h 1
20
21. Orman ili plakar4)
s policama ili fiokama
i odeqkom za ve{awe ode}e, s najmawe
~etiri ve{alice po krevetu
h h h h -
Stalak za kofere4)
, osim ako se koferi mogu
dr‘ati u ormanu
- - - h 1
Sto i po jedna stolica ili foteqa za sedewe
po krevetu5) h h h h 1
Polica ili no}ni ormari} uz svaki krevet h h h h -
Stona ili zidna lampa uz svaki krevet - h h h 1
Toaletni sto s osvetqewem pogodnim za
{minkawe i kozmetiku
- - - - 2
Prostirka pored svakog kreveta, ukoliko
pod nije prekriven tapisonom ili tepihom
h h - - -
Pod prekriven tapisonom ili tepihom,
odnosno odgovaraju}om kvalitetnom
prostirkom za pod
- - h h 1
Korpa za otpatke5)
h h h h -
Pepeqara5)
h h h h -
Pribor za {ivewe - - - - 1
Inventarska lista, cenovnik i ku}ni red4)
h h h h -
Oprema sobe za iznajmqivawe bez kupatila:
- uti~nica za elektri~ne aparate h h h - -
- jedna ~a{a za vodu po krevetu h h h - -
- jedan pe{kir po krevetu h h - - -
- jedan ve}i i jedan mawi pe{kir po krevetu - - h - -
b) Kuhiwa, trpezarija, boravak6)
Sudopera s hladnom i toplom vodom i
odvodom
h h h h -
Termi~ki ure|aj s najmawe dve grejne plo~e i
osiguranom energijom
h h h h -
Fri‘ider dovoqnog kapaciteta prema broju
kreveta
h h h h -
Ostava ili kuhiwski ormari} za ~uvawe
namirnica
h h h h -
Ormari} za posu|e i pribor za jelo h h h h -
21
22. Posu|e i pribor za pripremawe i servirawe
hrane
h h h h -
Posu|e za konzumirawe hrane i pi}a dovoqno prema broju kreveta
za goste, a najmawe po svakom krevetu:
- tri tawira (plitki, duboki i mali) h h h h -
- jedna {oqa s tawirom za napitak h h h h -
- jedna {oqa s tawirom za crnu kafu h h h h -
- dve ~a{e h h h h -
- jedna garnitura pribora za jelo (ka{ika,
viqu{ka, no‘, mala ka{ika)
h h h h -
Krpe za prawe i brisawe posu|a h h h h -
Posude za otpatke dovoqne veli~ine za
jednodnevne potrebe
h h h h -
Trpezarijski sto i stolice h h h h -
Garnitura za sedewe u prostoru za boravak h h h h -
v) Kupatila
Tu{ ili le‘e}a kada s tu{em, toplom i
hladnom vodom i odvodom
h h h h -
WC s daskom za sedewe7)
h h h h -
^etka za ~i{}ewe WC-a h h h h -
Zavesa uz kadu - - h h 1
Umivaonik s teku}om hladnom i toplom
vodom
h h h h -
Ogledalo s policom za toaletni pribor h h h - -
Toaletni ormari} - - - h 1
Uti~nica za elektri~ne aparate s naznakom
napona struje
h h h h -
22
23. 1) Povr{ina sobe za iznajmqivawe koja ima sopstveno kupatilo mo‘e biti mawa do 1 m2
.
2) Sobe koje su registrovane za iznajmqivawe do stupawa Pravilnika na snagu, a
koje nemaju sopstveno kupatilo, u nazna~enim kategorijama mogu imati do 1 m2
mawu
povr{inu od propisane.
3) U objektima izgra|enim do stupawa Pravilnika na snagu povr{ina kupatila
mo‘e biti mawa do 0,50m2
.
4) U ku}ama i stanovima za odmor mogu biti sme{teni u nekoj drugoj prostoriji.
5) Obaveze za sobe za iznajmqivawe.
6) Obaveza za ku}e i stanove za odmor, a za sobe za iznajmqivawe samo u slu~aju kada
se gostima nudi mogu}nost samostalne pripreme hrane.
7) Ukoliko se WC nalazi izvan zajedni~kog kupatila mora da ima pretprostor s
umivaonikom koji ima toplu i hladu vodu, sapunom, papirnim pe{kirom ili
ure|ajem za su{ewe ruku.
Ve{alica za odlagawe ode}e h h h h -
Jedan ve}i pe{kir za kupawe i jedan mawi po
krevetu
h h h - -
Jedan ve}i pe{kir za kupawe i dva mawa po
krevetu1) - - - h 1
Dr‘a~i pe{kira i sapuna h h h h -
Sapun h h h h -
Toalet papir h h h h -
Pena za kupawe - - - - 1
[ampon za kosu - - - - 1
Za{titni podno‘ak na podu ispred kade h h h h -
^a{a za vodu – jedna po krevetu1)
h h h h -
Posuda za otpatke h h h h -
II. USLUGE
1. Prihvat i ispra}aj gostiju
Tokom 12 sati u 24 sata h h - - -
Tokom 16 sati u 24 sata - - h h 1
Tokom vi{e od 16 sati u 24 sata - - - - 2
2. ^i{}ewe i pospremawe prostorija
Jedanput nedeqno, pribor za ~i{}ewe na
raspolagawu gostima
h h - - -
Svaka tri dana, pribor za ~i{}ewe na
raspolagawu gostima
- - h - 1
23
24. Jedanput dnevno - - - h 2
3. Promena posteqine i pe{kira
Posteqina (~ar{avi i jastu~nice):
- svakih sedam dana h h h - -
- svaki tre}i dan - - - h 1
- svaki drugi dan - - - - 2
Pe{kiri:
- svaki tre}i dan h h - - -
- svaki drugi dan - - h - 1
- svaki dan - - - h 2
III. POLO@AJ I IZGLED OBJEKTA
1. Polo‘aj na lokaciji (pogled, u centru,
park i dr.)
Dobar - - - - 1
Odli~an - - - - 2
Ekskluzivan - - - - 3
2. Pristup i saobra}ajna povezanost
Javnim prevoznim sredstvima i putni~kim
vozilima
Dobar - - - - 1
Odli~an - - - - 2
3. Spoqni izgled zgrade odr‘avawe fasade,
balkoni i terase ukra{ene cve}em, ba{te
itd.)
Dobar - - - - 1
Odli~an - - - - 2
Besprekoran - - - - 3
4. Spoqne povr{ine na raspolagawu gostima
(livade, parkovi, ba{te i drugo)
Od 5 do 25 m2
po spava}oj sobi - - - - 1
Od 26 do 50 m2
po spava}oj sobi - - - - 2
Od 51 do 75 m2
po spava}oj sobi - - - - 3
24
25. Vi{e od 75 m2
po spava}oj sobi - - - - 4
IV. OBAVEZE PO OSNOVU IZBORNIH ELEMENATA
Minimalni broj bodova:
Ku}e i stanovi za odmor 10 10 10 10 -
Sobe za iznajmqivawe - - - - -
1) Odnosi se na ku}e i stanove za odmor i sobe za iznajmqivawe koje imaju sopstveno
kupatilo.
25
26. OBJEKTI SME[TAJ I UREEWE
U TRADICIONALNOM STILU
priredila Milka Krstivojevi}
„Gra|ewem se prepoznaje narod, wegove osobenosti, duh, wegov identitet.”
(Radomir Stani}, Ogled, Stare srpske ku}e kao graditeqski podsticaj, Gorwi
Milanovac, 2002,9)
Graditeqstvo na teritoriji Srbije je u neposrednoj zavisnosti od op{tih
politi~kih, dru{tvenih i kulturnih prilika, ome|eno geografskom sredi-
nom, prirodnim ~iniocima i materijalnim mogu}nostima srpskog seqaka.
Sam reqef i wegov sastav stvaraju zone raznih uslova (planinski krajevi
i ravni~arski krajevi). Pri tom je i va‘an faktor i sastav zemqi{ta pojedi-
nih krajeva, naro~ito u vezi sa gra|evinskim materijalom koje seqak mo‘e da
ima na raspolagawu za gra|ewe svojih ku}a, a s tim u vezi i npr. po{umqenost,
ogolelost kraja, pogodna zemqa, glina itd.
Na ovim prostorima imamo nekoliko tipova sela u zavisnosti od wihovog
polo‘aja. Na severnim obroncima planina Maqena i Suvobora su planinska
sela, brdskih sela ima najvi{e jer ovu oblast ~ine brdoviti tereni vaqevskog,
brankovina~kog, slova~kog i gorwotopli~kog pobr|a. Dolinskih sela je naj-
mawe, a prete‘no su sme{tena oko tokova reka i karsna sela sme{tena po vrta-
~ama i dolovima ograni~enih povr{ina. Ve}ina ovih sela pripada starovla-
{kom tipu – razbijenog ili rasturenog tipa izdeqenog na karakteristi~ne
grupe – xemate, prostranih oku}nica sme{tenih po kosama i visovima pobr|a.
Polo‘aj i tip sela uti~u na formirawe oku}nice, koje su u ve}ini slu~aje-
va prostrane i dozvoqavaju slobodniji raspored ku}a i prate}ih objekata ali
ima i zbijenih koje to ograni~avaju, {to nesumwivo uti~e na formirawe i
razvoj ku}e i wenih elemenata.
Na ovim prostorima su se vekovima sudarale dve kulture – orijental-
no-vizantijski svet i sredwovekovni zapad.
26
27. Migarcije stanovnika koje su odvijale na ovim prostorima su u mnogome
doprinele preplitawu uticaja tradicionalnih oblika arhitekture.*
Prema Branislavu Koji}u koji u svom delu Arhitektura srpskog sela –
[umadija i Pomoravqe, izdvajaju se ~etiri struje doseqenika koji su ove pro-
store naseqavali u periodu sa kraja XVII pa do po~etka XX veka a koji su sa so-
bom nosili tradiciju, model i tehniku gra|ewa ku}a. Ve}inu stanovnika ove
oblasti ~ine doseqenici iz dinarskih krajeva, koji su se doselili u vreme seo-
be sa kraja XVII i po~etka XVIII veka. Wihovo etni~ko jezgro bilo je izme|u re-
ka Pive i Tare – takozvana jugozapadna struja naseqavawa. Doseqenici iz
ovih krajeva su tvorci dinarske dvodelne brvnare. Drugu struju koja je naseqa-
vala ove krajeve ne{to kasnije, u periodu od 1800 – 1840 ~inili su doseqenici
iz Osata, iz isto~ne Bosne, koji su svoj osoben stil izgradwe ku}e u drvetu
primenili na pomenutu dinarsku brvnaru i time stvorili nadaleko poznatu
ku}u „osa}anku”.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeqstvo
na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Vaqevo
1990, 191)
Ne{to kasnije, ta podru~ja po~iwu da naseqavaju doseqenici iz severnog
Kosova, Sanxaka i Novog Pazara, takozvana ibarska struja.
Oni su doneli elemente nove ku}e koja je gra|ena od zemqe. Period wiho-
vog naseqavawa poklopio se sa nestajawem dotada velikog {umskog fonda, pa
su stanovnici ovog kraja po~eli da grade novi tip ku}e – polubrvnaru-polu-
~atmaru.
Takozvana Pirotska struja naseqava ove krajeve od 1830 do 1900, kada kao
pe~albari dolaze qudi iz okoline Pirota donose}i tehniku zidawa ku}a od
zemqe i time daju poseban pe~at arhitekturi ovog podnebqa.
ANALIZA TRADICIONALNOG**
MODELA STANOVAWA
Vekovno iskustvo srpskog naroda u gra|ewu stani{ta sve do na{eg vreme-
na pokazuje izuzetnu mudrost i smi{qenost. O tome svedo~e sve sa~uvane stare
ku}e. To savr{eno poznavawe tla na kome je podizao gra|evine od drveta i ka-
mena usmeravalo je i opredeqivalo narodnog graditeqa da izborom lokacije i
materijala, oblikovawem i strukturom prostora, odnosom prema svetlosti
27
* Istorijom bremeniti period od XVI do XIX veka postavio je Srbiju u procep tada dve
najve}e sile onda{we Evrope Austro-Ugarske Monarhije i Turskog Carstva. Stalni
austro-turski ratovi koji su se vodili na ovim podru~jima bili su uzrok raseqavawu
stanovni{tva. Zato su ti krajevi opusteli tokom XVII i XVIII veka. U tako slabo
naseqene krajeve dolazi stanovni{tvo iz jugozapadnih i ju‘nih planinskih oblasti,
koji podi‘u naseqa u blizini starih. (Branislav Koji}, Arhitektura srpskog sela –
[umadija i Pomoravqe, Beograd 1941) Austro-turski rat 1788-91. prouzrokovao je
znatna migraciona kretawa, {to znatno uti~e na izgled naseqa u Srbiji, a naro~ito na
seoska naseqa. (Tatomir Vukanovi}, Naseqa u Srbiji u doba I srpskog ustanka 1804-1813,
Vrawe 1975)
** „Tradicija je skup materijalnih, tehni~kih i duhovnih znawa i dostignu}a, vrednosti i
obrazaca pona{awa. Odr‘ava se usmenim preno{ewem na kojem po~iva kontinuitet i
identitet jedne kulture.”, Ivan Vidanovi}, Re~nik socijanog rada, Beograd 2006.
28. sunca, senkama, vetrovima i drugim prirodnim fenomenma zasnuje i sazda zda-
we koje }e sve do danas ostati uzor nepogre{ivosti i umewa, neprevazi|eni
primer znala{tva dosetqivosti i iskustva. Stare gra|evine u slobodnom
prostoru odra‘avale su duh vremena i podnebqa i iskazivale izraziti smisao
na{eg ~oveka da potvrdi prirodu svoje prilagodqivosti, sposobnost da vlada
oblicima i materijalom i da ih primeni stilski funkcionalno i kreativno.
Staru ku}u na{eg seqaka ne bi trebalo zami{qati kao improvizovano
skloni{te ili bednu, neudobnu kolibu, kako se obi~no prikazuje u starim
opisima (Stojan Novakovi}, Selo, Beograd 1943, 103). To je skladan organi-
zam, koji je u svemu mogao da zadovoqi sve seqakove potrebe – da smesti veliku
zadru‘nu porodicu, da obra|uje zemqu i gaji stoku kao i da vodi bogat dru-
{tveni ‘ivot.
U skladu sa svojim potrebama nepogre{ivo je i sa puno znawa i spremno-
sti uspevao da spoqne karakteristike ku}e uskladi sa mikroklimom prostora
na kom se nastawivao kao i da ostvari ~udesnu harmoniju izme|u gra|evine i
prirode.
Brvnara je ku}a koja je sagra|ena od drvenih oblica, pritesanog drveta ili
talpi, ~iji su zidovi i krov od drveta. Na woj je zastupqeno sve {to odre|uje
jednu gra|evinu prostorni sastav – funkcionalni raspored, konstruktivni
sklop i izgled. Ranko Findrik u svom delu Dinarska brvnara tvrdi da je ona
po~etna karika u stambenom graditeqskom nasle|u na kojoj su se ~esto de{ava-
le zna~ajne promene. (Ranko Findrik, Dinarska brvnara, Sirogojno 1998, 8)
Nekada je po funkciji to bila jednoprostorna gra|evina sa dvoja naspram-
na vrata i ogwi{tem u sredi{tu „ku}e” oko koga se odvijao sav porodi~ni – za-
dru‘ni ‘ivot. Kasnije se brvnara razvila u slo‘enije oblike. To je ku}a koja
se ne zida ve} se izvodi od unapred pripremqenih drvenih elemenata, posta-
vqena na bogatom suvo zidanom, kamenom, podrumskom zidu kada je na strmom
terenu tzv. „ku}a na }elici” ili na masivnim gredama temeqa~ama i ni‘em ka-
menom soklu kada je na ravnom terenu. Najkarakteristi~nija je me|usobna veza
horizontalnih brvana na uglu te zgrade. Krajevi talpi ili brvana se prepu-
{taju jedan preko drugo, pri ~emu se zasecaju tako da brva nalegnu jedno na dru-
go na celoj du‘ini zida. Takva veza na uglovima joj daje ~vrstinu i onemogu}i-
je deformacije, naziva se veza „na usek” ili na „}ert”. U „ku}i” je na podu
obi~no zemqa, (u novije vremei cigla), na plafonu nema tavanske konstrukcije
ve} su postavqene lese sa pleterom. Nad sobom je drvena tavanska konstrukcija
ispuwena blatnim malteom sa plafonskom konstrukcijom koju ~ine pritesane
letvice i malter pome{an sa plevom. Krov je veoma strm, uvek ~etvorvdan, si-
stema oslawawa rog na ven~anicu u vrhu rog u rog – veza klinom ili kqe{ti-
ma. Pokriva~ je tesana drvena {indra, postavqena na preklop ili na ‘qeb.
Bondru~ara je ku}a sa kosturom od drvenih greda koje nose ispunu, od nepe-
~ene cigle „}erpi~a”, „~atme” ili skorijeg datuma od cigle. Zidovi su obo-
strano malterisani naj~e{}e blatnim malterom pome{anim sa plevom. Dok je
osnova brvnare zbog materijala ograni~ena, dotle se osnova bondru~are mno-
go slobodnije mo‘e {iriti i pregra|ivati. Nastala je u krajevima siroma-
{nim masivnijim drvetom, gde su {ume tawih stabala i drveta slabijeg kvali-
28
29. teta. Osnovni oblik je jednodelna, zatim dvodelna: „ku}a” i soba a kasnije se uz
ovaj raspored vidi ostava „}iler” i „ajat” otvoreni trem. Ova ku}a mo‘e biti
prizemna i na padini „na }elici” sa podrumom ispod jednog dela. Krov je uvek
~etvorovodan ali ~e{}e pokriven }eramidama nego {indrom.
Naj~e{}i primer kod nas je polubrvnara-polu~atmara – kada je „ku}a” sa-
gra|ena od drveta kao talpara a soba u bondruku sa ispunom od ~atme. To je kao
i prethodna, brvnara, uvek slobodnostoje}a ku}a, naj~e{}e postavqena na te-
renu u padu, na bogatom kamenom podrumskom zidu sa uvek ~etvorovdnim kro-
vom koji mo‘e biti pokriven {indrom, }eramidom ili crepom.
Ku}e „od naboja” i „}erpi~a” su nastajale u onim krajevima koji su oskude-
vali kako drvetom tako i kamenom. Cigla je bila veoma skupa jer nije bilo dr-
veta za lo‘ewe a da bi se cigla ispekla.
Ku}e zidane ciglom se vezuju za po~etak XX veka, kada se spoqni izgled
stare ku}e u mnogome mewa i po nekim detaqima po~iwe da li~i na gradsku:
malterska plastika u obliku plithih pilastera, nestaje bogata streha i poja-
vquje se krovni venac sa olucma a kao pokriva~, fabi~ki, falcovani crep. U
funkcionalnom smislu „ku}a” je izgubila unutra{we ogwi{te i pretvorila
se u „kujnu” sa {poretom.
ANALIZA SAVREMENOG MODELA
Pod udarom modernizacije ‘ivota i potro{a~ke svesti koja se surovo {i-
rila i po na{im selima, na{ ~ovek je izgubio smisao za lepotu drevnog gra|e-
wa. Procesi raslojavawa, ekonomsko sna‘ewe i drugi uticaji na selu pogubno
su delovali na tradicionalno graditeqsko shvatawe. Usledio je nagli i neo-
~ekivani raskid s tradicijom, kriza odgovaraju}eg i smi{qnog gra|ewa se
produbqivala i usled ne snala‘ewa na{eg ~oveka sa novonastalim promena-
ma. Novi gra|evinski materijali, savremena tehnika gra|ewa i pove}ani
prohtevi kao da su zbunili ne samo seqaka ve} i sve one koji su imali potrebu
za gra|ewem. Za relativno kratko vreme u pitomim i ‘ivopisnims seoskim
predelima sagra|ene su ku}e sa oblicima i proporcijama koje ih ~ine nepre-
poznativqim i pretencioznim, ~esto napadnim i veoma ru‘nim. Nastale bez
reda i smisla, mnoge od ovih ku}a su oli~ewe krajweg neukusa i malogra|an-
skog nadmetawa, briqantni spomenici ki~a i skorojevi}stva.
U ovakvoj situaciji name}e se pitawe: [ta se u vezi s tim mo‘e u~initi,
kako ponovo uspostaviti sklad sa prirodom u kojoj se gradi i ~ovekovim po-
trebama. Kako i na koji na~in graditi u prostorima u kojima jo{ uvek postoje
svedoci koji kazuju da je sklad bio mogu} i {to je jo{ va‘nije da je postizan sa
mnogo skromnijim materijalnim sredstvima od onih koja se danas primewuju a
va‘nije od svega da je se to ostvarivalo u gotovo potpunom odsustvu {kolova-
nih kadrova.
29
30. PREPORUKE ZA PLANIRAWE KU]A NA SELU
Novu ku}u na selu u tom smislu, bez obzira {to ekonomski razvoj sela stag-
nira i ne ide u korak sa ekonomskim razvojem pojedinca treba planirati u
skladu sa prirodnim okru‘ewem, potrebama porodice, zahtevima koje name}e,
u ovom slu~aju, uslu‘no izdavawe dela stambenog prostora turistima koji ra-
do dolaze u selo u potrazi za mirom, netaknutom pripodom a uz tradicionalni
na~in ‘ivota.
Potpuni izostanak estetske kategorije u komponovawu i izgledu sada-
{wih seoskih ku}a donekle se mo‘e nadoknaditi dobrom ponudom i tradicio-
nalnim jelima, ‘ivopisnim predelima za {etwu, kulturnim i verskim objek-
tima. Me|utim, odbojnost spoqweg izgleda, wegova rogobatnost, odnosno neu-
spelo arhitektonsko re{ewe ne mogu se poboq{ati nikakvim, pa ni najsku-
pqim prepravkama i doradama. Svetski trend u ponudi – turizam na selu je is-
kustveni do‘ivqaj pro{losti i u tom smislu se posebna pa‘wa mora pokloni-
ti planirawu budu}ih ku}a koje }e svojim izgledom i kompozicjom biti ukore-
wene u tradciji i kulturnom nasle|u.
Novi objekat funkcionalno mora da zadovoqi potrebe, planirani pro-
gram, da dobro stoji na terenu a da istovremeno dobro korespondira sa osta-
lim objektima u oku}nici. Unutra{wu organizaciju treba racionalno spro-
vesti, razvijaju}i princip jednostavne i logi~ne organizacije unutra{weg
prostora sa eventualnom podelom na dnevne i no}ne aktivnosti. Interne ko-
munikacije planirati kao jednostavna re{ewa sa uskla|enim me|usobnim ve-
zama. Ograni~avaju}i faktori, na prvom mestu ‘eqe investitora i finansij-
ske mogu}nosti, teren i prirodni okvir i niz drugih, istovremeno mogu biti
i podsticaj za tra‘ewe re{ewa u primeni starih tehnika gra|ewa i bogatoj
ali skladnoj materijalizaciji izgleda.
UREEWE – KULTURA STANOVAWA
Unutra{we ure|ewe zavisi od raznih prirodnih i dru{tvenih ~inilaca,
ali i od aktivnosti porodice i broja ~lanova doma}instva, wihovog zanima-
wa, imovinskog stawa i drugog.
Enterijer stare ku}e je sveden, skroman izvodi se od prirodnih materijala
naj~e{}e je to drvo, kamen i zemqa. Zidovi u „ku}i” su od drvenih talpi, na
plafonu je „lesa” od drveta i pletera a na podu je zemqa. U sobi je za nijansu
obrada unutra{weg prostora ne{to boqa, zidovi su malterisani i okre~eni u
belo, na plafonu je malter preko pritesanih letvica a na podu je drveni patos
(u nekim ku}ama je puna cigla u pesku, nekada i {estougaonog oblika).
Ku}a je u prvim fazama svog razvoja raspolagala samo neophodnim predme-
tima poku}stva, koje je, iako na prvi pogled izgleda skromno, naro~ito u „ku-
}i”, oblikom i funkcijom pode{eno vi{estrukoj nameni.
U „ku}i” se izra|uje ode}a, priprema hrana, obeduje i boravi, uglavnom po-
red ogwi{ta, koje je i najpo{tovanije mesto u ku}i.
Predmeti u ku}i bili su proizvod doma}e radinosti, na~iweni prete‘no
od drveta, kao {to su „tekne” za me{ewe hleba, „trpeza”, „trono{ke”, „kotoba-
30
31. ni” (poli~ice) i drugo, sa ponekim primerkom nabavqenim kod seoskog zana-
tlije, kao {to su kovane „verige”, „vatraq” i „sa~” za ogwi{te, zatim lonci
„testije”, „vedrice” i drugo sli~no posu|e. Predmeti poku}stva imali su i
svoja odre|ena mesta.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeq-
stvo na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Va-
qevo 1990, 219.) Iznad „pro~evqa”, mesta gde se lo‘i vatra nalazi se „ve-
ri‘wa~a”, motka o kojoj vise verige, a o koje se oka~i bakra~.
Ure|ewe sobe tako|e je bilo skromno. U sobi je bila zidana pe}, kasnije za-
mewena gvozdenom pe}i. Ostalo poku}stvo se sastojalo od stola, kov~ega i {i-
rokog kreveta na kom je moglo da spava vi{e ~lanova doma}instva.
Nakon drugog svetskog rata prvi korak ka konfornom ‘ivotu napravqen
je uvo|ewem kupatila u stanovawe na selu.
Od poku}stva je novina elektri~ni {poret, fri‘ider pa tek onda tele-
vizor.
SAVREMENO OPREMAWE SEOSKIH KU]A
Enterijer objekta koji }e biti u ponudi za „turizam na selu” mora biti u
skladu sa potrebama i zahtevima svremenog pru‘awa usluge,
uskla|en sa oblikovnim i funkcionalnim sadr‘ajem objekta, jednostavan,
sveden i ukorewen u tradiciji. Primarni materijali u obradi zidova i podo-
va bi trebali da budu drvo, kamen i cigla. Oprema prostora mo‘e biti i mo-
dernih linija ali od prirodnih materijala. Dnevni prostor sa trpezarijom
treba da ima dosta svetla, da je osun~an ukoliko je mogu}e da se iz wega ostvari
pogled na okolinu. Pored toga prilikom kori{}ewa treba da odaje utisak to-
pline i zajedni{tva ~ime }e se ostvariti do‘ivqaj spajawa i uklapawa u pri-
rodu i ‘ivot na selu.
Opremawu kuhiwe se mora posvetiti posebna pa‘wa kao i ostavama na-
mirnica, jer pored funkcionalnih moraju da zadovoqe i sanitarne propise.
Kuhiwa se oprema na savremen na~in sa svim potrebnim tehni~kim aparatima
za pripremu i ~uvawe hrane. Upotrebqeni materijali moraju da obezbede efi-
kasno higijensko odr‘avawe.
Sobe za spavawe su prostori u kojima bi budu}i turista ‘eqan prirode i
mira trebalo da provodi najmawe vremena i u tom smislu opremawu ovog pro-
stora i treba pristupiti. Pored uobi~ajenog name{taja kao ukras ovog pro-
stora mogu se postaviti }ilimi kao prekriva~i, na podovima mogu biti „po-
wave”, jedan „trono‘ac” i drveni kov~eg.
REPLIKA KU]E IZ XIX VEKA
U ZNAMENITOM MESTU BRANKOVINA
Projektovana za potrebe pro{irewa turisti~ke ponude Znamenitog mesta
Brankovina koje je NKD od velikog zna~aja. U potpunosti je po oblikovnoj
kompoziciji i funkcionsalnom rasporedu verna originalnoj polusru{enoj
ku}i Lazarevi}a iz Brankovine za koju se pretpostavqa da je nekada bila u
oku}nici Nenadovi}a.
31
32. SIROGOJNO
Muzej na otvorenom u Sirogojnu, osnovan je 1980. godine prema projektu
Ranka Findrika i uz saradwu sa Republi~kim zavodom za za{titu spomenka
kulture iz Beograda. Proces preno{ewa, postavqawa i rekonstrukcije zlati-
borskih brvnara u „Starom selu” je bio obiman i komleksan poduhvat koji je
doneo evidentne rezultate u turisti~koj ponudi na{e zemqe. U stru~nom smi-
slu „Staro selo” u Sirogojnu je progla{eno za spomenik kulture od izuzetnog
zna~aja.
32
33. KU]A MILINKOVI]A U BABINOJ LUCI
Projektovana je na mestu stare ku}e, koja je bila mala da zadovoqi potrebe
~etiri generacije, pa je poru{ena ali je zadr‘an podrum zidan lomqenim ka-
menom. Nova ku}a je prjektovana u pravougaonoj osnovi sa {irokim tremom na
prilaznoj strani preko kog se ulazi u ku}u i dobro korespondira sa ostalim
zgradama u oku}nici. To je prizemni objekat (na prvi pogled) u tri nivoa: po-
drum, prizemqe i podkrovqe. Krov je strm, ~etvrovdan.
33
34. HORTIKULTURNO UREEWE SEOSKOG GAZDINSTVA
priredio Dragan Nedeqkovi}
GAZDINSTVO je mawe ili vi{e organizovan prostor jedne porodice,
ili ustanove, sa elementima ne‘ive i ‘ive prirode. Naziv poti~e od ma|arske
re~i GAZDA – gospodar, doma}in. Sinonimi za ga?dinstvo bi bili – gospo-
darstvo, doma}instvo, ku}anstvo, imetak, imawe, dobro, ekonomija.
Elementi ne‘ive prirode jednog gazdinstva su – ku}a, prate}i objekti,
staze, ograda i razni sadr‘aji.
Ku}a je centralni element. Prate}i objekti, ili ekonomske zgrade, kod nas
su – vajat, ~ardak ili kotobawa, ambar, mlekar, magaza, su{ara, furuna... Poje-
dini prate}i objekti mogu biti uz ku}u, ili odvojeni od we. Malo daqe sme-
{teni su {tala – staja, obor – tor, sviwac, koko{iwac...
Slobodan prostor jednog gazdinstva ~ini dori{te, odnosno oku}nica ili
avlija.
Elementi ‘ive prirode su – povrtwak, vo}wak, vinograd, ba{ta ili vrt,
kao i doma}e ‘ivotiwe. Sama okolina je neiscrpni izvor ‘ivota i u‘ivawa.
KU]A obi~no zauzima centralno mesto, mada je boqe re{ewe, da se ku}a i
prate}i objekti smeste uz obod placa. Srbija je puna lepih, starih ku}a, koje
treba sa~uvati i iskoristiti. Gra|ene su u raznim stilovima – pomoravski,
panonski, balkanski.... Z? wih je kori{}en prirodni materijal – drvo, kamen,
}erpi~ – nepe~ena cigla, a pokrivene su – {indrom – drvenim crepom, }erami-
dom – crepom, re|e kamenom – Ivawi~ki kraj. Ovaj prirodni materijal daje
dra‘, lepotu i patinu starim srpskim ku}ama.
Nova ku}a treba da je inspirisana tradicionalnim graditeqstvom i da
nije vi{a od jednog sprata.
EKONOMSKE ZGRADE ili prate}i objekti, tako|e su izgra|ene od pri-
rodnog materijala.
Nazivi – ambar, ~ardak, vajat i furuna turskog su porekla. Objekti sa za-
paqivim materijalom – seno, slama, nafta, treba da su udaqeni bar 50 metara
od ostalih objekata.
Poqski nu‘nik postavqa se daqe od objekata i obavezno ispod bunara.
Qudski i sto~ni ekskrementi mogu se iskoristiti za |ubrewe i prihrawiva-
we raznih kultura.
34
35. TRADICIONALNA JELA
proja, projara
somun
poga~a
lepiwa
gibanica
ka~amak – tur. – pura, palenta
cicvara
masanica – popara
belmu‘, ist. Srbija, kukuruzno bra{no i sir
~alafua, ^a~ak, kuvani par~i}i kora ?a pitu
le‘baba, Sombor, prevrata, debeli pala~inci
pla{nic, vla{ke pala~inke puwene sirom
mamaquga, ka~amak sa u‘i~kim kajmakom i suvim mesom
{u{ mu{, isto~na Srbija, {kembi}i
kvrgu{a, komadi piletine na testu
bungur, turski, kuvana i mlevena p{enica, slanina,mleko i kajmak
{erdeni, Brus, jagwe}e iznutrice,
~ulama, Zaje~ar, kuvana piletina
~e{ket, Smederevo, hercegova~ki ~e{kek, piletina i je~am ili p{enica
burundeo, vla{ko jelo, sviwetina
~imbur, tursko, jaja na vodi prelivena ma{}u
mexanik, Brus, pire od pasuqa
trkanica, Soko Bawa, salata od paradajza sa prazilukom i pe~enim papri-
kama
vurda, mladi sir iz surutke
kola~ od suvih {qiva
receq, kuvana {ira sa bundevom
vodwika, pi}e od kru{aka sa klekom
ZELENILO
Slobodan prostor treba tako da izgleda lepo, a da ne zahteva mnogo vreme-
na za odr‘avawe.
Pojedina seoska doma}instva oslawaju se na ve} postoje}u {umu, {to je ve-
oma povoqno. Ukoliko veli~ina placa dozvoqava po‘eqno je posaditi neko
drvo. Ono treba da je dovoqno udaqeno od objekata, najmawe 7 m, a od same ku}e
bar 10 m. Ne treba ga saditi ni u sredini placa, ve} uz obod.
Drve}e mo‘e biti i u funkciji vetroza{tite.
Postoji veliki broj doma}ih vrsta drve}a – hrastovi – cer, sladun, kit-
wak, medunac, lu‘wak, zatim – bukva, gorski javor, mle~, jasen, brest, a u vi-
{im predelima – jela, bor i smr~a. Ima jedno drvo koje su jo{ stari Sloveni
35
36. sadili uz ku}u. To je lipa. Ona nam daje vi{e blagodeti -ugodan miris po~et-
kom leta, blagotvornu zasenu, med i ~aj.
Uz ivicu placa mo‘e se formirati biqna ograda. Ona mo‘e biti {i{ana
ili slobodno rastu}a. Okolina pru‘a veliki izbor biqaka.
Za {i{anu ogradu pogodni su – smr~a, bukva, klen, a naro~ito grab. Sade
se obi~no na metar rastojawa. Visina im se odre|uje po potrebi.
@ivica se mo‘e formirati i od ‘bunastih vrsta, koje uglavnom ne treba
oblikovati. Za ovu svrhu dobri su – trn, glog, dren, svib, divqa ru‘a, zova...
Mogu se saditi na metar rastojawa, a za br‘e formirawe i na pola metra. Ko-
rist od ovakve ‘ivice je vi{estruka. Ve}ina ovih biqaka poseduje trwe, {to
spre~ava prolaz ‘ivotiwa. Neke biqke su medonosne, neke daju plodove – dre-
wina, {ipurak, trwina, neke se koriste za ~aj – zova, glog....
Biqke puzavice se mogu saditi uz ogradu, uz ku}u, ili se od wih mo‘e for-
mirati hladwak.
Od biqaka za toplija, za{ti}enija podru~ja najkorisnija je vinova loza.
Mogu se posaditi hmeq, pavitina, br{qan, orlovi nokti, pa i ru‘e puzavice.
Biqke kao plava ki{a, tekoma, ukrasna pavit jesu lepe, ali se ne bi uklopile u
seoski ambijent. Pod hladwakom se mo‘e sedeti, tako da on predstavqa ugodan
dnevni boravak.
Pored postoje}eg vo}waka, lepo i korisno je u dvori{tu imati i koju
vo}ku, koja ne mora biti {palirno posa|ena.
Sastavni delovi ku}e su prozori i balkoni, koji se mogu ukrasiti saksij-
skim biqem. Najpogodniji i najzahvalniji je smrdqevak, kao i wemu srodna
rozetla, koja daje karakteristi~nu aromu slatkom od {qiva.
BA[TA, vrt, perivoj, |ardin, }ipur, gradina, sad
Ba{ta podrazumeva prostor zasa|en cve}em ili povr}em, u {irem smislu
vo}em i travom.
Lepotu jednom seoskom dvori{tu daje zelena travna povr{ina. Ona treba
da zauzima najve}i deo oku}nice. Ne bi trebalo da je iskidana cve}em. Mesto
za cve}e je uz ku}u, uz neki od objekata, ili uz ‘ivicu. Ne u sred travwaka ili
uz stazu. Najprimerenije su starinske vrste cve}a – kadifa, petunija, lepi ~o-
vek, lepa kata, perunika, ukrasni suncokret, hrizantema – jesenka, ili biqke
iz susedstva – visibaba, qubi~ica, jagor~evina,mi{jakiwa, kozja brada...
Obavezan je bosiqak, koji prati Srbina od ro|ewa do upokojewa. Ona je
aromati~na, lekovita, medonosna, antisepti~na i obredna biqka.
Cve}e daje lepotu i ‘ivost, a lekovito biqe korist. Deo avlije treba
odvojiti i za lekovito biqe. Za toplija podru~ja to su ruzmarin, lavanda i
‘alfija. U svakom seoskom dvori{tu treba da su posa|eni nana, mati~wak, ka-
loper i pelen, a u okolini }emo na}i kamilicu, majkinu du{icu, podubicu,
kantarion, ‘edwak...
Sav organski otpad iz doma}instva ne bi trebalo bacati, ve} ga deponova-
ti na jedno mesto. Od ovog otpada dobi}emo izvrstan supstrat za cve}e i povr-
}e, odnosno kompost. U kompost se mogu stavqati quske od krompira, jabu-
36
37. ka,jaja i sav ostali otpad od vo}a i povr}a. Po{to je kompost nezatrovan hemi-
kalijam,on je izvrstan supstrat u proizvodwi zdrave hrane.
Za ogra|ivawe dvori{ta najpogodnije su drvene ograde – plot, perda ili
taraba. Svi objekti treba da su dobro povezani stazama. Najpogodniji materi-
jal za izradu staza je kamen. Pri trasirawu staza treba izbegavati prave lini-
je, wih u prirodi nema. U velikim dvori{tima, gde su objekti na ve}em rasto-
jawu, nema potrebe raditi staze. Za to }e nam poslu‘iti travwak.
37
38. SANITARNI USLOVI SEOSKOG GAZDINSTVA
priredila Branka Mihoq~i}
Seoska gazdinstva su osnovne strukturne jedinice seoskog naseqa, koja su
do 20 veka bila dominanti tip naseqa, a danas su to naseqa u kojima ‘ivi sta-
novni{tvo koje se prete‘no bavi poqoprivredom.
Seosko naseqe sa drugim naseqima mora biti povezano asfaltiranim ili
dugim putevima od ~vrste podloge ali i telefonskim vezama. U seoskom nasequ
mora biti obezbe|ena odgovaraju}e smabdevawe elektri~nom energijom kao i
snabdevawe dovoqnim koli~inama higijenski ispravne vode za pi}e. U nasequ
se mora izvr{iti uklawawe te~nog i ~vrstog otpada na higijenski na~in kao i
stalno uni{tavawe {teto~ina (insekata i glodara). Analize pokazuju da su
retka seoska naseqa gde su ispuweni svi navedeni uslovi. Najve}i problem
predstavqa vodosnabdevawe.
Seosko gazdinstvo
Najzbednije vodosnabdevawe za svako naseqe je centralno ili sa lokalnih
vodovoda koji su izgra|eni po projektno – tehni~koj dokumenaciji, poseduju
upotrebnu dozvolu, redovno se odr‘avaju gra|evinsko – tehni~ki uslovi, vr-
{i stalna dezinfekcija vode, a higijenska ispravnost se proverama u ovla-
{}enim laboratorijama. Seoska gazdinstva se naj~e{}e vodom snabdevaju iz
pojedina~nih individualnih objekata vodosnabdevawa – bunara.
Bunari mogu biti kopani, bu{eni, pobijeni, plitki ili duboko, horizon-
talni, vertikalni iz prve izdani ili arterski ili subarterski. Naj~e{}i i
najjednostavniji bunari u kopani bunari dubine od 6-20 m, {irine oko 1 me-
38
39. tar. Bunar treba graditi na ~vrstoj podlozi dovoqno udaqen, najmawe 20 me-
tara nizvodno od zaga|iva~a, (septi~kih jama i |ubri{ta) a 15 metara od ku}e ,
a 150 m od grobqa. Zona oko bunara mora biti betonirana ili poplo~ena u
pre~niku oko 2 metra sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg
oticawa vode, a prostor oko bunara u pre~niku od najmawe 10 m se ne |ubri.
Bunari se zidaju od nepropusnog, nekori{}enog materijala, kamena debqine
oko 30-50 cm ili betonskih prstenova debqine oko 12 cm koji su vezani ce-
mentnom u nepropusnom sloju a u vodonosnom sloju se zidaju bez maltera. Be-
tonski prstenovi u vodonosnom sloju su preformirani. Prostor izme|u zida
i iskopa u vodonosnom sloju se ispuwava opranim {qunkom, a iznad vodono-
snog sloja popuwava se glinom najmawe visine 2,5 metara.
Nadzemni deo bunara je oko 1 metar sa ku}icom od ukr{tnih gustih letvi-
ca radi ventilacije i zamra~ewa ~ime se spre~ava rast mahovine. Bunari se
mogu pokrivati i betonskim plo~ama. Po zavr{enoj gradwi ~isti se zid bun-
ra ~ekom, a na dno se stavqa {qunak u debqini od 20-50 sm i dezinfikuje pre-
paratima hlora. Voda se dezinfikuje tako {to se na metar kubni vode dodaje
300 gr. hlornog kre~a, 0,6 l @avelove vode ili 150 gr. kaporita. Nakon dejstva
hlora od sat vremena bunar se prazni, a zatim doda ista koli~ina hlornog pre-
parada u nado{lu vodu i ostavi da deluje 12-24 ~asa. Voda se ponovo iscrpi.
Dva do tri dana po dizinfekciji vr{i se predgled vode u laboratoriji.
Ako je voda ispravna mo‘e se koristiti za pi}e. Za crpqewe vode treba kori-
stiti kofu od materijala koji ne r|a. Dobar bunar mora imati najmawe jedan
metar vode u su{nom periodu. Bunar se mora ~istiti, prati i dezinfikovati (
asanirati )svake 2-3 godine.
Asanacija bunara
Asanacija bunara podrazumeva dovo|ewe postoje}ih bunara u ispravno
stawe u tehni~kom i higijenskom pogledu. Bunari se moraju asanirati kada su
dotrajali, nehigijenski, nepravilno postavqeni ili o{ter}eni jer je voda
podlo‘na zaga|ivawu. Asanaciju bunara treba vr{iti kada ima najmawe vode
( period septembar-oktobar).
Asanaciju bunara treba vr{iti primenom nekih od slede}ih postupaka:
– Sve izvore zaga|ewa treba ukloniti iz neposredne blizine bunara, ili
ih o~istiti, dezinfikovati , hlornim kre~om i zatim zatrpati zemqom
– Zidove bunara do 5 metra u~initi nepropusnim (prezi|ivawem ili na-
bijawem masne ilova~e)
– Produbqivawe bunara mo‘e se izvr{iti uz pozi|ivawe
– Unutra{wu stranu bunara isfugovati malterom
– Ure|aj za crpqewe vode podesiti da se spre~i zaga|ivawe. U tako ure|e-
nom bunaru dezinfikovati kao prvi put
– Pre vr{ewa dezinfekcije bunara izra~unati zapreminu vode u bunaru
Dezinfekcija bunara mo‘e se vr{iti i rastvorom kre~nog mleka u koli-
~ini od 5 litara po kubnom metru vode. Kre~no mleko dobija se razmu}ivawem
1 kg. kre~a u 5 litara vode.
39
40. Voda iz bunara se koristi za ku}ni vodovod, a za potiskivawe se naj~e{}e
koriste hidrofori koji rade automatski, zauzimaju malo prostora, a vodu
obezbe|uje od zaga|ewa.
Uklawawe otpadnih voda se mora vr{iti jer se u wima vrlo ~esto nalaze
patogeni mikroorganizmi koji mogu dovesti do epidemija ‘utice, tifusa, di-
zenterije. Otpadne vode se odvode u nepropusne septi~ke jame izgra|ene na naj-
ni‘oj ta~ki dvori{ta dovoqno udaqene od bunara. Pra‘wewe septi~kih jama
se mora vr{iti, jer izlivawe otpadnih voda dovodi do kontaminacije zemqi-
{ta, a zatim i podzemnih voda uzro~nicima ‘utice, tifusa, dizenterije.
^vrst otpad naj~e{}e ~ine:
– prirodni otpad ( ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e, li{}e).
– otrovni otpad ( farbe, hemikalije, sijalice, baterije, auto uqe, pesti-
cidi i
– recikla‘ni otpad ( papir, staklo, metal, plastika)
Uklawawe ~vrstog otpada se mora vr{iti iz razloga {to su vremena pri-
rodnog raspada vrlo duga ( tab. 1).
Tabela broj 1.
Materijal Pribli‘no vreme raspada ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e,
li{}e1 do 2 nedeqe Papir 10 do 30 dana Pamu~na ode}a 2 do 5 meseci Vuneni
predmeti 1 godina Drvo 10-15 godina Konzerve 100-500 godina Plasti~na kesa
1 milion godina Staklena fla{a nikada
Zbog razli~itog vremena raspada otpad se mora razvrstavati i bezbedno
odlagati. Ostaci od ‘ivih bi}a se naj~e{}e odla‘u u posebno izgra|ene jame
ili u gomile na otvorenom prostoru, naizmeni~no sa slojem zemqe i pepela.
Kada se dostigne visina sme}a 1-2 metra pokriva se slojem zemqe i za godinu
dana dobija se kompost. Jedan deo ku}nog otpada mo‘e se spaqivati.
Sto~na balega skupqa se na |ubri{tima koja se lociraju u ekonomskom de-
lu dvori{ta na udaqenosti najmawe 20 m od stambenih zgrada i bunara. u-
bri{ta se grade naj~e{}e na povr{ini terena, a najboqa su |ubri{ta izgra|e-
na od betona. U stajskom |ubrivu ima dovoqno vlage i toplote koje su pogodne
za razvoj obi~ne doma}e muve. Muve su prenosioci prouzrokova~a razli~itih
zaraznih bolesti jer naizmeni~no sle}u na fekalije i namirnice. S toga treba
jednom u 10 dana izvr{iti prevrtawe |ubriva, obzirom da pod dejstvom pove-
40
41. }ane temperature iz dubqih sloje |ubriva ( oko 60 stepeni) dolazi do uni{ta-
vawa jaja i larvi muva.
Zna~aj zemqi{ta za ~oveka je veliki iz razloga jer je povezano sa vegetaci-
jom i vodom jer promene u jednom uslovqavaju poreme}aje ostalih. U zemqi{tu
se ~esto nalaze patogene bakterije koje izazivaju tetanus, antraks, botulizam.
U borbi protiv nehigijenskih uslova i spre~avawa {irewa zaraznih bo-
lesti vr{i se i uni{tavawe insekata i glodara ( mi{eva i pacova). Uni{ta-
vawe se vr{i sistematski otrovima razli~ite vrste koje treba ~uvati daleko
od dece i pod kqu~em. Da bi se smawio ulaz insekata u objekte treba na prozore
koji se otvaraju postaviti mre‘e. Odr‘avawem sanitarnih uslova objekata i
okru‘ewa spre~ava se stvarawe uslova za razvoj i razmno‘avawe glodara.
U seoskom gazdinstvu pored ku}e i oku}nice se nalazi i ekonomsko ili ma-
nipulativno dvori{te sa stajskim zgradama, vo}wacima i povrtwacima koji
moraju biti razdvojenih jedan od drugog najboqe zelenom barijerom. Zelena
barijera predstavqa za{titu od vetra, dima ali i za{titu od insekata i zagu-
{qivih isparewa. Objekat za stanovawe treba da je izgra|en od ~vrstog gra|e-
vinskog materijala koji obezbe|uje zvu~nu, termo i hidro izolaciju. Broj, ve-
li~ina i raspored prostorija treba da odgovara broj ~lanova doma}instva. Za
obezbe|ivawe uslova za izdavawe soba treba po{tovati propisane zakonske
odredbe.
Soba za goste
41
42. BEZBEDNA HRANA
priredila Branka Mihoq~i}
Bezbednost hrane je va‘na, jer godi{we u svetu se otruje hranom oko 76 mili-
ona qudi (svaki 4 amerikanac), a 5% oblelelih mora da poseti lekara, 325.000
obolelih se le~i u bolnici, dok 5.000 qudi godi{we umre ( 14 svaki dan od ne~e-
ga {to je pojelo) i u na{oj zemqi se zapa‘a trend porasta ove grupe oboqewa.
Bezbedna hrana se mo‘e konzumirati bez posledica karakteristi~nih je
organolepti~kih svojstava ( boje, mirisa, ukusa, gustine), ako je upakovana, u
roku upotrebe je i deklarisana (naziv proizvoda, proizvo|a~, sastav, rok upo-
trebe, uslovi ~uvawa, a po potrebi i na~in kori{}ewa). Hrana se mora ~uvati
po predlogu proizvo|a~a u neo{te}enoj ambala‘i, a pripremati i slu‘iti u
propisanim sanitarnim uslovima.
Propisani sanitarni uslovi podrazumevaju odre|en broj ~istih prostori-
ja odgovaraju}e visine i povr{ine, koje su funkcionalno povezane i prate teh-
nolo{ki proces pripreme, upotrebu pribora, opreme i ure|aja od materijala
koji ne uti~e na svojstva namirnica. Hranu pripremaju lica koja su zdrava i
imaju sanitarnu kwi‘icu, nose radnu ode}u i poseduju znawa o bezbednom spre-
mawu, ~uvawu i slu‘ewu hrane. Neispravna hrana je hrana koja mo‘e dovesti
ili je dovela do bolesti qudi, naj~e{}e ima promewenu boju, ukus i miris, ili
joj je istekao rok upotrebe ili je pripremana i ~uvana u nehigijenskim uslovima
(prqave prostorije, oprema, ure|aji ili obolelo lice je pripremalo).
Da bi hrana bila bezbedna mora se kontrolisati od wive do trpeze, jer se
na tom putu mo‘e kontaminirati- zagaditi biolo{kim, mehani~kim i hemij-
skim agensima.
Biolo{ki agensi su ‘iva bi}a, bakterije, virusi, gqivice, paraziti po-
znati kao mikroorganizmi. Mikroorganizmi su {iroko rasprostraweni i
ima ih svuda u prirodi u vodi, u zemqi, u vazduhu, u qudima, na qudima , a samo
mali broj wih je {tetan ili patogen za ~oveka i dovodi do bolesti. Ova ‘iva
bi}a se vrlo brzo razmno‘avaju na svakih 20 minuta tako da ih posle 10 sati od
jedne bakterije ima u broju dovoqnom da dovedu do trovawa. Mikroorganizmi
najboqe se razmno‘vaju na temperaturi ~ove~ijeg dela, ali se razmno‘avaju i u
temeraturnom raspornu od 5-63 stepena. Ta zona temperature od 5-63 stepena je
temperaturno opasna zona i u woj se hrana mo‘e ~uvati najdu‘e 4 sata. Za rast
bakterijama su potrebne i hranqive materije, masti, belan~evine, ugqeni hi-
drati, voda, vitamini i minerali pa s toga najboqe rastu u mleku, mle~nim
proizvodima, mesu i mesnim proizvodima, jajima, ribi. Baketerije za rast za-
42
43. hevaju blago kiselu sredinu ili prisustvo ili odsustvo vazduha. Rast mikro-
organizama potpoma‘e i vlaga.
Razvoj bakterija se mo‘e kontrolisati smawewem vremena provedenog u
temperaturno opasnoj zoni, sni‘avawem temperature u hrani , pove}awem ki-
selosti, smawewem vode i naglim hla|ewem. Naj~e{}i hemijski zaga|iva~i
hrane su hormoni i antibiotici koji su kori{}eni u ishrani ‘ivotiwa ili
pesticidi, fungiciti, insekticidi koji su kori{}eni pri za{titi biqa, kao
i te{ki metali. U hrani se ~esto mogu na}i i mehani~ki zaga|iva~i, pra{ina,
pesak, kamen, dlake, opiqci gvo|‘a, papir i karton.
Hranu naj~e{}e kontaminiraju zaposleni prqavim rukama, neadekvatnim
odr‘avawem radnih povr{ina, pribora i opreme za pripremu, neadekvatnim
odr‘avawem prostorija.
Hranu ~ine namirnice koje je ~ovek, na osnovu vekovnog iskustva, odabrao
iz biqnog i ‘ivotiwskog sveta rukovode}i se pre svega wegovim organolep-
ti~kim svojstvima i mo}i zasi}ewa. Radi lak{eg sastavqawa obroka namir-
nice su podeqene u sedam grupa, i to:
1. ‘ito ( zrnevqe, bra{no, hleb, testa),
2. mleko i mle~ni proizvodi ( slatko i kiselo, jogurt, sir, ka~kavaq),
3. meso, riba, jaja ( meso sisara , ptica, morskih i re~nih riba, jaja doma}ih
i divqih ptica),
4. masti – vidqive masti biqnog i ‘ivotiwskog porekla (sviwska mast,
uqe, maslac,margarin),
5. povr}e ( lisnato i zeqasto, plodovito i korenasto, krtole, lukovi~asto
i mahunasto),
6. vo}e ( bobi~avo, limunsko, sirovo i su{eno) i
7. slatki{i ( med, xem, slatko, ~okolada)
Da bi ishrana bila pravilna osnovu obroka treba da ~ine ‘itarice, koji
su glavni nosioci energije, a zatim vo}e i povr}e koji su bogati vitaminima i
mineralima. U mawem obimu preporu~uje se unos namirnica ‘ivotiwskog po-
rekla pre svega mleka i proizvoda od mleka, masno meso treba izbegavati, a
umesto wih koristiti posna mesa i ribu. Jaja koristiti umereno dva do tri ne-
deqno. Masti i {e}ere koristiti obazrivo. (Slika 1.)
Slika 1. Piramida ishrane
43
44. Hleb i testa imaju mnogo mawi zna~aj kao put preno{ewa izaziva~a zara-
znih bolesti jer se obra|uju na temperaturama od 250-270 stepeni, mada nije is-
kqu~ena mogu}nost da bude zaga|en {tetnim bakterijama sa ruku i opreme, na-
kon pe~ewa.
Zna~aj povr}a u {irewu bolesti hranom je veliki, jer se pojedine vrste jedu
u sirovom stawu (salata, luk, rotvice), a uslovi pod kojim se proizvode, pre-
voze i prodaju su ~esto nehigijenski.
Nije retkost da se u uzgoju zalivaju vodom zaga|enom mikroorganizmima.
Povr}e mo‘e biti opasno i zato {to se u ciqu za{tite od insekata i parazita
upotrebqavaju ranih insekticidi, soli arsena, olova, bakra, zatim DDT, pa-
ration i sl. Za pripremu hrane se ne sme koristiti povr}e nagwilo, plesnivo
ili zaga|eno insektima.
Vo}e predstavqa vrlo ~esto put kojim se prenose patogeni mikroorgani-
zmi, jer dolazi neposredno ili posredno preko zemqe, vode, ruku i insekata u
dodir sa qudskim izlu~evinama. Vo}e ne treba koristiti za ishranu ako je ne-
zrelo, nagwilo, plesnivo, uvelo, ne~isto, mehani~ki ili od ‘ivotiwa i inse-
kata o{te}eno ve} uvek korstiti zrelo, neo{te}eno i pre upotrebe dobro
oprano.
Meso predstavqa pogodnu sredinu za razvoj gqivica, larvi, insekata i pa-
togenih mikroorganizama, pa mu je zna~aj vrlo velik, a naro~ito u uslovima
nehigijenske obrade ~uvawa i prevoza. Meso, da bi bilo bezbedno, mora poti-
cati od zdravih ‘ivotiwa, da ga priprema zdrava osoba u ~istim prostorija-
ma gde nema insekata i glodara i da se termi~ki dobro obra|uje, tako da se u
najdubqim slojevima mesa postigne temperatura od najmawe 60 stepeni, a da se
obra|eno ~uva na temperaturi do +4 stepena.
Meso sve‘e ribe je uvek sterilno, ali se na wenoj povr{ini, a naro~ito u
{krgama mogu na}i patogene bakterije, pa meso riba, bilo da je sve‘e ili kon-
zervirano, mo‘e da dovede do trovawa. Da bi se izbegla trovawa mesom ribe
treba ispo{tovati slede}e:
– sve‘a riba treba da je ~vrsta i elasti~na, povr{ina glatka, sjajan i bez
o{te}ewa, {krge svetlo crvene, a o~i svetle i prozirne.
– smrznutu ribu treba prethodno zagrejati do temperature od 20 stepeni
kako bi se ocenile wene osobine,
– ribu treba da priprema zdravo osobqe, a objekat u kome se priprema, ~u-
va i slu‘i bude higijenski i
– riba se pre upotrebe treba termi~ki obraditi i {to pre upotrebiti
Jaja mogu biti nosioci mikroorganizama i s toga su neophodne najstro‘e
higijenske mere pri ~uvawu, kao i dobra termi~ka obrada, a posebno jaja plov-
ki. Pri upotrebi jaja treba obratiti pa‘wu da je quska glatka i mat, a pri
treskawu ne sme da se mu}ka. U razbijenom jajetu jasno se odvaja ‘umance od be-
lenceta i zadr‘ava ispup~en oblik, prijatnog mirisa.
Mleko predstavqa va‘nu namirnicu u ishrani qudi, ali i pogodnu pod-
logu za razvoj mikroorganizama. Neposredno posle mu‘e, ako se obavqa pod
44
45. higijenskim uslovima, iako se prvi mlazevi mleka odbace, u mleku ima vrlo
malo mikroorganizama.
Me|utim, iz okoline i sa same povr{ine vimena, posu|a, ~oveka, pa i iz
vazduha u mleko dospevaju mikroorganizmi, koji se, ako su temperaturni
uslovi povoqni, brzo razmno‘avaju i dovode do kvarewa mleka, a ako su u
mleku prisutni i patogeni mikroorganizmi mo‘e se ugroziti i zdravqe
qudi. S obzirom da postoji velika mogu}nost za kontaminaciju mleka neo-
phodno ga je pre upotrebe najmawe 5 minuta kuvati sem ako se ne radi o ste-
rilisanom mleku.
Konzerve u kojima se ~uva konzervisana hrana ne smeju biti zar|ale, o{te-
}ene, promewenog oblika ili ispup~ene – bombirane, usled nagomilavawa ga-
sova nastalih od bakterija, gqivica ili kiselina.Svaka limenka treba da bu-
de uredno deklarisana.
Namirnice pre pripreme treba ~uvati u suvim i ~istim prostorijama bez
insekata i glodara na propisanoj temperaturi ( zamrziva~u, fri‘ideru, maga-
cinu ili mikrotalasnoj pe}nici). Pre pripremawa hrane zamrznute namirni-
ce treba odmrznuti u fri‘ideru, sve‘e povr}e i vo}e dobro oprati teku}om
vodom , se}i i ~istiti ~istim priborom. Termi~ka obrada namrinica se vr{i
na dan konzumirawa. Ako mora da se konzumira kasnije ~uva se u fri‘ideru i
mora se konzumirati u roku od 3 dana. Podgrevawe hrane treba izbegavati a
ako mora da se vr{i vr{iti ga brzo tako da dostigne temperatutu vi{u od 70
stepeni, te oceniti miris, ukus i boju. Spremqena jela slu‘iti toplo na tem-
peraturi iznad 60 stepeni, a hladna ispod 10 stepeni. U fri‘ideru treba ~u-
vati sirovo odvojeno od kuvanog, a ruke uvek prati izme|u razli~itih poslo-
va. Pri servirawu hrane treba koristi ka{ike za slu‘ewe sa dugim ru~kama i
izbegavati kontakt golim rukama sa hranom koja je spremana za slu‘ewe. Uvek
radije izaberite bezbednost hrane nego kvalitet.
TROVAWE HRANOM
Bolest izazvana hranom javqa se kao rezultat konzumirawa kontanimira-
ne hrane ili pi}a. Trovawe hranom mo‘e biti izazvano bilo kojom vrstom je-
la. Opasnost od trovawa hranom se mo‘e spre~iti pravilnim ~uvawem i pri-
premawem namirnica.
Simptomi trovawa su razli~iti u zavisnosti od uzro~nika koji je izazvao
trovawe, ali su naj~e{}i proliv, povra}awe, mu~nina, bolovi u stomaku i
temperatura. Ostali simptomi su glavoboqa, malaksalost, i slabost mi{i}a.
Simptomi se mogu javiti posle nekoliko sati ili dana nakon uno{ewa hrane a
traju nekoliko dana. Samo posle nekih trovawa bakterije ostaju du‘i ili kra-
}i period u crevima pa se javqa klicono{tvo, i zato se na vreme treba obrati-
ti lekaru.
Kada potra‘iti pomo} lekara?
– Kada je temperatura iznad 39 stepeni.
– Kod pojave krvi u stolici
45
46. – Kod jakog povra}awa
– Kod proliva koji traje du‘e od 3 dana
– Kada se pojavi vrtoglavica, suko}a usta i ‘drela i
– Smaweno mokrewe
Terapija je naknada izgrubqene te~nosti dijetalna ishrana a antibiotska
terapija se koristi samo po preporuci lekara.
Kako se trovawe hranom mo‘e spre~iti?
Higijenom ruku
Posle kori{}ewa toaleta , pre jela i pre pripremawa hrane operite ruke .
(slika 2) Osobe koje imaju simptome trovawa hranom ne smeju spremati hranu
za druge.
Kontrolom temperature
– dugo kuvawe ili pe~ewe mesa ( teperatura od 80 stepeni uni{tava sve
bakterije u trajawa od najmawe 30 minuta )
– dugo kuvawe ili pe~ewe ‘ivine i jaja. Treba izbegavati pripremu kola-
~a i sladoleda od termi~ki neobra|enih jaja kao i pripremu jela od si-
rovih ili nedovoqno kuvanih jaja (umaci, majonezi, deserti)
^uvawem hrane
– Pripremqena jela ne dr‘ati na sobnoj temperaturi ve} iz potro{iti u
roku od 2 do 3 sata.
– Temeqno prati vo}e i povr}e posebno oko koje se ne kuva.
– Sirove namirnice ostavqati u fri‘ider pokrivene na polici ispod
kuvane.
– Za spremawe sirove i gotove hrane koristiti zasebne daske za seckawe i
pribor.
– Namirnice ~uvati daleko od otrovnih hemikalija, preparata za ~i{}e-
we i sredstava za uni{tavawe insekata.
– Su|e ne brisati ve} su{iti. Sun|ere za prawe sudova redovno dezinfi-
kovati ili mewati.
46
47. RAZVOJ RURALNOG TURIZMA
AKTIVNOST – REKREACIJA, SPORTSKE AKTIVNOSTI,
LOV, RIBOLOV, SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI,
ZANATSKI RADOVI I BEZBEDNOST GOSTIJU
priredila Danijela Milutinovi}
OBOGA]IVAWE VANPANSIONSKE PONUDE
Sadr‘aji boravka u seoskim sredina-
ma sve su raznovrsniji. Uz bogatu ponudu
nacionalnih jela koja su spremale jo{ i
na{e bake, uz bistrinu izvora, prediv-
nih staza za {etwe kroz {ume i vo}wake,
sportske terene i dr., do‘ivqavaju se ne-
ponovqivi trenuci odmora.
Turisti~ka ponuda sela je raznovr-
sna i atraktivna. Sela koja se bave turi-
zmom krasi o~uvana i zdrava priroda, pu-
na kolorita, prostrani pa{waci i liva-
de, doma}instva vrednih i gostoqubivih
seqaka... Mesta su ~uvena po tradiciji, prijatnim doma}inima, prirodnoj
hrani, rakiji prepe~enici, doma}em vinu, suvim {qivama...
Zato nije nikakva mudrost spojiti ponudu sa prirodnim lepotama i pro-
izvodima doma}e radinosti i gostima osmisliti brojna iznena|ewa tokom
wihovog boravka.
REKREACIJA
Odr‘avawe telesne kondicije donosi
mnoge blagodeti, osloba|a od stresa i na-
petosti, spre~ava gojaznost i „topi” vi-
{ak kilograma, ume da preventivno deluje
na mnoge bolesti, ~ini nas opu{tenim i
raspolo‘enim.
Za goste je svaki vid aktivnosti nov
do‘ivqaj i wima su atraktivne i {etwe
pokraj maliwaka, kroz {qivike, pored po-
to~i}a i re~ica, kroz {ume i pa{wake...
47
Sl.1.: Bazen u Bawi Vrujci
Sl. 2.: Rekreativno pe{a~ewe
48. Boravak u prirodi relaksira i ~ovek mo‘e da u‘iva svim ~ulima opu{taju}i
se u prirodnom ambijentu. Izleti{ta su vezana za boravak u prirodi i treba
ih urediti tako da omogu}e celodnevni boravak u prirodi (sportski sadr‘a-
ji, trim staze, ure|en prostor za ro{tiqawe, kaptirani izvori i sl.).
SPORTSKE AKTIVNOSTI
Za rekreaciju i sport postoje dobri
uslovi. Ve}ina sela je urbanizovana
ima {kolu i u okviru {kole sportske
terene, koji se mogu ponuditi gostima
za rekreaciju. Postoje tereni za odboj-
ku, ko{arku, rukomet, fudbal, a po{to
svako selo gravitira prema nekom ve-
}em gradskom ili op{tinskom centru,
u ponudu se mo‘e staviti i organizovan
odlazak na sportske terene, na bazen, ja-
hawe i sl. Pored toga na rekama su ure-
|ene pla‘e, u blizini su ve{ta~ka jeze-
ra, tako da se u ponudu mo‘e staviti i kupawe i sportovi na vodi. Reka Drina
je izuzetno atraktivna leti kada se na woj organizuju splavarewa i regate, ta-
ko da je i to interesantna ponuda. Lepota kawona reke Gradac izazov je za mno-
ge sportiste. Jaha~i ga koriste za trku izdr‘qivosti tzv. „endurance ride”.
Tokom zimskih meseci, sne‘ni pokriva~ stvara idili~nu sliku sela tako
da bi se, prema terenima, mogla osmisliti ponuda za zimske sportove – skija-
we i sankawe, mogli bi se osmisliti sadr‘aji da se gosti vozaju saonicama ko-
je vuku kowi i sl.
Postoje brojni qubiteqi ekstremnih sportova (npr. xipovi, biciklisti,
planinari...) koji ‘ele da {to vi{e vremena borave u nedirnutoj prirodi. Sa-
ma konfiguracija terena Podriwsko
kolubarske regije je takva da omogu}ava
formirawe ponude i za najzahtevnije
goste. [irok spektar ponude i osmi-
{qavawe itinerera za profesionalne
klubove i za rekreativce, svakako }e
omogu}iti nezaboravne avanture. U
mnogim op{tinama su staze prilago|e-
ne za sportsku rekreaciju, neke su pra-
vilno obele‘ene turisti~kim putoka-
zima (dobar primer je obele‘avawe
staza drvenim putokazima na Div~ibarama i na teritoriji op{tina Loznica
i Krupaw). Pe{a~ke, planinarske i biciklisti~ke staze treba da su ure|ene i
da se urade natkrivena odmori{ta (ukoliko je to mogu}e pored izvora), vode}i
ra~una da se sa~uva i za{titi ~ovekova okolina. Ponudu za ovakav vid turi-
zma trebala bi da prati adekvatna mapa, po kojoj su staze obele‘ene, sa kori-
snim informacijama i podacima.
48
Slika. 3.: Rekreativno jahawe
Slika 4.: Rekreativni biciklizam
49. Posebnu atrakciju predstavqaju jedinstveni prirodni fenomeni, kao {to
je kawon reke Tre{wice (op{tina Qubovija) prirodno stani{te beloglavog
supa ili izvori{te reke Tre{wice, prirodno mrestili{te poto~ne pastrm-
ke, ili rezervat bukve na Jagodwi, kawon reke Gradac, Ba}ina pe}ina sa kolo-
nijom slepih mi{eva, Taorska vrela, kawon Tribu}e i sl. Sve su to prirodni
atributi koje treba pribli‘iti gostima.
Gostima se mo‘e ponuditi i kori{}ewe lekovitih voda u okolnim baw-
skim centrima (Bawi Koviqa~i, Bawi Badawi, Bawi Vrujci, Bawi Qig), a
ponuda mo‘e da se iskombinuje sa preventivnim le~ewem, oporavkom i rehabi-
litacijom.
LOV I RIBOLOV
Lov i ribolov su specifi~ni vi-
dovi sportskog turizma. To je posebna
ciqna grupa gostiju, koja ima posebne
zahteve prilikom boravka, a koje su ve-
zane za boravak u prirodi u blizini
lovi{ta ili reka bogatih ribom u vre-
me lovne sezone. U formirawe ponude
svakako bi trebalo ukqu~iti lova~ka
i ribolova~ka udru‘ewa i Srbija {u-
me, jer se te aktivnosti moraju uskla-
diti sa kalendarom odstrela i ribo-
lova. Lova~ka i ribarska dru{tva or-
ganizuju lov i ribolov, priredbe, pripremawe lova~kih specijaliteta ili ri-
bqeg kotli}a... Takav turisti~ki proizvod mo‘e biti namewem organizova-
nim grupama gostiju, formiraju}i aran‘mane 3 – 5 dana uz glavni akcenat na
odstrel divqa~i ili pecawe, sa prate}im ve~erwim aktivnostima, tako da se
gostima ispuni dan {to organizovanije i sadr‘ajnije. Ponuda je fizi~ki ve-
zana za {umu i blizinu lovi{ta, odnosno za blizinu reke, {to je prednost
ovog kraja. Planine Cer i Vidojevica imaju zatvo-
reno lovi{te u kojem se mo‘e odstreliti jelen kapi-
talac, divqa sviwa, srna..., planine Gu~evo, Bora-
wa, Bobija, Povlen, Medvednik, Maqen i Div~iba-
re imaju otvorena lovi{ta bogata lovnom divqa~i
(zec, lisica, vuk, divqa sviwa, fazan, prepelica, ja-
rebica...) {to veoma privla~i qubiteqe ovog spor-
ta. Ali preporuka je da upozorite turiste da ne lo-
ve, nego da ponesu foto aparat ili kameru i u‘ivaju
snimaju}i ‘ivi svet. Foto safari je razvijen u ka-
nonu Gorwe Tre{wice, gde su ure|eni prilazi hra-
nili{tu za beloglave supove.
Reka Drina je izuzetno bogata ribom. Na reci se
organizuju specifi~ne ribolovne manifestacije
49
Sl. 5 Lov
Sl. 6 Ribolov
50. kao npr. Lov na mladicu ili Somovijada. Sportski ribolov je sve razvijeniji,
a pogotovo na pritokama Drine gde se u gorwim tokovima javqa poto~na pa-
strmka. Naravno, ovakve grupe podrazumevaju i dodatne mere obezbe|ewa, kao i
pratioce grupe, koji }e prikupiti potrebne dozvole, davati potrebne infor-
macije i omogu}iti gostima da se prijatnije i opu{tenije ose}aju.
Nekontrolisan lov po veoma niskoj ceni, doveo je do velikog pomora lov-
ne divqa~i, a lova~ka udru‘ewa nisu ni{ta u~inila da spre~e tu pojavu. Ce-
lokupna dru{tvena situacija u posledwih nekoliko godina i ekspanzija po-
qoprivrede uz veliko kori{}ewe pesticida i herbicida doveli su do velikog
smawewa broja fazana, jarebica, prepelica... Neka doma}instva bi mogla da
formiraju farme za uzgoj lovne divqa~i (npr. fazanerije, farme jarebica i
prepelica i sl.) i to bi mogao biti i te kako zna~ajan izvor prihoda.
SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI
Na{a sela su privla~na i aktaktivna
u sva ~etiri godi{wa doba i te klimatske
karakteristike treba koristiti kao
prednosti za bavqewe turizmom na selu.
Kod nas su prete‘no doma}instva kombi-
novana – prioritet im je bavqewe poqo-
privredom, a turizam im je sporedna de-
latnost. Seqaci se bave ratarstvom, vo-
}arstvom, sto~arstvom, obra|uju zemqu i
sl. i ponuda bi trebala da bude prilago|e-
na svakodnevnom ‘ivotu na selu, ne reme-
te}i ustaqeni tok seoskih aktivnosti.
Tradicionalan na~in proizvodwe (npr. organsko ba{tovanstvo) je sve mawe
zastupqen na selima, ali bi trebao da se o‘ivi, jer je on osnova „Zelenog turi-
zma”. Mo‘e da se pokrene poqoprivredna proizvodwa hrane po biolo{kim
principima koja doprinosi smawewu zaga|enosti zemqi{ta. Biolo{ka hrana
se proizvodi kori{}ewem biolo{kog |ubriva, bez dodavawa hemijskih sred-
stava koji zaga|uju zemqi{te i {tete zdravqu. Proizvodi dobijeni ovakvim
na~inom su visoko ceweni u svetu i Evropi.
Leti se na brojnim proplancima mo‘e
organizovati sakupqawe lekovitog biqa,
brawe {umskih plodova i gqiva.. Aktivni
odmor na selu ima svojih prednosti. On se
iskazuje u raznim skupqawima povodom po-
qoprivrednih radova, kada jedan ~ovek ili
porodica ne mogu sve poslove sami da obave
qudi dolaze na „mobe” da zajedno oru i kopa-
ju, da kose i ‘awu, da stri‘u ovce, beru
vo}wake, beru kukuruz... Gostu se mo‘e pri-
bli‘iti svakodnevica seoskog ‘ivota ovda-
{weg seqaka i da dobro upoznaju seosko do-
50
Slika 7.: Berba kukuruza
Slika 8.: Malina
51. ma}instvo, nau~e tradicionalne po-
slove u poqoprivredi i sl. Kada se na|e
adekvatan spoj proizvodnog i komerci-
jalnog, mogu se o~ekivati veoma dobri
rezultati. Selo bi svakako trebalo da
zadr‘i autohtonost i tradicionalan
na~in bavqewa poqoprivredom i ba{
na tome treba da se formira turi-
sti~ka ponuda sela. Gostima se mo‘e
omogu}iti da aktivno u~estvuju u seo-
skim radovima – brawe maline, kupine,
vi{we, berba kukuruza, skupqawe sena
i sl., da rade na poqu ili na farmi, kose travu, da gledaju i, ukoliko ‘ele, u~e-
stvuju u mu‘i krava pravqewu sira i mleka, da spremaju zimnicu, slatko i xe-
move, koje bi uz neku nadoknadu voma}ici, mogli da ponesu ku}i. Mogli bi da
poma‘u doma}inima, da nau~e mnoge korisne poslove, stare zanate, tradicio-
nalno pripremawe jela, da prisustvuju prizoru pe~ewa rakije uz kazan ili
prave doma}e vino i sl. Na{i doma}ini su poznati kao dobri qudi velikog
srca koji treba da se organizuju da spremno do~ekaju turiste.
PROIZVODWA I PONUDA DOMA]E HRANE
Prednost seoske sredine je ~ista
i nezaga|ena priroda, koja omogu}a-
va proizvodwu ekolo{ke i zdrave
hrane. S obzirom da se kod nas hrana
dosta uvozi, trebalo bi nastojati da
doma}instva sama proizvode hranu
za potrebe turista. Zdrava hrana na
zapadu je prioritet i stvar pre-
sti‘a. Zato bi seoska doma}instva
trebala da za{tite svoje proizvode,
da ih pakuju u „atraktivnu” amba-
la‘u, isti~u}i kvalitet proizvoda.
Posebno treba obratiti pa‘wu na parcijalne delove turisti~ki proizvodnog
oblika, budu}i da wihov najve}i deo ~ine upravo proizvodwa hrane bilo u gene-
ti~kom polu ili potpuno prera|enom obliku, koji se nude potro{a~u s ciqem
zadovoqewa wihovih potreba za hranom i pi}em u mestu turisti~ke potro{we.
Uz to logi~no ide i spremawe, kuvawe, aran‘irawe i servirawe hrane.
Sve je to deo strate{kog razvoja seoskog turizma, a posebno onog segmenta
koji je namewen zahtevnom turisti~kom tr‘i{tu. Ciq je da gosti, odnosno po-
tro{a~i turisti~kog proizvoda (turisti~ki proizvod se ne odnosi samo na
hranu i pi}e) budu zadovoqeni u kvantitativnom, estetskom, ekolo{kom, ga-
stronomskom i bilo kom drugom smislu, te da bude zadovoqan prate}im par-
cijalnim turisti~kim proizvodima, nematerijalnog oblika, odnosno da se na
kraju to odrazi na pove}awe pansionske, a posebno vanpansionske potro{we.
51
Slika 9.: @ito u klasu
Sl. 10.: Doma}i specijaliteti
52. Vredne doma}ice neguju tradicionalno pripremawe hrane. I one bi mogle
da organizuju edukaciju u pripremawu gastronomskih specijaliteta doma}e
kuhiwe, kojih je sve mawe na gradskim trpezama. Pite (npr. od heqde, zeqa,
bundeve, sira...), gibanice, cicvara, proja, doma}i hleb, specifi~na jela i pe-
~ewa ispod sa~a, poslastice..., nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. Neguju}i
doma}u kuhiwu stvara se jedinstven ambijent prisnosti i dobrodo{lice. Rit-
ual seoskog ru~ka ima brojne specifi~nosti – posela uz narodnu trpezu, bese-
de, zdravice..., {to stvara autenti~nu i opu{taju}u atmosferu. Zadovoqewe
potreba za hranom nije samo puki ~in, ve} kulinarsko-gastronomski „do‘i-
vqaj” mawe ili vi{e uklopqen u sastav vrednosti sa kulturom ishrane za sva-
kog pojedina~nog turisti~kog potro{a~a. Sve vi{e dominira „ishrana u ho-
du” ili „s nogu”, zatim upotreba konfekcionalnih, polugotovih i gotovih
proizvoda hrane koji zahtevaju male pripreme (u kampovima, na izletima i
dr.), kao i upotreba specijalne hrane (npr. dijeteti~arske i makrobioti~ke).
Prema tome, predmet ponude turisti~kim subjektima je da izbor kvalitetnih
proizvoda hrane trebaju biti proizvodi tzv. „prirodno i biolo{ki zdravi”,
makrobioti~ki proizvodi, lekovito i aromati~no biqe i sl.
Te‘wa da brend postane zdrava hrana (tzv. ethnic food) i da ona bude izvo-
zni proizvod mo‘e ostvariti konkurentsku (odr‘ivu) prednost i zadovoqiti
preduslove koji su potrebni za razvoj ekolo{ki zdravog turizma. U sinergiji
ove dve kombinacije vidimo izuzetno svetlu perspektivu razvoja seoskog turi-
zma u budu}nosti.
ZANATSKI RADOVI
Deo narodne ba{tine su i ku}ne ra-
dinosti, zanati, naro~ito umetni~ki,
izrada suvenira, narodna no{wa i
folklor. Dugu tradiciju imaju i mani-
festacije koje su u funkciji razvoja tu-
rizma i ovog kraja. Pored osnovne pan-
sionske ponude, treba osmisliti do-
datne sadr‘aje koji }e zadr‘ati goste,
stvaraju}i dodatan profit i pozitiv-
ne ekonomske efekte. Sve je vi{e go-
stiju koji ‘ele da aktivno provode od-
mor, da ne{to novo nau~e, otkriju, sa-
znaju...
@ivot i obi~aji u selu se mogu upoznati preko doma}e radinosti, na-
rodnog graditeqstva, gastronomije, obi~aja, folklora i dr. i to ~oveku iz
urbane sredine omogu}ava relaksaciju. Postoje stara o~uvana sela u kojima
kao da je vreme stalo, stare vodenice koje bi trebalo obnoviti, brojni napu-
{teni objekti narodnog graditeqstva... Sve to bi trebalo objediniti i
osmisliti na~in na koji }e da o‘ive kroz turisti~ku ponudu. Svedoci smo
da na jednoj strani imamo nova etno sela koja ni~u na raznim lokacijama,
ve{ta~ki formirana i koja su izgubila elemente autohtonosti i na drugoj
52
Slika 11.: Tkawe
53. strani stara napu{tena ogwi{ta, ko-
ja imaju dugu istoriju i tradiciju. Pa
{ta vi{e vredi?
U mnogim selima su se zadr‘ali
stari tradicionalni obi~aji kao npr.
prawe vune na re~ici Skrape‘, obi~aj
ratarskih sve}a u manastiru Trono{a i
sl. To bi za gosta mogla da bude i te ka-
ko interesantna motivacija da ba{ u
tom periodu boravi u blizini i da i
sam u~estvuje u takvom ritualu. Gostima
se mo‘e osmisliti edukacija kako bi mogli nau~iti ve{tine starih zanata
(kova~ki zanat, grn~arija, tkawe, abaxija, }ur~ija i dr.) i spoznati tradiciju
i kulturu sela.
Organizovawe predava~a i majstora za edukaciju o‘ivqavawa i negovawa
starih zanata mo‘e i te kako doprineti da se seoski turizam komercijalizuje.
Sve je vi{e kolonija naivnih slikara koji ‘ele da borave i slikaju u prirodi.
Na osnovu toga ti individualci bi trebalo da se organizuju u radionice –
kurseve za obuku negovawa starih zanata ili slikarske kolonije i tako da se
omasovi i produ‘i wihov boravak na selu.
Prilikom formirawa turisti~ke ponude mora se voditi ra~una i o kul-
turno zabavnom ‘ivotu u selu. Prilikom verskih praznika praktikuju se od-
re|eni obi~aji (npr. lilawe uo~i Petrovdana, ratarske sve}e, Badwi dan –
{etwa za badwakom i palewe badwaka uo~i Bo‘i}a, bo‘i}na slu‘ba i dr.).
Seoska slava, va{ari, tradicionalne pesme i igre..., kroz koje se provla~i duh
pro{lih vremena, prednosti su seoske sredine za bavqewe turizmom. Takve
manifestacije bi trebalo marketin{ki prezentirati i pribli‘iti budu}im
turistima, jer ba{ one mogu biti podsticaj za wihovo kretawe.
Do pre nekoliko decenija su na prelima i poselima igre bile jedan od vi-
dova zabave. Prela i posela su radno-zabavni skupovi u zimskom delu godine.
Prela su vrsta mobe za ‘enske poslove (npr. ~e{qawe vune, prepredawe pre-
|e, pletewe...), a nakon obavqenog posla igralo se u kolu. Posela su okupqa-
wa na kojima se vi{e zabavqalo, a mawe radilo. Kao i na prelima, radile su
samo ‘ene i devojke, a momci i qudi su se na ovim skupovima uglavnom zaba-
vqali. I ve}inu igara izvodili su mu{karci, a bilo je i igara u kojima su
u~estvovala oba pola. Popularne igre bile su, npr., mica, kudeqarke-koze,
srne, prstena-obojka, preqke ili prave svadbu, vodeni~ara, bostana, ‘abe
~an~are, |avola i sl.
U nekim selima formiraju se specifi~ni spomen kompleksi (tzv. etno
kompleksi), gde se neguje izgled starog sela, a u objektima narodnog graditeq-
stva mogu se osmisliti radionice za stare zanate. Neka seoska doma}instva
imaju o~uvana stara doma}instva, {to je za gosta svojevrsna atrakcija, jer je u
wima ve}inom sa~uvana ‘ivopisna oprema za doma}instvo: ogwi{te, verige,
sa~, crepuqe za pe~ewe hleba i dr. Na osnovu toga, mogu se osmisliti muzejske
53
Slika 12.: Badwak
54. zbirke koje bi prikazivale stare predmete koje su kori{}eni u selu za obra|i-
vawe zemqe, za proizvodwu sira i kajmaka, posu|e, oru|e, poku}stvo, name{taj,
ritualne predmete, no{wa, predmeti doma}e radinosti, oru‘je... Ne treba za-
nemariti ni izradu suvenira koji mogu mnogo da „govore” o tradiciji tog kra-
ja. Na takav na~in mo‘emo sa~uvati tradiciju od zaborava.
54
55. BEZBEDNOST GOSTIJU
priredila Danijela Milutinovi}
Svaki gost pre nego se odlu~i na kretawe ‘eli potrebne informacije koje
se odnose kako na udaqenost, sme{taj, sadr‘aje, prirodne i antropogene vred-
nosti i sl., tako i informacije vezano za bezbednost wihovog boravka. @ele
da wihovi podaci, koje ostavqaju prilikom prijave, budu za{ti}eni, da se ne
zloupotrebqavaju. Tako|e bi bilo dobro da svako doma}instvo ima kwigu uti-
saka za pisawe komentara gostiju. Ra|ene su ankete vezane za istra‘ivawe
tr‘i{ta gde je jedno od pitawa bilo vezano za bezbednost boravka i izvedeni
su neki kqu~ni rezultati: bez obzira na standard i li~ne afinitete, prili-
kom odluka za kupovinu turisti~kih aran‘mana, ispitinaci na prvo mesto
stavqaju bezbednost destinacije, potom bezbednost samog putovawa, pa tek on-
da slede atraktivnosti lokaliteta, cena i ostali detaqi. Shodno tome turo-
peratori su promenili prioritete u kriterijumima za sa~iwavawe ponude:
prvo se na terenu ispituju bezbednost odre|enih lokacija i objekata za sme-
{taj gostiju, a zatim ostali parametri u odnosu na zadate standarde. Fizi~ka
i materijalna bezbednost gosta uvek je bila jedan od kqu~nih kriterijuma kva-
liteta turisti~ke ponude, ali je u posledwe vreme poprili~no zanemarena.
Zbog toga bi bilo preporu~qivo da se organizuju edukacije i stru~ni skupovi,
kako bi se radnici u turizmu – hotelijerstvu, ugostiteqstvu i seoskim doma-
}instvima konkretno upoznali sa aspektima bezbednosti gosta, koliko je ona
zna~ajna u ukupnoj turisti~koj ponudi i koji su savremeni na~ini za{tite. Od
sociolo{ko-psiholo{ke komponente preko fizi~ko tehni~ke, protivpo‘ar-
ne i sanitarno-higijenske za{tite do osigurawa tj. mogu}nosti prevencije i
sanacije.
U ve}ini doma}ih pansiona bezbednosni standardi su ispod minimuma
svetskih zahteva, ali postoje i izuzeci. Doma}instava treba da vode ra~una o
bezbednosti gostiju uvode}i sisteme video nadzora. Uloga novih tehnologija u
hotelskom poslovawu i prednost informacionih sistema, uzrokuje i nove ri-
zike od zloupotrebe i na~ina za{tite. Ono o ~emu se u doma}instvima malo
razmi{qa je uloga psiholo{kog faktora u celokupnoj bezbednosnoj slici ko-
ju turista sti~e. Savremena istra‘ivawa potvr|uju da se pojedinac najsigur-
nije ose}a u svom domu, potom u svom gradu i zemqi, a do tzv. „velikog reza” do-
lazi ~im se pre|u nacionalne granice i taj rez je ve}i {to je kultura zemqe u
koju se putuje razli~itija od doma}e. To je osnovni razlog popularnosti puto-
vawa u grupama, a ~iwenica da u tu|oj zemqi ve}ina turista gubi svoju ustaqe-
55
56. nu ulogu i status, kod mnogih prouzrokuje ose}aj „razjediwenosti i poja~ava
strahove”. Na zapadu su ve} odavno razra|ene strategije kako da ponuda u doma-
}em i hotelskom sme{taju „rekonstrui{e intimnu atmosferu ku}e”. U tom
kontekstu, prisustvo televizije, muzi~kih ure|aja i mogu}nost kori{}ewa sa-
telitskih programa i interneta, simbolizuju doma}u svakodnevnicu gosta da
se npr. sloganom „SELO JE KU]A U MALOM” istakne zadovoqewe navede-
nih potreba, ali i da se na|u optimalna re{ewa za wihovo zadovoqewe, a da ne
naru{e kqu~ne specifi~nosti lokalne kulture. U takvom konceptu od velike
je va‘nosti komunikacija i pona{awe doma}ina u ku}i prema gostu – po~ev{i
od poznavawa stranih jezika, do spremnosti da se iza|e u susret ‘eqama gosti-
ju, {to zna~ajno uti~e na smawewe od strahova od nepoznatog okru‘ewa. Bez-
bednosni standardi zahtevaju i sigurnost parkirawa vozila izgradwom si-
gurnih gara‘a opremqenih alarmima, zatim u ku}i da se postave sefovi za ~u-
vawe dragocenosti, za doma}instva koja u ponudi imaju organizovan lov da
imaju sefove za oru‘je i hladwa~e za skladi{tewe odstreqene divqa~i, da u
svakoj sobi stoji naznaka napona struje na ulasku u toalet, mogu}nost SOS po-
ziva iz kupatila, sigurnosne brave i sl. To su sve standardi prilago|eni
Evropskoj uniji i vrlo skoro }e ono doma}instvo koje ‘eli da se profesional-
no bavi turisti~kom ponudom u doma}oj radinosti morati tako da se opremi.
Bezbednosni parametri mora}e biti promeweni i znatno stro‘i i komplek-
sniji nego do sada i na wih se mora ozbiqno i odgovorno obratiti pa‘wa pri-
likom turisti~ke ponude.
56
57. PRIRODNO OKRU@EWE I AUTENTI^NA KULTURA
U SEOSKOM TURIZMU
priredio Vladimir Stojanovi}
Prirodni i ekoturizam u ponudi seoskog turizma
Porast svesti o uticaju dru{tva na ‘ivotnu sredinu krajem XX veka,
ukqu~uju}i probleme poput nekontrolisanog kori{}ewa resursa; sve ve}eg za-
ga|ivawa vode, zemqe i vazduha; qudskih prava i ugro‘enosti ‘ivotiwa –
podstaklo je mnoge na promenu stava o potro{a~kom mentalitetu. Klasi~na
potro{wa se zamewuje onom u kojoj dominiraju proizvodi koji su „prijateq-
ski nastrojeni prema okru‘ewu” i „eti~ki ispravni”. Ovakve promene u men-
talitetu potro{we savremenog ~oveka ozna~ene su kao zelena potro{wa, a ona
se odrazila i na turizam. Rezultat su neke nove forme turizma, koje se sve vi{e
razmatraju kao budu}nost wegovog razvoja. Pojavu, mesto i zna~aj ekoturizma
treba tra‘iti upravo u ovakvim trendovima.
Razvoj zelene potro{we osamdesetih godina rezultirao je {irokom pale-
tom putovawa koja se baziraju na razvijenoj svesti o za{titi ‘ivotne sredine,
{to nije tipi~no za masovni turizam. Koriste se raznovrsni pojmovi da bi se
ovakva putovawa boqe razumela: alternativni, zeleni, prirodni, odr‘ivi, od-
govorni i ekoturizam. Ponekada se ovoj listi dodaju i akademski turizam,
agro-turizam, prikladan turizam, kontakt turizam i turizam divqeg sveta
(„wildlife tourism”). Ovakva putovawa svojim konceptom doprinose stvarawu
dobrobiti odr‘ivog karaktera za turisti~ke destinacije, a zbog svoje reali-
zacije i ciqeva poznata su kao alternativni tipovi turizma. U~esnici u ova-
kvim turisti~kim kretawima o~igledno se razlikuju od turista masovnog tu-
rizma po svojim shvatawima ‘ivotne sredine. Alternativni turizam se mo‘e
interpretirati na dva osnovna na~ina: (1) kao forma koja ima ve}i nivo sve-
sti o ‘ivotnoj sredini i (2) kao tipovi turisti~kih kretawa koji se razlikuju
od glavne turisti~ke struje. U~esnici u ovakvim trendovima ‘ele vi{i nivo
iskustva, ve}u nezavisnost, nisu skloni da mole za uslugu, preuzimaju inicija-
tivu i kona~no, imaju vi{i nivo svesti o zdravom na~inu ‘ivota. Ipak,
va‘no je spomenuti da turisti~ke aktivnosti bazirane na sportu nisu obave-
zno saglasne sa ‘ivotnom sredinom. Planinski biciklizam i {etwe su zdrave
aktivnosti, ali mogu izazvati eroziju zemqi{ta i uznemiravawe biqnog i
‘ivotiwskog sveta, kao i probleme estetskog zaga|ivawa.
Na osnovu prethodno iznetog sledi da su osnovne karakteristike alterna-
tivnog turizma:
57
58. – mala skala razvoja sa visokim nivoom u~e{}a lokalnog vlasni{tva;
– minimalizovawe negativnih uticaja po prirodu i dru{tvo;
– podsticawe drugih sektora lokalne ekonomije kao {to je poqopri-
vreda;
– zadr‘avawe najve}eg dela ostvarenog dohotka u lokalnim ekonomijama;
– u~e{}e lokalnog stanovni{tva u dono{ewu odluka;
– usmeravawe razvoja i kontrola od strane lokalnog stanovni{tva (Hol-
den 2000).
Dakle, kriterijumi alternativnog turizma nagla{avaju malu skalu razvo-
ja, usmerenost ka lokalnom preduzetni{tvu, male uticaje po okru‘ewe i do-
brobit za lokalnu zajednicu; nasuprot velikom nivou me|unarodnog interesa
koji karakteri{u masovni turizam. Kori{}ewe takvih kriterijuma ukqu~uju-
}i ekonomsku, socijalnu i kulturnu promi{qenost ~esto se stavqa u vezu sa
odr‘ivim formama turizma, posebno sa ekoturizmom.
Postoji mnogo definicija ekoturizma. Jedna od najjednostavnijih isti~e
kako je to „putovawe u prirodne predele radi o~uvawa ‘ivotne sredine i koje
podr‘ava blagostawe lokalnog stanovni{tva”. Slo‘enija definicija predo-
~ena od strane Me|unarodnih ekspedicija (International Expeditions) navodi ka-
ko je ekoturizam „putovawe sa svrhom u prirodne predele koje stvara razumeva-
we prirodnih sistema, nagla{avaju}i brigu o o~uvawu ekosistema, a da se
ujedno ostvaruje ekonomski prihod za lokalno stanovni{tvo i vladu, koji po-
dr‘avaju za{titu resursa ‘ivotne sredine”.
Kako je problem definisawa i prepoznavawa ekoturizma tokom devedese-
tih uzeo poprili~no maha, od strane nekih udru‘ewa predlo‘en je niz defi-
nicija, a neke od wih isti~u:
– Ekoturizam je prijateqski nastrojeno putovawe prema ‘ivotnoj sredi-
ni, koje nagla{ava posmatrawe i o~uvawe prirodnih stani{ta i arheo-
lo{kog bogatstva.
– Ekoturizam je sredstvo za{tite ‘ivotne sredine.
– Ekoturizam je ekolo{ki odgovoran turizam.
– Ekoturizam je na~in za{tite prirodnih podru~ja koji podrazumeva eko-
nomsku zaradu, kroz za{titu prirodnih resursa. To je vrsta turizma ko-
ji ukqu~uje prirodu.
– Ekoturizam podrazumeva vi{e od za{tite. To je vrsta putovawa koje od-
govara na ekolo{ke, socijalne i ekonomske potrebe destinacije. On
ukqu~uje sve faze putovawa – od avio prevoza, preko hotela, lokalnog
transporta i turoperatera.
– Ekoturizam je oblik turizma koji brine o ‘ivotnoj sredini i integri-
tetu ekosistema i obezbe|uje ekonomski razvoj i sredstva za{tite pri-
rode (McIntosh, Goeldner, Ritchie, 1995).
Tokom me|unarodne godine ekoturizma Svetska turisti~ka organizacija
(WTO) i Program ujediwenih nacija za ‘ivotnu sredinu (UNEP) su zastupali
58
59. stav kako ne postoji univerzalna definicija ovog oblika turizma. Tada su
promovisane wegove slede}e karakteristike:
– Ekoturizam su na prirodi bazirane forme turizma u kojima je glavna
motivacija turista posmatrawe i u‘ivawe u prirodi, kao i tradicio-
nalnih kultura koje preovla|uju u prirodnim oblastima.
– Ekoturizam sadr‘i obrazovne i interpretativne karakteristike.
– Ekoturizam je generalno, ali ne i iskqu~ivo, organizovan u malim gru-
pama, od strane malih, lokalnih preduzetnika. Strani turoperatori,
tako|e, organizuju ekoturisti~ke ture u mawim grupama.
– Ekoturizam umawuje uticaje na prirodnu i socio-kulturnu sredinu.
– Ekoturizam podr‘ava za{titu prirodnih oblasti: (1) obezbe|ivawem
ekonomskih povlastica za lokalne zajednice, organizacije i autoritete
koji upravqaju prirodnim podru~jima u ciqu za{tite, (2) obezbe|iva-
wem alternativnih zaposlewa i mogu}nosti zarade za lokalne zajedni-
ce, (3) pove}awem svesti o za{titi prirodnih i kulturnih dobara, kako
me|u lokalnim stanovni{tvom, tako i me|u turistima (International Year
of Ecotourism, 2002).
U definicijama koje se pojavquju ~esto se spomiwe kako je ekoturizam ob-
lik turizma baziran na prirodi. Me|utim, ponekada se izme|u ova dva pojma –
ekoturizam i prirodni turizam, pravi i razlika. Tako je prema nekim is-
tra‘iva~ima, ekoturizam prirodni turizam u kome je turista posetio desti-
naciju zbog jednog ili vi{e interesovawa za evoluciju prirode. To putovawe
kombinuje obrazovawe, rekreaciju i avanturu. Navedeni autori me|u prvima
spomiwu ~vrstu i mekanu dimenziju prirodnog turizma, koje izdvajaju na osno-
vu ulo‘enog fizi~kog truda i interesovawa za prirodu. Slede}i pristup tih
autora identifikuje konceptualnu razliku izme|u ekoturizma i prirodnog
turizma. Ula‘u}i napor da defini{u prirodni turizam oni isti~u je da to
turizam baziran na prirodnim resursima kao {to su relativno o~uvana za-
{ti}ena prirodna dobra, vla‘na stani{ta, rezervati i druga podru~ja sa za-
{ti}enim biqnim i ‘ivotiwskim svetom i stani{tima.
Te‘e}i ovakvom pristupu pojavquju se i definicije nekih drugih autora:
– Prirodni turizam obuhvata sve forme turizma – masovni turizam,
avanturisti~ki turizam, turizam malog uticaja na okru‘ewe; koje
koriste prirodne resurse, ukqu~uju}i biqne i ‘ivotiwske vrste,
stani{ta, pejza‘e, kao i slane i slatkovodne akvatorije. Prirodni
turizam je putovawe ~ija je svrha u‘ivawe u o~uvanim prirodnim
predelima i divqini.
– Ekoturizam je turizam malog uticaja na prirodu koji doprinosi o~uva-
wu vrsta i stani{ta ili direktno kroz podr‘avawe za{tite i/ili in-
direktno, tako {to obezbe|uje dohodak za lokalnu zajednicu.
Ovakvi pristupi izdvojili su ekoturizam od ostalih na prirodi bazira-
nih oblika turizma, po wegovoj obrazovnoj komponenti i odr‘ivom pristupu.
Tako|e, ponekada se smatra da je potrebno odvojiti prirodni turizam od osta-
lih oblika turizma, koji se oslawaju na prirodne resurse. ^ak se i masovni tu-
59
