1. „Varijacije“ kao pokazatelj kvaliteta u nastavnom procesu
Sažetak: U ovom radu izučavaćemo fenomen „Varijacija“ koje postoje u svim aspektima života
pa tako i u obrazovanju. Načini vođenja nastavnog procesa koje pružaju naši nastavnici
(vaspitači) nekada mogu biti dobri a ponekad loši. Koliko puta Vam se dogodilo da ste nekada
nezadovoljni načinom na koji ste održali čas i ako ste se valjano pripremili ili taj čas već nekoliko
puta izvodili sa velikim uspehom?.Zbog čega dolazi do tih varijacija, često sebi postavljamo
pitanje.One su uzrokovane većim brojem faktora kao što su: psihičko i fizičko stanje,nivo
iskustva i kompetentnosti,različitom interakcijom učesnika u procesu a najopštije se može reći
da one nastaju kao rezultat promene uslova pod kojima se obavlja vaspitno-obrazovni rad. U
našem daljem izlaganju govorićemo o mestima gde se mogu neutralisati poremećaji koji dovode
do nastanka varijacija u obrazovnom pre svega nastavnom procesu,šta predstavljaju
varijacije,koje vrste varijacija postoje,podelu varijacija i kako te varijacije kvantifikovati.
Ključne reči: varijacije,nastavni proces, kvalitet,poboljšanje
Uvod
Varijacije ili odstupanja postoje svuda, od pokušaja da postignemo pogodak sa penala ,pa do
usluge u marketima gde usluga pružena čak od istih osoba,ponekad može biti dobra a ponekad
veoma loša. Iste takve varijacije srećemo i u obrazovnim procesima a ovde ćemo biti fokusirani
na nastavu kao jedan pod proces obrazovanja.Različiti časovi ako i isti po obimu i sadržaju,
mogu imati različite faktore koji mogu uticati da se jedan čas različito održi u istim ili drugačijim
uslovima. Psiho-fizička i socijalno-društvena struktura učenika kao i psihičko i fizičko stanje
predavača može uticati na to da se jedan čas može izvesti sa bezbroj ishoda (varijacija)
uspešnosti. Postoje i drugi faktori koji mogu uticati na to da se čas ne izvede u skladu sa
zamišljenim: temperatura u učionici,napon električne energije,buka,i ostali uticaji iz okruženja.
1. Izvori varijacija u nastavnom procesu
Sl.1.Izvori varijacija
Nastavni procesUlaz Izlaz
Učenici
Plan i
program
Nastavnici Metode
Nastavna
sredstva
Okruženje
Znanje i
veštine
učenika
Samoevaluacija

2. Na osnovu predhodne slike možemo reći da varijacije u nastavnom procesu nastaju kao
posledica promene uslova pri kojima se on obavlja.U tehničkim strukama uz pomoć statistike i
verovatnoće i njihovim metodama se opisuju i modeliraju varijacije dok se u nastavi ove
varijacije uočavaju najviše posmatranjem i upoređivanjem sopstvenih i časova koje izvode
kolege. Po definiciji kvalitet je obrnuto proporcionalan varijacijama,manja odstupanja znače i
veći nivo kvaliteta. Međutim nastavni proces uveliko zavisi i od kreativnosti nastavnika međutim
ta kreativnost se mora na najbolji način iskoristiti i uklopiti sa ciljevima vaspitno-obrazovnog
rada.Međutim u “tehničkom” smislu izvođenja nastave i dalje mora važiti pravilo da smanjenje
varijacija dovodi do poboljšanja kvaliteta. Pod tim “tehničkim aspektima možemo
podrazumevati: poštovanje plana i programa,poštovanje termina početka i završetka
časa,adekvatna vremenska artikulacija časa,postojanost i svrsishodnost,poštovanje pisane
pripreme za izvođenje časa,racionalnu upotrebu didaktičkog materijala…
Pristup poboljšanju kvaliteta nastavnog procesa svodi se na neutralisanje poremećaja u:
 Ulazima (učenici,nastavni plan i program ),
 Procesima (metode,nastavnik,nastavna sredstva,okruženje),
 Izlazima (primenjeno znanje,samoevaluacija i poboljšanje),
 Resursima (ljudski potencijal,informacije,infrastruktura).
Poremećaji su uzrok odstupanja od specifikacija,a osnovne postavke vezane za varijacije glase:
 Sve je podložno varijacijama-ne postoje dva potpuno jednaka entiteta ili pojave
(praktično je nemoguće izvesti dva potpuno ista časa),
 Pojedinačna opažanja su nepredvidiva (ne možemo u potpunosti predvideti reagovanja
učenika na čas),
 Grupe opažanja ili pokazuju tendenciju nastanka predvidljivih scenarija (čas se odvija po
tačno napisanoj pripremi),ili pružaju evidentne pokazatelje nepredvidivosti u situacijama
nepromenljivosti procesa (pokazuju zbog čega i na kojim mestima čas odstupa od pisane
pripreme i plana održavanja časa).
Dva važna principa neophodna u naučnom poimanju varijacija su:
 One su neizbežne,
 Pojedinačna opažanja ne predstavljaju dobru osnovu za donošenje valjanih odluka
(potrebno je pre početka časa konsultovati se sa još nekom osobom o pisanoj pripremi ili
pozvati drugo lice da prisustvuje času ili nakon održavanja časa sa stručnom osobom
prodiskutovati o razlozima odstupanja od zamišljenog toka časa).

3. 2. Vrste varijacija
Varijacije mogu biti:
 Hronične i sporadične,
 Strukturne,
 Kompozitne,
 Pozicione,cikločne i vremenske.
Sporadične varijacije nastale su usled posebnih uzoraka, rezultat su neočekivanih i neuobičajnih
pojava koje nisu svojstvene datom procesu (neočekivano neko uđe u učionicu i prekine
čas,nekom učeniku ili samom nastavniku se ozbiljnije naruši zdravlje, započne ozbiljnija
raspravka ili tuča među učenicima...). Njih je relativno lako otkriti i otkloniti jer ne zahtevaju
značajne modifikacije procesa. Varijacije koje nastaju mogu se pripisati nekom izvoru.
Hronične varijacije nastaju kao posledica projektovanog načina rada procesa i kao takve
predstavljaju prirodan deo procesa.Na primer na tok časa može uticati: prostor u kome se on
izvodi,raznovrsnost didaktičkog materijala,mogućnost primene IKT opreme,napredovanje
odnosno zaostatak u usvajanju znanja,veličina i kultura odeljenja... One daju ritam nastavnom
procesu.Podešavanje procesa zbog uočenih hroničnih varijacija zove se „štimovanje“ procesa.
Otklanjanje sporadičnih varijacija je u domenu samog nastavnika dok se u eliminaciji hroničnih
moraju uključiti i ostale strukture kako u samom sistemu tako i u okruženju. Hronične varijacije
bi postojale i onda kada bi nastavnici vodili nastavni proces koji nikada ne prave greške.
Za hronične varijacije može se reći da:
1. Imaju ograničeni efekat za nastavni proces,
2. Urođene su za nastavni proces i to usled:
 Prirode sistema,
 Način zbog koga je sistem uređen i vođen,
 Načina na koji se sistem menadžuje,
3. Mogu se eliminisati:,
 Modifikacijama procesa,
 Zamenom postojećeg procesa drugim.
4. Nalaze se u domenu najvišeg menadžmenta (Menadžment ustanove,Ministarstvo i
njegova tela).
Za sporadične varijacije može se reći:
1. Predstavljaju izuzetak u sistemu,
2. Svojstvene su za:

4.  Same nastavnike,
 Pojedine učenike,
 Pojedinačne grupe koje ih stvaraju,
3. Lokalizovane su u vremenu (jedan školski čas),
4. Smatraju se abnormalnošću.
Strukturne varijacije nastaju usled razlika u paralelnim delovima nastavnog procesa. U učionici
je prisutno bar tri grupe učenika. Prva grupa izuzetno lako prati nastavu i zahteva još dodatnog
materijala za rad,druga grupa redovno i po planu usvaja znanje dok treća grupa ima poteškoća i
zaostaje u radu. Znači zbog strukture učenika potrebno je izvršiti više varijacija jednog
nastavnog procesa u našem slučaju konkretno jednog časa. Često ovu grupu varijacija svrstavaju
u posebnu grupu sporadičnih varijacija ali zbog razlike u načinu njihovih redukcija razmatramo
ih kao posebne.
Kompozitne varijacije nastaju kada se nastavni proces gleda kao celina a u njemu se nalaze
posledice svih vrsta varijacija. Ono što učenici usvoje kao krajnje znanje predstavlja skup svih
faktora koje utiču na varijacije u nivou tog znanja koje može da se reprodukuje ili primeni.
U praksi su prisutne sve tri vrste varijacija tako da su performanse nastavnog procesa jednake
njihovom zbiru. Šansa za poboljšanje procesa predstavlja razliku između performansi procesa i
sposobnosti procesa. Sposobnost nastavnog procesa se ogleda u najoptimalnijem izboru
metoda,sredstava,načina rada koji je nastavniku dostupan i moguć u trenutku izvođenja nastave.
Pozicione,ciklične i vremenske varijacije se javljaju usled:
 Delovanja ljudi,
 Procedurama,
 Okruženju,
 Zacrtanim politikama...
-zahvaljujući varijacijama ne postoje dva identična časa,
-obično se javljaju na način koje je moguće predvideti (kada izvodite čas u jednom odeljenju
već imate predstavu o njegovoj prirodi i šta i koliko možete da primenite od planiranog),
-njihov značaj se može odrediti merenjem (upoređivanje efikasnosti nastave između više
odeljenja iste ili sa odeljenjima iz drugih škola),
-merenjem,praćenjem i podešavanjem,one nepredvidive se mogu pretvoriti u predvidive
(planirali ste da čas održite primenom IKT tehnologije ali iznenada nestaje struje morate
imati alternativu u realizaciji časa a da on ne gubi na kvalitetu)

5. -za one koje se statistički mogu upravljati važi da su predvidive i stabilne (ako u odeljenju
možete statistički izraziti broj učenika koji će zaostajati u radu za njih možete napraviti
poseban plan koji će im omogućiti da u dodatnom radu dostignu odgovarajući nivo znanja).
Pozicione varijacije su varijacije u okviru istog odeljenja odnosno istih grupa unutar tog
odeljenja,ciklične u okviru različitih odeljenja odnosno različitih grupa u odeljenju a vremenske
nastaju sa vremenskom artikulacijom održavanja časa odnosno u okviru polugodišta,školske
godine, celokupnog školovanja učenika ili radnog veka nastavnika.
4.Statističko upravljanje nastavnog procesa i kvantifikacija varijacija
Veoma važno je da svaki nastavni proces bude sposoban.Sposobni procesi su oni koji koji svaki
put proizvode željeni izlaz sa veoma malo varijacija. U našem slučaju to znači da učenici usvoje
željeni odnosno najveći mogući nivo znanja i veština u okviru nastavnog procesa. Kada se
uspostavi stabilan sistem i sposoban nastavni proces sledeći korak je njegovo stalno poboljšanje
kako bi on rezultovao izlazima još više sposobnim da zadovolje zahteve korisnika. Statističko
upravljanje nastavnog procesa predstavlja metod praćenja kojim se upravlja kvalitet procesa u
toku rada prikupljajući podatke o nastavi u toku samog njenog odvijanja, procenjivanjem opsega
prihvatljivosti ispunjenja ciljeva, predstavljanje rezultata na evaluacionim listovima i
sveobuhvatno praćenje procesa kako bi se otklonile neželjene varijacije. Kada se jednom
uspostavi upravljanje procesa nastave i kada on pokazuje izuzetno male varijacije može se i
računski utvrditi maksimalne sposobnosti nastavnog procesa. Poenta kvantifikovanja varijacija je
da se prikupi dovoljno pogodnih podataka i korišćenjem uobičajnih metoda kao što su srednje
kvadratno odstupanje ili varijansa dobiju određeni rezultati. Uzmimo na primer dva odeljenja
istog razreda gde smo predavali istu nastavnu jedinicu. Ukoliko nakon toga damo kratak test i
pokušamo da utvrdimo nivo usvojenosti gradiva velika je verovatnoća da bi se sreli samo sa
hroničnim varijacijama jer se pruža malo podataka o opštim uzrocima varijacija,međutim ako bi
u upoređivanje uključili veći broj odeljenja iz različitih sredina dobili bi bolju sliku o tim
hroničnim varijacijama. Ako bi vršili procenu strukturnih varijacija ,neophodno je izdvojiti neku
od grupa unutar odeljenja na primer one koji zaostaju u radu i porediti ih sa drugim istim takvim
grupama iz drugih odeljenja. Kvantifikacija sporadičnih varijacija zahteva uzorkovanje u
vremenu,odnosno u unapred određenim trenucima i u dovoljno dugom periodu kako bi se
obezbedila reprezentativnost uzoraka. Grafikoni predstavljaju jedan od najpopularnijih načina
identifikovanja i kvantifikacije pojedinih kategorija varijacija.
Zaključak
Varijacije u nastavnom procesu mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne varijacije se odnose na
kreativnost predavača i na upotrebu savremenih tehnologija prilikom planiranja i održavanja
nastavnog pricesa. Negativne su one koje remete taj proces i destruktivno utiču na ispunjenje
ciljeva koji su postavljeni nastavnim planom i programom. Razmotrili smo koji sve izvori
varijacija u nastavnom procesu mogu biti i identifikovali mogućnosti njihovog nastanka. Izvršili

6. smo i ukratko opisali vrste varijacija kao i kako se kvantifikuju i statistički mogu upoređivati
različite vrste varijacija u nastavnom procesu. Na kraju možemo reći da kvalitet u nastavnim
procesima zavisi pre svega od predavača i njegove senzibilnosti da reše najpre slučajne i
strukturne varijacije dok eventualne anomalije u hroničnim varijacijama koje su deo procesa
moraju rešavati nadležne institucije a posao predavača je prvenstveno da ih uoči a po mogućstvu
i učestvuje u njihovom „štimovanju“ dajući konstruktivne predloge i sugestije.
Literatura
„Osnove kvaliteta“,Jovan Filipović,Mladen Đurić,Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u
Beogradu,strane 257-270,Beograd,2009 godina.