Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

I Z V E Š T A J
o istraživanju
Deca i porodice u riziku u transgraničnom
regionu Bugarske i Srbije
Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi
obezbedili pruženje informacija za rešavanje
stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru
2012. godina

EEvvrrooppsskkaa UUnniijjaa
ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje
razvojnih šansi mladima
2007CB16IPO006 - 2009-1-22
Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija kroz Program
prekogranične saradnje Bugarska – Srbija u sklopu IPP
PPrrooggrraamm pprreekkooggrraanniiččnnee
ssaarraaddnnjjee BBuuggaarrsskkaa ––
SSrrbbiijjaa uu sskkllooppuu IIPPPP
“ZA TEBE - Online resursi za porodice i mere za pružanje razvojnih šansi mladima“
2
S A D R Ž A J
Strana
I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE 3
1. UVOD 3
2. PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA 3
3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA 5
3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku 5
3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku 7
3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i
procena prioriteta u ovoj oblasti
9
4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU 9
5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA
LOKALNOM NIVOU
11
6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA 12
II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI 15
III. RODITELJI DECE U RIZIKU 21
IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU 24
V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE 27
1. Karakteristike istraživanja i metodologija 27
2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći 31
3. Psihološka stanja i emotivna podrška. Međusobni odnosi deca-odrasli. 36
4. Značajne odrasle ličnosti i spremnost na poveravanje u različitim
situacijama
42
5. Poverenje dece u sistem podrške u institucijama obrazovanja i socijalne
zaštite
50
6. Internet u životu dece 54
VI. ZAKLJUČCI ISTRAŽIVANJA 64

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
3
I. PREGLED I ANALIZA DOKUMENTACIJE
1. UVOD
Ciljevi istraživanja Deca i porodice u riziku u transgraničnom regionu Bugarske i Srbije –
Evaluacija potreba za Internet resursima koji bi obezbedili pruženje informacija za rešavanje
stvarnih životnih situacija u virtuelnom prostoru su:
(1) Ispitati specifične potrebe i probleme dece i porodica u riziku u gradu Leskovcu u Srbiji.
(2) Ispitati i analizirati potrebe za on-line resursima korisnim za ispitanike u suočavanju sa
različitim izazaovima njihovog životnog doba.
(3) Ispitati socijalne usluge koje se pružaju deci u riziku i njihovim porodicama u Leskovcu u
cilju kreiranja Internet platforme sa informacijama važnim za rešavanje životnih situacija i
problema dece (4) Prikupiti informacije od neposredne koristi za kreiranje tri Internet modula
za decu različitig uzrasta, roditelje i stručnjake.
Ispitivanje je sprovedeno prema unapred kreiranoj metodologiji koja je obuhvatila: intervjue sa
stručnjacima, fokus grupe sa roditeljima i ispitivanje upitnikom (anketiranje) dece različitog
uzrasta i pola.
2.PREGLED OSNOVNIH DEFINICIJA IZ ZAKONODAVSTVA
Deca su autonomne ličnosti sa specifičnim potrebama i pravima, jer imaju specifične
psihofizičke karakteristike koje ih čine posebno osetljivom i ranjivom grupom. Deca su u
prepoznata kao grupa za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi predviđeni
mehanizmima zaštite ljudskih prava. Od XVII veka dete počinje da se tretira kao posebno
osetljivo biće i tada dolazi do razumevanja detinjstva kao posebnog razvojnog perioda i pojma.
Autonomija ličnosti deteta i potreba da se ona uvažava postaju deo naučnog interesovanja
razvijanjem dečje psihologije kao posebne nauke, od XVIII veka na dalje. Prava deteta su
danas realnost priznata međunarodnim zakonodavstvom. Pod pojmom prava deteta,
podrazumevaju se prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima bez obzira u
kojoj državi, političkom, kulturnom ili ekonomskom okruženju živi i u skladu sa kakvim
tradicijama, običajima i verovanjima se razvija.
a. Dete
Član 1. Konvencije o pravima deteta definiše dete kao svako ljudsko biće koje nije navršilo
osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne
stiče ranije. Ovu Konvenciju je 1989. godine ratifikovala Skupština tadašnje SFRJ, a republika
Srbija, kao pravni naslednik, priznaje i primenjuje ovu Konvenciju. Republika Srbija nema
poseban zakon o deci, ali se poslednjih nekoliko godina u stručnoj javnosti ozbiljno razmatra
potreba za donošenjem jednog takvog pravnog akta.
b. Dete u riziku (ugroženo dete)
Prema stručnoj litetaturi, deca pod rizikom su ona kod koje je zastoj u razvoju nastao kao
posledica izrazito nepovoljnih socijalnih, kulturnih i ekonomskih uslova života. U ovu grupu
spadaju: deca sa smetnjama u ponašanju kao posledica emocionalnih i socijalnih problema u
razvoju, deca bez roditeljskog staranja, zlostavljena deca, deca izbeglih i raseljenih lica, deca
povratnika po readmisiji, deca žrtve rata, deca iz socijalno depriviranih sredina (na primer:
romska deca koja žive u nepovoljnim uslovima), deca smeštena u rezidencijalnim institucijama

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
4
za decu, deca na dužem bolničkom lečenju, deca sa bolestima zavisnosti i sl. Postoje deca čiji
se razvoj odvija pod uticajem većeg broja nepovoljnih faktora – višestruko deprivirana deca i
ona su, po pravilu, izložena najvećoj marginalizaciji.
Porodični zakon usvojen je 2005. godine („Službeni glasnik RS”, broj 18/2005). Tekst
Porodičnog zakona usaglašen je sa Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija, a
posebna pažnja je posvećena odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim
pravima, Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Haškoj
konvenciji o zaštiti dece i saradnji kod međudržavnog usvojenja, Evropskoj konvenciji o
ostvarivanju dečjih prava, Evropskoj konvenciji o usvojenju, Evropskoj konvenciji o pravnom
statusu dece rođene izvan braka i drugim međunarodnim dokumentima koji su od značaja za
ovu oblast.
Porodični zakon svodi kriterijume pravne intervencije na opšte pravne standarde, među kojima
su centralni najbolji interes deteta i autonomija porodice. Ali, pored toga, on otvara prostor da
se podzakonskim aktima, koji su takođe obavezujući pravni akti, utvrde stručni standardi. Na
osnovu Porodičnog zakona doneta su podzakonska akta kojima je uređeno: (1) vođenje
jedinstvenog ličnog registra usvojenja, (2) način vođenja evidencije i dokumentacije o
usvojenoj deci, (3) program pripreme za usvojenje, (4) bliži uslovi za zasnivanje hraniteljstva,
(5) program pripreme hranitelja, (6) način vođenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu,
(7) način vođenja evidencije i dokumentacije o licima prema kojima je nasilje izvršeno, kao i
licima protiv kojih je određena mera zaštite i (8) način vođenja evidencije i dokumentacije o
licima pod starateljstvom.
Zakono o socijalnoj zaštiti (2011), u čl. 41, tretira decu i mlade u riziku. Prema ovom Zakonu,
to su osobe do 26 godina života – mlade osobe, kojima je usled porodičnih id rugih životnih
okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške
sistema socijalne zaštite ne mogu da dostignu optimum razvoja. Pod takvim osobama
posebno se podrazumevaju deca:
• bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;
• čiji roditelj, staratelj ili drugo lice nije u stanju da se o njima neposredno stara bez
podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog
oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socioekonomskih uslova;
• sa smetnjama u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-
jezičke, socioemocionalne, višestruke) čije potrebe za negom i materijalnom
sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;
• u sukobu sa roditeljima, starteljem i zajednicom koja svojim ponašanjem
ugrožavaju sebe i okolinu;
• koja se suočavaju sa teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih
opojnih sredstava;
• kod kojih postoji opasnost da postanu žrtve ili već jesu žrtve zlostavljanja,
zanemarivanja, nasilja i ekspolatacije, odnosno ako su im fizičko, psihičko ili
emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja,
stratelja ili druge osobe koja se o njima neposredno stara;
• koja su žrtve trgovine ljudima;
• koja su strani državljani, odnosno lica bez državljanstva, bez pratnje;
• čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;
• koja imaju druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
c. Prevencija
U našoj sredini je više rasprostranjena prevencija rizičnih ponašanja dece, nego generalno
prevencija rizika u kojim deca mogu da se nađu. Pod rizičnim ponašanjima kod dece i mladih
uobičajeno je da se podrazumevaju sledeća: pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
5
(alkohol i droge), seksualno rizično ponašanje i agresivno i nasilno ponašanje u kome su deca
aktivni akteri. Prevencija navedenih rizičnih ponašanja najčešće se sprovodi kroz obrazovno-
vaspitni sitem – redovni programi pojedinih školskih predmeta, vannastavne aktivnosti,
posebna predavanja i radionice koje škola organizuje u saradnji sa drugim institucijama, kao
što su zavodi za javno zdravlje, centri za socijalni rad, medicinske ustanove i Crveni krst.
Poslednjih desetak godina, rasprostranjen je oblik prevencije kroz formu vršnjačke edukacije
(peer education). Od donošenja Strategije za borbu protiv trgovine ljudima (2006) i Nacionalne
strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015), značajna pažnja je posvećena
preventivnim kampanjama među decom i mladima čiji je cilj da se potencijalne žrtve upoznaju
sa modalitetima trgovine ljudima i nasilja nad decom, najšećim počiniocima i mogućnostima
ranog reagovanja i zaštite od dalekosežnih posledica.
Prevencija se sprovodi putem nacionalnih kampanja i programa, kao što ne, na primer,
UNICEF-ov oprogram „Škola bez nasilja“ i putem lokalnih programa prevencije. Poslednju
deceniju velika pažnja se posvećuje intersektorskoj saradnji u prevenciji (zdravstvena zaštita,
obrazovanje i socijalna zaštita).
3. ANALIZA SADRŽAJA STRATEŠKIH I POLITIČKIH DOKUMENATA
3.1. Međunarodna dokumenta od značaja za decu u riziku
Međunarodna dokumenta koja su postala deo pravnog poretka Republike Srbije
(ratifikovanjem, odnosno prustupanjem), komentari i preoporuke međunarodnih tela, a
značajna su za politiku prema deci i deci u riziku su sledeća:
• Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 6 (2005) Treatment Of
Unaccompanied And Separated Children Outside Their Country Of Origin. Thirty-ninth
session 17 May-3 June 2005.
• Commitee on the Rights of the Child (2005): General Comment No. 7 (2005)
Implementing child rights in early childhood Fortieth Session Geneva, 12-30 September
2005.
• Commitee on the Rights of the Child (2006) Office of the High Commissioner for Human
Rights: General Comment No. 9 (2006). The rights of children with disabilities
• Committee on the Rights of the Child (2006): General comment No. 8 (2006) The right of
the child to protection from corporal punishment and other cruel or degrading forms of
punishment (arts. 19; 28, para. 2; and 37, inter alia). Forty-second session Geneva, 15
May-2 June 2006.
• Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 12 (2009) The Right
Of The Child To Be Heard Fifty-first session, Geneva, 25 May-12 June 2009.
• Commitee on the Rights of the Child (2009): General Comment No. 11 (2009) Indigenous
children and their rights under the Convention Fiftieth session Geneva, 12 January-30
January 2009
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2007)
• Council of Europe (2004): Recommendation Rec(2004)10 of the Committee of Ministers to
member states concerning the protection of the human rights and dignity of persons with
mental disorder (Adopted by the Committee of Ministers on 22 September 2004 at the
896th meeting of the Ministers' Deputies)
member states on the participation of young people in local and regional life (Adopted by

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
6
the Committee of Ministers on 17 November 2004, at the 904th meeting of the Ministers'
Deputies)
member states on the rights of children living in residential institutions (Adopted by the
Committee of Ministers on 16 March 2005 at the 919th meeting of the Ministers' Deputies)
member states on improving the housing conditions of Roma and Travellers in Europe
(Adopted by the Committee of Ministers on 23 February 2005 at the 916th meeting of the
Ministers' Deputies)
member states on the protection of witnesses and collaborators of justice (Adopted by the
Committee of Ministers on 20 April 2005 at the 924th meeting of the Ministers' Deputies)
member states on assistance to crime victims (Adopted by the Committee of Ministers on
14 June 2006 at the 967th meeting of the Ministers' Deputies)
member states on the use of remand in custody, the conditions in which it takes place and
the provision of safeguards against abuse (Adopted by the Committee of Ministers on 27
September 2006at the 974th meeting of the Ministers’ Deputies
• Council of Europe (2006): Recommendation Rec(2006)12E of the Committee of Ministers
to member states on empowering children in the new information and communications
environment (Adopted by the Committee of Ministers on 27 September 2006 at the 974th
meeting of the Ministers’ Deputies)
member states on policy to support positive parenting (Adopted by the Committee of
Ministers on 13 December 2006 at the 983rd meeting of the Ministers’ Deputies)
member states on life projects for unaccompanied migrant minors (Adopted by the
Committee of Ministers on 12 July 2007 at the 1002nd meeting of the Ministers'Deputies)
• Council of Europe (2009): Convention on the Adoption of Children
CETS No: 058 (revidirana)
• Council of Europe (2008): Recommendation Rec(2008)4E of the Committee of Ministers to
member states on strengthening the integration of children of migrants and of immigrant
background (Adopted by the Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th
meeting of the Ministers' Deputies)
member states on policies for Roma and/or Travellers in Europe (Adopted by the
Committee of Ministers on 20 February 2008 at the 1018th meeting of the Ministers’
Deputies)
• Council of Europe (2009): Recommendation Rec(2009)5E of the Committee of Ministers to
member states on measures to protect children against harmful content and behaviour and
to promote their active participation in the new information and communications
environment (Adopted by the Committee of Ministers on 8 July 2009 at the 1063rd meeting
of the Ministers' Deputies)
• Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (ETS No 148) („Službeni list SCG-
Međunarodni ugovori”, broj 18/05)
• General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [on the report of
the Third Committee (A/63/435)] 63/117. Optional Protocol to the International Covenant
on Economic, Social and Cultural Rights

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
7
• General Assembly (2008): Resolution adopted by the General Assembly [without reference
to a Main Committee (A/62/L.31)] 62/88. Declaration of the commemorative high-level
plenary meeting devoted to the follow-up to the outcome of the special session on children
• Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom (2007)
• Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): Access to rights for people with
disabilities and their full and active participation in society. Recommendation 1854 (2009)
Reply from the Committee of Ministers adopted at the 1060th
meeting of the Ministers’
Deputies (10 June 2009)
• Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): REC 1864 (2009) Promoting the
participation by children in decisions affecting them Recommendation adopted 13/03/2009
• Parliamentary Assembly Council of Europe (2008): RES 1632 (2008) The situation of
national minorities in Vojvodina and of the Romanian ethnic minority in Serbia. Resolution
adopted 01/10/2008
• Parliamentary Assembly Council of Europe (2009): RES 1669 (2009) The rights of today’s
girls – the rights of tomorrow’s women Resolution adopted 29/05/2009
• Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS
No 194) („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori”, broj 5/05, 7/05)
3.2. Nacionalne javne politike i zakonodavni okvir od značaja za decu u riziku
Značajno je napomenuti da je prvi put i ustavnopravnoj istoriji Republike Srbije, 2006. godine
donet Ustav koji izričito govori o pravima deteta.
Postoji veći broj nacionalnih strateških dokumenata koji su posvećeni deci ili imaju eksplicitne
zahteve u vezi zaštite dece i sprečavanja rizika za njihov razvoj. Ovde su navedeni najvažniji:
Nacionalni strateški dokumenti (javne politike) od značaja za decu
• Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju (2008)
• Strategija za smanjenje siromaštva (2003)
• Nacionalni plan akcije za decu (2004)
• Milenijumski ciljevi razvoja (2005, 2006)
• Jedinstveni Akcioni plan za obrazovanje Roma (2005) i Strategija za unapređenje položaja
Roma (2009)
• Nacionalna strategija regionalnog razvoja (2007)
• Strategija karijernog vođenja (2009)
• Nacionalna strategija zapošljavanja 2010-2020 (2010)
• Strategija razvoja informatičkog društva (2006)
• Strategija unapređenja položaja sa invaliditetom (2006)
• Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji (2006)
• Strategija održivog razvoja i Akcioni plan (2008, 2009)
• Nacionalna strategija za mlade (2008) i Akcioni plan (2009)
• Strategija razvoja obrazovanja odraslih sa Akcionim planom (2006, 2009)
• Strategija razvoja srednjeg stručnog obrazovanja sa Akcionim planom (2006, 2009)
• Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a (2005);
• Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2005);
• Strategija kontrole duvana (2006);

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
8
• Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007);
• Strategija podsticanja rađanja (2008);
• Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2008-2015)
• Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (2009);
• Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti Republike Srbije (2009);
• Strategija za borbu protiv droga u Republici Srbiji (2009)
• Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji (2009)
• Posebni programi u oblasti zdravstvene zaštite od značaja za decu:
Program zaštite stanovništva od zaraznih bolesti (2002);
Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine;
Nacionalnom programu preventivne zdravstvene zaštite dece sa psihofiziološkim
poremećajima i govornom patologijom (2009);
Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite (2009).
• Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005)
• Posebni protokoli:
Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i
zanemarivanja (2006);
Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u
obrazovnovaspitnim ustanovama (2007)
Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i
zanemarivanja (2006)
Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja
(2009)
Posebni protokol o postupanju pravosuđa u zaštiti maloletnika od zlostavljanja i zanemarivanja
(2009)
• Okvirni akcioni plan za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama (2009)
Neki od najvažnijih zakona koji se tiču dece i dece u riziku
Zakon o javnom informisanju (2003)
Zakon o zdravstvenoj zaštiti (2005)
Porodični zakon (2005)
Zakonik o krivičnom postupku (2005)
Krivični zakonik (2005)
Zakon o azilu (2007)
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (2008)
Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima (2009)
Zakon o zabrani diskriminacije (2009)
Zakon o osnovnoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003,
64/2003 i 72/2009)
Zakon o srednjoj školi („Sl. glasnik RS“ 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002,
62/2003, 64/2003 i 72/2009)
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009) i Zakonom o izmenama i
dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2011)
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010)
Zakon o socijalnoj zaštiti (2011)

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
9
3.3. Strateški ciljevi brige o deci i posebno deci u riziku; identifikacija i procena prioriteta u ovoj
oblasti
Strateški ciljevi brige o deci su definisani nacionalnim dokumentom ‘Nacionalni plan akcije za
decu - NPA (2004). Osnovni prioriteti prioritete NPA su: (1) Smanjenje siromaštva dece; (2)
Kvalitetno obrazovanje za svu decu; (3) Bolje zdravlje za svu decu; (4) Unapređenje položaja i
prava dece sa smetnjama u razvoju; (5) Zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja; (6)
Zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja; (7) Jačanje kapaciteta
zemlje za rešavanje problema dece. NPA je potpuno usklađen sa Konvencijom o pravima
deteta, drugim međunarodnim dokumentima o deci i nacionalnim zakonskim okvirom. U toku
2009. godine, uz podršku UNICEF-a, Nacionalni savet za prava deteta u saradnji sa stručno-
konsultantskim timom uradio je pregled petogodišnjih postignuća NPA i dao su preporeuke za
njegovo danje sprovođenje.
Pregled realizacije NPA je uzeo u obzir i postignuća ostvarena primenom LPA. Da bi doprineo
realizaciji ciljeva NPA, UNICEF je 2004. godine uveo program kojim se podstiču opštine, da na
osnovu politike definisane nacionalnim dokumentom – NPA za decu, razviju sopstvene LPA.
Pored sedam priorite-ta definisanih NPA, LPA imaju tri dodatna: promociju sporta kao
elementa unapređenja ličnosti i druženja dece; unapređenje kulturnog života dece i
informisanje dece o deci. Izrada LPA je zasnovana na jedinstvenoj metodološkoj strukturi koja
je usaglašena sa NPA, a osnovni cilj izrade je približavanje nacionalnih priroiteta lokalnim
potrebama, u skladu s principima decentralizacije i održivog razvoja Republike Srbije. Do
2009. godine kada je rađen predled realizacije NPA, ukupno je 21 opština/grad1
u Srbiji
usvojila i realizuje LPA. Evaluacioni izveštaj o izradi i primeni LPA za decu, pokazuje da: u
opštinama/gradovima u kojima je pozicija koordinatora za primenu LPA institucionalizovana u
strukturu lokalne uprave, ta primena uspešnija i postignuta je veća održivost LPA; veoma je
slabo učešće privatnog sektora u izradi i primeni LPA; sama deca nisu dovoljno uključena u
realizaciju LPA. Usled pomenutog nedostatka vertikalne koordinacije, nisu uvek dostupni
podaci o aktuelnim postignućima na lokalnom nivou, što otežava ukupno praćenje realizacije
NPA kroz primenu LPA. Jedna od mera predloženih u cilju unapređenja dalje realizacije NPA
je bila i poboljšanje vertikalne koordinacije.
4. MERE ZAŠTITE DECE I PORODICA U RIZIKU
Ove mere obuhvataju prava u oblasti socijalne zaštite i usluge socijalne zaštite. Prava u
oblasti socijalne zaštite su pretežno u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike,
odnosno sistema socijalne zaštite. Među ključne prava spadaju:
(1) Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta (naknada zarade) je klasična mera finansijske
podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva.
Naknada zarade iznosi 100% osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u
kome otpočinje korišćenje odsustva uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za
svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa zakonom, a najviše do pet
prosečnih mesečnih zarada u Republici, za svu decu, bez obzira da li se radi o periodu
porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne
nege deteta, nevezano za red rođenja deteta, uz uslov da je podnosilac zahteva neposredno
1
Pilot opštine/gradovi: Sjenica, Kragujevac, Pirot (2004-2005); Prokuplje, Kruševac, Kanjiža, Senta, Bela Palanka,
Valjevo, Osečina, Ljubovija, Vranje, Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Lebane, Bečej, Novi Pazar, Bojnik, Vladičin Han i
Kraljevo.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
10
pre korišćenja ovog prava bio više od šest meseci u neprekidnom radnom odnosu, odnosno
obavljao samostalnu delatnost.
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta
i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju majke zaposlene kod poslodavca,
odnosno majke koje obavljaju samostalnu delatnost a zahtev se podnosi opštinskoj – gradskoj
službi dečije zaštite prema sedištu poslodavca.
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje
jedan od roditelja deteta mlađeg od 5 godina kome je zbog teškog stepena psihofizičkih
smetnji neophodna posebna nega.
(2) Roditeljski dodatak je mera jednokratne podrške porodici koja je instrument populacione
politike. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod
uslovom da je: državljanin Republike Srbije; ima prebivalište u Republici Srbiji; ostvaruje pravo
na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje; neposredno
brine o detetu za koje je podnela zahtev i nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu
prethodnog reda rođenja. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa kompletnom
dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršena tri meseca života deteta.
(3) Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin
Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko
Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece pod uslovom da o njima
neposredno brine od dana podnetog zahteva.
Deca za koju se ostvaruje pravo ne mogu biti starija od 19 godina i moraju se redovno
školovati u školama koje su u sistemu škola Republike Srbije. Podnosilac zahteva i članovi
porodice ne mogu posedovati nepokretnosti osim odgovarajućeg stambenog prostora u kome
žive koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu.
Podnosilac zahteva i članovi domaćinstva mogu posedovati poljoprivredno zemljište koje ne
prelazi dva hektara po članu domaćinstva. Podnosilac zahteva i članovi porodice ne mogu
posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka
po članu porodice u momentu podnošenja zahteva. Od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji
dodatak su prihodi ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva.
Pravo na dečiji dodatak priznaje se u trajanju od godinu dana. Zahtev za obnavljanje prava
podnosi se najranije 30 dana pre isteka važnosti rešenja. Uz popunjen obrazac zahteva
potrebno je priložiti dokaze o prihodima domaćinstva isplaćenim u poslednja tri meseca pre
podnošenja zahteva a od drugih dokaza samo za promene koje su od uticaja na ostvarivanje
prava.
(4) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja je
mera koja ima za cilj dodatnu zaštitu dece bez roditeljskog staranja u predškolskom uzrastu
pošto je kako u praksi, tako i u stručnim krugovima ova podgrupacija posebno ranjiva. Ovo
pravo ostvaruju staraoci, hranitelji i usvojioci pod istim uslovima kao i pravo na dečiji dodatak a
značajno je istaći da deca bez roditeljskog staranja koja su na smeštaju u ustanovi socijalne
zaštite pravo mogu ostvariti bez ikakvih uslova. Na ovaj način se podstiče njihova rana
integracija u vršnjačku grupu u lokalnoj sredini i obezbeđuje im se jednako pravo na
predškolsko vaspitanje.
Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u ustanovu socijalne zaštite zahtev
podnosi ustanova socijalne zaštite.
Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u starateljsku ili hraniteljsku porodicu,
zahtev podnosi staratelj, odnosno hranitelj, a pravo na naknadu troškova boravka u
predškolskoj ustanovi može se ostvariti pod uslovom da je za dete ostvareno pravo na dečiji
dodatak. Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog
staranja, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine.
(5) Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju je

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
11
posebna mera zaštite osetljive grupe dece sa posebnim potrebama u cilju podsticanja
njihovog uključivanja u redovne predškolske grupe ali i organizovanje rada sa njima u
posebnim grupama kada je to neophodno. Ova mera je podrška porodici da dete sa
smetnjama u razvoju ostane u njoj i u tim uslovima se razvija prema svojim mogućnostima.
Usluge socijalne zaštite su u nadležnosti lokalnih samouprava koje ih razvijaju u skladu sa
svojim mogućnostima. Za neke od usluga namenjenih deci u riziku, kao što su dnevni boraci
za decu sa smetnjama u razvoju, izrađeni su i usvojeni minimalni standardi usluge. Postoji i
niz inovativnih usluga socijalne zaštite namenjenih deci u riziku, kao što su: dnevni centri za
decu u riziku, «predah» centri za roditelje dece sa smeznjama u razvoju, vikend-hraniteljstvo,
podrška deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama u kući, usluge mobilnih timova itd.
5. ANALIZA SOCIJALNIH USLUGA ZA DECU I PORODICE U RIZIKU NA LOKALNOM
NIVOU
U Leskovcu u 144 naselja i samom gradu, prema poslednjim podacima, živi 162.000
stanovnika. Po broju naselja, grad Leskovac je najrazuđenija lokalna samouprava u Srbiji. Na
svakom kilometru kvadratnom živi 158 stanovnika, ali je primećeno da se poslednjih godina
beleži negativna stopa prirodnog priraštaja.
Školsku mrežu u gradu Leskovcu čini 90 osnovnih (osmorazrednih i četvororazrednih) škola
sa 646 odeljenja, 12 srednjih škola sa 264 odeljenja. Zastupljene su sledeće struke:
gimnazija, ekonomska, poljoprivredna, medicinska, mašinska, elektrotehnička, trgovinsko-
ugostiteljska, tekstilna, hemijsko-tehnološka i drvno-prerađivačka, dve škole za učenike sa
smetnjama u razvoju (osnovna i srednja) sa 20 odeljenja, dve visoke škole tekstilnog i
ekonomskog usmerenja i jedan fakultet tehnološkog usmerenja.
Preškolska mreža je u boljem položaju od škola u pogledu infrastrukture i opremljenosti
objekata, čak i u ruralnim sredinama. Osnovni problem je relativno nizak procenat dece
obuhvaćene bilo kojim oblikom organizovanog vaspitno-obrazovnog rada. Raspon obuhvata
kreće se od 40-50% dece u Leskovcu (republički prosek je 30%, dok se u Evropi kreće od 70-
100%). Sa druge strane, postoji preopterećenost javnih vrtića, nedostatak kapaciteta i potpuno
odsustvo privatne inicijative u ovom segmentu obrazovanja i društvene brige o deci.
Centar za socijalni rad u Leskovcu obavlja poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava
građana, odnosno zadovoljavanje njihovih potreba u oblasti socijalne zaštite, porodično
pravne zaštite, pruža usluge socijalnog rada u postupku rešavanja o tim pravima, vrši isplatu
novčanih prava, rešava u prvom stepenu o ostvarivanju prava utvrđenih Zakonom o socijalnoj
zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana, Centar
obavlja sledeće upravne i stručne poslove: rešava u prvom stepenu o pravima utvrđenim
zakonom; otkriva i prati socijalne potrebe građana na osnovu Odluke o proširenim pravima iz
oblasti socijalne zaštite, koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Jedno od tih prava je i
pravo na jednokratnu novčanu pomoć za potrebe lokalnog stanovništva. Pored toga, Centar
pruža dijagnostičke usluge, sprovodi odgovarajući tretman, savetodavno-terapijske usluge i
stručnu pomoć korisnicima; vodi evidenciju i dokumentaciju o pruženim uslugama; na osnovu
Porodičnog zakona uređuje sledeće oblasti: brak i odnose u braku, odnose u vanbračnoj
zajednici, odnose roditelja i dece, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo nad decom i odraslima,
štiti imovinu lica pod starateljstvom, bavi se zaštitom žrtava porodičnog nasilja i savatodavno
radi sa počiniocima nasilja, daje mišljenje za zaključenje braka za lica mlađa od 18 godina itd.
Od januara 2004. god. u okviru Centra kao posebna organizaciona celina funkcioniše
Prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja u porodici koje je prvih godinu dana implementirano uz

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
12
finasijsku podršku Fonda za socijalne inovacije kao projetna aktivnost. To je prvo prihvatilište u
Srbiji koje je podržano u okviru sistema socijalne zaštite. Autorka tog projekta je Snežana
Milojković inače diplomirana pravnica Centra za socijalni rad u Leskovcu. Sada je rad
Prihvatilišta redovna aktivnost Centra, koje funkcioniše za potrebe celokupnog Jablaničkog
okruga. Do sada je u njemu zbrinuto više od 300 žena žrtava nasilja u porodici.
U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Centar obezbeđuje građanima prava od opšteg
interesa koji finansira budžet Republike Srbije i to: pravo na novčanu socijalnu pomoć,
dodatak za pomoć i negu drugog lica, pomoć za osposobljavanje za rad, smeštaj u ustanovu
socijalne zaštite, smeštaj u drugu porodicu, druge usluge socijalnog rada.
Pored navedenih prava koje finansira budžet Republike Srbije, iz budžeta Grada Leskovca
finansira se pravo na pomoć u kući, pravo na Dnevni boravak, pravo na opremu korisnika za
smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, pravo na jednokratnu pomoć, pomoć u
nabavci ogreva, školskog pribora i udžbenika, putni troškovi za pratioce dece sa smetnjama u
razvoju koja su na redovnom školovanju itd.
Uslovi i rokovi za pružanje ovih usluga predviđeni su odredbama gore navedenog Zakona i
Zakona o opštem upravnom postupku, takođe i Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti za Grad
Leskovac.
Primenom Pravilnika o organizaciji normativima i standardima rada centra za socijalni rad
(‘'Službeni glasnik RS'' 59/2008) od 01.11.2008.godine, došlo je do promene u organizacionoj
strukturi Centra. U Centru za socijalni rad Leskovac funkcionišu kao posebna stručna služba
radi Služba za zaštitu dece i omladine.
6. ANALIZA INTERNET SAJTOVA
PREGLED REFERENTNIH INTERNET SAJTOVA
a) Inostrani sajtovi
1. HumanaS, http://www.humanas.rs/index.php?main=izvestaji
2. FeNS (Federation of Nongovernmental Organizations in Serbia), http://www.fens.org.rs/eng/sta.htm
3. Childnet International, http://www.childnet-int.org/
4. Y-PEER, www.youthpeer.net
5. EURONET, http://www.crin.org/euronet/about/index.asp
6. The Global Movement for Children, http://www.gmfc.org/en/about-us/introduction
7. British Association for the Study and Prevention of Child Abuse and Neglect,
http://www.baspcan.org.uk/
8. The Virtual Global Taskforce (VGT), http://www.virtualglobaltaskforce.com
9. Child Exploatation & Online Protection Centre, http://www.ceop.police.uk/
10. Children’s house in Cyber Space, http://child-abuse.com/childhouse/
11. International Society for Prevention of Child Abuse and Neglect (ISPCAN), http://www.ispcan.org/
12. Terre des Hommes, International Federation http://www.terredeshommes.org/
13. Child Centre – Working Group on Cooperation on Children at Risk,
http://www.childcentre.info/internet/
14. Child Watch International Research Network, http://www.childwatch.uio.no/news/2008/
15. War Child International Network,
http://www.warchild.org/links_resources/childrenandconflict/childrenandconflict.html
16. Child Help Line Innternational, http://www.childhelplineinternational.org/en/network/partners
17. The Separated Children in Europe Programme's NGO Network
http://www.savethechildren.net/separated_children/about_us/scep_programme.html
18. The European Network Preventing Violence Against Children & Young People, http://www.omega-

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
13
graz.at/DAPHNE-Database/index.asp
19. The Alliance for Childhood European Network Group, www.alliancechildhood.org
20. The Alliance for Childhood, http://www.allianceforchildhood.eu/
21. Koordinacija udruga za djecu Hrvatskoj:
http://www.kud.hr/index.php?option=com_frontpage&Itemid=6
22. SOS Children Villages Worldwide http://archive.soschildrensvillages.org.uk/sponsor-child/not-for-
profit_partners.html
23. NGO Groups – SOS Children’s Villages http://www.sos-childrensvillages.org/about-us/partners/ngo-
groups/pages/default.aspx
24. European Foundation for Street Children http://www.enscw.org/advocasy_070308.html
25. Save the Children Europe Group
http://www.savethechildren.net/alliance/europegroup/europegrp_who.html
26. European Children’s Network http://www.crin.org/euronet/about/index.asp
27. eNASCO European NGO Alliance for Child Safety Online http://www.enacso.eu/
28. CRIN Child Rights Information Network, UK, London http://www.crin.org/ngogroupforcrc
29. ENOC European Network of Ombudspersons for Children
http://www.crin.org/enoc/membership/index.asp
30. Euroschild, Brussels, Belgium http://www.eurochild.org/
31. Centar za prava deteta, Srbija http://www.cpd.org.rs/index.html
b) Domaći sajtovi
(1) www.roditeljportal.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta. Sadrži i kategoriju posvećenu
tinejdžerima sa temama vezanim za njihove probleme različitih vrsta. (ovo isto i na
www.yumamma.com)
(2) www.roditeljinfo.rs Sajt koji je posvećen problematici seksualnosti u doba adolescencije. Namenjen
je roditeljima i razrešenju njihovih strahova i dilema vezanih za ovo područje odrastanja dece. Autorke
sajta su specijalistkinje ginekologije i akušerstva iz Beograda.
(3) www.er.rs Portal za informisanje studenata defektologije, stručnjaka i roditelja dece sa poteškoćama
u učenju, govoru, ponašanju, sa smetnjama u razvoju i sl. Sajt obuhvata i forum za razmenu iskustava
na ovu temu. Urednik sajta je diplomirani somatoped iz Beograda.
(4) www.krozmojuprizmu.wordpress.com Blog profesorke muzike iz Novog Sada o nadarenoj deci i
načinima da se njihovi talenti unaprede. Svi tekstovi su namenjeni roditeljima.
(5) www.najboljamamanasvetu.com Sajt namenjen roditeljima dece svih uzrasta sa zasebnom
kategorijom posvećenom tinejdžerima. Teme u ovoj kategoriji su: odrastanje, samostalnost,
seksualnost, problemi sa učenjem, odnos sa vršnjacima
(6) www.pedagog.rs. Sajt Pedgoškog društva Srbije. Namenjen prvenstveno stručnjacima u ovoj oblasti,
ali sadrži i veliki broj autorskih tekstova namenjenih temama bliskim roditeljima adolescenata, kao i
samoj deci.
(7) www.kliknibezbedno.rs Sajt o bezbednosti dece na internetu, posvećen i deci i roditeljima. Sadrži
savete deci vezane za bezbedno surfovanje internetom, kao i roditeljima o potencijalnim opasnostima
njihove dece pri korišćenju interneta, načinima da se problemi te vrste prepoznaju i reše.
(8) www.mingl.rs Portal za srednjoškolce nastao u okviru udruženja građana Beogradska otvorena
škola. Na sajtu se redovno objavljuju informacije i vesti o neformalnim obrazovnim programima,
stipendijama, radionicma, kursevima i sličnim temama koje interesuju srednjoškolsku populaciju.
(9) www.savetovaliste.nshc.org.rs Sajt udruženja Novosadski humanitarni centar posvećen mentalnom
zdravlju mladih. Pruža informacije o mentalnom zdravlju, organizacijama i institucijama kojima se mladi
mogu obratiti u slučaju potrebe, kao i o načinima očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja. Sadrži
kategorije sa tekstovima na temu stresa, depresije, autodestruktivnosti, narkomanije, samoubistva... Na
sajtu postoji mogućnost anonimnog postavljanja pitanja psihologu.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
14
Ključne reči na analiziranim sajtovima
Roditelj
Tinejdžeri
Adolescencija
Problemi odrastanja
Pubertet
Prava dece
Kvalitet života dece
Kvalitet detinjstva
Prava dece odvojene od roditelja
Inkluzija
Učešće
Razvoj
Saradnja
Sprečavanje nasilja nad decom
Sprečavanje zloupotrebe dece
Dečja linija
Podržavajuće okruženje za decu
Dečja dobrobit
Deca u riziku
Bez diskriminacije
Bezbedno mesto za decu
Razmena informacija
Promocija
Zaštita dece
Zastupanje dece
Mobilisanje javnog mnjenja
Zlostavljanje dece na Internetu
Ova analiza je uključila pregled sadržaja različitih internacionalnih sajtova mreža i asocijacija
koje se bave brigom deci i pregled odgovarajućih domaćih izvora.
Analizom je konstatovano da ne postoji relevantna baza domaćih on-line izvora namenjenih
deci, tako da je najpristupačniji oblik pretraživanja potencijalnih izvora informacija preko
popularnih Internet pretraživača, zadvanjem ključne reči, odnosno naziva pojma o kome se
traži inforamcija. Neki od sajtova, kao što su sajtovi koji se bave seksualnim problemima dece
i mladih, naročito ginekološkim problemima, omogućavaju slanje pitanja i dobijanje odgovora
putem mejla.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
15
II. IZVEŠTAJ EKSPERTSKI INTERVJUI
1. Karakteristike istraživanja
Dubinski intervjui sa ekspertima rađeni su u Leskovcu u periodu 01-10 mart 2012. godine.
Obavljeno je ukupno 12 intervjua. Svaki od obavljenih intervjua trajao je oko 60 minuta, a
vođeni su na osnovu predloženog Vodiča za produbljene intervjue sa ekspertima.
Istraživanje je obuhvatilo stručnjake iz sistema obrazovanja i socijalne zaštite koji su u
svakodnevnom kontaktu sa decom i njihovim roditeljima, te koji se bave prevencijom rizika,
zaštitom najboljih interesa dece i podrškom za savladavanje problema sa kojima se suočavaju
deca i njihovi roditelji. Konkretno, u istraživanju je učestvovalo četiri školska pedagoga, četiri
školska psihologa, dva školska socijalna radnika i dva socijalna radnika Centra za socijalni rad
u Leskovcu. Od desetoro intervjuisanih predstavnika školskih stručnih službi, njih četvoro
dolazi iz osnovnih, a šestoro iz srednjih škola.
Fokus ovog dela istraživanja bio je na analizi problema sa kojima se eksprti susreću u svom
svakodnevnom radu, analizi sistema socijalne zaštite i usluga podrške deci i porodicama u
riziku, kao i na ispitivanju trenutno dostupnih onlajn i drugih resursa za osnaživanje eksperata.
Najzad, tokom intervjua sa ekspertima je diskutovano o koncepciji predložene internet
platforme, njenoj svrsishodnosti i njihovim očekivanjima od takvog resursa.
2. Stručna mišljenja o ponuđenim socijalnim uslugama za decu na teritoriji grada leskovca
2.1. Ponuđene socijalne usluge za decu - dobre i loše strane
Usluge podrške deci i roditeljima na području grada Leskovca mogu se podeliti u dve velike
oblasti.
Prvo, to su usluge socijalne zaštite koje, pre svega na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti,
Porodičnog zakona i Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti za grad Leskovac sprovodi Centar
za socijalni rad. Tako, najvažnije usluge, odnosno mere koje Centar za socijalni rad sprovodi u
cilju zaštite dece i porodice jesu starateljstvo, hraniteljsvo, usvojenje, nadzor nad vršenjem
roditeljskog prava, kao i razne vrste ekspertske pomoći porodici koje se pružaju radi očuvanja
ili uspostavljanja porodične ravnoteže i porodičnih funkcija.
Sa druge strane, veoma važnu ulogu u podršci deci i roditeljima ima škola, tačnije školska
stručna služba koju čine pedagog, psiholog, a u pojedinim školama još i defektolog i socijalni
radnik. Osnovni zadatak ove službe jeste rad na uspešnom ostvarivanju cilja i zadataka
obrazovanja i vaspitanja, odnosno ostvarivanje socijalne i socijalno-preventivne funkcije škole.
Težište rada stručne službe je na savetodavnom radu sa učenicima i njihovim roditeljima,
saradnji sa razrednim starešinama i predmetnim nastavnicima, pedagoško-instruktivnom radu,
planiranju vaspitno-obrazovnog rada, analizi potreba učenika, kao i na proceni i prevenciji
uticaja negativnih porodičnih i socijalnih prilika.
2.2. Korisnici socijalnih usluga
Kada govorimo o korisnicima navedenih usluga zaštite i podrške koje sprovodi Centar za
socijalni rad valja posebno istaći: decu bez roditeljskog staranja; decu sa invaliditetom,
odnosno smetnjama u razvoju; decu iz porodica sa narušenim porodičnim odnosima; decu
žrtve nasilja; decu i mlade žrtve trgovine ljudima; kao i decu i mlade sa poremećajem u
ponašanju.
Sa druge strane, školska stručna služba je kroz rad na praćenju i podsticaju individualnih
sklonosti i sposobnosti svakog pojedinačnog učenika, zapravo usmerena na rad sa svom

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
16
decom u školi. Ipak, ova služba naročito pruža podršku obdarenim učenicima, ali i pomoć i
podršku đacima koji imaju teškoća u učenju, radu i razvoju, odnosno đacima koji žive u teškim
socijalnim prilikama.
2.3. Opis problematičnih i nepokrivenih oblasti u sferi socijalnih usluga za decu
Što se tiče nepokrivenih oblasti u sferi socijalne zaštite dece, intervjuisani eksperti nisu imali
posebnih primendbi. Naime, sve opaske su se ticale temeljnijeg rada na već postojećim
uslugama i zakonom predviđenim merama. Tako nije bilo govora o ustanovljavanju novih
usluga već o potrebi zapošljavanja dodatnog stručnog kadra i boljoj međuinstitucionalnoj i
međusektorskoj saradnji.
3. Ocena sistema za zaštitu deteta u poslednjim godinama
3.1. Prednosti i mane sistema
Govoreći o sistemu socijalne zaštite, odnosno obrazovanja svi intervjuisani eksperti osvrnuli
su se na promene koje se trenutno odvijaju.
U sistemu socijalne zaštite promene se odvijaju već nekoliko godina. Svoju završnu fazu
gledano sa normativne strane dostigle su prošle godine usvajanjem Zakona o socijalnoj zaštiti
čije su najznačajnije intencije prelazak sa sistema prava na sistem usluga;
deinstitucionalizacija; otvaranje sistema socijalne zaštite i uvođenje novih aktera u sistem;
razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, odnosno razvoj usluga u zajednici; kao i
aktivno učešće korisnika u kreiranju usluga. Intervjuisani eksperti su pohvalno govorili o
promenama, odnosno novinama koje se uvode u sistem socijalne zaštite. Istaknuto je da je
stavljanje korisnika u prvi plan svakako pozitivan korak u radu sa osobama koje imaju potrebu
za podrškom sistema socijalne zaštite. Ipak, valja napomenuti da su eksperti istakli i nekoliko
problema koje oni vide kao moguće prepreke u razvoju novog sistema. Ovi problemi se pre
svega odnose na implementaciju zakona i njegovih stremljenja. Tako su kao problematične
prepoznate sledeće oblasti:
Brzina promena. Iako se na promeni sistema radi već niz godina, eksperti su mišljenja
da su pojedine promene došle prebrzo. Uprkos tome što su promene praćene
redovnim obukama i osnaživanjem zaposlenih u Centru za socijalni rad, intervjuisani
stručnjaci smatraju da bi bilo bolje da je sve urađeno sporije i temeljnije.
Nedovoljan broj zaposlenih u sistemu. Novine su donele i dodatne obaveze koje nisu
ispraćene povećanjem broja zaposlenih. Tako, po mišljenu stručnjaka, zaposleni u
sistemu socijalne zaštite imaju više obaveza, očekivanja od njih su veća, a broj
zaposlenih je na istom nivou.
Nedovoljni resursi lokalne zajednice. U razgovoru sa stručnjacima istaknuta su dva
aspekta ovog problema. Prvo, nedovoljni finansijski resursi za održiv razvoj socijalnih
usluga na lokalu, a pored toga i nedovoljni ljudski resursi za planiranje i pružanje novih
usluga u zajednici. Zapravo, stručnjaci su mišljenja da su već sada njihova zaduženja
preko njihovih mogućnosti.
Sa druge strane, zaposleni u školskim stručnim službama naveli su inkuziju kao najveći izazov
sa kojim se susreće sistem obrazovanja. I ovde su se intervjuisani složili da su započete
promene neophodne i dobro zamišljene, ali da način na koji se one sprovode nije dobar. Svih
desetoro intervjuisanih podvukli su sledeće probleme:
Formalne a ne suštinske promene. Prema rečima intervjuisanih, u formalnom smislu
škole su spremne za inkluziju, međutim realno stanje na terenu je daleko od toga.
Nastavni kadar nije dovoljno obučen za sprovođenje inkluzije. Na edukacije i obuke

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
17
išao je samo deo nastavnika, dok su ostali edukovani samo posredno. Sa
infrastrukturne strane navedeno je da većina škola nije dostupno, odnosno da neke
imaju pristupne rampe ali pak unutrašnjost škola nije prilagođena potrebama dece sa
invaliditetom. Više njih je ponovilo je i zaključak da tako brza transformacije sistema
može imati i neželjen posledice koje će najviše pogoditi upravo najranjivije, odnosno
decu sa smetnjama u razvoju.
Nedovoljan broj pedagoških asistenata. Škole nisu u mogućnosti da zaposle
neophodan broj pedagoških asistenata koji su neophodni za uspešnu implementaciju
inkluzije.
Projektna a ne sistemska fokusiranost. Mnoge promene kao da su osmišljene
kratkoročno. Jedno polugođe, eventualno jedne školske godine se insistira na nečemu,
a nakon toga to više niko ne pominje. Na takve stvari se troši puno energije, a na kraju
nije jasno zašto je to bilo neophodno. Sve to stvara utisak da se radi o projektnim
aktivnostima, o čijoj održivosti nakon završetka projekta niko ne brine.
Nedovoljna uključenost nastavnog osoblja. Nastavnici se veoma retko obraćaju
stručnoj službi za pomoć bez obzira da li se radi o problemima vezanim za inkluziju,
problemima koji se tiču savladavanja prepreka u radu sa decom, odnosno
prevazilaženja problematičnih situacija u razredu. Usled ovakvog odnosa nastavnog
kadra dešava se da se mnogi potencijalni problemi (nasilje, izostanci, ekscesno
ponašanje na nastavi itd.) ne predupređuju na vreme, odnosno na njih se odgovara u
već poodmakloj fazi.
3.2. Neophodnost dopunskih usluga za decu i porodice u riziku
3.3. Ideje za poboljšanje rada sistema
Komentari vezani za unapređenje sistema ticali su se pre svega rada na otklanjanju napred
navedenih problema i prepreka za kvalitetniji rad. Intervjuisani eksperti su gotovo jednoglasno
na stanovištu da najpre započete sistemske promene treba dovesti do zavidnog nivoa, a tek
onda priču širiti na nove usluge i oblike zaštite. Ovo pre svega zbog nedovoljnih kapaciteta za
rad u već utvrđenim okvirima, odnosno zbog slabe međuinstitucionalne i intersektorske
saradnje.
4. Specifičnosti rada stručnjaka u odgovarajućoj opštini. Tipologija osnovnih poteškoća u
procesu rada stručnjaka.
4.1. Informacijski resursi za rad stručnjaka i neophodnost dopunskih informacija
Kada je u pitanju dostupnost informacija o promenama u sistemu obrazovanja i socijalne
zaštite, odnosno o novim trendovima i pristupima u radu sa decom u riziku, i grupa stručnjaka
iz sistema socijalne zaštite i stručnjaci iz školskih stručnih službi rekli su da su informacije
dostupne na vreme, te da se u tu svrhu redovno organizuju razna savetovanja, seminari i
treninzi. Tako, oni gotovo svakog meseca pohađaju neku vrstu obuke u cilju profesionalnog
osnaživanja, odnosno pravilnog rada i snalaženja u promenama koje pogađaju sistem.
Ipak, ovde su se iskristalisala nekoliko problema. Najpre, promene koje se dešavaju u sistemu
obrazovanja su pre svega na leđima stručne službe, dok nastavni kadar koji je u
svakodnevnom neposrednom kontaktu sa decom za taj proces nije dovoljno osnažen, te
dolazi do sukoba i otpora među nastavnicima. Zatim, promene se dešavaju brzo, tako da je
svako od intervjuisanih istakao da se suoačava sa morem informacija i novih zahteva na koje
treba odgovoriti. I na kraju, kao problem je pocrtana nedovoljna saradnja sa drugim

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
18
institucijama i sektorima, a kao razlog za to intervjuisani eksperti su naveli nedovoljna znanja i
svest o problemima dece i porodice uopšte kod ljudi iz koji dolaze iz drugih resora.
Kada je u pitanju korićenje interneta u svrhu dodatnog osnaživanja, pokazalo se da su tome
skloniji zaposleni u školskim stručnim službama. Kao najvažniji onlajn resursi navedeni su
sajtovi Pedagoškog društva Srbije www.pedagog.rs i Društva psihologa Srbije www.dps.org.rs.
Praktično, stručnjaci najčešće koriste sajtove svojih matičnih strukovnih udruženja. Retko
koriste druge onlajn resurse, te zaprvo niko od njih nije zanao da kaže naziv, odnosno adresu
nekog drugog njima korisnog sajta. Ipak svi su se složili da bi rado koristili novi, kvalitetno
urađen sajt, odnosno onlajn resurs koji bi im bio od pomoći u svakodnevnom radu.
4.2.Poteškoće u radu sa decom i porodicama
Poteškoće u radu sa decom, odnosno porodicama u riziku se razlikuju kod zaposlenih u
obrazovanju u odnosu na stručnjake zaposlene u sistemu socijalne zaštite.
Kroz intervjue sa zaposlenima u obrazovanju iskristalisale su se sledeće poteškoće:
- Apatija, odnosno nezainteresovanost dece. Svi inervjusani su naveli da su mnoga deca
jako apatična i nezainteresovana ne samo za školu, već i za tzv. obične životne stvari.
Prema rečima jedne od intervjuisanih psihološkinja decu koja imaju bilo kakvu energiju,
makar i negativnu vi možete usmeriti, ali raditi sa apatičnom decom koje ima sve više je
jako teško.
- Nepredvidivost nasilničkog ponašanja. Mnogi od intervjuisanih su istakli da se sve
češće susreću sa nasilničkim ekscesima od strane dece koja ni na koji način nisu
nagoveštavala da mogu da postupe na taj način. Ta deca im budu "ispod radara" što im
stvara velike poteškoće da pravovremeno i preventivno deluju.
- Internet problemi. Era interneta ima puno dobrih strana, ali istovremeno i drugu stranu
medalje. Odrastajući uz računar deca su osvojila nove svetove koji sa sobom nose
nove izazove i probleme. Tako se stručne službe susreću sa problemima nove
generacije kojih do pre samo par godina nije bilo. Do sada je prepoznato nekoliko
problema koji sve više uzimaju maha i to: zavisnost od interneta i video igrica; internet
nasilje i onlajn kockanje dece i tinejdžera.
- Nesaradnja roditelja. Rad sa decom od strane stručne službe gotovo uvek
podrazumeva i uključivanje roditelja u taj proces. Međutim, neretko se roditelji oglušuju
o pozive koje im škola upućuje da zajednički rešavaju uočene probleme.
- Neobjektivnost roditelja kada su u pitanju problemi njihove dece. Roditelji često ne vide
ili ne žele da vide probleme svoje dece. Umesto da zajednički sa nastavnicima i
stručnom službom deluju na rešavanju problema, oni nalaze opravdanja za decu ili se
pak ljute što je takva teoma uopšte pokrenuta.
- Nerealna očekivanja roditelja u pogledu uloge škole u vaspitanju dece. Ovo je treća
najčešća reakcija roditelja na probleme njihove dece. Reči roditelja - "Ja sam ga
poslao/la u školu da ga/je vaspitate, pa prema tome vi i rešite probllem" - se sve češće
čuju. Roditelji nisu spremni da se suoče sa svojim delom odgovornosti i obaveze i
praktično očekuju da škola nadomesti porodicu.
Sa druge strane zaposleni u Centru za socijalni rad susreću se sa poteškoćama koje se
odnose na odbijanje dece, roditelja, odnosno porodice da prihvati podršku stručnjaka. Ovo
odbijanje je uslovljeno različitim motivima. Tako sa jedne strane imamo decu, roditelje,
odnosno porodice koje ne žele pomoć i smatraju da je sve u redu, odnosno da su modeli
njihovog funkcionisanja pravi. To najčešće vodi pogoršanju situacije - problematično ponašnje
dece prerasta u delikvenciju; roditelji sve teže vrše roditeljsku funkciju; porodica postaje
disfunkcionalna. Sa druge strane imamo porodice koje imaju potebu za podrškom, svesni su
da im je ona potrebna, ali se usled različitih društvenih okolnosti i uticaja ne obraćaju za
pomoć.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
19
4.3. Poteškoće koje potiču iz normativne baze
I po ovom pitanju, razlikuju se iskustva intervjuisanih koji dolaze iz sistema socijalne zaštite od
onih koji dolaze iz obrazovanja. Prema rečima stručnjaka iz Centra za socijalni rad sistem
socijalne zaštite postavljen je tako da se oni ne susreću sa problemima koji potiču iz
normativne baze. Jedino ograničenje koje oni prepoznaju jeste restriktivna politika kada su u
pitanju socijalna davanja, tako da i pored promene zakona ovo pravo i dalje nije tako
jednostavno ostvariti. Na prvi pogled ovo nije u direktnoj vezi sa decom, odnosno porodicama
u riziku, ali ako znamo da je materijalno siromaštvo neretko okidač mnogih drugih problema,
onda je jasno da su socijalna davanja jako važna.
Što se tiče školskih stručnih službi, intervjuisani su naročito pocrtali dva problema. Prvo,
povećanje kvote za nesankcionisano izostajanje iz škole. Ovaj potez Ministarstva doveo je do
ogromnog povećanja broja izostanaka iz škola tako da je izostajanje postao jedan od
najozbiljnijih problema u sistemu obrazovanja. Pojedini sagovornici su to ilustrovali brojkama
koje ukazuju da se u njihovim školama broj izostanaka utrostručio u odnosu na broj od pre
nekoliko godina. Problem izostajanja je toliko uzeo maha da i povratak na stara pravila po
kojima je dozvoljeno 25 neopravdanih izostanaka u toku godine nije uticao na drastično
smanjenje broja izostanaka. Drugi problem normativne prirode sa kojim se suočavaju stručne
službe jeste procedura za pokretanje disciplinskih postupaka i izricanje kaznenih mera
učenicima. Naime, zakonodavac je prema rečima intervjuisanih, u cilju zaštite dece opravdano
predvideo postepeno vođenje postupka i uključivanje svih relevantnih aktera u isti. Tako su
pored direktora, razrednog starešine i stručne službe u čitav postupak uključeni i roditelji,
odnosno i Centar za socijalni rad. Međutim, ovakvo rešenje se u praksi pokazalo
prekomplikovano, tako da se zaposleni u školi odlučuju na takav korak samo u izuzetnim
slučajevima, a i tada nisu sigurni da će uspeti da ga sprovedu do kraja. Naime, roditelji se
često ne odazivaju na pozive škole, a sa zaposlenima u Centru za socijalni rad saradnja i
komunikacija nije na zavidnom nivou. Usled toga, dešava se da disciplinski postupak nije
sproveden na zakonom predviđen način i u predviđenom roku, te postaje ništavan.
4.4. Poteškoće koje potiču od sadejstva (interakcije, saradnje) sa različitim institucijama na
lokalnom i nacionalnom nivou.
Međuinstitucionalna i intersektorska saradnja u Leskovcu nisu na zavidnom nivou. Iako u
obavezi da zajednički deluju na mnogim poljima međuimstitucionalna saradnja u Leskovcu
bazirana je na ličnim poznanstvima i kontaktima. Zaposleni u obrazovanju imali su primedbe
na rad Centra za socijalnu rad, njihovu ažurnost i zainteresovanost da reaguju na na probleme
koje im ukazuje stručna služba. Sa druge strane intervjuisani iz Centra za socijalni rad imali su
pritužbe i na rad policije, i na rad pravosudnih organa, ali i na svoje kolege iz sitema
obrazovanja.
Iz obavljenih intervjua je bilo jasno da je razmena informacija nedovoljna, a saradnja gotovo iz
nužde.
Još treba napomenuti da su svi intervjuisani ekspreti imali kontakte sa nevladinim sektorom u
Leskovcu. Saradnja koja je sa njima ostvarena je povremena i projektno bazirana.
5. Mere prevencije, stepen prevencije i realizovane kampanje na teritoriji opštine.
Mere prevencije i kampanje kojima se podiže svest o rizicima i mogućim posledicama rizičnog
ponašanja naročito su realizovane u školama. Tako je u pojedinim školama formiran Tim za
zaštitu dece od nasilja, a u svim školama se redovno sporvode kampanje, odnosno realizuju
seminari koji se bave problemima ko što su narkomanija, alkoholizam, reproduktivno zdravlje,
mirno rešavanje sukoba, nasilje, rizični stilovi života i sl.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
20
Ovde valja napomenuti da u realizaciji ovih aktivnosti škole imaju podršku Policijske uprave u
Leskovcu, a naročito Savetovališta za mlade koje redi pri Domu zdravlja.
6. Odnos prema planiranoj internet platformi
6.1. Procena neophodnosti i koristi od internet platforme za rad stručnjaka
Kao što smo već pomenuli, svi intervjuisani eksperti bilo da se radi o stručnjacima iz Centra za
socijalni rad ili pak njihovim kolegama iz školskih stručnih službi, koriste internet kao resurs za
podizanje sopstvenih kapaciteta. Najčešće se koriste sajtovi resornih ministarstava, odnosno
sajtovi strukovnih udruženja.
Niko od intervjuisanih ne zna za onlajn resurs koji bi probleme dece i porodica objedinio i
obradio iz više uglova te je svako od njih pozdravio ideju za formiranjem takvog portala. Svi su
se složili da bi im takav resurs bio od velike koristi i da bi ga rado koristili.
6.2. Procena koncepcije platforme u tematskom pogledu
Intervjuisani eksperti su pokazali veliko interesovanje za tematske oblasti koje su predviđene
za obradu u sekciji portala namenjenog profesionalcima. Ono što je većina primetila nakon što
su upoznati sa predlogom tema koje će biti obrađene, jeste da je spisak opširan i jako
detaljan, te da bi bilo praktičnije ukoliko bi tematske oblasti na samom portalu bile definisane
šire, a da se onda kretenjem kroz meni dođe do željenih podataka. Npr. oblasti su deca;
roditelji; edukacije; trendovi; istraživanja; uporedna praksa itd. – onda se svaka oblast grana
na podoblasti i tako intuitivnim putem do pojedinačnog sadržaja.
6.3. Procena koncepcije u pogledu sadržaja
Predloženi modeli prezentacije sadržaja ocenjeni su kao dobri. Većina intervjuisanih je
naglasilo da forma mora biti usklađena sa sadržajem, te da nema univerzalnog modela. U tom
smislu, istakli su da je kombinovano prezentovanje najpodesnije, ali da nije isključeno da bi
pojedine sadržaje najbolje bilo prezentovati u samo jednom obliku. Još je istaknuto da bi bilo
dobro da postoji opcija da korisnici i sami dodaju sadržaje bilo u vidu bloga ili nekog drugog
modela.
6.4. Preporuke i ideje za formiranje platforme u pojedinim njenim delovima
Ovde navodimo predloge i sugestije koje su intervjuisani eksperti imali u vezi sa platformom:
- Umesto jedne trodelne platforme izraditi tri odvojena sajta, od kojih će svaki biti
namenjen po jednoj ciljnoj grupi – deca; roditelji; profesionalci.
- Da korišćenje platforme, odnosno sadržaji na njoj budu besplatni
- Uraditi što je moguće više na marketingu kako bi platforma postala opšte poznata
- Sadržaji namenjeni deci i roditeljima ne bi trebali da budu koncipirani kao zamena
profesionalnoj podršci, već naprotiv da upućuju na obraćanje stručnim službama
- Povezati portal sa Facebook-om obzirom da ga danas svi koriste

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
21
III. RODITELJI DECE U RIZIKU
1. Uopšteno predstavljanje učesnika
Fokus grupa sa roditeljima dece u riziku realizovana je 07. marta 2012. godine u Media centru
Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo osmoro roditelja, od
toga 6 žena i 2 muškaraca. Svi učesnici fokus grupe pripadaju ranjivim društvenim grupama -
troje su samohrani roditelji, dvoje su Romi, dve osobe sa inavliditetom i jedna osoba je interno
raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Od prisutnih četiri osobe su zaposlene.
Dve učesnice fokus grupe imaju po jedno dete, troje učesnika po dva deteta, dvoje ispitanika
po troje dece i jedna ispitanica četvoro dece. Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta
10-18 godina.
Svi učesnici imaju kući računar i pristup internetu.
2. Dinamika grupe
Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za
grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova:
Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za
upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu.
Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da
li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu,
odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora,
ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu.
Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu
ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde
su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta.
Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovaj blok pitanja bavio se odnosom roditelja
i dece. Naročito se govorilo o tome koliko te su roditelji upoznati sa onim što se dešava u
životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se
izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se sureću i da li znaju kako
da na njih odgovore. Većina prisutnih je bila otvorena i za ovaj deo razgovora, tako da je
on protekao u dobroj atmosferi. Posebno su bila zanimljiva iskustva ispitanika sa troje,
odnosno četvoro dece.
Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i
ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom
odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih
službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno
govorili i u ovom delu fokus grupe.
Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora
predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji
će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali
interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali ni ovde, kao na prethodnoj
fokus grupi nije bilo previše komentara i inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
22
predlog.
Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, većina ispitanika je aktivno
učestvovala u svim delovima razgovora.
3. Internet u životu dece
Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup
internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet spadaju u najvažnije stvari u životima
njihove dece, ovo naročito jer deca smatraju da ne mogu biti prihvaćena u društvo ako namju
kompjuter. Tako da se može reći da su računar i internet neophodni za socijalizaciju.
U porodicama ispitanika, deca računar i internet najčešće koriste za "skidanje" i slušanje
muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, dok je wihovo korišćenje u edukativne
svrhe veoma retko.
Polovina ispitanika je navela da deci ograničava vreme koje mogu provoditi za računarom u
toku dana, dok je druga polovina njih rekla da nemaju mogućnosti za tako nešto jer veći deo
dana nisu kod kuće. Roditelji koji ograničavaju deci vreme za računarom to rade pre svega
strogom neposrednom kontrolom korišćenja računara.
4. Internet u životu roditelja
Svi ispitani roditelji i njihovi partneri koriste računar gotovo svakodnevno. Računar i internet
koriste mahom za zabavu, odnosno za igranje igrica, Facebook, gledanje filmova, slušanje
muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek povremeno za nalaženje recepata ili u
edukativne svrhe.
5. Problemi dece i pripremljenost roditelja da ih rešavaju
Kao zaključak ovog dela razgovora proizašao je stav oko koga su se svi ispitanici složili, a to
je da su pripremljeni samo za rešavanje malih, običnih, odnosno očekivanih dečijih problema.
A da ih svaka ozbiljnija stvar zatekne.
Kao obične i očekivane probleme roditelji su naveli svađe sa drugovima tj. drugaricama,
neprihvatanje od strane grupe, loše ocene, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, prve ljubavi,
želja da se probaju cigarete i alkohol, i sl. Ipak i ovi naizgled obični problemi umeju da uzmu
maha, pa se jedna od ispitanica požalila da je njen sin gotovo u depresiji jer ima problem sa
gojaznošću i deca ga zbog toga neprestano ismevaju, zbog čega je on odbijao da ide u školu.
Sa druge strane, pojedini roditelji su govorili i o problemima svoje dece koji su im zadavali, ili
im još uvek zadaju velike glavobolje. Radi se o problemima korišćenja marihuane, zatim
opčinjenošću kriminalcima i kriminalom, a jedan ispitanik je rekao da je njegov stariji sin koji
ima šesnaest godina već imao i problema sa policijom jer je učestvovao u grupnoj tuči u kojoj
je jedan dečak ozbiljno povređen.
Obzirom da je fokus grupa okrenuta internetu i njegovom korišćenju, pojedini roditelju sa kao
problem svoje dece naveli i opčinjenost internetom i gotovo zavisnost svoje dece. Kako je
jedna od ispitanica navela - "Oni kao da su u drugom svetu kada upale komjuter i odu na
internet, ne mogu da ih dozovem, nekad moram da priđem da ih trgnem."
6. Problemi za koje roditelji osećaju da nisu pripremljeni

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
23
Naveli smo već da su problemi koje roditelje posebno muče, odnosno problemi za koje
smatraju da nisu spremni da rešavaju oni koji prevazilaze obične i očekivane probleme koje
ima svako dete, a posebno tinejdžeri. Jednostavno, ispitanici smatraju da niko nije spreman na
mogućnost da njegovo dete koristi marihuanu ili da dok ga vi čekate da se vrati iz škole on
učestvuje u tuči koja se umalo nije završila smrću njegovog vršnjaka. Takvi problemi često
dolaze nenajavljeno ili pak roditelji ne prepoznaju znake da oni postoje. Jedan od ispitanika je
te probleme opisao kao probleme koji - "roditelje najpre zbune i uplaše, pa tek kada prođe taj
prvi talas oni počnu da razmišljaju šta i kako dalje".
7. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama
Rešavanje problematičnih situacija najpre počinje u porodici ispitanika. Svi prisutni su naveli
da pre svega o problemu pričaju sa svojim partnerima. Ovde su samohrani roditelji naveli da
su oni sa te strane hendikepirani jer nemaju sa kim da podele problem. Zatim, roditelji koje
zateknu problemi dece razgovaraju sa najbližim prijateljima i rođacima, i u tom krugu se
zatvara grupa za samopomoć.
Prema rečima ispitanika problemi najčešće i ostaju u tom krugu i oni nisu ni sigurni kome bi se
dalje obratili, već pokušavaju svojim znanjem i iskustvom izađu na kraj sa problemom. To im
uspeva nekad u manjoj nekad u većoj meri. Ali bilo je i onih koji nisu sigurni šta su postigli jer
se deca zatvaraju u sebe. U svakom slučaju strategije koje roditelji primenjuju se kreću od
podrške, razgovora i dogovora do zabrana i kazni, a u zavisnossti od vrste problema sa kojim
se susreću.
Na pitanje o tome šta misle da li im je potrebna stručna pomoć, odnosno da li bi se obratili
profesionalcima za podršku u rešavanju problema, većina ispitanika je iskazala sumnju. Pre
svega jer smatraju da bi oni trebali da se bave nekim ekstremnim problemima u ponašanju
dece, a oni ne smatraju da su njihova deca u takvim problemima, već na sve gledaju kao na
fazu u odrastanju. Ipak na pitanje da li bi se obratili za pomoć profesionalcima ukoliko vide da
ne mogu sami da se izbore, oni su odgovorili potvrdno ali pod uslovom i da se supružnici slože
sa tim.
8. Procena ideja za razradu internet platforme
Niko od roditelja prisutnih na fokus grupi do sada nije koristio niti razmišljao o internetu kao
mogućem izvoru informacija za nošenje sa problemima dece. Tako niko od prisutnih nije umeo
da navede niti jedan sajt takve sadržine. U tom smislu, ideja o postajanju takvog sajta za njih
je bila u potpunosti nova.
Sve pobrojane teme su definisali kao jako važne. Ovakva reakcija je donekle i rezutat
činjenica da im je sa jedne strane predstavljena ideja nova, a sa druge da nemaju iskustva sa
sličnim sadržajima, te da nemaju sa čim da uporede.
Posebno smatraju važnim da načini prezentovanja materijala budu raznoliki te da svako može
naći ono što najiše odgovara njegovim afinitetima, a da je pri tom jednako poučno kao i neki
drugi priloženi materijal.
Na kraju, svi su pozdravili ideju formiranja portala koji će biti od pomoći i deci i roditeljima i
izjavili da bi takav sajt rado posećivali.
9. Preporuke
Ispitanici nisu imali posebne preporuke koje se tiču forme i sadržaja predloženog poratala.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
24
IV.RODITELJI DECE U POTENCIJALNOM RIZIKU
1. Uopšteno predstavljanje učesnika
Fokus grupa sa roditeljima dece u potencijalnom riziku realizovana je 07. marta 2012. godine
u Media centru Tehničke škole "Rade Metalac" u Leskovcu. Fokus grupi je prisustvovalo
devotoro roditelja, od toga 5 žena i 4 muškaraca. Osmoro od prisutnih je zaposleno, a njih
četvoro ima sedmi stepen obrazovanja.
Troje učesnika fokus grupe ima jedno dete, petoro po dvoje dece i jedan učesnik troje dece.
Svaki od učesnika ima bar jedno dete uzrasta 10-18 godina.
Svi učesnici imaju kući računar i redovan pristup internetu.
2. Dinamika grupe
Fokus grupa je trajala 90 minuta. Razgovor je vođen na osnovu predloženog Scenarija za
grupnu diskusiju sa roditeljima i bio je podeljen na šest blokova:
Blok 1. Uopšteno predstavljanje učesnika – uvodna faza razgovora iskorićena za
upoznavanje, opuštanje atmosfere i uvođenje u temu.
Blok 2. Pitanja u vezi sa upotrebom računara od strane dece – Fokus je bio na tome da
li i koliko deca koriste internet, za šta ga koristi, te da li oni kao roditelji kontrolišu,
odnosno ograničavaju korišćenje interneta svojoj deci. Već u ovom delu razgovora,
ispitanici su se opustili i otvoreno pričali o problemu. Pokazalo se da je internet nova
vrsta izazova u vaspitanju i obrazovanju dece tako su svi imali šta da kažu ali i da
saslušaju mišljenja i iskustva drugih.
Blok 3. Pitanja u vezi sa korišćenjem računara od strane roditelja – U ovom delu
ispitanici su govorili koliko i u koje svrhe najviše koriste računar, odnosno internet. Ovde
su prisutni govorili o svojim navikama kada je u pitanju korišćenje interneta.
Blok 4. Diskutovanje o problemima dece – Ovo je bio svakako najzanimljiviji deo fokus
grupe. Razgovaralo se o tome koliko su roditelji upoznati sa onim što se dešava u
životima njihove dece, da li se u porodici o tome razgovara ili postoje teme koje se
izbegavaju, te da li su roditelji spremni za izazove sa kojima se susreću i da li znaju kako
da na njih odgovore. Ovaj blok je krenuo lagano, jer roditelji nisu bili spremni da se
odmah otvore i govore o problemima dece. Međutim, par roditelja je započelo temu što
je ohrabrilo i ostale. Na kraju su svi imali šta da kažu, a oni koji imaju više dece ukazivali
su i na razlike među njima, odnosno na razlike u njihovom odnosu sa jednim, odnosno
drugim detetom.
Blok 5. Strategije prevladavanja – Ova tema je prirodno proizašla iz prethodnog bloka i
ovde se govorilo načinima na koje roditelji odgovaraju na izazove koji nailaze prilikom
odrastanja njihove dece, strahovima koji ih obuzimaju, odnosu prema pomoći stručnih
službi kao i o mogućnostima da se odgovori nađu na internetu. Ispitanici su otvoreno
govorili i u ovom delu fokus grupe.
Blok 6. Predstavljanje internet platforme – U ovom, poslednjem delu razgovora
predstavljena je platforma, opisan je način njenog funkcionisanja, opisani su sadržaji koji
će biti zastupljeni njoj, i na kraju razgovarano o predlozima. Roditelji su pokazali
interesovanje za ovakvu platformu, postavljali pitanja, ali nije bilo previše komentara i
inputa koji bi dodatno unapredili već postojeći predlog.
Sve u svemu, može se reći da je dinamika grupe bila dobra, svi ispitanici su ravnomerno
učestvovali i otvoreno govorili o svim temema.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
25
3. Internet u životu dece
Svi roditelji učesnici fokus grupe dolaze iz porodica koje imaju računar i redovan pristup
internetu. Prema rečima ispitanika, računar i internet igraju veliku i važnu ulogu u životima
njihove dece. Svi su se složili da su računar i internet danas imaju istu onu magiju koju je
nekada, kada su oni bili deca, imala televizija.
Deca računar i internet, prema rečima ispitanika, najmanje koriste za ono zbog čega su
kupljeni a to je sticanje novih znanja, učenje i lakše rešavanje školskih obaveza. Internet se
koristi pre svega za skidanje i slušanje muzike, gledanje filmova, Facebook, igranje igrica, a
tek na kraju za stvari koje bi im bile od koristi u smislu škole ili nekog hobija. U tom smislu,
internet je dobar samo da se nađe već prepričana lektira i tako izbegne obaveza čitanja knjiga.
Obzirom da bi mogli po čitav dan da sede uz računar i zabavljaju se na ovaj ili onaj način, svi
ispitanici svojoj deci ograničavaju dnevnu, odnosno nedeljnu dozu interneta. Ovo ograničenje
sprovode ili strogom neposrednom kontrolom korošćenja računara ili dogovorom kada i kojoj
meri je dozvoljeno da se koristi računar i surfuje po internetu.
4. Internet u životu roditelja
Svi ispitani roditelji koriste računar gotovo svakodnevno, a isto važi i za njihove partnere.
Međutim, vrlo brzo tokom razgovora je postalo jasno da ispitanici dominantno računar i
internet koriste za zabavu. Naime, računar i internet se prevashodno koristi za igranje igrica,
Facebook, gledanje filmova, slušanje muzike, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, a tek
povremeno za nalaženje recepata ili u edukativne svrhe.
5. Problemi dece i pripremljenost roditelja za njihovo rešavanje
Roditelji okupljeni na fokus grupi istakli su da se trude da redovno razgovaraju sa svojom
decom o svemu što im se dešava u životu. Ipak, i sami su svesni da što su deca starija to je
teže ući u njihov svet, a informacije koje dele sa roditeljima su ograničene.
Većina prisutnih rekla je da njihova deca nisu imala veće probleme od svakodnevnih školskih
briga, svađe sa drugovima i drugaricama, muke oko izgleda, problem prihvaćenosti, odnosno
neprihvaćenosti u društvu i sl. te da se nadaju da će tako i ostati.
Ipak, troje roditelja je govorilo i o problemima svoje dece koji su nadilazili "obične" tinejdžerske
muke. Radilo se o problemima nasilja, seksualnog uznemiravanja i problem tereta da se bude
najbolji. Interesantno je da su ovi problemi izašli na videlo tek kada su uzeli maha i kada deca
više nisu mogla da ih skrivaju.
Pored navedenih, roditelji su govorili i o novoj vrsti problema, koji su nazvali "internet
problem". Naime, deca imaju želje da provode mnogo više vremena na netu od vremena na
koje su roditelji spremni da pristanu. Da bi doskočili ograničenjima, oni koriste vreme kada su
kod drugara i drugarica i bez ikakve kontrole koriste internet. Zatim, dešavalo se da im nalozi
na Facebook-u budu hakovani pa neko u njihovo ime šalje neprimerene sadržaje, što je bilo
jako neprijatno iskustvo i za decu i za roditelje. I na kraju, prema tinejdžerskim obrascima
ponašanja neprihvatljivo da se bude neaktivan na Facebook-u ili da ne mogu da se igraju
onlajn igrice. Ukoliko se to desi, deca bivaju izvrgnuta ruglu što u tako osetljivim godinama
teško podnose.
Na kraju, kada je reč o pripremljenosti za rešavanje problema, svi prisutni su se složili da su
spremni samo donekle, a da se iza te linije oni jako zabrinu

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
26
6. Strategije za snalažanje u različitim problematičnim situacijama
Prva i najvažnija porodična strategija na koju su se pozvali svi učesnici fokus grupe jeste
redovan razgovor sa decom i pokušavanje da se na vreme identifikuju svi problemi i moguće
krizne situacije. Naravno, svi su svesni da to nije uvek moguće i da mnogo toga deca prećute.
Kada dođe do problematične situacije, ispitanici prvo razgovaraju sa svojim partnerima i trude
se da se problem reši u porodičnim okvirima. Kao adrese za savetovanje mimo najužeg
porodičnog gnezda dolaze nabliži rođaci, bliski prijatelji i kolege sa posla. To je širi krug
podrške i uglavnom se stvari rešavaju u tom krugu.
Roditelji načelno nisu protiv stručne pomoći, ali smatraju da problemi i situacije sa kojima su
se oni do sada susretali ne zahtevaju podršku stručnih službi. Ipak, roditelji čija su deca imala
probleme sa nasiljem, odnosno bila žrtve seksualnog uznemiravanja, naglasili su da njihovi
problemi nisu bili rešivi bez aktivnog uključivanja profesionalaca, konkretno policije i
psihološko-pedagoške službe u školi.
Posebne strategije roditelji imaju kada je u pitanju korišćenje interneta. Tako smo čuli da su
osnovne mere predostrožnosti postavljanje računara na najprometnijem mestu u kući tako da
se vidi ko i šta radi za računarom, redovno praćenje istorije korišćenja interneta i
objašnjavanje zamki koje internet nosi sa sobom. Ovo roditelji vide kao posebno važnu stvar
jer deca koriste internet i mimo kuće.
Ovde treba dodati i činjenicu da niko od roditelja na fokus grupi nikada nije koristio internet kao
resurs za pronalaženje modela koji bi bili upotrebljivi za rešavanje problema dece.
7. Procena ideja za razradu internet platforme
Kao što je već napomenuto, niko od ispitanika nije koristio internet kao resurs za rešavanje
problema u porodici, tako da niko nije znao da navede niti jedan sajt koji bi im sutra mogao biti
od pomoći. U tom smislu predložena internet platforma je za njih bila novina. Pažljivo su
saslušali ideju i načelno se složili da takva platforma može biti od koristi i njima i deci.
Teme koje su po njima interesantne i važne za obradu jesu: prepoznavanje problema kod
dece; načini ulaska u svet dece; praktični saveti za reagovanje u konkretnim situacijama;
potencijalne krize sa kojima se deca susreću u odrđenom dobu; rizici – narkomanija,
alkoholizam, rani seksualni odnosi, opčinjenost kriminalcima, strahovi od neuspeha itd.
Što se tiče forme prezentovanja sadržaja, ispitanici su bili jednoglasni da ona treba da
kombinovana, odnosno forma mora da prati sadržaj. Pri tom voditi računa da jezik bude
razumljiv običnom čoveku.
Na kraju, roditelji su otvorili i par pitanja. Prvo, po njima veoma važno jeste pitanje poverenja.
Obzirom da se radi o veoma osetljivim temama smatraju da je veoma važno da iza sajta stoji
neko u koga bi prosečan roditelj imao poverenja. Pored toga, istakli su da je veoma važno da
do roditelja stigne informacija o postojanju takvog portala, jer ga u protivnom niko neće
koristiti.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
27
V. KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE NA UZORKU DECE
1. Karakteristike istraživanja i metodologija
Ovo istraživanje je imalo sledeće ciljeve:
• Identifikovanje različitih, specifičnih pitanja i problema koji interesuju decu danas;
• Utvrđivanje potreba za: on-line resursima koji bi bili korisni za decu2
u suočavanju sa
različitim razvojnim izazovima;
• Identifikovanje najznačajnijih tema za decu i načina prezentovanja tih tema.
Istraživanje je bilo deskriptivnog karaktera, zasnovano na korišćenju odgovorajućeg
upitnika za ispitanike. Upitnik je obuhvatio pitanja otvorenog i zatvorenog tipa koja su se
odnosila na: korišćenje Internet-a; probleme sa kojima se ispitanik suočava u školi i u
privatnom životu; načine kako pristupa rešavanju tih problema, a posebno koliko i kako koristi
Interent za dolaženje do informacija korisnih za njihovo rešavanje; načinima kako bi ta
informacija trebalo da bude prezentovana na Interent-u; obrazovni i socijalni status roditelja
itd. (pogleadti upitnik u prilogu). U toku istraživanja, vodilo se računa o zaštiti podataka o
ličnosti, odnosno popunjavanje upitnika je bilo anonimno.
Uzorak u istraživanju je činilo 200 dece iz Leskovaca, uzrasta od 10 do 18 godina.
Tabele koje slede (1, 2 i 3) i grafikon 1 prikazuju strukturu uzorka. Kao što se zapaža, u uzorku
je bilo 99 (49,5%) muških, 94 (47%) ženskih ispitanika i 7 (3,5%) onih koji nisu odgovorili na
ovo pitanje. Od ukupnog broja, 69% ispitanika je bilo uzrasta od 14 do 18 godina, a 31%
uzrasta od 10 do 13 godina. Dominirala su deca-mlade osobe čiji roditelji imaju srednjoškolsko
obrazovanje, a najmanje je bilo onih čiji roditelji imaju samo osnovnu školu. Najveći broj
roditelja (oko jedne trećine) radi u državnoj ili opštinskoj administraciji ili kao službenik u
privatnoj firmi; 23% ispitivane dece ima majke–domaćice. Najviše ispitane dece je u poslednjih
godinu dana živelo sa majkom (93%) i/ili ocem (84%), zatim sa bratom/braćom (48,5%) i
sestrom/sestrama (38,0%) i dedom i babom (43,0%). Vrlo mali broj ispitanika je živeo sa
drugim rođacima (1,5%), nekom drugom osobom (1,0%) ili sam/a (0,5%).
Tabela 1: Struktura uzorka prema polu i uzrastu
Pol
(broj i %)
Uzrast ispitanika u uzorku
Ukupno
Broj %
Od 10-13 godina Od 14-18 godina
Broj dece % od
ukupnog
uzorka dece
Broj dece % od
ukupnog
uzorka dece
Bez
odgovora
7 3,5% 0 0,0% 7 3,5%
Ž 27 13,5% 67 33,5% 94 47,0%
M 28 14,0% 71 35,5% 99 49,5%
Ukupno 62 31,0% 138 69,0% 200 100,0%
2
U ovom istraživanju, pod detetom se podrazumeva osoba uzrasta od 0 do 18 godina starosti.

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
28
Tabela 2: Struktura uzorka prema obrazovnom nivou roditelja
Obrazovni
nivo majke
(broj i %)
Obrazovni nivo oca (broj i %)
Bez
odgovora
Više Visoko Srednje Osnovno Ukupno
Bez
odgovora
8 4,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 2 1,0% 11 5,5%
Više 0 0,0% 24 12,0% 7 3,5% 10 5,0% 0 0,0% 41 20,5%
Visoko 0 0,0% 9 4,5% 25 12,5% 15 7,5% 0 0,0% 49 24,5%
Srednje 2 1,0% 2 1,0% 18 9,0% 70 35,0% 1 0,5% 93 46,5%
Osnovno 0 0,0% 0 0,0% 0 0,0% 1 0,5% 5 2,0% 6 3,0%
Ukupno 10 5,0% 35 17,5% 50 25,0% 97 48,5% 8 4,0% 200 100,0%
Tabela 3. Struktura uzorka prema socijalnom statusu roditelja
Soc. status majke
(broj i %)
Soc. status oca (broj i %)
(0) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (9) Ukupno
(0) Bez odgovora
8 0 0 0 0 0 0 0 0 8
4,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 4,0%
(1) Radi u preduzeću
ili proizvodnji, bavi se
ručnim radom
2 10 5 2 3 0 2 0 0 24
1,0% 5,0% 2,5% 1,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 12,0%
(2) Radi u državnoj ili
opštinskoj
administraciji ili kao
službenik u privatnoj
firmi
1 5 35 2 8 1 7 1 3 63
0,5% 2,5% 17,5% 1,0% 4,0% 0,5% 3,5% 0,5% 1,5% 31,5%
(3) Bavi se
intelektualnim radom,
ima slobodnu
profesiju (advokat,
slikar, notar i sl.)
0 3 1 3 0 1 0 1 0 9
0,0% 1,5% 0,5% 1,5% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 4,5%
(4) Ima svoju firmu,
bavi se sopstvenim
biznisom
1 0 1 0 7 0 1 1 0 11
0,5% 0,0% 0,5% 0,0% 3,5% 0,0% 0,5% 0,5% 0,0% 5,5%
(5) Zemljoradnik/
poljoprivrednik /
rukovodilac farme
0 0 0 0 0 2 0 0 0 2
0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0% 0,0% 0,0% 0,0% 1,0%
(6) Nezaposlena
0 1 8 0 4 1 6 0 1 21
0,0% 0,5% 4,0% 0,0% 2,0% 0,5% 3,0% 0,0% 0,5% 10,5%
(7) Penzionerka
0 1 0 0 0 0 1 0 1 3
0,0% 0,5% 0,0% 0,0% 0,0% 0,0% 0,5% 0,0% 0,5% 1,5%
(8) Domaćica
1 6 10 1 7 5 9 0 7 46
0,5% 3,0% 5,0% 0,5% 3,5% 2,5% 4,5% 0,0% 3,5% 23,0%
(9) Drugo
0 4 2 0 3 0 2 0 2 13
0,0% 2,0% 1,0% 0,0% 1,5% 0,0% 1,0% 0,0% 1,0% 6,5%
Ukupno
13 30 62 8 32 10 28 3 14 200
6,5% 15,0% 31,0% 4,0% 16,0% 5,0% 14,0% 1,5% 7,0% 100,0%

2007CB16IPO006 - 2009-1-22
29
Grafikon 1: Struktura uzorka prema tome s kim je ispitanik živeo u toku poslednje godine
2. Učestalost različitih problema i rizične situacije u kojima se deca mogu naći
Upitnikom je obuhvaćeno 22 problema ili rizične situacije u kojima deca mogu da se nađu, a
od ispitanika se tražilo da na čestvorostepenoj skali (često, ponekad, retko, gotovo nikad),
procene koliko često su se oni lično našli u takvim situacijama. Grafikon 2 i tabela 4 pokazuju
koliki procenat ispitanika različitog pola je bio (često, ponekad i retko) u svakoj od navedenih
problemskih situacija.
Tabela 4: Problemi i rizične situacije kod ispitanika različitog pola
Situacija
% ispitanika koji su bili (često, ponekad i
retko) u navedenoj situaciji
Muški ispitanici Ženski ispitanici
1. Dešavalo se da se tučem u školi 23% 7%
2. Dešavalo se da drugi učesnici oduzmu moje
stvari/novac protiv moje volje
23% 7%
3. Dešavalo se da uveče izlazim sa drugovima i da
moji roditelji ne znaju gde sam
18,5% 13%
4. Dešavalo se da moji roditelji misle da sam u školi,
dok sam ja u to vreme bio na drugom mestu sa
prijateljima
19% 12%
5. Dešavalo se da se svađam/grdim
učitelja/nastavnika/profesora
23% 7%
6. Dešavalo se da konzumiram alkohol/cigarete 18% 12%
7. Dešavalo se da upotrebim druge opojne supstance 4% 1,5%
8. Dešavalo se da zamišljam da samog sebe
povređujem na neki način
12,5% 11%
9. Dešavalo se da pomislim da ne želim da živim 11% 12,5%
10. Dešavalo se da se tučem bez razloga 15,5% 4,5%

Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

Recomendados

Recomendados

Más contenido relacionado

Similar a Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska

Similar a Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska (20)

Deca i porodice izlozene socijalnom riziku u transgranicnom regionu Srbija - Bugarska