Biosfera

1. БИОСФЕРА
презентацију припремила
професор географије
Јована Веселиновић

2. • БИОСФЕРА обухвата сва жива бића на
Земљи
• размештај биљног и животињског света
на Земљи зависи од:
а) абиотичких фактора, тј. фактора
неживе природе: рељеф, клима, вода и
земљиште
б) биотичких фактора, тј. фактора живе
природе; они представљају однос
између живих бића и утицај живих бића
на неживу природу

3. • научили смо да на Земљи постоји више климатских
типова и да сваки од њих има своје одређене
карактеристике – неке области се одликују топлом и
сувом климом, у другима је хладно и влажно итд.;
зато немају сви климатски појасеви подједнако добре
услове за живот живих бића; поједине биљне и
животињске врсте су се прилагодиле животу у
сушним областима, поједине у хладним итд.
• научили смо да се климатски типови на Земљи
смењују од екватора ка северу и југу, па се у том
правцу смењују и одређене природне зоне – у сваком
климатском типу јавља се одређена ПРИРОДНА
ЗОНА, тј. зона карактеристичног биљног и
животињског света који се развио сходно условима
климатског типа у којем се налази
• то смењивање климатских типова и њихових
одговарајућих природних зона од екватора према
половима представља хоризонтални распоред
природних зона, тј. биљног и животињског света

4. • постоји и вертикални распоред биљног
и животињског света, који подразумева
распоред природних зона на
планинама, тј. њихов распоред са
порастом надморске висин
• биљни свет на Земљи је познат и под
називима вегетација и флора, а
животињски под називом фауна

6. • у области ЕКВАТОРИЈАЛНЕ КЛИМЕ заступљена
је ЗОНА ТРОПСКИХ КИШНИХ ШУМА
• тропске кишне шуме у Африци се називају
ПРАШУМЕ, У Азији ЏУНГЛЕ, а у Јужној Америци
СЕЛВАСИ

7. • то је најбујнија вегетација на Земљи, јер расте у
областима где су највећа количина падавина на
Земљи и високе температуре током целе године
• те шуме су веома густе и непроходне са високим
дрвећем
• карактеристичне врсте дрвећа су: махагони,
сандалово дрво, каучуковац, тиково дрво,
какаовац, абонос, бамбус, кафа, индиго,
еукалиптус и друге.
• најпознатије животињске врсте које живе у
тропским кишним шумама су: мајмун (горила,
шимпанза), тигар, јагуар, мравојед, лењивац,
змије (анаконда, питон), птице (папагаји, тукан,
колибри) и многе друге

8. каучуковац је дрво из чије
смолесе добија природна гума
од тиковог дрвета праве
се квалитетни подови
махагони и сандалово дрво од којих
се праве веома квалитетни комади
намештаја

9. многе врсте поврћа, зачина и воћа које користимо у
исхрани потичу из тропских кишних шума: банане,
кокос, ананас, авокадо, папаја, ванила, цимет, бибер
и друге

10. ЈАГУАР ГОРИЛА
ШИМПАНЗА ТИГАР

11. највећу површину тропске кишне шуме заузимају у
сливу реке Амазон у Јужној Америци и познате су
под називом „плућа света”, јер производе велику
количину кисеоника

12. ТРОПСКА КИШНА ШУМА У АФРИЦИ

13. • у областима ТРОПСКЕ КЛИМЕ, дакле северно и
јужно од екватора, главни тип вегетације чине
САВАНЕ, па се зато тај климатски тип означава и
као саванска клима
• САВАНЕ СУ ОБЛАСТИ ВИСОКИХ ТРАВА (2 до 4
m) СА МАЛО ДРВЕЋА; најраспрострањеније су у
Африци, а има их и у Јужној Америци, где се зову
ЉАНОСИ (око реке Ориноко) и КАМПОСИ (на
Бразилској висоравни) и у Аустралији

14. дрво баобаб, симбол афричких савана,
познато је по широком стаблу у коме
складишти воду
акација у Африци
еукалиптус расте у Аустралији, у тропским кишним
шумама, али и у саванама и омиљена је храна коала
• карактеристичне врсте дрвећа у саванама су:
баобаб, акација и еукалиптус

15. • животињски свет савана веома је богат и
разноврстан; овде живе биљоједи: жирафе,
слонови, зебре, газеле, носорози, антилопе, и
месоједи: лавови, леопради, гепарди, хијене,
шакали и многе друге врсте

16. САВАНА

17. • у областима ПУСТИЊСКЕ КЛИМЕ простиру се
ПУСТИЊЕ
• да се подсетимо – пустиње се јављају око
повратника и у умереним топлотним појасевима
унутар континената
• пустиње око повратника одликују се високим
температурама током целе године, док се
пустиње у умереним појасевима одликују
хладним зимама и топлим летима
• пустиње су простране, углавном песковите
површине, са веома оскудним биљним и
животињским светом због лоших климатских
услова (веома високе температуре у пустињама
око повратника или ниске температуре у
пустињама умерених појасева, мала количина
падавина)
• највећа пустиња на свету је Сахара у Африци

18. • карактеристична биљка у пустињама је
кактус, а животиња камила; поред камиле,
становници пустиња су и шкорпиони,
пустињска лисица, разне врсте змија и
инсеката итд.
кактус
складишти воду
у меснатим
стабљикама
једногрбе камиле живе у Африци и на
Арабијском полуострву, а двогрбе у
пустињама централне Азије; грбе им служе
за складиштење масти које користе када
остану без хране

19. • плодна места у пустињама, где има
воде (подземна вода која се појављује
на површини), па самим тим и живог
света, називају се ОАЗЕ
• главна биљка у оазама је урмина палма
или датула
ОАЗА
урме важе за
најздравије воће
на свету

20. • СТЕПЕ су области ниских трава без дрвећа
• јављају се у УМЕРЕНИМ ТОПЛОТНИМ
ПОЈАСЕВИМА У УНУТРАШЊОСТИ
КОНТИНЕНАТА, у ОБЛАСТИМА СУВЕ
КОНТИНЕНТАЛНЕ КЛИМЕ и у ЖАРКОМ
ТОПЛОТНОМ ПОЈАСУ, где се пружају између
пустиња и савана
• те травнате области без дрвећа у Европи и Азији
се зову степе, у Америци ПРЕРИЈЕ, а у Јужној
Америци ПАМПАСИ
СТЕПЕ

21. • у степама су зиме дуге и хладне са доста
снега, а лета топла и сува, са малом
количином падавина која није довољна да
би се развиле шуме
• највећи део степа је претворен у обрадиве
површине (то је тзв. културна степа), јер је
земљиште степа веома плодно (највише
се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет,
шећерна репа, сточно биље итд.)
• карактеристичне животињске врсте у
степама су: бизон (готово да је
истребљен), фазан, степски орао, кртица,
веверица, мрмот, зец, вук, лисица, ној,
којот, кенгур итд.

22. стадо бизона кенгур
ној којот

23. • у областима СУПТРОПСКЕ СРЕДОЗЕМНЕ
(медитеранске) КЛИМЕ заступљена је СРЕДОЗЕМНА
ВЕГЕТАЦИЈА, највише СУПТРОПСКЕ ЗИМЗЕЛЕНЕ
ШУМЕ
• доминантне врсте у њима су приморски бор,
чемпрес, зимзелени храст, ловор итд.
• ове шуме су највећим делом искречене ради
добијања обрадивих површина и претворене у
МАКИЈУ – оскудну жбунасту зимзелену вегетацију у
којој су доминантне бројне миришљаве биљке и
зачини: лаванда, рузмарин, жалфија, мајчина
душица, оригано и др.
МАКИЈА

24. • главне БИЉНЕ КУЛТУРЕ које се гаје на
плантажама у областима средоземне климе
су: агруми или цитруси (поморанџа, лимун,
мандарина и грејпфрут), маслине, винова
лоза и смоква
винова лоза
маслина
поморанџасмоква

25. • у УМЕРЕНИМ ТОПЛОТНИМ
ПОЈАСЕВИМА, у областима
КОНТИНЕНТАЛНЕ и ОКЕАНСКЕ КЛИМЕ
вегетацију чине ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ
• карактеристичне врсте дрвећа су: храст,
буква, цер, липа, кестен, граб, клен,
јасен, јавор итд.
• животињски свет у њима је разноврстан:
срна, дивља свиња, вук, лисица,
ласица, куна, веверица, мрки медвед

26. • у областима КОНТИНЕНТАЛНЕ КЛИМЕ
северног умереног топлотног појаса,
северније од листопадних шума како
клима постаје хладнија, јављају се
ЧЕТИНАРСКЕ ШУМЕ или ТАЈГЕ – на
северу Европе, Азије и Северне Америке
• њих чине четинари који успевају у
условима хладније климе у односу на
листопадне шуме које успевају у условима
топлије климе
• главне четинарске врсте дрвећа у њима
су: бор, смрча, јела, ариш, секвоја
• у овим шумама живе медведи, јелени,
лосови, вукови, лисице, куне итд.

27. шуме дрвета секвоја
јављају се у Северној
Америци; ово дрво
представља највише
дрво на свету – може
да достигне висину од
преко 100 m

28. ТАЈГА

29. ЛОС ЈЕЛЕН
КУНА СРНА

30. • у областима СУБПОЛАРНЕ КЛИМЕ, северније од
тајги, простиру се ТУНДРЕ, области веома
оскудне вегетације због хладноће
• ТУНДРЕ СУ ОБЛАСТИ ЛИШАЈЕВА, МАХОВИНА
и ЖБУЊА, тј. оних биљака које могу да опстану у
условима веома ниских температура ваздуха, где
зима траје осам до девет месеци
• овде живе ирваси, лосови, поларни зечеви,
поларне лисице, снежне коке итд.
ирваси – становници тундре и острва
око Арктика
ТУНДРА

31. • у областима ПОЛАРНЕ КЛИМЕ јављају се
ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ – на Арктику, Антарктику и
Гренланду
• да се подсетимо – Гренланд је највеће острво на
Земљи, Арктик представља залеђену воду око
Северног пола, док је Антарктик један од седам
континената, залеђен је и на њему се налази
Јужни пол Земље
• температуре ваздуха током целе године се крећу
испод 0ºC, снег и лед задржавају се током целе
године, па услова за раст биљака нема;
животињски свет је разноврснији и чине га
животиње које могу да живе у условима веома
ниских температура ваздуха
• око Арктика, тј. Северног пола, главне животињске
врсте су: поларни или бели медведи, фоке, китови,
моржеви, а на околном копну ирваси и мошусно
говече
• на Антарктику и око Јужног пола живе пингвини,
фоке и китови

32. поларни или бели медведи проведе
време на леденим бреговима
пингвини живе на Антарктику
фока са Арктика плави кит – највећа животиња која је
икада живела на Земљи

33. • рекли смо да поред хоризонталног распореда биљног и
животињског света на Земљи постоји и тзв. вертикална
или висинска зоналност, одн. распоред природних зона
са порастом надморске висине
• са порастом надморске висине опадају температура
ваздуха и ваздушни притисак, па се зато од подножја ка
врху планине смењују различити типови вегетације
прилагођени променом климатских услова са порастом
висине

34. • ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
- користећи карту у уџбенику или са
презентације, на немој карти обоји природне
зоне на Земљи и у легенди их наброји
- илуструј
фотографију
испод у свесци и
напиши на
линијама
природне зоне
које се смењују
са порастом
надморске висине