1. MENADŽMENT U FARMACIJI
14 | BB-Informator | 224
IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje poslovanja predstavlja jedno od najvaž-
nijih pitanja u farmaciji. Način na koji se vrši finansiranje po-
slovanja može na značajan način da utiče na poslovne rezul-
tate, pre svega kroz visinu troškova i rizika koji se vezuju za
pojedine načine finansiranja. Za vlasnike apoteka važno je da
znaju da se izvori finansiranja mogu podeliti na tri načina:
• Prema vlasništvu, na sopstvene, pozajmljene i ostale
izvore finansiranja. Sopstveni izvori su sva ona sredstva ko-
je vlasnik samostalno ulaže u posao. Predstavljaju najjeftini-
je i najsigurnije izvore finansiranja, koji omogućavaju najvi-
ši nivo samostalnosti vlasnika. Pozajmljeni izvori se odnose
na sredstva do kojih vlasnik dolazi kroz razne vrste pozajmi-
ca. Često su skuplja od sopstvenih, ali zato obezbeđuju osno-
vu za razvoj poslovanja, koja se ne može obezbediti samo na
osnovu sopstvenih sredstava. Ostali izvori se odnose na sve
ostale fondove koji se najčešće materijalizuju kao osnovna sred-
stva.
• Prema ročnosti, na kratkoročne i dugoročne izvo-
re finansiranja. Kratkoročni izvori obuhvataju sva ona sred-
stva koja imaju rok dospeća do godinu dana. Najčešće se ko-
riste za finansiranje tekućih obaveza i uglavnom su skuplji od
dugoročnih. Dugoročni izvori obuhvataju sva ona sredstva ko-
ja imaju rok dospeća duži od godinu dana. Najčešće se kori-
ste za investicije i razvoj i uglavnom su jeftiniji od kratkoroč-
nih.
• Prema nastanku, na interne i eksterne izvore finansi-
ranja. Interni izvori obuhvataju sva ona sredstva se generi-
šu u redovnom poslovanju, tj. koja su direktno vezana za po-
slovni proces. Eksterni izvori obuhvataju sva ona sredstva do
kojih se dolazi eksterno, tj. koja nisu direktno vezana za po-
slovni proces.
Konkretno, prilikom obezbeđenja izvora finansiranja, vla-
snici apoteka mogu računati na sledeće izvore:
• Sopstveni kapital, koji predstavlja sredstva koje su ulo-
žili vlasnici apoteke. Može biti osnivački ulog (preduzetnici),
udeo vlasnika (d.o.o), akcijski kapital u formi običnih i prefe-
rencijalnih akcija (a.d) itd. Sopstveni kapital se najčešće obez-
beđuje iz ličnih fondova vlasnika, kao što su prodaja imovi-
ne, ušteđevina, lična pozajmica itd.
• Dokapitalizacija, koja predstavlja uvećanje kapitala apo-
teke kroz uvođenje dodatnih vlasnika, bilo da je reč o suvla-
sniku (d.o.o) ili novim akcionarima (a.d). Dokapitalizacija se
često koristi uvođenjem manjinskog partnera koji nije zain-
teresovan za upravljanje, već za ostvarivanje profita (npr. pri-
jatelji, partneri, bogati pojedinci, investicioni fondovi, smeli
kapitalisti, biznis anđeli, kupci, dobavljači itd).
• Inicijalna javna ponuda akcija (Initial Public Offering
– IPO), koja predstavlja transakciju putem koje firma prelazi
iz nekog od zatvorenih oblika (d.o.o. ili zatvoreni a.d) u otvo-
reno akcionarsko društvo, putem javnog emitovanja akcija. IPO
praktično predstavlja pribavljanje dodatnog kapitala putem
javne ponude akcija, tj. „otvaranjem“ firme na tržištu i često
se koristi za prikupljanje dodatnih sredstava od strane MSP,
kao što su male porodične firme, ortačka preduzeća itd. IPO
podrazumeva promenu vlasničke strukture, ali se zato ovim
putem mogu prikupiti značajna dodatna finansijska sredstva
firme, te se često koristi kao način finansiranja.
• Akumulirani dobitak, koji predstavlja neraspodeljenu
dobit, tj. zaradu koju je apoteka ostvarila u prethodnom pe-
riodu, a koja nije raspodeljena vlasnicima, već je zadržana za
poslovanje. Neraspodeljena dobit predstavlja prirast sopstve-
nog kapitala i veoma je važan izvor finansiranja.
• Kratkoročni krediti, koji predstavljaju pozajmljena sred-
stva sa rokom dospeća do godinu dana. Koriste se za finansi-
ranje tekućih aktivnosti i rešavanja problema nelikvidnosti.
Najčešće nisu pokriveni kolateralom, te stoga imaju višu ka-
matnu stopu, koja je rezultat uvećanog rizika. Najčešći obli-
ci neosiguranih kratkoročnih kredita su: (1) namenski kredi-
ti, koji se odobravaju za određene poslovne namene, kao što
su nabavka robe, opremanje enterijera itd, (2) kreditna lini-
ja, kojom se utvrđuje maksimalan iznos novčanih sredstava
koji banka može da odobri klijentu tokom određenog vremen-
skog perioda, (3) revolving krediti, koji predstavljaju kredite
koji se automatski odobravaju pod istim uslovima kao pret-
hodni krediti i (4) krediti po tekućem računu, koje se odobra-
Pravila
finansiranja
UPRAVLJANJE FINANSIJAMA U FARMACIJI (II DEO)
Finansiranje poslovanja predstavlja jednu od
osnovnih aktivnosti u radu apoteke.Vrlo često, fi-
nansiranje se svodi na ulaganje sopstvenog
novca i uzimanje dugoročnih i kratkoročnih kre-
dita. Međutim, finansiranje poslovanja se može
vršiti i na druge načine, koji apoteci mogu obez-
bediti konkurentsku prednost na tržištu. U fina-
nsiranju poslovanja, najveći značaj imaju dva
aspekta – izvori finansiranja i pravila finansira-
nja. U tekstu koji sledi obrađene su ove dve teme.
Autor:
IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS

2. 224 | BB-Informator | 15
MENADŽMENT U FARMACIJI
vaju na tekućem računu u cilju održavanja tekuće solventno-
sti. Najčešći oblici osiguranih kratkoročnih kredita su: (1) lom-
bardni krediti, koji se odobravaju na osnovu zaloga pokretne
imovine, i (2) eskontni krediti, koji se odobravaju na na osno-
vu zaloga menica.
• Srednjoročni krediti, koji predstavljaju pozajmljena sred-
stva sa rokom dospeća od jedne do pet godina. Koriste se za
finansiranje manjih investicija, kupovinu trajnih potrošnih do-
bara i dugoročno održavanje solventnosti. Najčešće su obez-
beđeni kolateralom, te stoga imaju nižu kamatnu stopu.
• Dugoročni krediti, koji predstavljaju pozajmljena
sredstva sa rokom dospeća dužim od pet godina. Koriste se
za finansiranje većih investicija i poslovnog razvoja. Zbog du-
gog roka dospeća (često preko 10 godina), dugoročni krediti
su uvek obezbeđeni odgovarajućim kolateralom, a često i sa
više njih (najčešće su to nekretnine). Zbog toga, dugoročni kre-
diti imaju najnižu kamatnu stopu. Kod dugoročnih kredita po-
stoji i tzv. „grejs period“, koji predstavlja period (najčešće 1-
2 godine) tokom kojeg obaveze po osnovu kredita u potpuno-
sti miruju. Najčešći oblik dugoročnog kredita predstavlja hi-
potekarni kredit, koji je osiguran upisom hipoteke, odnosno
založnog prava na nekretnini. Inače, kod svih kredita kao ko-
lateral (zaloga) se mogu koristiti nekretnine, zemljište, pokre-
tna imovina, hartije od vrednosti, potraživanja, zalihe itd.
• Lizing, koji predstavlja ugovornu obavezu kojom apo-
teka (korisnik lizinga) uzima u zakup određenu imovinu (npr.
motorna vozila ili opremu) od lizing kompanije (davaoc lizin-
ga) i koristi je u određenom vremenskom pe-
riodu, a za to plaća ugovorenu naknadu (lizing
naknada). Finansiranje lizingom predstavlja
vrlo atraktivan način finansiranja, jer se na taj
način može doći do potrebnih sredstava, bez
zalaganja imovine i bez komplikovanih ban-
karskih procedura kreditiranja.
• Obveznice, koje predstavljaju dužničke
hartije od vrednosti kojima se izdavalac (duž-
nik) obavezuje da će poveriocima u naznače-
nom roku vratiti pozajmljeni novac, uvećan za
kamatu. Emisija obveznica predstavlja priku-
pljanje dugoročnih novčanih sredstava od ve-
ćeg broja subjekata (zajmodavaca), tako da de
fakto predstavljaju svojevrsni dugoročni za-
jam.
• Komercijalni zapisi, koji predstavlja-
ju vrednosne papire koje izdaju firme radi pri-
bavljanja kratkoročnih finansijskih sredstava,
u cilju rešavanja problema sa likvidnošću. Kao
i kod obveznica, komercijalni zapisi se emitu-
ju radi prikupljanja kratkoročnih sredstava od
većeg broja subjekata (zajmodavaca), najčešće
na period od 180 dana, i kao takvi predstav-
ljaju svojevrsni kratkoročni zajam.
• Amortizacija, koja predstavlja rashod koji se odnosi na
postepeno umanjenje vrednosti osnovnih sredstava. Amorti-
zacija je jedini rashod koji ne prouzrokuje odliv novca, te se
stoga može posmatrati kao poseban vid finansiranja koji se
sastoji od novčanih sredstava koja nisu povučena iz poslova-
nja.
• Rezerve, koje predstavljaju sva ona sredstva koja su po-
vučena iz poslovanja i koja služe za pokriće neplaniranih tro-
škova. Reč je o sledećim sredstvima: zakonske rezerve, emi-
siona premija, revalorizacione rezerve, dugoročna rezervisa-
nja itd.
• Sredstva iz tekućeg poslovanja, koja obuhvataju sva
ona sredstva kojima apoteka raspolaže u redovnom poslova-
nju, a koja praktično nisu u njenom vlasništvu. Reč je o raz-
nim finansijskim obavezama apoteke, kao što su obaveze pre-
ma dobavljačima, obaveze prema zaposlenima, obaveze za po-
reze i doprinose, primljenji avansi itd. Zbog svog karaktera,
korišćenje sredstava iz tekućeg poslovanja najčešće se posma-
tra kao kratkoročna pozajmica.
• Namenske dotacije, koje predstavljaju besplatna fina-
nsijska sredstva (grantove) koja se dobijaju uz obavezu da se
namenski upotrebe. Ova sredstva se materijalizuju kao sop-
stvena sredstva, a najčešće se odnose na (1) razne oblike sub-
vencija i (2) razne forme sponzorstava.
• Nenamenske dotacije, koje predstavljaju besplatna fi-
nansijska sredstva koja se dobijaju bez bilo kakve obaveze da
se namenski upotrebe. I ova sredstva se materijalizuju kao sop-
stvena sredstva, a najčešće
se odnose na razne vrste po-
klona i donacija.
• Franšizing, koji pred-
stavlja poslovni odnos izme-
đu davaoca franšize (npr. ve-
liki apotekarski lanac) i pri-
maoca franšize (npr. mala
privatna apoteka) kod kojeg
davaoc franšize prenosi pra-
vo prodaje proizvoda, ime,
žig i svoj poslovni format na
primaoca franšize u zame-
nu za odgovarajuću nakna-
du (franšizna nadoknada).
Franšiza ne predstavlja kla-
sičan novčani priliv, ali sva-
kako predstavlja izvor razvo-
ja poslovanja, što se tretira
kao specifičan izvor finansi-
ranja rasta.
• Poslovne koncesije,
koje predstavljaju ustupanje
određenog predmeta poslo-
vanja eksternom partneru,
FINANSIRANJE IZGRADNJE
POSTROJENJA ZA UNIŠTAVA-
NJE MEDICINSKOG OTPADA
Ukoliko bi vlasnik apoteke doneo odluku da pro-
širi poslovanje tako što će otvoriti firmu za re-
ciklažu medicinskog otpada, on može da raz-
matra sledeće opcije finansiranja:
• Sopstvena sredstva i privatne pozajmice
• Dugoročni kredit od banke
• Uzimanje opreme na lizing
• Davanjem poslovne koncesije na nabavku
opreme
• Dobijanjem franšize od renomirane firme za
uništavanje medicinskog otpada
• Dobijanje subvencija za razvoj postrojenja za
uništavanje medicinskog otpada iz sredsta-
va EU
• Dobijanje podsticaja za razvoj ekoloških pro-
grama od ministarstva energetike
• Pronalaženjem potencijalnih sponzora
• Pronalaženjem strateških partnera (npr. do
49% vlasništva)
• Kombinacijom prethodnih načina finansira-
nja (deo iz sopstvenih sredstava, deo iz kre-
dita, deo kroz lizing itd)

3. kod kojeg eksterni partner ulaže sredstva u odgovarajuću opre-
mu ili proces, a zauzvrat dobija mogućnost eksploatacije te
opreme u određenom vremenskom periodu (ne kraće od 10
godina).
• Ostali izvori finansiranja, kao što su pozajmice vla-
snika, kofinansiranje, solidarno kreditiranje i drugi oblici fi-
nansiranja.
Na kraju, važno je napomenuti da vlasnici apoteka u svom
poslu mogu da računaju na sledeće finansijere i investito-
re:
– Sopstveni prihodi i ostvarena dobit;
– Vlasnici i suvlasnici;
– Članovi porodice i prijatelji;
– Banke;
– Lizing kuće;
– Investicioni fondovi;
– Ostale finansijske institucije;
– Državni fondovi (ministarstva, agencije, razvojne banke
itd);
– Međunarodni fondovi (USAID, EU fondovi, UN fondovi,
Lekari bez granica itd);
– Bogati pojedinci i fondovi smelog kapitala (Venture Ca-
pital Funds);
– Dobavljači, kupci i ostali poslovni partneri;
– Ostali finansijeri i investitori (koncesionari, oglašivači
itd).
PRAVILA FINANSIRANJA
Pored poznavanja mogućih izvora finansiranja, vlasnici apo-
teka treba da poznaju i osnovne principe i pravila finansira-
nja. Što se tiče principa finansiranja, najčešće se govori
o sledećih pet principa: (1) princip rentabilnosti, (2) princip
sigurnosti i likvidnosti, (3) princip zaštite od prezaduženosti,
(4) princip finansijske elastičnosti i (5) princip nezavisnosti.
Što se tiče pravila finansiranja, ona predstavljaju nor-
me kojih se treba pridržavati prilikom finansiranja apoteke.
Pravila finansiranja su rezultat dugogodišnje prakse i služe
kao vodilja prilikom ulaganja u posao. Postoje dve grupe pra-
vila finansiranja:
• Vertikalna pravila finansiranja, koja se odnose na pasi-
vu, tj. na odnos između sopstvenih (kapital) i pozajmljenih sred-
stava (obaveze); i
• Horizontalna pravila finansiranja, koja se odnose i na ak-
tivu i na pasivu, tj. na odnos između delova imovine (aktiva)
i kapitala (pasiva).
Vertikalna pravila finansiranja se dele na:
– Pravila za odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapita-
la. Ova pravila su formulisana u cilju zaštite poverioca, a od-
nose se na donju granicu za finansiranje poslovanja sopstve-
nim kapitalom. Često se nazivaju i „pravila za izravnanje ri-
zika“, a pojavljuju se u sledećim formama:
– Pravila za odnos između rezervi i nominalnog kapitala. Ova
pravila se baziraju na činjenici da su firme sigurnije ukoliko su
im rezerve veće. Najčešća varijanta ovog pravila je tzv. Nickli-
sche-ovo pravilo 1:1, po kojem sopstveni kapital čini 50% pa-
sive i sastoji se od 50% rezervi i 50% nominalnog kapitala.
16 | BB-Informator | 224
MENADŽMENT U FARMACIJI
Naziv pravila
Sopstveni
kapital
Pozajmljeni
kapital
Skraćeni
naziv
Gerstner-ovo
pravilo
50% 50% Pravilo 1:1
Breadt-ovo
pravilo
67% 33% Pravilo 2:1
Lohman-ovo
pravilo
75% 25% Pravilo 3:1
Lohman-ovo
pravilo za MSP
30% 70% –
Mellerowicz-ovo
pravilo
Sopstveni kapital se usklađuje u odnosu na nivo rizika
Pravilo obrtne
imovine
Sopstveni kapital ne sme da prekorači obrtnu imovinu
Pravilo kamatne
stope
Sopstveni kapital do izjednačenja stvarne
i tržišne kamatne stope
GDE POTRAŽITI FINANSIJE
Osnovno pitanje sa kojim se suočavaju vlasnici apoteka pred-
stavlja pitanje obezbeđenja izvora finansiranja. U tom pogle-
du, moguće su sledeće alternative:
• Lična ulaganja vlasnika i članova njegove porodice
• Interni izvori (akumulirana dobit, kreditiranje od strane do-
bavljača itd)
• Poslovne banke u Srbiji (kratkoročni i dugoročni krediti)
• Lizing kompanije u Srbiji (poslovni i finansijski lizing)
• Međunarodne banke (Međunarodna banka za obnovu i raz-
voj – IBRD, Međunarodna finansijska korporacija – IFC itd)
• Razni državni fondovi (Garantni fond, Fond smelog kapita-
la, Fond za inovacionu delatnost, Nacionalna agencija za re-
gionalni razvoj, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministar-
stvo zdravlja, Ministarstvo privrede, fondovi u oblasti zašti-
te životne sredine, fondovi za udruživanje u klastere, fondo-
vi grada Beograda, fondovi privatnih kompanija itd.)
• Razni državni fondovi (IPA fondovi EU, koji se realizuju pre-
ko Ministarstva zdravlja, USAID fondovi, fondovi koji se
realizuju preko raznih ambasada, fondovi koji se realizuju pre-
ko raznih nevladinih organizacija, fondovi delegacije EU u Sr-
biji itd)
• Potencijalni strateški partneri (suvlasnici, investitori itd)
• Tržište hartija od vrednosti (obveznice, komercijalni zapisi,
dokapitalizacija, inicijalna javna ponuda akcija – IPO itd)
• Fondovi smelog kapitala (Venture Capital Funds) itd.
Tabela 1: pravila za izravnanje rizika
Naziv pravila Sopstveni kapital
Pozajmljeni
kapital
Skraćeni
naziv
Nicklische-ovo
pravilo
Rezerve
Nominalni
kapital
50% 50% 50% Pravilo 1:1
Tabela 2: pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu

4. MENADŽMENT U FARMACIJI
– Pravila za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapita-
lu. Ovo pravilo polazi od toga da će poslovanje biti sigurnije
ukoliko učešće dugoročnog kapitala bude veće. Prema ovom
pravilu, odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala tre-
ba da bude postavljen u skladu sa strukturom imovine u ko-
ju se kapital ulaže (dugoročni kapital u dugoročnu imovinu,
kratkoročni kapital u kratkoročnu imovinu).
Horizontalna pravila finansiranja se dele na:
– Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja. Ovo pravilo je ute-
meljio nemački autor Hibner, koji je rekao: „Kredit koji neka
banka može dati, a da pritom ne dođe u opasnost u pogledu
ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji ban-
ka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu“. Drugim
rečima, pozajmljeni kapital se ne bi trebao koristiti nepovolj-
nije nego što je dobijen. Prema ovom pravilu, vlasnik firme
treba kratkoročne kredite da koristi za kratkoročne namene
(ulaganje u obrtna sredstva), a dugoročne kredite za dugoro-
čne namene (ulaganje u stalna sredstva).
– Zlatna bilansna pravila finansiranja. Ova pravila su
proizašla iz zlatnog bankarskog pravila i pojavljuju se u for-
mi zlatnog bilansnog pravila u užem i širem smislu.
Zlatno bilansno pravilo u užem smislu postavlja zahtev
da se dugoročni kapital (sopstveni kapital i dugoročno pozajm-
ljena sredstva) koristi za finansiranje osnovnih sredstava, a
kratkoročni kapital za obrtna sredstva. Kod ovog pravila, po-
stoje razlike u razmišljanju u pogledu finansiranja osnovnih
sredstava. Prema jednima, osnovna sredstva treba finansira-
ti isključivo sopstvenim kapitalom, dok prema drugima, osno-
vna sredstva mogu biti finansirana i dugoročno pozajmljenim
kapitalom.
Zlatno bilansno pravilo u širem smislu postavlja zahtev
da se dugoročni kapital koristi za finansiranje svih dugoro-
čno uloženih sredstava, koja pored osnovnih sredstava obuh-
vataju i stalna obrtna sredstva. Stalna obrtna sredstva pred-
stavljaju obrtna sredstva koja su trajno vezana za preduzeće
i koja su fiksnog karaktera, a najčešće obuhvataju tzv. „gvoz-
dene zalihe“ koje predstavljaju minimalni iznos zaliha koje uvek
moraju da postoje.
Pravila finansiranja 1:1 (Acid Test) i 2:1 (Current Ratio). Ova
pravila direktno proističu iz zlatnog bilansnog pravila u ši-
rem smislu. Prema pravilu 1:1 (Acid Test), monetarna aktiva
(gotovina i potraživanja) mora biti finansirana iz kratkoroč-
nih izvora. Na ovo pravilo se naslanja i pravilo 2:1 (Current
Ration), po kojem odnos obrtnih sredstava mora biti dvostru-
ko veći od kratkoročnih obaveza.
Ostala horizontalna pravila finansiranja. Ostala pra-
vila pokušavaju da isprave nedostatke navedenih horizontal-
nih pravila finansiranja. Kvalitativno su određena i baziraju
se na sledećim principima:
Treba uskladiti finansiranje sa elastičnošću poslovanja;
Treba uskladiti rizik sa kontrolom poslovanja;
Treba uvažiti specifičnost delatnosti i uslove finansiranja
prilagoditi tome;
Treba uvažiti investiciona ulaganja i formirati poseban na-
čin finansiranja za projekte. I
PRIMENA PRAVILA FINANSIRANJA U APOTEKAMA
Imajući u vidu karakteristike apotekarske delatnosti, kod finansira-
nja treba imati u vidu potrebu obezbeđenja sigurnosti, kako za vla-
snike, tako i za kupce, tj. pacijente. U tom smislu, potrebno je pose-
bno obratiti pažnju na pokriće osnovnih sredstava i trajnih obrtnih
sredstava (gvozdene zalihe) iz dugoročnih izvora finansiranja. Tako-
đe, potrebno je u što većoj meri koristiti kratkoročne izvore finansi-
ranja za podupiranje tekućeg poslovanja, a naročito je važno što vi-
še koristiti finansiranje od strane dobavljača, tj. izdejstvovati što po-
voljnije uslove plaćanja prema dobavljačima. Prilikom finansiranja
apoteke, treba voditi računa o sledećem:
• Sopstvenim sredstvima finansirati iznajmljivanje poslovnog pro-
stora, opremanje apoteke (police, oprema, kase), kao i deo
dugoročnih investicija.
• Dugoročnim pozajmljenim sredstvima finansirati gvozdene zalihe
(10-30% zaliha), dugoročne investicije i eventualnu kupovinu
poslovnog prostora.
• Kratkoročnim pozajmljenim sredstvima i sredstvima iz tekućeg po-
slovanja finansirati tekuće poslovanje (nabavka lekova, nabavka osta-
le robe, isplata zarada itd)
Naziv pravila Kratkoročni izvori Dugoročni izvori
Pravilo 1:1
(Acid Test)
Ulag. u monetarnu aktivu
(gotovina + potraživanja)
Sve ostalo
Pravilo 2:1
(Current Ratio)
Moraju da pokriju najmanje
50% obrtnih sredstava
Sve ostalo
Tabela 7: pravila finansiranja Acid Test i Current Ration
Naziv pravila
Sopstveni
kapital
Dugoročni
krediti
Kratkoročni krediti
Zlatno bilansno
pravilo u užem
smislu
Za ulaganje u osnovna
sredstva
Za ulaganje u obrtna
sredstva
Tabela 5: zlatno bilansno pravilo u užem smislu
Naziv pravila
Sopstveni
kapital
Dugoročni
krediti
Kratkoročni krediti
Zlatno bilansno
pravilo u užem
smislu
Za ulaganje u dugoročno
vezana sredstva (osnovna
sredstva + gvozdene zalihe)
Za ulaganje u ostala
obrtna sredstva
Tabela 6: zlatno bilansno pravilo u širem smislu
Naziv pravila Dugoročni izvori Kratkoročni izvori
Zlatno bankarsko
pravilo
Za ulaganja
u osnovna sredstva
Za ulaganja
u obrtna sredstva
Tabela 4: zlatno bankarsko pravilo finansiranja
Naziv pravila Dugoročni kapital Kratkoročni kapital
Pravilo za odnos dugoročnog
prema kratkoročnom kapitalu
Ulagati dugoročni kapital sve dok se
ne ostvari prihvatljiv nivo rizika
Tabela 3: pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
224 | BB-Informator | 17