SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 40
 Океан је огромна јединствена маса слане
воде.
 Океани су међусобно повезани.
 Највећи је Тихи океан.
 На земљи постоји пет океана:
 Маријанска бразда је најдубљи део
океана.
 Дубина износи 11.034 метра.
 Она се налази у Тихом океану.
 Светско море је јединствена водена
површина на ‘’Плавој планети’’ која
покрива 70% земљине површине.
 Море је део океана.
ПОДЕЛА МОРА
 Разуђена обала има пуно залива,
полуострва, острва, мореуза и других
облика.
 Мореуз је уски водени пролаз.
 Заливи је део мора увучен у копно.
ВРСТЕ ЗАЛИВА
ФЈОРД –
потопљена
ледничка долина
ЕСТУАР И РИЈАС –
потопљено речно
ушће
рт Добре наде
 Рт је најистуренији део копна који залази
у море.
 Плима и осека представљају стална
колебања нивоа мора и океана под
утицајем не привлачења Месеца и Сунца.
 Загађење мора и океана може бити
директно и индиректно.
 Директно је проузроковано уношењем
индустријских или комуналних отпадних
вода у море.
 Индиректно загађење подразумева унос
штетних супстанци преко река које се
уливају у море,путем падавина и загађене
атмосфере или спирањем с морских
обала.
 СМЕЋЕ
 КАНАЛИЗАЦИЈЕ
 ХЕМИКАЛИЈЕ
 РАДИОАКТИВНИ ОТПАД
 ЕУТРОФИКАЦИЈА ТЕШКИХ МЕТАЛА
обухвата област копна
уз море.
 Обалско подручје се назива и .
 Живи свет у морима и океанима је веома
разноврстан.
 На каменим и стрмим обалама на којима се
разбијају таласи, морска вода распрскава у
капљице и пада на земљу.
 Вода испари, а со остаје и таложи се.Због
тога је земљиште уз мора заслањено.На
таквим местима живе посебно прилагођене
биљке као што су:
 Живе на песковитом дну.
 Све биљке морског дна су добро
склониште и храна морским животињама.
 Од животиња се може наћи:
 У слободној води најмногобројнији су
организми који лебде и пасивно се
препуштају кретању мора.
 То су планктонски организми.
 Животиње великих дубина прилагођене
су недостатку сунчеве светлости,ниским
температурама,великом притиску воде...
 На тим дубинама живе неке врсте:
 Шта је светско море?
 Који је највећи и најдубљи океан на свету?
 Како се деле мора?
 Како изгледа разуђена обала?
 Које су врсте загађења?
 Како се обалско подручје још назива?
 Како може бити загађење мора и океана?
 Који је најдубљи део океана?
Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.

Más contenido relacionado

La actualidad más candente (20)

Kraška erozija
Kraška erozijaKraška erozija
Kraška erozija
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 
Postanak planina
Postanak planinaPostanak planina
Postanak planina
 
Biocenoza
BiocenozaBiocenoza
Biocenoza
 
Sunđeri
SunđeriSunđeri
Sunđeri
 
Reke
RekeReke
Reke
 
Gljive
Gljive Gljive
Gljive
 
Uslovi života u vodi
Uslovi života u vodiUslovi života u vodi
Uslovi života u vodi
 
Ekosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih vodaEkosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih voda
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
 
Klimatski pojasevi
Klimatski pojaseviKlimatski pojasevi
Klimatski pojasevi
 
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobaraKategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
Kategorije zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara
 
Razlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelijeRazlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelije
 
Reljef
ReljefReljef
Reljef
 
ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
 
Morski ekosistemi
Morski ekosistemiMorski ekosistemi
Morski ekosistemi
 
Biljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.pptBiljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.ppt
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Ekosistem
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementi
 
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudineTravni ekosistemi: stepe i planinske rudine
Travni ekosistemi: stepe i planinske rudine
 

Similar a Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.

Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипVioleta Djuric
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosferalucidobg
 
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora  - Јelena МiticZnacaj i zastita mora  - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora - Јelena МiticDragan Antić
 
Биосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипБиосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипVioleta Djuric
 
Екосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих водаЕкосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих водаНебојша Антић
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Tatjana Cakic
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA Milorad Djuknic
 
Биом мангрове
Биом мангровеБиом мангрове
Биом мангровеVioleta Djuric
 
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеностРибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеностVioleta Djuric
 
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacijeppnjbiljana
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineprijicsolar
 

Similar a Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju. (20)

Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић Филип
 
hidrosfera.pdf
hidrosfera.pdfhidrosfera.pdf
hidrosfera.pdf
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora  - Јelena МiticZnacaj i zastita mora  - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
 
Биосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипБиосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић Филип
 
Екосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих водаЕкосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих вода
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
 
Ekosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih vodaEkosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih voda
 
Биом мангрове
Биом мангровеБиом мангрове
Биом мангрове
 
Voda
VodaVoda
Voda
 
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеностРибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеност
 
Abrazija
Abrazija Abrazija
Abrazija
 
Okeani
OkeaniOkeani
Okeani
 
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
34. zivot u vodi uslovi zivota i adaptacije
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
 
Vode na kopnu
Vode na kopnuVode na kopnu
Vode na kopnu
 

Ekosistemi mora i okeana-Univerzitet Oksford u Karakaju.

  • 1.
  • 2.  Океан је огромна јединствена маса слане воде.  Океани су међусобно повезани.  Највећи је Тихи океан.  На земљи постоји пет океана:
  • 3.
  • 4.  Маријанска бразда је најдубљи део океана.  Дубина износи 11.034 метра.  Она се налази у Тихом океану.
  • 5.
  • 6.  Светско море је јединствена водена површина на ‘’Плавој планети’’ која покрива 70% земљине површине.
  • 7.
  • 8.  Море је део океана. ПОДЕЛА МОРА
  • 9.
  • 10.
  • 11.
  • 12.  Разуђена обала има пуно залива, полуострва, острва, мореуза и других облика.
  • 13.  Мореуз је уски водени пролаз.
  • 14.  Заливи је део мора увучен у копно. ВРСТЕ ЗАЛИВА ФЈОРД – потопљена ледничка долина ЕСТУАР И РИЈАС – потопљено речно ушће
  • 15.
  • 16. рт Добре наде  Рт је најистуренији део копна који залази у море.
  • 17.  Плима и осека представљају стална колебања нивоа мора и океана под утицајем не привлачења Месеца и Сунца.
  • 18.  Загађење мора и океана може бити директно и индиректно.  Директно је проузроковано уношењем индустријских или комуналних отпадних вода у море.  Индиректно загађење подразумева унос штетних супстанци преко река које се уливају у море,путем падавина и загађене атмосфере или спирањем с морских обала.
  • 19.
  • 20.  СМЕЋЕ  КАНАЛИЗАЦИЈЕ  ХЕМИКАЛИЈЕ  РАДИОАКТИВНИ ОТПАД  ЕУТРОФИКАЦИЈА ТЕШКИХ МЕТАЛА
  • 21. обухвата област копна уз море.  Обалско подручје се назива и .
  • 22.  Живи свет у морима и океанима је веома разноврстан.  На каменим и стрмим обалама на којима се разбијају таласи, морска вода распрскава у капљице и пада на земљу.  Вода испари, а со остаје и таложи се.Због тога је земљиште уз мора заслањено.На таквим местима живе посебно прилагођене биљке као што су:
  • 23.
  • 24.
  • 25.
  • 26.
  • 27.
  • 28.
  • 29.
  • 30.  Живе на песковитом дну.
  • 31.  Све биљке морског дна су добро склониште и храна морским животињама.  Од животиња се може наћи:
  • 32.
  • 33.
  • 34.
  • 35.  У слободној води најмногобројнији су организми који лебде и пасивно се препуштају кретању мора.  То су планктонски организми.
  • 36.
  • 37.  Животиње великих дубина прилагођене су недостатку сунчеве светлости,ниским температурама,великом притиску воде...  На тим дубинама живе неке врсте:
  • 38.
  • 39.  Шта је светско море?  Који је највећи и најдубљи океан на свету?  Како се деле мора?  Како изгледа разуђена обала?  Које су врсте загађења?  Како се обалско подручје још назива?  Како може бити загађење мора и океана?  Који је најдубљи део океана?