SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 41
УРГЕНТНА СТАЊА У
КАРДИОЛОГИЈИ
Андреа Божић
Анатомија срца
 Ургентна стања у кардиологији су веома честа
и дају драматичну клиничку слику.
Настају у току многих кардиоваскуларних болести,
мада су пратиоци и других одољења (болести плућа,
ЦНС-а, токсичних стања, интоксикација и сл).
Обрадићемо:
 Срчане аритмије
 Инфаркт миокарда
 Едем плућа
 Хипертензивну кризу, и
 Кардиогени шок
Срчане аритмије
 Аритмије су физиолошке или патолошке промене у
стварању импулса и промене у њиховом ширењу
 Аритмије често прате: коронарну болест, декомпензацију
срца, урођене и стечене срчане мане, хипертензију.
 Аритмије се могу јавити и код болести плућа, ЦНС-а, код
болесника са токсичним стањима, поремећајима ацидо-
базне и електролитне равнотеже, при интоксикацији
лековима (Дигиталис, Антиаритмици)
Клиничка слика
 Аритмије настају нагло !
 Нема специфичних симптома !
 Понекад болесник осети јако
лупање срца, мучнину и
презнојавање.
 Некад се јави слабост, бол у
грудима, диспнеја, омаглица или
синкопа.
 Адам Штоксов синдром:
краткотрајан губитак свести(минут-
два) узрокован исхемијом мозга.
 Код старијих особа са коронарном
болешћу аритмије су праћене
тежим симптомима-бол у грудима и
срчана слабост.
Дијагноза
 Палпација пулса
(ритам и
фреквенција).
 ЕКГ (да се одреди
врста аритмије).
 Континуирани
мониторинг.
Прва помоћ
 Без обзира на врсту
аритмије, заједничке
мере су:
 Удобан положај,
 Мониторинг,
 Отворен венски пут,
 Оксигенотерапија,
 Седативи.
Тахикардни облици аритмија
Пароксизмална суправентрикуларна
тахикардија
 ПСВТ је изнанадна појава веома брзог
правилног, регуларног ритма са срчаном
фреквенцијом 150-250/мин.
 Настаје под дејством надражаја насталог у
преткоморама.
 Може да се јави и код особа са здравим срцем !
 На ЕКГ-у региструју се нормални QRS-
комплекси, а измењени су P таласи
Лечење
 Зависи од хемодинамских поремећеја.
 удобан положај, кисеоник, континуирани мониторинг,
седативи
 Пароксизамални напад се прекида механичким
(притисак на очне јабучице) или рефлексним надражајем
вагуса: савијање тела, затезање трбушне мускулатуре,
задржавањем ваздуха, масажом синуса каротикуса,
применити Валсавин маневар
 За време ових поступака болесник треба да лежи, да буде
прикључен на монитор и да има успостављен венски
пут !
Валсавин маневар
Медикаментозно лечење
 Верапамил 5-10 мг И.В.
 Истовремено ЕКГ
 Кардиотоник- Дилакор или бета блокатор.
 Може се урадити кардиоверзија помоћу
синхроног DC шока са 50-100 J.
 Болесника претходно треба седирати.
Треперење преткомора
(фибрилација)
 Неправилан и убрзан рад срца
 ЕКГ показује уместо Р таласа много ситних
таласа фибрилације уз неједнак размак QRS
комплекса.
Две врсте:
 Стална (нижа фреквенција)
 Пароксизмална (већа фреквенција)
Лечење:
Антиаритмици:
 Дигиталис (Dilacor)
 Верапамил (Isoptin)
Кардиоверзија помоћу синхроног DC шока са
50-100 J.
Лепршање преткомора (флатер)
 Правилан, брзан рад преткомора са нормалним или
неправилним радом комора.
 Може се јавити у облику пароксизма.
 Увек је знак обољења срца.
 ЕКГ уместо Р таласа показује симетричне, тестерасте
таласе, а QRS комплекси су неједнаког размака.
Лечење:
 Индентично је лечењу које се примењује при
фибрилацији преткомора.
Коморске екстрасистоле (VES)
 Настаје када један центар у миокарду
комора , који нормално не ствара импулсе,
пошаље превремени импулс.
 На EKG преверемени QRS комплекси,
проширени, неправилни, не претходи им Р
талас.
 Лечење: лидокаин (Xylocain), 600 mg u
500ml инфузије
Коморска тахикардија
 Озбиљна аритмија која угрожава живот, доводи
до хемодинамских последица, и може да пређе у
фибрилацију комора.
 EKG показује више од 3 коморске екстрасистоле
у низу, QRS комплекси су широки, размаци
правилни , фреквенција 100-200 у мин.
 Пад ТА, несвестица, бол у грудима
 Лечење: лидокаин у болусу, DC шока са 200-400
J.
Коморска фибрилација
 Најтежи и најопаснији поремећај
(клиничка смрт)
 Након 10-15с губитак свести, после 20 с
грчеви целог тела, после 1 мин престаје
дисање, после 5 мин смрт.
 На EKG неправилно таласање са
различитом фреквенцијом, без
организоване QRS активности
Bez svesti?
Otvoriti disajni put
-provera disanja, pulsa-
KPR 30:2
Do pristizanja defibrilatora-monitora
Zvati reanimacioni tim
Provera
ritma
Za defibrilaciju
VF/VT bez pulsa
Ne defibrilisati
Asistolija, PEA)
1x šok
150-200J bifazno ili 360J
monofazno
Započeti
KPR 30:2
2 minuta
Započeti
KPR 30:2
2 minuta
*Reverzibilni uzroci
Hipoksija Tenzioni pneumotoraks
Hipovolemija Tamponada srca
Hipo/hiperkalemija Toksini
Hipotermija Trombembolija
Med oživljanjem:
•Preveri kontakte elektroda
•Ako je disajni put obezbedjen masiraj bez
prekida
•Daj adrenalin na 3-5 min
•Razmisli o amiodaronu, atropinu,
magneziju
Кардиоверзија и дефибрилација
 Кардиоверзија и дефибрилација су
поступци којима се лече наведене срчане
аритмије, помоћу електричне струје,
односно електрошока.
 ЕШ доводи до деполаризације ћелија срца,
односно до прекида електричне
активности срца, што се бележи као кратка
пауза на ЕКГ-у, после чега се најчешће
успоставља синусни ритам.
 Енергија ЕШ се мери џулима(J).
 Апарат даје електроимпулс једносмерне
струје(DC).
 Апарати имају могућност праћења
електрокардиограма.
 Основни делови апарата су: кондензатор,
осцилоскоп, електроде и батерија(пуни се на
градску струју).
 Осцилоскопом се прати ЕКГ, тако што се
електроде прислоне на грудни кош.
 Овако се може у хитним случајевима открити
поремећај срчаног ритма и без стандардног ЕКГ-
еа.
 Електроде служе за пренос
електроимпулса. Постоје две електроде
које се обележавају према месту
постављања (apex i strenum).
 Већина апарата поседује могућност
синхронох и асинхроног ослобађања
импулса (посебан прекидач).
A
S
Синхроно ослобађање импулса
 Ако је прекидач подешен на
синхроно ослобађање
импулса, апарат препознаје и
тражи R- зубац на
електрокардиограму, а
електрично пражњење настаје
у тачно одређено време после
R- зубца.
 Ако не постоји R- зубац
апарат не ослобађа
електроимпулсе.
 Овај начин се користи за
кардиоверзију .
Техника извођења
 Чим се укључи дефибрилатор одреди се јачина
струје(најчешће 360-400 Ј за дефибрилацију) и притисне
дугме за пуњење.
 Електроде се премажу са доста електролитне пасте,
водећи рачуна да се при том електроде међусобно не
споје.
 Електрода Apex поставља се на врх срца, а друга
Sternum на базу срца.
 Нико сем особе која држи електроде НЕ сме да додирује
болесника !
 При апликацији ЕШ болесник НЕ сме да додирује
металне делове постеље !
 Дефибрилација се примењује истовремено, притиском на
дугмад која се налазе на обе електроде.
 Тако се затвара круг и празни електрични импулс кроз
тело болесника.
 У тренутку када се апликује ЕШ тело
болесника се видљиво тргне због
електричне стимулације грудног коша.
 Електроде се одмах уклањају са грудног
коша јер могу да служе за праћење ЕКГ-еа
ако болесник истовремено није прикључен
на монитор.
 Дефибрилацију ради лекар а може и
посебно едукован МСТ.
 Исти поступак је код дефибрилације
(коморска фибрилација) и кардиоверзије.
Разликује се јачина струје !
DEFIBRILACIJA
UKLJUČITI ASD
 Neki ASD uređaji će se
automatski uključiti
kada im se podigne
poklopac
POSTAVITI ELEKTRODE
NA GRUDI ŽRTVE
RITAM SE ANALIZIRA
ODMAKNUTI SE OD ŽRTVE
ŠOK JE INDIKOVAN
 Odmaknuti se
 Isporučiti šok
АЕД
Хвала на пажњи!

Más contenido relacionado

La actualidad más candente (20)

Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
 
Infarkt miokarda
Infarkt miokardaInfarkt miokarda
Infarkt miokarda
 
Sistem Organa Za Disanje1
Sistem Organa Za Disanje1Sistem Organa Za Disanje1
Sistem Organa Za Disanje1
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
 
Centrlani venski kateter
Centrlani venski kateterCentrlani venski kateter
Centrlani venski kateter
 
EKG
EKGEKG
EKG
 
Kraš povrede
Kraš  povredeKraš  povrede
Kraš povrede
 
Razlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelijeRazlike između biljne i životinjske ćelije
Razlike između biljne i životinjske ćelije
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
EKG
EKGEKG
EKG
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Skripta iz interne 405 strana
Skripta iz interne   405 stranaSkripta iz interne   405 strana
Skripta iz interne 405 strana
 
Biljna Tkiva
Biljna TkivaBiljna Tkiva
Biljna Tkiva
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok
Srce i krvotok
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Tkivo
TkivoTkivo
Tkivo
 
Srce (Heart)
Srce (Heart)Srce (Heart)
Srce (Heart)
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 

Destacado

Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Nikolina Stojic
 
Povratne i nepovratne promene
Povratne i nepovratne promenePovratne i nepovratne promene
Povratne i nepovratne promene
TozaNS
 
ANGINA PECTORIS
ANGINA PECTORISANGINA PECTORIS
ANGINA PECTORIS
Parth Shah
 
Angina pectoris presentation
Angina pectoris presentationAngina pectoris presentation
Angina pectoris presentation
Taher Haddad
 

Destacado (20)

Kardiogeni sok
Kardiogeni sokKardiogeni sok
Kardiogeni sok
 
хипертензивна криза
хипертензивна кризахипертензивна криза
хипертензивна криза
 
Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1
 
La Gripe A Nueva, algunas cosas que quizá no sabí­as
La Gripe A Nueva, algunas cosas que quizá no sabí­asLa Gripe A Nueva, algunas cosas que quizá no sabí­as
La Gripe A Nueva, algunas cosas que quizá no sabí­as
 
750-756
750-756750-756
750-756
 
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
 
Rad u laboratoriji
Rad u laboratorijiRad u laboratoriji
Rad u laboratoriji
 
Mere bezbednosti budi pažljiv
Mere bezbednosti   budi pažljivMere bezbednosti   budi pažljiv
Mere bezbednosti budi pažljiv
 
Hemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi seHemija i njen_značaj,vidi se
Hemija i njen_značaj,vidi se
 
Simboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenataSimboli hemijskih elemenata
Simboli hemijskih elemenata
 
Disaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidiDisaharidi i polisaharidi
Disaharidi i polisaharidi
 
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidratiBiološki važna organska jedinjenja  ugljeni hidrati
Biološki važna organska jedinjenja ugljeni hidrati
 
Srce (cor)
Srce (cor)Srce (cor)
Srce (cor)
 
Povratne i nepovratne promene
Povratne i nepovratne promenePovratne i nepovratne promene
Povratne i nepovratne promene
 
čIste supstance i smeše
čIste supstance i smešečIste supstance i smeše
čIste supstance i smeše
 
Angina pectoris
Angina pectorisAngina pectoris
Angina pectoris
 
Status asthmaticus
Status asthmaticusStatus asthmaticus
Status asthmaticus
 
ANGINA PECTORIS
ANGINA PECTORISANGINA PECTORIS
ANGINA PECTORIS
 
Angina pectoris presentation
Angina pectoris presentationAngina pectoris presentation
Angina pectoris presentation
 
Acute Severe Asthma
Acute Severe AsthmaAcute Severe Asthma
Acute Severe Asthma
 

Similar a Urgentna stanja u kardiologiji

POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
JolBranin
 
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Nikolina Stojic
 
Elektricna stimulacija srca
Elektricna stimulacija srcaElektricna stimulacija srca
Elektricna stimulacija srca
Milan Kimi Ilic
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba a
Nikolina Stojic
 
Bolesti perikarda
Bolesti perikardaBolesti perikarda
Bolesti perikarda
DejanaDeki
 
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
danica gajic
 
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
LKSedukacija
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
Nikolina Stojic
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
Nikolina Stojic
 

Similar a Urgentna stanja u kardiologiji (20)

POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
 
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
 
Cpr 2010
Cpr 2010Cpr 2010
Cpr 2010
 
Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
Aritmije
AritmijeAritmije
Aritmije
 
Elektricna stimulacija srca
Elektricna stimulacija srcaElektricna stimulacija srca
Elektricna stimulacija srca
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba a
 
Krvarenje
KrvarenjeKrvarenje
Krvarenje
 
Srcani udar
Srcani udar  Srcani udar
Srcani udar
 
Krvarenje
Krvarenje Krvarenje
Krvarenje
 
Bolesti perikarda
Bolesti perikardaBolesti perikarda
Bolesti perikarda
 
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
 
ALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacijeALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacije
 
Bolu u grudima kratkaverzija
Bolu u grudima kratkaverzijaBolu u grudima kratkaverzija
Bolu u grudima kratkaverzija
 
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
3. kpcr odraslih dr aleksandar pavkovic
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
 
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjajaŠok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
 
Физика људског тела ( део)
Физика људског тела ( део)Физика људског тела ( део)
Физика људског тела ( део)
 

Urgentna stanja u kardiologiji

  • 3.  Ургентна стања у кардиологији су веома честа и дају драматичну клиничку слику. Настају у току многих кардиоваскуларних болести, мада су пратиоци и других одољења (болести плућа, ЦНС-а, токсичних стања, интоксикација и сл). Обрадићемо:  Срчане аритмије  Инфаркт миокарда  Едем плућа  Хипертензивну кризу, и  Кардиогени шок
  • 4. Срчане аритмије  Аритмије су физиолошке или патолошке промене у стварању импулса и промене у њиховом ширењу  Аритмије често прате: коронарну болест, декомпензацију срца, урођене и стечене срчане мане, хипертензију.  Аритмије се могу јавити и код болести плућа, ЦНС-а, код болесника са токсичним стањима, поремећајима ацидо- базне и електролитне равнотеже, при интоксикацији лековима (Дигиталис, Антиаритмици)
  • 5. Клиничка слика  Аритмије настају нагло !  Нема специфичних симптома !  Понекад болесник осети јако лупање срца, мучнину и презнојавање.  Некад се јави слабост, бол у грудима, диспнеја, омаглица или синкопа.  Адам Штоксов синдром: краткотрајан губитак свести(минут- два) узрокован исхемијом мозга.  Код старијих особа са коронарном болешћу аритмије су праћене тежим симптомима-бол у грудима и срчана слабост.
  • 6. Дијагноза  Палпација пулса (ритам и фреквенција).  ЕКГ (да се одреди врста аритмије).  Континуирани мониторинг.
  • 7. Прва помоћ  Без обзира на врсту аритмије, заједничке мере су:  Удобан положај,  Мониторинг,  Отворен венски пут,  Оксигенотерапија,  Седативи.
  • 9. Пароксизмална суправентрикуларна тахикардија  ПСВТ је изнанадна појава веома брзог правилног, регуларног ритма са срчаном фреквенцијом 150-250/мин.  Настаје под дејством надражаја насталог у преткоморама.  Може да се јави и код особа са здравим срцем !  На ЕКГ-у региструју се нормални QRS- комплекси, а измењени су P таласи
  • 10. Лечење  Зависи од хемодинамских поремећеја.  удобан положај, кисеоник, континуирани мониторинг, седативи  Пароксизамални напад се прекида механичким (притисак на очне јабучице) или рефлексним надражајем вагуса: савијање тела, затезање трбушне мускулатуре, задржавањем ваздуха, масажом синуса каротикуса, применити Валсавин маневар  За време ових поступака болесник треба да лежи, да буде прикључен на монитор и да има успостављен венски пут !
  • 12. Медикаментозно лечење  Верапамил 5-10 мг И.В.  Истовремено ЕКГ  Кардиотоник- Дилакор или бета блокатор.  Може се урадити кардиоверзија помоћу синхроног DC шока са 50-100 J.  Болесника претходно треба седирати.
  • 13. Треперење преткомора (фибрилација)  Неправилан и убрзан рад срца  ЕКГ показује уместо Р таласа много ситних таласа фибрилације уз неједнак размак QRS комплекса. Две врсте:  Стална (нижа фреквенција)  Пароксизмална (већа фреквенција)
  • 14. Лечење: Антиаритмици:  Дигиталис (Dilacor)  Верапамил (Isoptin) Кардиоверзија помоћу синхроног DC шока са 50-100 J.
  • 15. Лепршање преткомора (флатер)  Правилан, брзан рад преткомора са нормалним или неправилним радом комора.  Може се јавити у облику пароксизма.  Увек је знак обољења срца.  ЕКГ уместо Р таласа показује симетричне, тестерасте таласе, а QRS комплекси су неједнаког размака. Лечење:  Индентично је лечењу које се примењује при фибрилацији преткомора.
  • 16.
  • 17. Коморске екстрасистоле (VES)  Настаје када један центар у миокарду комора , који нормално не ствара импулсе, пошаље превремени импулс.  На EKG преверемени QRS комплекси, проширени, неправилни, не претходи им Р талас.  Лечење: лидокаин (Xylocain), 600 mg u 500ml инфузије
  • 18.
  • 19. Коморска тахикардија  Озбиљна аритмија која угрожава живот, доводи до хемодинамских последица, и може да пређе у фибрилацију комора.  EKG показује више од 3 коморске екстрасистоле у низу, QRS комплекси су широки, размаци правилни , фреквенција 100-200 у мин.  Пад ТА, несвестица, бол у грудима  Лечење: лидокаин у болусу, DC шока са 200-400 J.
  • 20.
  • 21. Коморска фибрилација  Најтежи и најопаснији поремећај (клиничка смрт)  Након 10-15с губитак свести, после 20 с грчеви целог тела, после 1 мин престаје дисање, после 5 мин смрт.  На EKG неправилно таласање са различитом фреквенцијом, без организоване QRS активности
  • 22.
  • 23. Bez svesti? Otvoriti disajni put -provera disanja, pulsa- KPR 30:2 Do pristizanja defibrilatora-monitora Zvati reanimacioni tim Provera ritma Za defibrilaciju VF/VT bez pulsa Ne defibrilisati Asistolija, PEA) 1x šok 150-200J bifazno ili 360J monofazno Započeti KPR 30:2 2 minuta Započeti KPR 30:2 2 minuta *Reverzibilni uzroci Hipoksija Tenzioni pneumotoraks Hipovolemija Tamponada srca Hipo/hiperkalemija Toksini Hipotermija Trombembolija Med oživljanjem: •Preveri kontakte elektroda •Ako je disajni put obezbedjen masiraj bez prekida •Daj adrenalin na 3-5 min •Razmisli o amiodaronu, atropinu, magneziju
  • 24. Кардиоверзија и дефибрилација  Кардиоверзија и дефибрилација су поступци којима се лече наведене срчане аритмије, помоћу електричне струје, односно електрошока.  ЕШ доводи до деполаризације ћелија срца, односно до прекида електричне активности срца, што се бележи као кратка пауза на ЕКГ-у, после чега се најчешће успоставља синусни ритам.
  • 25.  Енергија ЕШ се мери џулима(J).  Апарат даје електроимпулс једносмерне струје(DC).  Апарати имају могућност праћења електрокардиограма.  Основни делови апарата су: кондензатор, осцилоскоп, електроде и батерија(пуни се на градску струју).  Осцилоскопом се прати ЕКГ, тако што се електроде прислоне на грудни кош.  Овако се може у хитним случајевима открити поремећај срчаног ритма и без стандардног ЕКГ- еа.
  • 26.  Електроде служе за пренос електроимпулса. Постоје две електроде које се обележавају према месту постављања (apex i strenum).  Већина апарата поседује могућност синхронох и асинхроног ослобађања импулса (посебан прекидач). A S
  • 27. Синхроно ослобађање импулса  Ако је прекидач подешен на синхроно ослобађање импулса, апарат препознаје и тражи R- зубац на електрокардиограму, а електрично пражњење настаје у тачно одређено време после R- зубца.  Ако не постоји R- зубац апарат не ослобађа електроимпулсе.  Овај начин се користи за кардиоверзију .
  • 28. Техника извођења  Чим се укључи дефибрилатор одреди се јачина струје(најчешће 360-400 Ј за дефибрилацију) и притисне дугме за пуњење.  Електроде се премажу са доста електролитне пасте, водећи рачуна да се при том електроде међусобно не споје.  Електрода Apex поставља се на врх срца, а друга Sternum на базу срца.  Нико сем особе која држи електроде НЕ сме да додирује болесника !  При апликацији ЕШ болесник НЕ сме да додирује металне делове постеље !  Дефибрилација се примењује истовремено, притиском на дугмад која се налазе на обе електроде.  Тако се затвара круг и празни електрични импулс кроз тело болесника.
  • 29.
  • 30.
  • 31.
  • 32.
  • 33.  У тренутку када се апликује ЕШ тело болесника се видљиво тргне због електричне стимулације грудног коша.  Електроде се одмах уклањају са грудног коша јер могу да служе за праћење ЕКГ-еа ако болесник истовремено није прикључен на монитор.  Дефибрилацију ради лекар а може и посебно едукован МСТ.
  • 34.  Исти поступак је код дефибрилације (коморска фибрилација) и кардиоверзије. Разликује се јачина струје !
  • 36. UKLJUČITI ASD  Neki ASD uređaji će se automatski uključiti kada im se podigne poklopac
  • 39. ŠOK JE INDIKOVAN  Odmaknuti se  Isporučiti šok