Vilijam Šekspir (1564 - 1616) smatra se najboljim piscem koji je ikada pisao na engleskom jeziku, najboljim svetskim dramskim piscem, a neki kažu i najvećim književnikom u istoriji. To je teško izmeriti, ali je činjenica da je uticaj velikana iz Stratforda na Evonu bio i ostao ogroman. Pisao je tragedije, komedije, tragikomedije, istorijske drame, sonete, romanse... Izuzetno bogat i raznovrstan opus. Gotovo ceo život posvetio je pozorištu, gde je bio i reditelj, a imao je i sopstveno pozorište. Njegove komedije, baš kao i druge drame, danas se rado izvode na pozornicama širom sveta.

2. VILIJAM ŠEKSPIR (1564 – 1616)
• Vilijam Šekspir smatra se najboljim piscem koji je ikada pisao na engleskom jeziku i
verovatno najboljim svetskim dramskim piscem svih vremena.
• Pisao je tragedije, komedije, tragikomedije, istorijske drame, romanse, sonete...
• Ima izuzetno bogat i raznovrstan opus.
• Gotovo ceo život posvetio je pozorištu, i kao pisac, i kao reditelj, a imao je i svoje
pozorište – Gloub.
• Široj javnosti najpoznatije su njegove tragedije: „Hamlet“, „Otelo“, „Kralj Lir“,
„Magbet“, „Romeo i Julija“...

3. KOMEDIJE
• No, komedije su takođe dramska vrsta u kojoj je dostigao božanske visine.
• „Uzaludan ljubavni trud“, „Dva plemića iz Verone“, „Komedija nesporazuma“, „San letnje noći“,
„Mletački trgovac“, Ukroćena goropad“, „Mnogo vike ni oko čega“, „Vesele žene vindzorske“, „Kako
vam drago“, „Sve je dobro kad se dobro svrši“, „Mera za meru“...
• Osim što se izvode na pozornicama širom sveta, komedije su i ekranizovane, nekad i više puta.
• Naša starija publika sigurno pamti nezaboravne uloge Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona u
„Ukroćenoj goropadi“.
• Postavke su nekad dijametralno različite, u skladu sa zamislima reditelja predstave, neke su sa
klasičnom scenografijom i kostimima, neke su smeštene u potpuno drugačije vreme od onog u koje
ih je smestio Šekspir.

5. „UZALUDAN LJUBAVNI TRUD“ (1590)
• Ova komedija je prvi značajniji predstavnik jednog žanra nazvanog „komedija duha“ koji
će u Engleskoj imati dugu i plodnu istoriju, ne samo u doba renesanse nego i kasnije, sve
do Oskara Vajlda.
• Radnja je jednostavna: četiri mladića aristokratskog porekla zavetuju se da će pune tri
godine živeti odvojeno od ženskog sveta kako bi se posvetili sticanju znanja.
• Međutim, sve se menja kada im dođe zvanično izaslanstvo koje sačinjavaju francuska
kneginja i tri njene dvorkinje.
• Svi se odmah zaljubljuju i zaboravljaju na svoj zavet.
• Oskudna radnja nadoknađena je nadmetanjem likova u duhovitosti i ispitivanjem
izražajnih mogućnosti jezika.

6. CITATI
• „Ljubav je đavo. Nema zlog anđela osim ljubavi“.
• „Lepota se kupuje sudom oka“.

10. „DVA PLEMIĆA IZ VERONE“ (1591)
• Neki ovaj komad smatraju prvom Šekspirovom dramom i često se kaže da pokazuje
njegove prve probne korake u postavljanju tema i motiva kojima će se kasnije
detaljnije baviti.
• To je prva njegova drama u kojoj se junakinja oblači kao dečak.
• Bavi se temama prijateljstva i neverstva, sukoba prijateljstva i ljubavi i „glupog“
ponašanja zaljubljenih.
• Ova drama se često smatra jednim od najslabijih Šekspirovih komada.

13. „KOMEDIJA NESPORAZUMA“ (1593 – 1594)
• Ovo je još jedna od ranih drama Vilijama Šekspira.
• To je njegova najkraća i ujedno verovatno najfarsičnija komedija, sa humorom koji
se temelji na zameni identiteta, kalamburu i igri reči.
• Ovaj komad prilagođen je, osim za pozorišnu scenu, i za operu i muzičko pozorište, a
našao se i na ekranu.
• Komedija govori o dva para identičnih blizanaca koji su slučajno razdvojeni pri
rođenju.

14. ZAMENA IDENTITETA
• Antifol iz Sirakuze i njegov sluga Dromio stižu u Efes za koji se ispostavilo da je dom
njihove braće blizanaca, Antifola i Dromija, ali iz Efesa.
• Kad se Sirakužani susretnu sa prijateljima i porodicama svojih blizanaca, niz zgoda
i nezgoda zasnovanih na zamenjenim identitetima dovodi do pogrešnih
premlaćivanja, zavođenja, hapšenja Antifola Efeskog i lažnih optužbi za neverstvo,
krađu, ludilo i demonsku zaposednutost.

15. CITATI
• „Dok ne upoznam ovu sigurnu nesigurnost, pozabaviću se ponuđenom zabludom“.
• „Ja sam svetu kao kap vode što u okeanu traži još jednu kap, koja, pavši tamo da
nađe svog druga, neviđena, radoznala, zbunjuje samu sebe“.
• „Da je koža pergament i udarci koje ste zadali mastilo, Vaš sopstveni rukopis bi vam
rekao šta ja mislim“.

19. „SAN LETNJE NOĆI“ (1594)
• Za ovu komediju veruje se da je napisana između 1590. i 1596. godine.
• Sastoji se iz više isprepletenih kompleksnih priča koje se vrte oko braka Tezeja i
Hipolite.
• Jedan deo predstave posvećen je četvorici atinskih ljubavnika, a drugi deo
koncipiran je sa šest glumaca-amatera koji, na venčanju Tezeja i Hipolita, moraju da
odigraju svoju interpretaciju predstave „Piram i Tizba“, heroja i heroine vavilonske
ljubavne priče, u kojoj su ljubavnici mogli da komuniciraju samo kroz pukotinu u
zidu između svojih kuća.

20. VILE KONTROLIŠU LIKOVE
• Ove priče odvijaju se u šumi naseljenoj vilama koje kontrolišu likove predstave.
• „San letnje noći“ je jedan od najpopiularnijih Šekspirovih komada i rado se izvodi na
pozornicama širom sveta.

21. CITATI
• „Iako je mala, ona je žestoka“.
• „Tok prave ljubavi nikada nije tekao glatko“.
• „Gospode, kakve su budale ovi smrtnici!“
• „Jeste li sigurni da smo budni? Čini mi se da još spavamo, sanjamo“.

25. „MLETAČKI TRGOVAC“ (1595)
• Delo je štampano 1600. godine, ali je izvođeno i ranije.
• U doba nastanka ove drame centralnom Engleskom vladali su glad i društveni
nemiri.
• Šekspir je izgubio svog jedinog sina i povukao se u sebe.
• Ova komedija, kažu proučavaoci, „ima neku doslednu okrenutost unutra – u
naglašenim moralnim temama, slikama osećanja duhovne slabosti i izvanrednoj
obradi likova“.
• Delo je svrstano u komedije, ali treba imati u vidu da je komedija u Šekspirovo
vreme imala drugačije karakteristike od današnje.

26. PREOKRETI, PREOKRETI...
• Priča ima dva zapleta, tačnije pravi zaplet – ugovor i „funta mesa“, i podzaplet – izbor kovčežića.
• Da bi se oženio voljenom devojkom, mladić mora da pozajmi novac, zna od koga će to učiniti, ali
njegov dobrotvor, iako bogat, trenutno zbog objektivnih razloga (bogatstvo je na brodu) ne može da
mu pozajmi, pa i on pozajmljuje od trgovca lihvara, koji ima surov uslov u slučaju da mu se novac
ne vrati – iseći funtu mesa od dužnika!
• Mladić uspeva u naumu da dobije devojku, ali se sve komplikuje kada njegov prijatelj i dobrotvor
ne bude u stanju da pozajmljeni novac vrati. Sledi strašna kazna koju trgovac jedva čeka jer imaju
neke stare račune, pa je ovo prilika za osvetu...
• No, dve zaljubljene devojke nisu samo to, već su i mudre, pa će, prerušene, na sudu, posle mnogo
preokreta, ne samo da spasu mladićevog dobrotvora strašne kazne, već i da budućim supružnicima
„namaknu“ bogatstvo i kazne trgovca-lihvara.

27. CITATI
• „Čovek koji nema muziku u sebi, niti se pokreće skladom slatkih
zvukova, pogodan je za izdaje, lukavstva i plen“.
• „Đavo može da citira Sveto pismo za svoju svrhu“.
• „Mudar je otac koji poznaje svoje dete“.
• „Ali ljubav je slepa, a ljubavnici ne vide lepe gluposti koje sami čine“.

30. „UKROĆENA GOROPAD“ (1596)
• Ovo je druga Šekspirova komedija iz gradskog života. Po tome i po nekim drugim
elementima, kao što su zavere mladih da bi se prevarili stari, vidi se da ovo delo potiče iz
razdoblja u kome se oseća uticaj rimske komedije (Plaut i Terencije).
• Tu svakako spada i „Komedija nesporazuma“. Taj uticaj dolazi preko italijanske
renesansne komedije.
• „Ukroćena goropad“ je složena komedija koja se sastoji od tri priče i tri zapleta: glavnim,
s Petručijem i Katarinom kao protagonistima (u filmu će ih igrati Ričard Barton i
Elizabet Tejlor); sporednim, čiji su nosioci Katarinina sestra Bjanka i njeni prosioci;
okvirnim koji čini priča o pijancu Slaju koga uveravaju da je plemić posle jedne pijane
noći. Sve tri priče su međusobno povezane.

31. KOMAD U KOMADU
• U sva tri zapleta javlja se motic privida i stvarnosti, suprotnosti između onoga što
jeste i onoga što se zamišlja.
• Kod protagonista sve tri priče dolazi do promene ličnosti.
• Slaj se pretvara u lorda, goropadna Katarina (sa kojom nijedan muškarac ne može
osim glavnog junaka koji će je „pripitomiti“) postaje krotka, a njena sestra, pitoma
Bjanka, postaće goropadna.
• Kompoziciono, priča o pijancu Slaju povezana je sa druga dva zapleta jer oni čine
„komad u komadu“ koji se prikazuje za njega.

32. CITATI
• „Sedi pored mene i pusti svet; nećemo biti mlađi“.
• „Ubija je njanim sopstvenim humorom“.
• „Ne raste profit tamo gde nema zadovoljstva“.
• „Kad vidiš previše tuge, stvrdne ti se krv, a melanholija je bolničarka
ludila“.
• „Najlošija usluga se vraća zahvalnošću“.
• „Mali je izbor u trulim jabukama“.

35. „MNOGO VIKE NI OKO ČEGA“ (1599)
• Sve se događa jednog proleća u Mesini, grupa vojnika stiže u grad, pojavljuju se dva
romantična para...
• Igra reči u naslovu upućuje na tajne i trikove koji čine okosnicu komedije, intrige i
akcije. Ovde je neko ko to najmanje zaslužuje i krivo optužen...
• Priča o ljubavi i venčanju između nevine, lepršave, čiste Here i naivnog, krhkog i
povodljivog Klaudija zapravo je priča o spajanju muškog i ženskog principa – nežnog
božanskog deteta u nama i aktivnog, racionalnog, borbenog duha.
• To proleće budi ljubav koja je davno nastanjena i između Beatriče i Benedeta,
„otpadnika“ od društvenih normi.

36. NEPRAVDA I SPAS
• Kada dođe do nepravde, do uplitanja donžuanovskog mračnog duha i spletki, oni,
Beatriče i Benedeto, su ti koji zajedno sa autsajderima, „običnim“ budalama,
ludama, spasavaju Herinu čistotu i nevinost.
• Na kraju se, naravno, u ovoj komediji, sve srećno završava.

37. CITATI
• „Neki Kupidon ubija strelama, neki zamkama“.
• „Ja ništa na svetu ne volim tako dobro kao ti – nije li to čudno?“
• „Više sam voleo da čujem svog psa kako laje na vranu, nego da se
čovek kune da me voli“.
• „Ne uzdišite više, dame, ne uzdišite više, ljudi su uvek bili prevaranti,
jednom nogom u moru i jednom na obali, jednom konstantnom nikad“.

40. „VESELE ŽENE VINDZORSKE“ (1599)
• Ovaj komad razlikuje se od drugih Šekspirovih komedija ovog perioda po tome što
radnja nije smeštena u neku stranu ili imaginarnu zemlju, već u Vindzor i seosku
sredinu Šekspirovog vremena.
• Ovo je u suštini elizabetanska komedija, jedina koju je Šekspir smestio u Englesku.
• Drama je puna detalja koji bi bili bliski elizabetanskim Londoncima, a jezik je
kolokvijalan i savremen.
• U Šekspirovoj priči ima mnogo podudarnosti sa srednjevekovnim i drugim bajkama.
• Ovde proza preovladava nad stihom više nego u bilo kojoj drugoj Šekspirovoj drami.

41. KOMIČNO I ROMANTIČNO
• Centralna priča, o neuspešnim pokušajima Ser Džona da zavede dve gospođe, i o
neosnovanoj ljubomori gospodina Forda, u tradiciji je italijanske novele.
• U tu priču Šekspir smešta komičnu, ali na kraju romantičnu, ljubavnu priču Ane
Pejdž, kojoj se udvaraju luckasti ali bogati Abraham Slendert i plahoviti francuski
doktor Kajus, ali koju na kraju osvaja mladi i lepi Fenton.
• Posle ponoćne scene u Vindzorskoj šumi u kojoj Ser Džon biva užasnut sopstvenim
bludom, komad se završava praštanjem i ljubavlju.

42. CITATI
• „Mislim da me đavo neće prokleti, da ulje koje je u meni ne zapali
pakao“.
• „Naći ću ti dvadeset lascivnih kornjača pre jednog čednog čoveka“.
• „Ako novac ide ispred, svi putevi su otvoreni“.
• „Bolje tri sata prerano nego minut prekasno“:

46. „KAKO VAM DRAGO“ (1600)
• Ova romantična pastoralna komedija prati sudbinu dvoje mladih koji su zaljubljeni,
ali su proterani iz svojih domova.
• Priča je smeštena u Francusku, u 16. vek.
• Orlanda je proterao zli stariji brat, a Rozalindu stric, koji je prisvojio dvor njenog
oca.
• Ne znajući jedno za drugo, sa svojim pratnjama oboje traže utočište u Ardenskoj
šumi, gde se već nalazi proterani Rozalindin otac.
• Devojka je prerušena u mladića Ganimeda, što dovodi do novih komičpnih obrta.
• Na kraju se sve ipak završava opštim pomirenjem i venčanjem četiri para.

47. TOLERANCIJA I ZAJEDNIŠTVO
• Kroz priču o sukobu zavađene braće Šekspir promoviše ljudske vrednosti poput
bratske ljubavi, tolerancije i zajedništva, gde svaki problem biva prevaziđen, a
negativni likovi se preobraze u dobre najveličanstvenijom od svih čarolija –
iskrenom ljubavlju.

48. CITATI
• „Ljubav je samo ludilo; i, kažem vam, zaslužuje mračnu kuću i bič kao
i ludaci; a razlog zašto nisu tako kažnjeni i izlečeni je taj što je ludnica
obično takva da su i bičevi zaljubljeni“.
• „I ovaj naš život, oslobođen javnog progona, nalazi jezike u drveću,
knjige u tekućim potocima, propovedi u kamenju i dobro u svemu. Ne
bih to menjao“.
• „Budala misli da je mudar, ali mudar zna da je budala“:
• „Ceo svet je pozornica, a svi muškarci i žene samo igrači“.

51. „SVE JE DOBRO ŠTO SE DOBRO SVRŠI“
(1602 – 1604)
• Glavna junakinja ove komedije je Helena, skromna devojka i štićenica francusko-
španske grofice, zaljubljena u njenog sina Bertrana.
• On je, međutim, zbog njenog skromnog porekla, nezainteresovan za nju.
• Stvar se delimično menja kada Helena, inače ćerka nedavno preminulog lekara,
uspeva da izleči francuskog kralja. On primorava Bertrana da oženi Helenu, no ovaj
posle ceremonije odlazi u rat u Italiju bez ijednog poljupca za oproštaj.
• Kaže da će je oženiti tek nakon što mu rodi dete i nosi njegov porodični prsten.

52. HELENINO LUKAVSTVO
• Bertram je u Italiji uspešan ratnik, ali i zavodnik lokalnih devica.
• Helena ga prati i sprijatelji se sa Dajanom, devicom u koju je Bertram zaljubljen.
Dogovaraju se da Helena tajno zauzme Dajanino mesto u krevetu... I njegov prsten će,
umesto Dajane, dobiti Helena.
• Na taj načln Helena, bez Bertramovog znanja, konzumira njihov brak. Kasnije, Helena
lažira sopstvenu smrt, a Bertram, misleći da je se oslobodio, vraća se kući. Pokušava da
oženi ćerku jednog aristokrate, ali se pojavljuje devica Dajana i raskida veridbu.
• Onda stiže Helena objavljujući da je ispunila Bertramove zahteve...
• Bertram, impresioniran svime što je učinila da ga osvoji, kune se u svoju ljubav. I –
happy end.

53. CITATI
• „Nijedno nasleđe nije tako bogato kao poštenje“.
• „Dobro bez zla je kao svetlost bez tame koja je zauzvrat kao
pravednost bez nade“.
• „Moji prijatelji su bili siromašni, ali pošteni“.

57. „MERA ZA MERU“ (1604)
• Ova drama smatra se „crnom“ komedijom, neki je svrstavaju u tragikomediju.
• U njoj ima dosta onoga što proučavaoci zovu „šekspirovska ironija“.
• Predstava ispituje složenu interakciju između milosrđa i pravde, a radnja je
smeštena u Beč.
• Šekspir je adaptirao priču iz „Epitije“, tragedije italijanskog dramaturga Đanbatista
Điraldija, a posebno iz dvodelne drame Džordža Vestona „Promos i Kasandra“
(1578).

58. PRAVDA I MILOSRĐE
• U skladu sa zakonima onoga vremena, jedan mladić plemićkog porekla dobija smrtnu
kaznu od zamenika vladara jer je, spavajući sa mladićem, njegova verenica zatrudnila.
• Međutim, ni sam zamenik vladara, čovek rigorozne i stroge samokontrole, ne može da
odoli svojoj pohoti koja kao plamen bukne kada ga poseti sestra osuđenog mladića-
plemića. Ona je iskušenica u ženskom manastiru. On želi da vodi ljubav sa njom u
zamenu za život njenog brata.
• Pravi vladar Beča za to vreme prerušen je u fratra kako bi iz te perspektive video stanje
u svojoj državi. On savetuje devojku da pristane, jer će njeno mesto zauzeti žena sa
kojom je zamenik vladara jednom bio veren, ali je se odrekao jer je izgubila miraz.

59. SVE ĆE DOĆI NA PRAVO MESTO
• Sve se ipak komplikuje jer zamenik vladara odbacuje obećanje da će spasiti mladog,
„grešnog“plemića, plašeći se informacija koje mladić sada ima, a koje mogu biti
pogubne po zamenika.
• No, pravi vladar se vraća, on diskredituje svog zamenika i nalaže mu da se oženi
ženom koju je nekada odbacio.
• Osuđeni plemić spasen je od pogubljenja tajnom zamenom osobom koja je umrla u
zatvoru.
• Da li će se i pravi vladar oženiti mladićevom sestrom, iskušenicom koju savetuje da
odustane od monaštva kako bi postala njegova žena?

60. CITATI
• „Odlično je imati džinovsku snagu, ali je tiranski koristiti je kao džin“.
• „Idi u nedra; kucaj tamo i pitaj svoje srce šta ono zna“.
• „Kušač ili iskušani – ko najviše greši?“
• „Naše sumnje su izdajice, one čine da izgubimo ono dobro koje bismo
često mogli osvojiti strahujući od pokušaja“.

64. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ