Osamdesete godine 20. veka veoma su zanimljive i inspirativne. Mogu se proučavati i opisivati iz različitih uglova: kulturološkog, sociološkog, fenomenološkog, egzistencijalnog, političkog, pedagoškog, sportskog... Ovo je pogled koji, u esejističkom maniru, nostalgično pokušava da prizove duh tog, po mnogima, lepog i neponovljivog vremena. Šta je tada obeležilo život jednog običnog građanina na ovim prostorima - pitanje je na koje ova prezentacija pokušava da odgovori.

2. ROMANTIKA
• Eh te osamdesete… Sa uzdahom i velikom nostalgijom sećamo ih se. Bile su
lepe, lepršave, lagane, pune života, bez ograničenja, slobodne…
• Bile su romantične.
• Tako isto su tih osamdesetih govorili oni koji su proživeli šezdesete. i bili
dovoljno mladi, u srcu pre svega, da ih žive punim plućima.

3. ŠEZDESETE ITRIDESETE
• Šezdesete godine prošlog veka bile su pune krupnih preokreta, kod nas i u
svetu, ali su ipak neodoljive, magične, veoma šarmantne i opet –
romantične.
• A tih šezdesetih stari šmekeri (njih je ruku na srce bilo vrlo malo) koji su bili
mladi u predratno vreme sa nostalgijom su se sećali tridesetih, pogotovu oni
koji su imali sreće (i para) da upoznaju i dožive čari Grada svetlosti – Pariza.
• On je tada bio centar sveta i stecište umetnika-avanturista.

4. LAGANIJITEMPO
• I tako, vraćajući se unazad, stići ćemo i do Bel epok, pa I dalje…
• Prošlost nam se često čini lepšom od današnjice, najviše zato što smo tada
možda bili u najlepšim godinama, ali sigurno i zato što je brzina življenja bila
manja.
• Laganiji tempo omogućava veću “punoću” života.

6. NAJKVALITETNIJE U ISTORIJI
• Ipak, kada je reč o osamdesetima, postoje neke specifičnosti, bar kada se
radi o ovim našim prostorima.
• To su, što i egzaktne činjenice i na naučnim metodama zasnovani indeksi
pokazuju, bile godine kada se ovde najkvalitetnije živelo. Zapravo,
najvalitetnije u istoriji.
• U tom smislu ekonomski analitičari posebno ističu 1979. godinu.

7. STANDARD SREDNJE KLASE
• Po pokazateljima, to je bio sam vrh, najpre kada je reč o životnom standardu
prosečnog građanina (a to bi u ono vreme značilo pripadnika danas uništene
srednje klase), odnosno dobrima koje je taj građanin mogao da kupi i
konzumira za svoju prosečnu platu.

9. STAN U NOVOGRADNJI
• Da podsetimo: bilo je to vreme kada je bilo logično da se brzo posle
završene škole dobije stalni posao, pri čemu je članstvo u tada jedinoj partiji
možda bilo poželjno, ali ne i obavezno, kao u nekim drugim vremenima.
• Zatim, da se posredstvom preduzeća ili ustanove gde ste zaposleni brzo
dobije stan u novogradnji, da se vrlo povoljno dobije kredit za izgradnju
kuće…

10. NOVI AUTOMOBILI
• Vreme kada je školovanje bilo stvarno besplatno, kada su se automobili
kupovali na kredit, ali novi, tek sišli sa fabričke linije.
• Nije bilo po 20 – 30 godina starih, u zapadnim zemljama rashodovanih
polovnjaka za koje smo mi danas srećni što ih i takve imamo jer su (kiselo
grožđe) “bolji od juga i stojadina, lakše se voze”.
• Kao da je to uporedivo, s obzirom na napredak tehnologije.

14. PETNAEST DANA NA MORU
• Tada se redovno išlo na zimovanja i letovanja; za one koji nisu imali dovoljno
para, ona su bila dotirana, pa su, bar kada su mladi u pitanju, svi išli.
• Aranžman na moru trajao je 15 dana, često i duže. Nije kao danas 7 dana, 10
maksimum.
• Pa kada dođeš sa letovanja, a firma ti lepo vrati pare koje si tamo potrošio.
To se zvalo regres.

15. TRINAESTA PLATA
• Za radnike u proizvodnim preduzećima firma je plaćala jednomesečni ili
tronedeljni boravak u lekovitoj banji, bili su to odmor, rekreacija i
rehabilitacija radnika.
• Pa onda na kraju godine bude trinaesta plata.
• Za sve to vreme posao je bio siguran, niko nije mogao da dođe i kaže – e od
sutra više ne radiš (nekad i bez ikakvog obrazloženja).

16. JEDAN PLAĆATURU
• Škole su bile prepune dece, otvarale su se nove.
• Kafane i restorani uvek “do daske” puni. Izlazilo se često porodično tako što jedne
nedelje obilatu večeru – predjelo, roštilj, desert, nekoliko pica za dame, a litar-dva
(malo više) vina za gospodu – plaća jedna porodica, a druge nedelje druga.
• U kafani, gde je bilo dosta stalnih gostiju, bio je običaj da jedan iz društva zove i
plati turu; kad konobar dođe, nije bilo potrebe da se svi za stolom hvataju za džep.
• I kada bi se to nekima desilo, prepričavalo se kao anegdota ili dobar vic.

17. SVI IMAJU PARA
• Novac nije bio najvažnija stvar na svetu, jer je nekako kružio i bilo ga je za
sve.

20. EMOCIJE SU BILE SVETINJA
• Ljubavi su se rađale i emotivne veze sklapale zato što je bilo emocija, a ne
zbog para, a tamo gde bi ljudi uočili da je veza iz interesa – sprdali bi se sa
tim.
• Emocije su bile svetinja, tu nije bilo mesta za trgovinske marifetluke.

21. ISKRENA LJUBAV
• Možda su baš zato deca koja su se rodila u takvim brakovima, zasnovanim
na ljubavi, a ne parama, bila tako lepa, možda su i današnja deca tako lepa
zato što su se njihovi preci voleli, a ne kupovali međusobno.
• U sistemu tadašnjih vrednosti, iskrena ljubav zauzimala je visoko, ako ne i
prvo mesto.

23. GRADILO SE MNOGO…
• Gradilo se tada, kao i u decenijama pre toga, stalno i gradilo se mnogo
(verovali ili ne – bez ugrađivanja).
• Neki će danas, s pravom, reći – najvrednije što danas imamo, tada je
napravljeno.
• Ne samo kuće i zgrade, već i infrastruktura.

25. SREDNJA KLASA
• Srednja klasa bila je jaka i bila je kičma, stub čitavog poretka.
• Nastavnici, lekari, službenici, inženjeri, pravnici, zanatlije, kvalifikovani
radnici – bili su cenjeni, a država se prema njima odnosila sa velikim
respektom.
• I njihove plate bile su garancija takvog statusa.

26. MLADA NACIJA, OBEZBEĐEN POSAO
• Mi smo bili mlada nacija, sa prosečnim brojem godina po stanovniku upola
manjim nego što je danas.
• U inostranstvo nisu, kao sada, išli sa fakultetskom diplomama najboljih
univerziteta u zemlji, već pre svega oni sa osnovnom školom, a često i oni
koji nisu imali završeno osnovno obrazovanje.To su bili “gastarbajteri”.
• Za stručnjake i kvalifikovane radnike posao je, posle školovanja, bio
obezbeđen.

28. NAJSKUPLJI PASOŠ NA SVETU
• Oni koji bi poželeli da odu u inostranstvo, mogli su to da učine u svako doba.
• Pasoš tadašnje zemlje – SFRJ – bio je najskuplji na svetu.
• U ogromnu većinu zemalja sveta moglo se ući bez problema sa tim pasošem
i bez ikakve vize.

29. SPAČEKOM KROZ EVROPU
• Mladi ljudi, uvek željni avantura, često bi sa čuvenom inter-reil kartom
vozom putovali po celoj Evropi. Džabe ili gotovo džabe.
• Neki bi se opredelili za drugačiju vrstu avanture – spačekom, koji je tada bio
zaštitni znak mladih pustolova, obišli bi pola sveta.
• Neki bi to činili motociklom, a neki, kao i danas, biciklom.

31. SPORT KAO KULTURA ŽIVLJENJA
• Bavljenje sportom bilo je tada sastavni deo kulture življenja mladih ljudi.
• Svi bi već u osnovnoj školi, bili talentovani ili ne, pokušavali u nekom od
mnogobrojnih klubova, ili DTV Partizanu.
• Neko bi se zadržao kraće, neko duže, ali je važno da su svi to mogli.
• Što će reći – nisu plaćali da bi nešto trenirali.

32. KREIRAN DRUŠTVENI AMBIJENT
• Bavljenje sportom i šahom bilo je poželjno i bilo je masovno.
• Oni koji su kreirali društveni ambijent, želeli su to da postignu.
• Na drugoj strani, i vrhunski sport beležio je svetski značajne rezultate.
• Tadašnja Jugoslavija bila je velesila u gotovo svim letnjim kolektivnim
sportovima i, što je veoma važno, u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu –
fudbalu.

33. Blizu svetskog trona
• Crvenoj zvezdi je jedne godine zamalo izmakla evropska titula posle čudnog
revanša u polufinalu Kupa šampiona sa Panatinaikosom u Atini, a
reprezentacija je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj završila među osam
najboljih.
• Da su okolnosti bile samo malo drugačije, bila bi, zasluženo, među 4 najbolje
svetske ekipe i – ko zna – možda ni titula prvaka sveta nije bila daleko.
Poznavaoci kažu da smo tada toj tituli verovatno bili najbliži, iako smo ranije
imali i veće uspehe.

34. DŽAJIĆ U REPREZENTACIJI SVETA
• Neprikosnovena zvezda bio je Dragan Džajić, koji je nekoliko puta nastupio
za reprezentaciju sveta.
• I generacija koja je došla posle njega takođe je bila u svetskom vrhu.
• Niko tada nije bio srećan kada bi u odlučujućim utakmicama morao da igra
sa nama, jer smo bili mnooogo dobri.

38. MODA PRATI SVETSKETOKOVE
• Za iznos penzije tada se računalo najboljih 10 godina radnog staža, a ne kao
sada ceo radni vek.
• Naše prodavnice su tih osamdesetih godina bile odlično snabdevene veoma
kvalitetnom odećom i obućom domaće proizvodnje po svima pristupačnim
cenama.
• Njihov izgled i dizajn pratio je svetske tokove jer je, za razliku od drugih
socijalističkih zemalja, Jugoslavija bila otvorena zemlja, što joj je donelo
mnoge prednosti u privrednom životu.

39. SARADNJA SA SVETSKIM KOMPANIJAMA
• U našim preduzećima koristila se savremena zapadna tehnologija, a ta
preduzeća imala su živu saradnju sa ozbiljnim svetskim kompanijama.
• Mnogi naši ljudi su čitave odmore u zemljama istočnog bloka plaćali
farmericama ili nekim drugim tada modernism odevnim predmetom.

40. POLA ZEMLJE PROŠLO KROZTRST
• A onima kojima domaća ponuda nije bila dovoljna, otvorena su bila vrata prema
Trstu, italijanskom gradu koga su, što se šopinga tiče, Jugosloveni najviše voleli.
• I to je bila dobra i kvalitetna garderoba, opet po, za naše prilike i primanja, vrlo
pristupačnim cenama.
• Pola Jugoslavije prošlo je tada krozTrst, neki su bili iz čiste znatiželje, a ne zato što
im je moderna garderoba bila neophodna.
• Tada se po krpice nije išlo uTursku, a od kupovine jeftinih stvari kod Kineza nije bilo
ni pomena.

42. STANDARDVIŠI NEGO NA ISTOKU
• Gde je tada, u odnosu na druge evropske zemlje, bio jugoslovenski životni
standard?
• Značajno iznad svih istočnoevropskih socijalističkih zemalja, tu nema nikakve
dileme.
• Takođe, kažu oni koji su tamo boravili, iznad tadašnjeg grčkog proseka.
• Možda i iznad španskog i portugalskog jer su to zemlje koje će tek zakoračiti
putevima Evropske unije i naglog napretka, što će uzrokovati značajno poboljšanje
kvaliteta života prosečnog građanina.

43. DELUJE NESTVARNO
• To mnogima iz današnje perspective deluje nestvarno i nezamislivo, ali tako
je bilo.

45. UMETNICIMA INTERNACIONALNE NAGRADE
• Kulturni život bio je intenzivan i razvijen.
• Naši gradovi nekako su u to vreme ili neposredno pre toga postali domaćini
mnogih značajnih svetskih kulturnih manifestacija, naši pisci popularni u
zemlji i inostranstvu, slikari, muzički umetnici, glumci, reditelji takođe.
• Neki su dobili prestižne međunarodne nagrade.

46. Vreme bioskopa
• Naš film je grabio napred koracima od sedam milja.
• Počelo je sa “crnim talasom”, nastavili su zlatni dečaci, reditelji “Praške
škole”.
• Bilo je to i vreme bioskopa. Postojali su u gotovo svakom selu u našoj zemlji.
• Ponuda – svetska.
• A veliki gradovi…

47. Sebi svojstven repertoar
• Beograd je imao sjajne bioskope i bilo ih je mnogo. U svim delovima grada.
• To je, sumnjali danas neki ili ne, imalo neprocenjiv značaj za razvoj masovne
kulture.
• Svaki je bioskop imao karakterističan, sebi svojstven repertoar.
• Negde su se prikazivale melodrame, negde spektakli i epski filmovi, negde
intelektualne i misaone price, a negde krimići i akcioni filmovi.

48. TRAG
• Neki poznati novinari i pisci, kao što su Momo Kapor i BogdanTirnanić, o
tome su ostavili trag.

50. Od pastirskog roka do avangarde
• Ne može se, na kraju, ne pomenuti i tadašnja jugoslovenska muzička pop i
rok scena, verovatno jedna od najboljih, najkreativnijih i najraznovrsnijih u
Evropi tog vremena.
• Od popa i pastirskog roka do alternative i avangarde - svega je bilo.

51. Hajdučka česma – evropski spektakl
• Svi su imali svoju publiku.
• Mladi su umeli da se zabave.
• I da se vole.
• Koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme u Beogradu po masovnosti i
dometima bio je evropski spektakl

54. prezentacija: MILAN STANKOVIĆ