Илустрације, трејлер, интервију, биографија. Милица и Ивана Џонић, ученице осмог разреда специјалног одељења ОШ "Д.Т.Каплар", Књажевац Ментор: Снежана Ђурић, дипломирани дефектолог

2.  У септембру 2016. тета Слађа са дечејег одељења и тета Владана – директорица
НБ”Његош” нас позвале (нашу разредну и нас две- Милицу и Ивану Џонић, уч. 8
разреда ОШ”Д.Т.Каплар”) и предложиле нам да за “Шумску бајку”, Бране
Цветковића, урадимо илустрације као “слике за представу”, јер је започет, како су
рекле “велики пројекат/манифестација дечјег стваралаштва”. Једна од
активности је и припремање представе по мотивима “Шумске бајке” Бране
Цветковића, коју ће режирати славни Владимир Андрић. Биле смо одушевљене.
Радовале смо се што нам је дат тако важан задатак, јер сви већ знају у крају и
шире да ми “лепо цртамо”. А, дружићемо се са осталом децом из Књажевца и бити
на истом задатку – да “оживимо” нашег “неправедно заборављеног” чика Брану.
 Тада је то био задатак за НБ”Његош”, а онда су се коцкице сложиле – касније је све
то помогло у изради нашег обавезног задатка за “Читалачки дневник”. Зато је
срећа толико велика, а задовољство – немерљиво.

3.  Одмах смо “прионуле на посао”: прочитале “Шумску бајку” – о, као нам
се допала – сва је била у “рими”, не само “крајеви реченица и мисли”, већ
се свуда све лепо слагало и одмах смо схватиле зашто је чика Брана био
најомиљенији дечји песник – много је паметан био тај наш Брана.
 Направиле смо по неколико илустрација/слика (разредна је прво
нацртала, а ми гледале, па цртале, свака за себе). Јако нам се допало
како смо све нацртале. Однеле смо тета Слађи и тета Владани на
“процену”. Ни оне нису криле одушевљење. Само да тако наставимо, али
су се “извиниле јер вероватно не могу баш све наше илустрације да уђу
у Зборник”. Хехехех, па да се објави макар једна слика за нас би било
велико, а замислите, изашле су чак 7 и наша слика као осма – плакале
смо од среће и опет им хиљаду пута рекле “ХВАЛАААА ДО НЕБА ЗА
ШАНСУ!”

4. Заједничка илустрација насловне стране „Шумске бајке“: Ивана и Милица Џонић,
ученице 8. разреда специјалног одељења ОШ „Д.Т.Каплар“

5. Ивана Џонић

11. Милица Џонић

17. Ивана и Милица

18. Ивана и Милица

19.  “Чика Брана – чаробањак смеха” написао је дивну “Шумску бајку”, а о
чему “причају и какве све несташлуке изводе када се заједно нађу, на
шумском пропланку, усред јаког невремена, скакавци, свици, мрави и
времешне жабе – можете само замислити и нагађати. Али, да Вас не
мучи неизвесност, препоручујемо Вам да прочитате “Шумску бајку”
нашег чика Бране и видите шта се све ту збива – ко коло води под
нечијом печурком не слутећи да их опасност вреба. Али, не брините –
као у свакој бајци и ова има срећан крај, па пожурите право у Вашу
библиотеку и зграбите Вашу “Шумску бајку”. Уживаћете у читању, а
сигурне смо да ће Вас и инспирисати да је осликате као што смо и нас
две урадиле. Уживајте са чика Браном у дивној шумској бајци.”
 Линк трејлера:
 https://youtu.be/vezu_l7wu80

20. Брана Цветковић
 Ко је био Брана Цветковић?
 Чиме се бавио?
 Можете ли нам рећи неке занимљивости из његовог живота?
 Шта све имате сачувано из његовог стваралаштва?
 Како се до те грађе дошло?
 Зашто се све своје активности у оквиру пројекта „Авантуре Биби Сликовчице
посветили Брани Цветковићу?
 Реците нам неколико речи о представи „Шумска бајка“.
 ХВАЛА!
 https://www.youtube.com/edit?o=U&video_id=GQGZbiayuvU&feature=vm
 линк копије брана интервју

21. Тета Слађа је, чини нам се све најлепше рекла и показала
о чика Брани, а ми смо само мало, како каже разредна
“дале свој печат” и то нам са допало. Надамо се да ћете и
Ви заволети начег чика Брану када га упознате овако
добро као ми. А, признајемо – до “јуче” нисмо знале за
њега” – каква би штета била да је остао заборављен.
Читале смо на интернету: Љубивоје Ршумовић је рекао:
“Ми смо сви учили од Бране Цветковића”. Ништа више
не треба додати – био је геније.

22. „Има нешто што сви желе,
Док су млади, пуни воље,
Кад то стекну онда веле:
Без овога беше боље!“

23. Бранислав Брана Цветковић био је глумац,
редитељ, сценограф, сликар, карикатуриста,
илустратор, хумористичко-сатирични и дечји писац,
преводилац, композитор...

24. Брана Цветковић родио се у Књажевцу 1874. (1875.)
године, где је његов отац Ђорђе био судски чиновник.
Кад је имао само неколико месеци, његова породица
морала је због турског насиља да бежи из тада
поробљеног Књажевца.
Књажевац, 1876. године

25. Основну школу и гимназију завршио је у Београду.
Као државни стипендиста, школовање је наставио у
Минхену где је на Академији уметности у исто време
студирао сликарство и глуму.
У то време сам уређује дечји лист „Ласта“, сарађује
у „Младој Србадији“ и „Зорици“, а његове
карикатуре објављују и неки минхенски листови.

26.  По повратку у Београд, запослио се у Народном
позоришту, као глумац и сценограф.
 Убрзо је напустио Народно позориште и једно време
провео у провинцијским путујућим позориштима.
Народно позориште 1895. године.

27. Са Браниславом Нушићем оснива прво дечје
позориште у Србији 1895, а 1899. и прво хумористичко
позориште „Орфеум“.
„Бранино позориште“ својом појавом, начином
извођења и репертоаром, било је новина за Београд и
целу ондашњу Србију.

28. Сатирични кабаре „Орфеум“, „Бранино позориште“,
наступало је у београдским хотелима и кафанама.
Изводиле су се хумористичке једночинке, скечеви,
оперетске и гротескне балетске тачке, рецитали
афоризама, епиграма и кратких песама, уз музичку
пратњу и овације публике.

29. Најпопуларније су биле Бранине пародије на
актуелна збивања у којима је исмевао политичаре,
страначке сукобе, скупштинска препуцавања,
интриге, министарске афере...
Ове стиховане слике назване су „Кроз Београд“ и
имале су стални рефрен „Јој, како то? Јој, зашто
то?“

30. Фијакером, лађом, железницом, народ из целе
земље долазио је у Београд да ужива у Браниним
пародијама. Тако је Брана Цветковић стекао „звање“
човека који засмејава Србију.

31. Поред књижевног, сликарског и глумачког
дара, Брана је поседовао и изузетан музички
таленат.
Комад „Артилерија рустикана“, пародија на
Масканијеву оперу „Кавалерија рустикана“,
после премијере 1. децембра 1906, играла се
још двадесет година и изведена је још пет
стотина пута.
Поред „Лепе Јелене“ и „Оперских лудорија“,
„Артилерија рустикана“ оцењена је као врх
Браниног стварања „лаких комада“.

32. Упоредо са позоришним стваралаштвом, Брана је
1902. покренуо, за то време, најбољи сатирично-
хумористички лист „Сатир“.

33. За „Сатир“ су, између осталих, писали Бранислав
Нушић и Стеван Сремац.
Хуморескама, епиграмима и карикатурама, „Сатир“
је био истинска и жива слика онога времена, нарави
и људи.

34.  Брана Цветковић оснивач је и први председник првог
српског удружења глумаца.
 Био је управник Народног позоришта у Скопљу и
Српског народног позоришта у Новом Саду.
 Један је од аутора прве редовне хумористичке емисије
на Радио Београду „Хумористичке новине“.
Жанка Стокић и Бранислав Нушић у „Хумористичким новинама“.

35. Позоришну каријеру прекида 1929,
како би се посветио књижевности,
највише стварању за децу.
Богато позоришно и забављачко
искуство уградио је у своје песме и
приче за децу: лакоћа израза,
комуникативност, духовитост,
директан говор – као да долазе
право са сцене.

36. Написао је око две хиљаде песама за децу.
Многе од њих је илустровао, многе је годинама
објављивао у „Политици за децу“, од 1935. до 1941.
„Политика“ je најстарији је дневни лист на Балкану.

37. Песме су му биле „змајевске“: о деци, родитељима,
школи, годишњим добима, природи, животињама,
празницима, уз васпитну тему...као и код Змаја Јове,
великог претходника и узора.
„Боље да те мудри куде
Него да те хвале луде.“
„Буди вредан, брз ко стрела
Ленствовања живот гуше,
Јер је лењост глупост тела,
А глупост је лењост душе.“

38. Бранине приче одавно су добиле необично
жанровско име; „Врло ретке приповетке“.
Као што сугерише рима у овом наслову, у
њима се види како су песме прерасле у
приче, а мелодија песме остала.
Тако су настале римоване приче: проза с
римом.

39. Најпознатија, најчешће
штампана и илустрована као
посебна сликовница, јесте
она о „Зунзариној палати“,
где се у једном изгубљеном
лонцу, негде у пољу –
окупио, споразумео и
измирио цео животињски
свет, што људском још није
пошло за руком.

40. Због својих песама и шала за децу, због глуме и
позоришта Брана је био позната личност, омиљен у
народу и радо виђен свуда.

41. Једном му је неко из иностранства послао дописну
карту на којој је стајало само: „Брана, Југославија“.
Поштари са границе послали су то у Београд, а
београдски поштари знали су још боље ко је тај
Брана и однели су му писмо на кућну адресу.

42. У понедељак, 28. септембра 1909, дневни лист
„Мали журнал“ највише простора посветио је Брани
Цветковићу. Између осталог, објављен је и интервју
о његовом складном браку са супругом Кајом и
богатом уметничком стваралаштву.

43. На новинарско питање колико је тога написао,
Брана одговара:
-Преко две стотине сола и дуета и око 50 комада у
по једноме чину.
- То је и сувише.
- Није. Публика увек тражи још и виче да немам
новитета. Ето, и за то сам јој данас спремио нови
комад.
- Хвала Вам.
- На комаду?
- А, не. На обавештењу, а комад ћу довече видети.
- Даклем, доћи ћете довече?
- - Морам.

44. „Нигде он није шепртљан и дилетант,
већ прави мајстор. Без рада и
вредноће не могу се ни велика дела
створити.“
(„Мали журнал“, понедељак, 28. септембар 1909.)

46. Брана Цветковић умро је 20. новембра 1942.
године у Београду.

47. „Човек који је засмејавао целу Србију“ убрзо је био
неоправдано заборављен.
Захваљујући књижевницима Бори Ћосићу, Душку
Радовићу, Драгану Лакићевићу и другим
приређивачима његових песама, прича, стрипова,
читаоци и данас уживају у чаробном свету чика
Бранине уметности.

49.  Ово је рекла наша разредна. Шта је мислила? Рекла је да је
“крај ове приче поновни почетак за начег чика Брану и да је
поносна на нас што смо се толико трудиле да свашта нешто
лепо напишемо, нацртамо, снимимо о и за чика Брану”.
 Знамо да је у праву, хвала јој, а опет хвала тета Слађи, тета
Владани, оном човеку који је на “бувљаку” нашао чика
Бранине књиге и донео их у нашу библотеку да трају –
заувек.
 ЗА ВАС СВЕ ОВО ПРИПРЕМИЛЕ: МИЛИЦА И ИВАНА ЏОНИЋ,
ученице 8.разеда специјалног одељења ОШ”Димитрије
Тодоровић – Каплар”, Књажевац.
 Х В А Л А!