Nije lako izdvojiti 10 najboljih dramskih pisaca XX veka u tako obimnoj i kvalitetnoj ponudi kakva je bila u prošlom stoleću. Reklo bi se da bi podjednako teško bilo i kada bi pisac jednog ovakvog pregleda i osvrta morao da izdvoji stotinu reprezentativnih dramatičara. Ipak, teško je bilo odoleti želji da se jedna ovakva lista sastavi. Ona je podložna promenama i svakako da odražava afinitete sastavljača. Koji, kao ni iko drugi, nije pročitao kompletnu dramsku produkciju XX veka. To nisu učinili ni oni koji se istorijom književnosti i drame profesionalno bave. Neko će možda imati zamerku - zašto Čehov, ako je on više stvarao u XIX veku? One koji to pitaju podsetiću da su dve možda i najbolje Čehovljeve drame - Tri sestre i Višnjik - nastale u XX veku. Da je ova lista malo šira, ona je svakako mogla da se obogati autorima kao što su Alber Kami, Žan-Pol Sartr, Ežen Jonesko, Džon Ozborn, Sem Šepard... No, biće prilike za nove preglede i izbore i za ponovna i nova uživanja u sjajnim dramskim tekstovima prošlosti koji ne gube na aktuelnosti.

2. ANTON PAVLOVIČ ČEHOV
(1860 – 1904)
• Bio je jedan od najvećih ruskih književnika, a njegova dramska dela postavila su
nove standarde u pozorišnom svetu.
• Stvorio je mnoge nezaboravne likove i dramske situacije koje su se duboko
ukorenile u svetskoj književnosti.
• Poznat je po svojoj sposobnosti da prikaže svakodnevni život sa realističnim
detaljima. U njegovim dramskim delima (a Čehov je bio i veliki majstor kratke priče),
likovi su prikazani u svom punom ljudskom obliku, s mnogim protivrečnostima i
složenostima koje to podrazumeva.
• Ovaj pristup pojavio se tada u dramskoj literaturi i snažno uticao na pozorište 20.
veka.
• Čehov je pokazao da se drame mogu pisati o običnim ljudima te da su oni jednako
važni kao i junaci epskih priča.

3. „TRI SESTRE“
• Jedno od Čehovljevih najvažnijih dela je „Tri sestre“, drama koja se pojavila na
samom početku 20. veka.
• Tri sestre žive u provinciji i sanjaju o preseljenju u Moskvu gde su nekada, pre 11
godina, već živele. Ali, to nije jednostavno...
• Prikazan je veliki broj likova koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima i
čežnjama.
• Čehov uspešno stvara emocionalnu napetost koja se širi kroz svaku scenu.
• „Tri sestre“ su važne jer prikazuju život običnih ljudi i njihove unutrašnje sukobe što
je postalo važan element drame 20. veka.

5. „VIŠNJIK“
• „Galeb“ je takođe vrlo značajna Čehovljeva drama jer pokazuje njegovu sposobnost
da stvori duboke i intrigantne likove, kao i njegovu oštru percepciju ljudske prirode.
• U drami „Višnjik“ objavljenoj 1903. godine Čehov je prikazao pad jedne aristokratske
porodice koja je bila prisiljena da proda svoj posed kako bi preživela.
• Ovaj pad bio je simbol promena koje su se dogodile u ruskom društvu u to vreme.
• Kao i u prethodnim delima, Čehov je stvorio vrlo kompleksne likove koji se bore sa
svojim emocijama i željama u vremenu velikih društvenih promena.
• Ova drama je važna jer pokazuje kako se društvene promene odražavaju na
pojedince, njihove porodice i zajednice.

6. OTVORENOST I „NEODREĐENOST“
• Jedna od glavnih karakteristika Čehovljevih drama jeste njihova otvorenost i
„neodređenost“.
• Često se čini da se drame ne završavaju na klsičan način već ostavljaju prostor za
različita tumačenja i zaključke.
• Čehov je bio svestan da život nije uvek jasan i apsolutan i da situacije često ostaju
neodređene, te je svoje drame koncipirao na taj način.
• To nekad ostavlja prostor za različita tumačenja i zaključke.
• Čehovljevo nasleđe u dramskom pisanju ne bi bilo potpuno bez pomena njegove
sposobnosti da u neka svoja dela uključi elemente komedije. Tako negde ima
humora koji se temelji na ljudskim slabostima i nesporazumima.
• Ovaj humor daje drami lakoću i dinamiku i često služi kao kontrast težim temama i
ozbiljnim situacijama.

8. DŽORDŽ BERNARD ŠO (1856 -1950)
• Najčitaniji muzički i pozorišni kritičar svoje generacije, esejista, „savest
Engleske“(iako je bio Irac), vizionar i mistik, socijalista i idealista, a istovremeno cinik
i oštar kritičar društva, Šo je u savremenoj umetničkoj istoriji ipak ostao najpoznatiji
kao dramski pisac.
• Prvu dramu napisao je 1892. godine, „Kućevlasnici“. Nije bila dugog veka na sceni,
ali Šo već u njoj pokazuje svoj tipičan ironičan šoovski ton.
• On se grozio veštačkih zapleta i konvencionalnih likova koji su vladali engleskim
pozorištem pa će svoje drame okrenuti u suprotnom smeru.
• Ismeva licemerje, malograđansku konvencionalnost, tupu poslušnost mase, a sve to
na duhovit način, izlažući podsmehu generale, bogate magnate, bankare,
pokondirene žene iz viših klasa, britansku arogantnost i dokoličarsko društvo
okrenuto jedino sticanju imetka i moći.

9. UMETNOST KAO ORUĐE MORALNE
PROPAGANDE
• I dok su prve drame Bernarda Šoa, kako ih je sam nazvao, bile „neprijatne“, kasnije
se okrenuo pisanju „prijatnih drama, u koje spada „Kandida“.
• Divio se Ibzenu i smatrao da umetnost jeste oruđe moralne propagande.
• Dok Ibzen isistira na emocionalnoj složenosti, Šo se fokusira na intelekt, smatrajući
da čovek tek kada počne ispravno da koristi svoje umne potencijale, može da
promeni i samoga sebe, odnosno da postane moralno biće.
• Prvo njegovo veliko delo je „Cezar i Kleopatra“ iz 1901. gde je Kleopatru prikazao
kao razmaženo i poročno šesnaestogodišnje derište, a ne tridesetosmogodišnju
zavodnicu, kako je to učinio Šekspir.
• Potom piše drame „Čovek i natčovek“, „Major Barbara“, „Lekar u nedoumici“,
„Androkle i lav“...

11. NOBELOVA NAGRADA
• Svoje remek-delo, najzabavniji i najpopularniji dramski komad „Pigmalion“ napisaće
1913. Tvrdio je da je to didaktična drama o fonetici, ali iako je atipični heroj Higins
po zanimanju fonetičar, ovo jeste satira engleskog klasnog sistema.
• Posle Prvog svetskog rata piše dramu „Kuća slomljenih srca“u kojoj prikazuje
duhovno bankrotstvo svoje generacije, zatim pet povezanih drama-parabola
„Povratak u Metuzalem“.
• Novo remek-delo, drama „Sveta Jovanka“ o Jovanki Orleanki, biže odigrana 1923. i
u njoj Šo junakinju ne tretira samo kao svetiteljku i mučenicu, već je ona i mističarka,
i jeretička svetiteljka, i nadahnuti genije.
• Uspeh ove drame doneo mu je Nobelovu nagradu za književnost 1925.

14. IZMEĐU ARISTOFANA I IBZENA
• Razvijajući drame u kojima se bavi moralnim načelima, drame prepune
intelektualnih konflikata, oživljavajući komediju manira i rizikujući sa farsom i
teatrom neverice, Šo je u značajnoj meri doprineo oblikovanju tadašnje pozorišne
scene.
• Umeo je da temi priđe ironično, tragikomično, na raskrsnici između Aristofana i
Ibzena koji mu je bio doživotni uzor.

16. LUIĐI PIRANDELO (1867 – 1936)
• Bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramski pisac.
• Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934. godine zbog „hrabre i briljantne
obnove drame i scene“.
• Dela uključuju romane, stotine kratkih priča, 40 predstava...
• Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda.
• Eksperimentisao je u pozorištu, naročito na relaciji publika-glumci, i smatra se
jednim od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka koji je otvorio nove puteve
moderne dramaturgije.
• Poznate drame su: „Tako je (ako vam se tako čini)“, „Igra uloga“, „Šest lica traže
pisca“, „Henrik IV“, „Čovek sa cvetom u ustima“, „Život koji si sebi dao“, „Večeras
improvizujemo“...

18. JUDŽIN O’NIL (1888 – 1953)
• Američki dramski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. godine.
• Njegove drame su, po rečima kritičara, bile prve koje su u američki teatar unele realizam,
karakterističan za pisce poput Antona Čehova, Henrika Ibzena i Augusta Strindberga.
• Likovi izgovaraju replike u žargonu običnog sveta.
• Dela su pesimistički obojena, sa elementima tragedije. Izuzetak je jedna komedija („Ah,
divljina“).
• Junaci drama su likovi sa margina koji se bore za svoje ideale, ali završavaju razočarani i
očajni.
• Najpoznatije drame su: „Poniznost“, „Iza horizonta“(Pulicerova nagrada), „Ana Kristi“,
„Različit“, „Fontana“, „Čežnja pod brestovima“, „Dugo putovanje u noć“...

20. BERTOLD BREHT (1898 – 1956)
• Dramski pisac, pozorišni teoretičar i pesnik.
• Osnivač „epskog teatra“.
• Predstava, po njemu, ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa
akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što
vidi na sceni.
• Verovao je da KATARZA emocija ostavlja publiku samozadovoljnom.Umesto toga
želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga
promeni.
• Breht je svoje predstave opisivao kao „kolektivne političke sastanke“ u kojima
učestvuje i publika.
• Odbacivao je elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za
upravljanje masama.

21. EPSKO POZORIŠTE I POLITIČKI
TEATAR
• Breht je u predstavama koristio različite postupke, a neki od njih su: direktno
obraćanje glumaca publici, izlaganje teksta u trećem licu ili u prošlosti, glasno
deklamovanje, svetlosni efekti, korišćenje songova itd.
• Breht se nadao da će publika shvatiti da je realnost konstrukcija koja se može
promeniti.
• „Istorifikacija“ je takođe njegova tehnika. Njegove drame se često bave istorijskim
ličnostima i događajima. Smatrao je da će publika tako održati kritičku distancu
prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u svom
vremenu.
• Breht je stvorio politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.

24. UTICAJI NA SAVREMENE UMETNIKE
• Neke od inovacija koje je uveo Breht postale su uobičajene u savremenom
pozorištu, iako se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih
predstava.
• Brehtov uticaj je vidljiv u savremenom filmu. Poznavaoci filma kažu da su reditelji
poput Larsa fon Trira, Fasbindera i Godara u svojim filmovima koristili Brehtovu
tehniku distanciranja.
• Najpoznatija Brehtova dela su: „Baal“, „Bubnjevi u noći“, „Opera za tri groša“, „Majka
Hrabrost i njena deca“, „Dobri čovek iz Sečuana“, „Koriolan“ (po Vilijamu Šekspiru)
itd.

26. TENESI VILIJAMS (1911 – 1983)
• Jedan od najistaknutijih američkih dramatičara 20. veka čiji su radovi ostavili dubok
trag u savremenoj književnosti i pozorištu.
• Odrastao je u porodici koja je pretrpela niz tragedija i emocionalnih trauma, što je
uticalo na njegovu umetnost.
• Njegove drame se često bave temama kao što su: ljubav, usamljenost, seksualnost,
porodični odnosi, ljudska patnja...
• Poznata drama Tenesija Vilijamsa je „Tramvaj zvani želja“ koja je premijerno ivedenaq
1947. godine i postala jedan od najvećih klasika američkog pozorišta.

27. „TRAMVAJ ZVANI ŽELJA“
• Radnja drame „Tramvaj zvani želja“ odvija se u Nju Orleansu i prati priču žene, Blanš
Diboa, koja je u stalnom sukobu sa samom sobom i svojim okruženjem.
• Ova drama bavi se temama poput porodičnih odnosa, mentalne bolesti i
seksualnosti, a njeni likovi su složeni i višeslojni.
• Glavni lik, Blanš, prikazana je kao žena koja se bori sa svojim unutrašnjim demonima
i traumama, a koja pokušava da preživi u svetu koji joj ne pruža podršku.
• „Tramvaj zvani želja“ postao je simbol američkog pozorišta, a njena tema je i dalje
relevantna u današnjem društvu.
• Po ovoj drami snimljen je čuveni Oskarima nagrađeni film sa Vivijen Li i Marlonom
Brandom u glavnim ulogama.

30. „MAČKA NA USIJANOM LIMENOM
KROVU“
• Drama „Mačka na usijanom limenom krovu“ premijerno je izvedena 1955. godine.
Kao i za dramu „Tramvaj zvani želja“ i za nju je Vilijams osvojio Pulicerovu nagradu.
• Radnja se odvija u Misisipiju i prati priču o porodici koja se okuplja kako bi proslavila
rođendan Big Dedija, patrijarha porodice.
• Drama se bavi temama poput porodičnih odnosa, seksualnosti, materijalizma i smrti,
a njeni likovi su kompleksni i ambivalentni.
• Glavni lik prikazan je kao muškarac koji se bori sa svojim seksualnim identitetom,
odnosno latentnom homoseksualnošću, i porodičnim obavezama, a kojeg muči
saznanje da je bolestan...
• I po ovoj drami snimljen je 1958. odličan film sa Elizabet Tejlor i Polom Njumenom u
glavnim ulogama.

33. UNUTRAŠNJI KONFLIKTI I
EMOCIONALNI PROBLEMI
• Tenesi Vilijams je napisao i niz drugih drama koje su postale klasici savremene književnosti i
pozorišta, kao što su: „Staklena menažerija“, „Orfej silazi u pakao“, „Slatka ptica mladosti“,
„Noć iguane“, „Tetovirana ruža“ – za koje je takođe dobio renomirane nagrade.
• Većina njih preneta je na filmsko platno, a filmovi su doživeli veliki uspeh kod publike.
• Karakteristika dramskog stvaralaštva Tenesija Vilijamsa je njegova sposobnost da oslika
složene i višeslojne likove koji se bore sa unutrašnjim konfliktima i emocionalnim
problemima.
• Njegovi likovi su često obični ljudi, koji se suočavaju sa različitim izazovima i traumama, i koji
pokušavaju da pronađu način da prežive i budu srećni.
• Porodica je predstavljena kao izvor ljubavi, ali i problema i patnje, a seksualnost je tema koja
se često javlja i prikazuje se na suptilan i kompleksan način.

34. POETIČNOST I SIMBOLIZAM
• Vilijamsove drame su poznate po svojoj poetičnosti i simbolizmu.
• Često koristi metafore i simbole kako bi predstavio složene ideje i emocije, a njegovi
dijalozi su puni aluzija i referenci na književnost, mitologiju i umetnost.
• Njegovi likovi govore na poetičan način, a jezik koji koristi je često sveden i
jednostavan, što stvara kontrast sa složenim emocijama koje se izražavaju.
• Drame Tenesija Vilijamsa se izvode širom sveta, a njegov uticaj na savremeno
pozorište je ogroman. Ta dela postala su klasici, a likovi ikone savremene literature.
• Sa svojom poetičnošću, simbolizmom i složenim likovima, Tenesi Vilijams je stvorio
pozorište koje nas tera da se suočimo sa najdubljim emocijama i istinama o
ljudskom životu.

36. SAMJUEL BEKET (1906 – 1989)
• Irski književnik, dramatičar i romanopisac.
• Njegov doprinos dramskom stvaralaštvu nije samo izuzetno originalan, već i duboko
filozofski.
• Beket je pisao o ljudskoj patnji i egzistencijalnoj krizi, istražujući teme poput besmisla života,
izolacije, bespomoćnosti, ali i nade i preživljavanja.
• Beketovo dramsko stvaralaštvo najčešće se opisuje kao „pozorište apsurda“.
• On je odbacio tradicionalne dramske elemente, poput linearnog zapleta i jasno definisanih
likova, koristeći se simbolikom i metaforama kako bi preneo svoje ideje.
• Njegove drame često prikazuju likove koji su zaglavljeni u bezizlaznoj situaciji, sa
ograničenim mogućnostima za akciju i suočavaju se sa unutrašnjim konfliktima. To vodi
likove u apsurdne situacije u kojima pokušavaju da pronađu smisao života.

37. „ČEKAJUĆI GODOA“
• Najpoznatije delo koje je Beket napisao je drama „Čekajući Godoa“ koja je postala
simbol pozorišta apsurda.
• Ova drama prikazuje dva besposlena čoveka, Estragona i Vladimira, kako čekaju
nekog ko se zove Godo, a koga nikada neće videti.
• Kroz njihovu interakciju Beket postavlja pitanja o smislu života, o besmislu čekanja, o
čovekovoj potrebi da veruje u nešto.
• Na kraju drame Godo se ne pojavljuje, ali čak i dalje likovi nastavljaju da čekaju.

41. „KRAJ IGRE“
• Drama koja se takođe bavi temom besmisla života.
• Radnja se odvija u zatvorenoj prostoriji u kojoj žive četiri lika.
• Kao i u „Čekajući Godoa“, Beket koristi ograničene mogućnosti likova kako bi preneo
svoje ideje.
• Likovi su zarobljeni u zatvorenom prostoru sa malo mogućnosti za akciju.
• Beket takođe koristi simboliku, kao što su dijalozi i čudne igre koje igraju likovi, kako
bi naglasio besmisao života i čovekove ograničene mogućnosti.

43. TEATAR APSURDA
• Beket je uveo koncept „teatra apsurda“ koji je imao veliki uticaj na pozorišnu
umetnost u 20. veku.
• Za ovaj stil karakteristična je upotreba metafora, simbolike i nekonvencionalnih
elemenata kako bi se stvorio apsurdni svet i ispitale teme poput egzistencijalne
krize, besmisla života i ljudske patnje.
• Beketov doprinos teatru apsurda bio je ne samo u stvaranju novog pozorišnog stila,
već i u razvoju novog načina razmišljanja o pozorišnoj umetnosti i njenom odnosu
prema svetu oko nas.

44. MINIMALIZAM
• Beketovo dramsko stvaralaštvo takođe se povezuje sa idejom „minimalizma“.
• Njegove drame često imaju minimalističke scenografije i vrlo malo likova, što
omogućava fokusiranje na teme koje Beket istražuje.
• Minimalizam je postao važan element u dramskom stvaralaštvu u kasnijim
godinama 20. veka, a pod uticajem Beketa i drugih pisaca pozorišta apsurda.

46. I DANAS INSPIRATIVAN
• Dramsko stvaralaštvo Samjuela Beketa imalo je veliki uticaj na pozorišnu umetnost i
književnost uopšte.
• Njegove drame inspirisale su mnoge druge autore da istraže teme poput
egzistencijalne krize, besmisla života i patnje.
• Pomogle su u razvoju novih stilova i pristupa pozorištu.
• Njegova dela i danas su veoma inspirativna jer se i dalje suočavamo sa sličnim
problemima u svetu koji nas okružuje.
• Nobelovu nagradu za književnost Beket je dobio 1969. godine.

47. HAROLD PINTER (1930 – 2008)
• Bio je engleski književnik i politički aktivista.
• Napisao je više od 20 dela, 21 scenario i režirao 27 pozorišnih produkcija.
• Istakao se svojim karakterističnim stilom, humorom i izuzetno dubokim
razumevanjem ljudske prirode.
• Njegova dela prepoznata su po svojoj suptilnosti, neizgovorenim rečima i često
kontroverznoj tematici, a neka od njih postala su klasici svetske dramske
književnosti.
• Pinter je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

49. „ROĐENDANSKA ZABAVA“
• Jedna od najpoznatijih Pinterovih drama je „Rođendanska zabava“ iz 1957. godine.
• Ona prikazuje distorzirani svet porodice u kojem se istina polako razotkriva kroz
čudne dijaloge i situacije.
• Ova drama uveliko odražava Pinterovu jedinstvenu estetiku u kojoj su jezik i način
komunikacije ključni elementi u otkrivanju ljudskih odnosa i istine.
• Pinterove drame su takođe poznate po njegovom korišćenju „Pinterovih pauza“, a to
su trenuci tišine ili prekida u dijalogu koji znače mnogo više od izgovorenih reči.
• Ove pauze omogućavaju publici da se dublje uroni u emocionalni svet likova i
razume njihove neizgovorene misli i osećanja.

50. TESKOBNO, MISTERIOZNO,
NEJASNO
• Radnja ove drame odvija se u malom primorskom gradu u kojem živi Stenli, bivši pijanista
koji vodi skroman život u pansionu u vlasništvu Meg i njenog muža.
• Priča počinje kada se u pansionu pojavi dvojica sumnjivih likova koji tvrde da su prijatelji
Stenlijevog šefa.
• Meg organizuje rođendansku zabavu za Stenlija, ali se stvari brzo otimaju kontroli.
• Dvojica „sumnjivih“ počnu da zlostavljaju Stenlija, a atmosfera postaje sve više teskobna i
opresivna.
• Stenli počinje da se ponaša sve bizarnije i konfuzno, a likovi oko njega postaju sve
misteriozniji i nejasniji.
• Iako je jasno da se ona dvojica ponašaju kao da imaju neku skrivenu agendu, njihovi motivi
ostaju nejasni i nedorečeni.

52. NEIZGOVORENE REČI I TESKOBNA
ATMOSFERA
• Drama kulminira u krajnje mračnom završetku u kojem Stenli nestaje, a ostali likovi
se vraćaju svakodnevnom životu kao da se ništa nije dogodilo.
• „Rođendanska zabava“ je drama koja istražuje teme moći, manipulacije i kontrole, a
Pinterov stil se sastoji od kontradiktornih dijaloga, neizgovorenih reči i teskobne
atmosfere, što čini da drama deluje kao neka vrsta psihološkog trilera.
• Poznata Pinterova drama iz ranog perioda je i „Soba“ koja na suptilan način istražuje
kompleksnost ljudskih odnosa i prirode moći.
• Pinter koristi svoj stil kako bi stvorio teskobnu atmosferu u kojoj se istina polako
otkriva.

54. PINTEROVSKI BEZDANI U
SVAKODNEVNIM PRIČAMA
• U saopštenju Nobelove zadužbine se, pored soatlog, navodi da Pinter u svom radu
„otkriva bezdane u svakodnevnim pričama“ kao i da je „Pinter vratio pozorište na
osnovne elemente: zatvoren prostor i nepredvidiv dijalog, gde ljudi zavise jedni od
drugih, a varke se ruše“.
• Njegov slobodni stil, pun pretećih tišina, doprineo je stvaranju prideva „pinterovski“.
• Među mnogim dramama mogu se izdvojiti: „Zabava“ (1964), „Tišina“(1968), „Stara
vremena“ (1970), „Ničija zemlja“(1974), „Planinski jezik“ (1988), „Novi svetski
poredak“ (1991), „Vreme zabave“ (1991)...

57. MANIPULACIJA, REPRESIJA,
DRUŠTVENA NEJEDNAKOST
• Dok su neka Pinterova dela fokusirana na individualne psihološke portrete, druga se
bave široim društvenim temama, poput politike i moći.
• Takvih drama ima i u ranom, i u srednjem, i u kasnijem periodu njegovog
stvaralaštva.
• Pinterove drame često su kontroverzne zbog svojih tema i konteksta, bave se i
problemima poput seksualnosti, nasilja, političke represije i društvene nejednakosti.
• Zato su neka Pinterova dela bila nepoželjna u nekim zemljama i izazvala su snažne
reakcije publike i kritičara.

59. ARTUR MILER (1915 – 2005)
• Jedan od najuticajnjih američkih dramskih pisaca 20. veka.
• Milerova dramska dela bavila su se ključnim temama američkog društva, poput
porodice, društvenih nejednakosti, politike, manipulacije, zloupotrebe moći i
korupcije.
• Njegove drame često su bile kritične prema američkom društvu, prikazujući tamniju
stranu američkog sna.
• Jedna od njegovih najpoznatijih drama je „Smrt trgovačkog putnika“ iz 1949.
godine.
• Drama prati život propalog prodavca-trgovačkog putnika koji se bori da zadrži svoje
dostojanstvo u svetu koji ga ne razume. To „nerazumevanje“ dovešće do sukoba u
porodici, otkrivanja mračnih mladalačkih tajni, „ludila“ glavnog junaka i tragičnog
ishoda.

61. „THE CRUCIBLE“ (VEŠTICE IZ
SALEMA“)
• Drama „Veštice iz Salema“ Artura Milera , koja se pojavila 1953. godine, predstavlja jedno od
najznačajnijih dela svetske drame 20. veka.
• Inspirisana je istinitim događajima, koji su nešto promenjeni i prilagođeni, iz 1692. godine.
Oni su se odvijali u Salemu, u Masačusetsu (SAD), kada su ljudi stradali zbog lažnih optužbi
za veštičarenje. I glavni junak drame, Džon Proktor, jeste farmer koji se suočava sa
optužbama da je veštac i koji će stradati.
• U kontekstu svetske drame „The Crucible“ se pojavljuje u periodu koji karakterišu
raznovrsnost i različiti pristupi stvaranju dramskog teksta.
• Ova drama se može svrstati u realistički žanr koji je, ipak, dominirao svestkom dramom 20.
veka.
• Međutim, ona takođe sadrži elemente avangardnog teatra koji je predstavljao izazov i
alternativu tradicionalnom pozorištu.

63. SLIČNOSTI SA DRUGIM KNJIŽEVNIM
DELIMA
• Upravo u tom smislu „The Crucible“ se može porediti sa drugim delima svetske
drame 20. veka koja su se bavila društvenim i političkim temama, kao i apsurdnim
situacijama. I ne samo drame.
• Zato se nameće poređenje sa Beketovom dramom „Čekajući Godoa“, ali i Kafkinim
velikim romanom „Proces“.
• Naročito „Proces“ jer i on, poput „Veštica iz Salema“ obrađuje motive krivice,
progona i sudstva.

65. ISTORIJSKI KONTEKST
• Međutim, ono što čini „The Crucible“ izuzetnom jeste njen istorijski kontekst.
• Drama je nastala kada se u Americi događao jedan drugačiji „lov na veštice“. Bio je
još poznat i kao „crveni lov“.
• Ovaj period (makartizam, po senatoru Makartiju, kolovođi „lova na
veštice“)karakterisao je masovni progon političkih disidenata, umetnika i
intelektualaca koji su se, zbog svojih levičarskih opredeljenja, smatrali „neprijateljima
države“ i stranim špijunima. Iako to uglavnom nisu bili.
• Među njima je bio i sam Artur Miler, koji, kao mlad čovek, jeste bio član
Komunističke partije SAD, ali je iz ove organizacije izašao duboko se ne slažući sa
sovjetskim pristupom i praksom stvaranja „boljeg i pravednijeg sveta“ putem
prinude, gladi, torture, represije...

67. PROTIV KOLEKTIVNE HISTERIJE
• No, represije, manipulacije, progona, zatvaranja je, kako vidimo, doduše ni iz daleka
onakve kakva je bila u Staljinovom SSSR-u, bilo i na drugoj strani.
• Upravo u tom smislu „The Crucible“ je bila izuzetno važna u svom vremenu, a njena
poruka o opasnosti od kolektivne histerije i progona bila je od velikog značaja za
američko društvo tog vremena.
• U istoriji svetske drame „The Crucible“ predstavlja značajan primer drame koja se
bavi društvenim i političkim temama, a istovremeno uspeva da izrazi univerzalne
ljudske vrednosti i emocije.
• Ova drama je važna i zbog uticaja na dalji razvoj američke drame, posebno u oblasti
dramskih dela koja se bave istorijskim temama i socijalnim pitanjima.

69. AKTUELNO NA SVIM
MERIDIJANIMA
• To se, pored ostalog, odnosi na „Mozaik Laramija“ Moisesa Kaufmana i „Anđeli u
Americi“ Tonija Kušnera.
• Osim toga, „The Crucible“ je ostavila značajan trag i na globalnoj sceni, jer je
poredstavljala snažnu kritiku društva koje se lako povodi za kolektivnom histerijom i
u kojem se pravda često ne izvršava na pravi način.
• Poruke o moralnoj odgovornosti i borbi za pravdu koje su sadržane u ovoj drami i
danas su aktuelne i važne u savremenom svetu, na svim meridijanima.

71. DRAMOM PROTIV MANIPULACIJE
• Kada se posmatra u odnosu na druge drame svetskog teatra, „The Crucible“ se
izdvaja po svojoj dubokoj psihološkoj i moralnoj analizi likova, kao i po kritici
društvenih normi i institucija koje se često zloupotrebljavaju za manipulisanje
masama.
• Ovo delo je primer kako dramski tekst može da bude efikasan instrument za
prenošenje važnih socijalnih i političkih poruka.

73. DEJVID MEMET (1947)
• Jedan od najpoznatijih i najboljih savremenih američkih dramskih pisaca.
• Njegove drame poznate su po dubokom psihološkom portretisanju likova, oštrim
dijalozima i kritici američkog društva.
• Memetov stil pisanja dijaloga je karakterističan: dijalozi su brzi, oštri, često cinični i
puni ironije. U njima se nalaze konflikti, tajne i nerešena pitanja.
• Memet je poznat po psihološkom pristupu likovima, a oni su vrlo često kompleksni i
ponekad ih je teško razumeti.
• Junaci su često odbačeni od društva i suočavaju se sa ekstremnim okolnostima koje
ih prisiljavaju na ekstremne postupke.

75. KRITIKA KAPITALIZMA I POLITIČKE
KOREKTNOSTI
• Najbolje drame koje je Memet napisao su: „Glenggarry Glen Ross“ (1982), „Oleanna“
(1992), „American Buffalo“(1976), „Čikaške perverzije“ (1974), „Stari komšiluk“ (1997),
„Bostonsko venčanje“ (1999), „Faustus“ (2004), „The Vikings and Darwin“ (2008),
„Anarhista“ (2012), „China Doll“ (2015)...
• „Glengarry Glen Ross“, drama za koju je Memet dobio Pulicerovu nagradu, prati
prodavce nekretnina koji su prisiljeni da učine sve kako bi opstali u igri. Ova drama
poznata je po svojim oštrim dijalozima i snažnoj kritici američkog kapitalizma.
• „Oleanna“ se bavi temom seksualnog uznemiravanja u akademskoj zajednici i
kritikuje političku korektnost.
• Drama „American Buffalo“ govori o trojici muškaraca koji planiraju krađu kovanica
od kolekcionara.

79. FILM
• U opusu Dejvida Memeta važna je svakako i drama „Speed-the-Plow“ iz 1988. koja
predstavlja satiričnu disekciju američkog filmskog biznisa.
• Govori o producentima filmske industrije i njihovoj borbi za uspeh.
• Kritikuje Holivud i preispituje vrednosti američke kulture.
• Memet je vrlo poznat po svojim filmskim radovima, gde se oprobao kao scenarista i
reditelj. Njegovi filmski scenariji nominovani su za Oskara i Zlatni globus.
• Njegove drame su takođe dobile svoju filmsku adaptaciju.

81. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ