SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 11
ВОЂЕ ПРВОГ
СРПСКОГ
УСТАНКА
ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ
Рођен је у Бранковини 1777. године, у породици кнеза Алексе Ненадовића.
Његово најзначајније дело су Мемоари који су написани на српском
народном језику.
Један је од организатора I Првог српског устанка у ваљевском крају, војвода
и државник. Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и
више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао
је делом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. године, Карановца
(данас Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806.
године. Од 1805. до 1807. први је председник Правитељствујушчег совјета, а
од 1807. до 1811. његов члан, потом тамнавски војвода, а са Лукум
Лазаревића командант устаничких снага на Дрини.
У турској офанзиви против Србије 1813. командовао је са Симом
Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада
Србије прешао је у Аустрију и у периоду 1814—1815. настојао да заинтересује
велике силе за борбу Србије против Турске. После избијања II српског
устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне
канцеларије. Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша
пензионисан је 1832. године. Члан новооснованог Државног совјета постао је
1838, али због неслагања са кнезом Михаилом морао је 1840. напустити
Србију. После доласка Александра Карађорђевићаза кнеза Србије 1842..
године постао је државни саветник; 1844. са својим људима угушио је
катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852. године. Умро је у
Ваљеву, 11. децембра 1854. године (29. новембра 1854. по јулијанском
календару).
Написао је књигу својих сећања „Мемоари“. Његови „Мемоари“, поред
књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.
МИЛЕНКО СТОЈКОВИЋ
Миленко Стојковић се родио у селу Кличевцу 1769. године.
Када је у лето 1804. године, у време мисије Бећир паше, донета одлука
да се погубе турске дахије, Миленко Стојковић је одређен од стране
српске и турске да изврши пресуду. Са дружином од 27 својих
одабраних момака и 10 момака Реџеп-агиних је у Аду Кале, где су се
дахије склониле, а онда прерушен, током ноћи отишао Ибрахиму,
стрицу Реџеповом и предао му писмено наређење Бећир-паше, као и
писмо Реџепово у којима се објашњава зашто је дошао и ко га шаље.
Преплашен Ибрахим одао му је кућу у којој су се дахије криле и исте
ноћи, између 25. и 26. јула, Миленко их је напао и погубио.
Велики војнички успех Миленко Стојковић је доживео у бици на
Иванковцу.
После одбране делиграда 1809. године, када је уместо рањеног
Карађорђа краће време свим устаничким снагама командовао
Миленко Стојковић, почела је и његова свађа са Карађорђем око
политичких питања. Карађорђе је лишио Стојковића команде
устаничком војском.
Сукоб са Карађорђем био је разлог да Миленко побегне преко Дунава.
Отишао је у Русију, где је пензионисан у чину пуковника. Према
неким писаним документима Вука Караџиђа, Миленко Стојковић је
умро у једној варошици на криму на обали Црног мора 1831. године.
ПЕТАР ДОБРЊАЦ
Родио се 1771. године у пожаревачкој нахији, у селу Добрњу код
Петровца на Млави. У младости је био хајдук, а потом је одржавао
имање и трговао углавном живом стоком. Карађорђе је од раније знао
за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године
1804. био је буљубаша (заповедник чете) под Миленком Стојковићем.
1805. године учествовао је у боју на Иванковцу против Хафиз-паше,
после које га је Совјет прогласио бимбашом (заповедник над 1000
људи) и војводом. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу
прегруписали и ушанчили. После битке код Делиграда (1806.), против
скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи.
Када је Карађорђе 1809. године поделио војску на четири дела, јужни
део, који је био усмерен ка Нишу водио је Милоје Петровић. Због
свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је
помоћ војводи Стевану синђелићу, у боју на Чегру (1809.), што је
довело до српског пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван
нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би
стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до
великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и
одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000
Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били
кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због
неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију
Русије, али је 1811. поново протеран.
Петар је умро у Јашију 1831. године.
СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војсци, у Округу моравском (по неким
изворима, рођен је у селу Грабовац). Пре устанка служио је код чувеног ресавског
кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће
подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са
Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља
народ ресавског краја за устанак против османске власти. Чим је објављен устанак у
Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића.
Стеван Синђелић је одмах побунио целу Ресаву. осле тога, Синђелић је учествовао у
боју на Иванковцу. акон боја на Иванковцу, Стеван Синђелић је са Добрњцем ратовао
по моравској долини и освојио: Ћуприју, Параћин и Ражањ, до Делиграда.
После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске устанике судбоносна 1809. година.
Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на
брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су
Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли
с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске
положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару).
Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили.
Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су
на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима,
ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић
на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много
Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну
бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви
преостали Срби.
ХАЈДУК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ
Вељко Петровић је рођен у селу Леновцу код зајечарау богатој породици
Петра Петровића. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два
Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у
хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег јањичара
Пазваноглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када
убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је хајдук у чети
Станоја Главаша, да би затим пришао старешинисмедеревске нахије Душану
Вулићевићу. Од 1804. учествовао је у Устанку у чети са Главашем, а после са
Душаном и Вујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да
у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са
Вулићевићем се борио за Београд (1806.), на чијим се шанчевима храбро
борио. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета да побуни
Криви Вир и Црну Реку. Године 1809. Вељко је бранио Бању од Турака.
Нарочито се истакао у бици на Варварину, где је био рањен у леву руку и због
тога остао мало сакат. Године 1811. постао је крајински војвода и упућен је у
Неготи, на Крајину.
Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало код села Буковча,
где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули са далеко јачим снагама, па
се Вељко морао повући у неготинске шанчеве да их брани.
После двадесетак дана одбране, око 20. јула, кад је наређивао оправке на
малом шанцу, погоди га топовско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да
изговори само : „Држ!". Пао је мртав на земљу. Остале су упамћене његове
речу „Живот дајем, Крајину не дајем“.

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.Dragana Misic
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeDušan Novakov
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaSanja Mladenovic
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929Šule Malićević
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанакDragana Misic
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.andjelan1
 
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)Šule Malićević
 
Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.Dušan Novakov
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucijaLeonoraRistic
 
Србија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаСрбија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаSnezana Pankovic
 
Битка на Чегру
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на ЧегруDragana Misic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.годинеŠule Malićević
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
 

La actualidad más candente (20)

Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
 
Prvi svjetski rat
Prvi svjetski ratPrvi svjetski rat
Prvi svjetski rat
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
 
Obrenovici
ObrenoviciObrenovici
Obrenovici
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
 
Prezentacija
PrezentacijaPrezentacija
Prezentacija
 
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
 
ПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРАПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРА
 
Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.Rat u jugoslaviji 1942 1945.
Rat u jugoslaviji 1942 1945.
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucija
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
 
Србија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаСрбија у доба Немањића
Србија у доба Немањића
 
Битка на Чегру
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на Чегру
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновић
 

Destacado

Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaDušan Novakov
 
Claudia de marchi1-1
Claudia de marchi1-1Claudia de marchi1-1
Claudia de marchi1-1Cladema
 
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise Applications
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise ApplicationsAutomated Discovery of Performance Regressions in Enterprise Applications
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise ApplicationsSAIL_QU
 
Understanding the Rationale for Updating a Function's Comment
Understanding the Rationale for Updating a Function's CommentUnderstanding the Rationale for Updating a Function's Comment
Understanding the Rationale for Updating a Function's CommentSAIL_QU
 
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetes
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetesLuchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetes
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetesThierry Debels
 
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...Senadores PRD
 
Medios publicitarios
Medios publicitarios Medios publicitarios
Medios publicitarios Giarline
 
Proyecto de sociologia
Proyecto de sociologiaProyecto de sociologia
Proyecto de sociologiaruth Apellidos
 
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...SAIL_QU
 
Case History Carlo Cairoli
Case History Carlo CairoliCase History Carlo Cairoli
Case History Carlo CairoliCarlo Cairoli
 
Large-Scale Empirical Studies of Mobile Apps
Large-Scale Empirical Studies of Mobile AppsLarge-Scale Empirical Studies of Mobile Apps
Large-Scale Empirical Studies of Mobile AppsSAIL_QU
 
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered Simulations
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered SimulationsModeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered Simulations
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered SimulationsSAIL_QU
 
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change Propagation
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change PropagationSupporting Software Evolution Using Adaptive Change Propagation
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change PropagationSAIL_QU
 
Powering of bangladesh- Vision 2021
Powering of bangladesh- Vision 2021Powering of bangladesh- Vision 2021
Powering of bangladesh- Vision 2021Mukhlasur Rahman
 
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...SAIL_QU
 
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...SAIL_QU
 

Destacado (18)

Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustanka
 
Albanska golgota
Albanska golgotaAlbanska golgota
Albanska golgota
 
Claudia de marchi1-1
Claudia de marchi1-1Claudia de marchi1-1
Claudia de marchi1-1
 
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise Applications
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise ApplicationsAutomated Discovery of Performance Regressions in Enterprise Applications
Automated Discovery of Performance Regressions in Enterprise Applications
 
Retrato do Brasil 2015
Retrato do Brasil 2015Retrato do Brasil 2015
Retrato do Brasil 2015
 
Understanding the Rationale for Updating a Function's Comment
Understanding the Rationale for Updating a Function's CommentUnderstanding the Rationale for Updating a Function's Comment
Understanding the Rationale for Updating a Function's Comment
 
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetes
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetesLuchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetes
Luchtvaartmaatschappijen: al miljoen euro Brusselse boetes
 
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...
Iniciativa del Senador Luis Humberto Fernández sobre coaliciones entre indepe...
 
Medios publicitarios
Medios publicitarios Medios publicitarios
Medios publicitarios
 
Proyecto de sociologia
Proyecto de sociologiaProyecto de sociologia
Proyecto de sociologia
 
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...
Log Engineering: Towards Systematic Log Mining to Support the Development of ...
 
Case History Carlo Cairoli
Case History Carlo CairoliCase History Carlo Cairoli
Case History Carlo Cairoli
 
Large-Scale Empirical Studies of Mobile Apps
Large-Scale Empirical Studies of Mobile AppsLarge-Scale Empirical Studies of Mobile Apps
Large-Scale Empirical Studies of Mobile Apps
 
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered Simulations
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered SimulationsModeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered Simulations
Modeling the Performance of Ultra-Large-Scale Systems Using Layered Simulations
 
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change Propagation
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change PropagationSupporting Software Evolution Using Adaptive Change Propagation
Supporting Software Evolution Using Adaptive Change Propagation
 
Powering of bangladesh- Vision 2021
Powering of bangladesh- Vision 2021Powering of bangladesh- Vision 2021
Powering of bangladesh- Vision 2021
 
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...
Empircal Studies of Performance Bugs & Performance Analysis Approaches for La...
 
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...
An Industrial Case Study on the Automated Detection of Performance Regression...
 

Similar a Vođe prvog srpskog ustanka

Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Ивана Цекић
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
Uros stankovic.ptt
Uros stankovic.pttUros stankovic.ptt
Uros stankovic.ptturkedika
 
Stevan sindjelic
Stevan sindjelicStevan sindjelic
Stevan sindjelicsaculatac
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
Почетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxПочетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxVuk Zivkovic
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђеDragana Misic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
први српски устанак' започето
први српски устанак' започетопрви српски устанак' започето
први српски устанак' започетоDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjeDragana Misic
 
Obrenovići protiv karađorđevića
Obrenovići protiv karađorđevićaObrenovići protiv karađorđevića
Obrenovići protiv karađorđevićaTozaNS
 
црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунациMihailo999
 

Similar a Vođe prvog srpskog ustanka (20)

Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
Uros stankovic.ptt
Uros stankovic.pttUros stankovic.ptt
Uros stankovic.ptt
 
Stevan sindjelic
Stevan sindjelicStevan sindjelic
Stevan sindjelic
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
Почетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxПочетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptx
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђе
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
Cveti u takovu
Cveti u takovuCveti u takovu
Cveti u takovu
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
први српски устанак' започето
први српски устанак' започетопрви српски устанак' започето
први српски устанак' започето
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Obrenovići protiv karađorđevića
Obrenovići protiv karađorđevićaObrenovići protiv karađorđevića
Obrenovići protiv karađorđevića
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Vožd karađorđe
Vožd karađorđeVožd karađorđe
Vožd karađorđe
 
Vožd karađorđe
Vožd karađorđeVožd karađorđe
Vožd karađorđe
 
Srpska revolucija iii
Srpska revolucija  iiiSrpska revolucija  iii
Srpska revolucija iii
 
црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунаци
 

Más de Dušan Novakov

Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratuNajveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratuDušan Novakov
 
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstvaSrpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstvaDušan Novakov
 
žIvot i delo svetog save
žIvot i delo svetog savežIvot i delo svetog save
žIvot i delo svetog saveDušan Novakov
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaDušan Novakov
 
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaSrbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaDušan Novakov
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Socijalistička jugoslavija
Socijalistička jugoslavijaSocijalistička jugoslavija
Socijalistička jugoslavijaDušan Novakov
 
Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.Dušan Novakov
 
Evropske integracije od ideje do realizacije
Evropske integracije od ideje do realizacijeEvropske integracije od ideje do realizacije
Evropske integracije od ideje do realizacijeDušan Novakov
 
Posleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnostiPosleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnostiDušan Novakov
 
Karakter rata u jugoslaviji
Karakter rata u jugoslavijiKarakter rata u jugoslaviji
Karakter rata u jugoslavijiDušan Novakov
 
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslaviji
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslavijiPokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslaviji
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslavijiDušan Novakov
 
Karakteristike drugog svetskog rata
Karakteristike drugog svetskog rataKarakteristike drugog svetskog rata
Karakteristike drugog svetskog rataDušan Novakov
 
Drugi svetski rat 1941 1945.
Drugi svetski rat 1941   1945.Drugi svetski rat 1941   1945.
Drugi svetski rat 1941 1945.Dušan Novakov
 

Más de Dušan Novakov (20)

Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
 
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratuNajveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
Najveće bitke srpske vojske u i svetskom ratu
 
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstvaSrpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
 
žIvot i delo svetog save
žIvot i delo svetog savežIvot i delo svetog save
žIvot i delo svetog save
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
 
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. vekaSrbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
Srbija i drugoj polovini 12. i prvoj polovini 13. veka
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
Luka
LukaLuka
Luka
 
Raspad sfrj
Raspad sfrjRaspad sfrj
Raspad sfrj
 
Socijalistička jugoslavija
Socijalistička jugoslavijaSocijalistička jugoslavija
Socijalistička jugoslavija
 
Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.
 
Evropske integracije od ideje do realizacije
Evropske integracije od ideje do realizacijeEvropske integracije od ideje do realizacije
Evropske integracije od ideje do realizacije
 
Posleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnostiPosleratni svet i njegove suprotnosti
Posleratni svet i njegove suprotnosti
 
Karakter rata u jugoslaviji
Karakter rata u jugoslavijiKarakter rata u jugoslaviji
Karakter rata u jugoslaviji
 
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslaviji
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslavijiPokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslaviji
Pokreti otpora, građanski rat i kvislinzi u jugoslaviji
 
Karakteristike drugog svetskog rata
Karakteristike drugog svetskog rataKarakteristike drugog svetskog rata
Karakteristike drugog svetskog rata
 
Drugi svetski rat 1941 1945.
Drugi svetski rat 1941   1945.Drugi svetski rat 1941   1945.
Drugi svetski rat 1941 1945.
 

Vođe prvog srpskog ustanka

  • 3. Рођен је у Бранковини 1777. године, у породици кнеза Алексе Ненадовића. Његово најзначајније дело су Мемоари који су написани на српском народном језику. Један је од организатора I Првог српског устанка у ваљевском крају, војвода и државник. Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао је делом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. године, Карановца (данас Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806. године. Од 1805. до 1807. први је председник Правитељствујушчег совјета, а од 1807. до 1811. његов члан, потом тамнавски војвода, а са Лукум Лазаревића командант устаничких снага на Дрини. У турској офанзиви против Србије 1813. командовао је са Симом Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада Србије прешао је у Аустрију и у периоду 1814—1815. настојао да заинтересује велике силе за борбу Србије против Турске. После избијања II српског устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне канцеларије. Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша пензионисан је 1832. године. Члан новооснованог Државног совјета постао је 1838, али због неслагања са кнезом Михаилом морао је 1840. напустити Србију. После доласка Александра Карађорђевићаза кнеза Србије 1842.. године постао је државни саветник; 1844. са својим људима угушио је катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852. године. Умро је у Ваљеву, 11. децембра 1854. године (29. новембра 1854. по јулијанском календару). Написао је књигу својих сећања „Мемоари“. Његови „Мемоари“, поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.
  • 5. Миленко Стојковић се родио у селу Кличевцу 1769. године. Када је у лето 1804. године, у време мисије Бећир паше, донета одлука да се погубе турске дахије, Миленко Стојковић је одређен од стране српске и турске да изврши пресуду. Са дружином од 27 својих одабраних момака и 10 момака Реџеп-агиних је у Аду Кале, где су се дахије склониле, а онда прерушен, током ноћи отишао Ибрахиму, стрицу Реџеповом и предао му писмено наређење Бећир-паше, као и писмо Реџепово у којима се објашњава зашто је дошао и ко га шаље. Преплашен Ибрахим одао му је кућу у којој су се дахије криле и исте ноћи, између 25. и 26. јула, Миленко их је напао и погубио. Велики војнички успех Миленко Стојковић је доживео у бици на Иванковцу. После одбране делиграда 1809. године, када је уместо рањеног Карађорђа краће време свим устаничким снагама командовао Миленко Стојковић, почела је и његова свађа са Карађорђем око политичких питања. Карађорђе је лишио Стојковића команде устаничком војском. Сукоб са Карађорђем био је разлог да Миленко побегне преко Дунава. Отишао је у Русију, где је пензионисан у чину пуковника. Према неким писаним документима Вука Караџиђа, Миленко Стојковић је умро у једној варошици на криму на обали Црног мора 1831. године.
  • 7. Родио се 1771. године у пожаревачкој нахији, у селу Добрњу код Петровца на Млави. У младости је био хајдук, а потом је одржавао имање и трговао углавном живом стоком. Карађорђе је од раније знао за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године 1804. био је буљубаша (заповедник чете) под Миленком Стојковићем. 1805. године учествовао је у боју на Иванковцу против Хафиз-паше, после које га је Совјет прогласио бимбашом (заповедник над 1000 људи) и војводом. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу прегруписали и ушанчили. После битке код Делиграда (1806.), против скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи. Када је Карађорђе 1809. године поделио војску на четири дела, јужни део, који је био усмерен ка Нишу водио је Милоје Петровић. Због свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је помоћ војводи Стевану синђелићу, у боју на Чегру (1809.), што је довело до српског пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000 Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију Русије, али је 1811. поново протеран. Петар је умро у Јашију 1831. године.
  • 9. Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војсци, у Округу моравском (по неким изворима, рођен је у селу Грабовац). Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за устанак против османске власти. Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића. Стеван Синђелић је одмах побунио целу Ресаву. осле тога, Синђелић је учествовао у боју на Иванковцу. акон боја на Иванковцу, Стеван Синђелић је са Добрњцем ратовао по моравској долини и освојио: Ћуприју, Параћин и Ражањ, до Делиграда. После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске устанике судбоносна 1809. година. Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру. Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби.
  • 11. Вељко Петровић је рођен у селу Леновцу код зајечарау богатој породици Петра Петровића. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у Видин код великог одметника, бившег јањичара Пазваноглуа. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је хајдук у чети Станоја Главаша, да би затим пришао старешинисмедеревске нахије Душану Вулићевићу. Од 1804. учествовао је у Устанку у чети са Главашем, а после са Душаном и Вујицом Вулићевићем. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за Београд (1806.), на чијим се шанчевима храбро борио. Године 1807. постао је буљубаша и добио дозволу од Совјета да побуни Криви Вир и Црну Реку. Године 1809. Вељко је бранио Бању од Турака. Нарочито се истакао у бици на Варварину, где је био рањен у леву руку и због тога остао мало сакат. Године 1811. постао је крајински војвода и упућен је у Неготи, на Крајину. Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало код села Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули са далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући у неготинске шанчеве да их брани. После двадесетак дана одбране, око 20. јула, кад је наређивао оправке на малом шанцу, погоди га топовско ђуле кроз сред плећа. Једва је могао да изговори само : „Држ!". Пао је мртав на земљу. Остале су упамћене његове речу „Живот дајем, Крајину не дајем“.