SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 13
ВВууллккааннии ии ззееммјјооттрреессии 
ИИззррааббооттииллее::ММооммччииллоо ИИллииеевв 
ППееттаарр ККааллиинноовв II--55 
06.11.2014
ВВууллккаанн 
• Вулкан е она место на 
Земјината површина на 
кое од внатрешноста на 
Земјата излегуваат 
вжештени 
гасови,водена 
пареа,пепел,песок,чад и 
магма. 
• Нивното исфрлување 
од внатрешноста на 
Земјата на нејзината 
површина се вика 
ерупција.
Во зависност оодд ммааттеерриијјааллоотт ккоојј ггоо 
ииссффррллаааатт ии ссппоорреедд ннааччиинноотт ннаа ккоојј 
ссее вврршшии ееррууппцциијјаа ппооссттоојјаатт 44 ттииппаа 
ввууллккааннии:: 
--ссттррооммббооллииссккии 
--ввууллккааннооллоошшккии 
--ххаавваајјссккии 
--ввееззууввссккии
ССттррооммббооллииссккии ввууллккаанн 
• Стромболискиот тип булкани го добил 
името по вулканот Стромболи кој се 
наоѓа на Липарските Острови во 
Тиренското Море. Кај овој вулкан 
магмата ритмички се издига до 
кратерот и се врака повторно во 
вулканскиот канал.
ВВууллккааннооллоошшккии ввууллккаанн 
• Вулканолошкиот тип го добил името по 
вулканот Вулкано кој,исто така се наоѓа 
на Липарските Острови. Овој вулкан се 
одликува со густа магма кој бавно се 
излева,но таа брзо се лади и го затвара 
кратерот.Овие вулкани предизвикуваат 
силни експлозии.
ХХаавваајјссккии ввууллккаанн 
• Хавајскиот тип го добил името според 
вулканите Мауна Лоа и Мауна Кеа, кои се 
наоѓаат на Хавајските острови во Тихиот 
Океан. Кај овие вулкани магмата мирно се 
излева ,без чисти и силни ерупции и 
експлозии.
ВВееззууввссккииоотт ввууллккаанн 
• Везувскиот тип е наречен според вулканот 
Везув во Италија. Тој се карактеризира со 
чести ерупции и силни експлозии.Почетокот 
на ерупцијата е проследен со густ црн облак 
од кој подоцна се исфрла густ вулкански 
материјал.
На ззееммјјииннааттаа ппоовврршшииннаа ииммаа 
ппооввееккее оодд 660000 ааккттииввннии ввууллккааннии ии 
ммннооггуу ууггаассннааттии ввууллккааннии.. ННаајјммннооггуу 
ввууллккааннии ииммаа ппооккрраајј ббррееггооввииттее ии ннаа 
ооссттррооввииттее ннаа ТТииххииоотт ООккееаанн.. 
ВВоо ММааккееддоонниијјаа ввоо ммииннааттооттоо ииммааллоо 
ггооллеемм ббрроојј жжииввии ввууллккааннии ии ттооаа ввоо 
ККууммааннооввссккоо,,РРааддооввиишшккоо,,ООххррииддссккоо,, 
ККоожжуувв ППллааннииннаа ии ввоо ММааррииооввоо..
ЗЗееммјјооттрреессии 
• Земјотресите се ненадејни краткотрајни 
потреси на Земјината кора. 
Тие настануваат поради поместувањето на 
слоевите на литосферата под влиание на 
повеке фактори. 
• Според причините што ги предизвикуваат 
земјотресите се делат на: 
-тектонски 
-вулкански 
-урвински
ТТееккттооннссккии ззееммјјооттрреессии 
• Тектонските земјотреси настануваат како 
последица на дејството на тектонските 
движења во лагилните слоеви на Земјината 
кора.Овие земјотреси се катастрофални и се 
чувствуваат на големи простанства. 
• Местото кај што настанува и почнува 
земјотресот се вика хипоцентар. 
• Местото на површината каде што потресот 
најсилно се чувствува се вика епицентар.
ВВууллккааннссккии ззееммјјооттрреессии 
• Тие се појавуваат во вулкански области 
и се поврзани со вулканските 
ерупции.Тие се многу послаби и ретки. 
УУррввииннссккии ззееммјјооттрреессии 
• Тие настануваат кога се уриваат таваните 
или празнините во земјината кора ,а најчесто 
тоа се големите пештери.Овие земјотреси 
зафакаат мало простанство и по јачина се 
најслаби.
ЈЈааччииннаа ннаа ззееммјјооттрреессоотт 
• Јачината (интизитетот) на земјотресот 
се мери во степени од 1 до 12 по 
Меркалијевата и од 1до 9 по 
Рихтеровата скала. 
• Земјотресите кои се со 
12(Меркалиј),односно 9(рихтер) се 
катастрофални.Овие земјотреси 
предизвикуваат големи разурнувања и 
материјални штети.
ВВоо ннаашшааттаа ззееммјјаа ззееммјјооттрреессннии ппооддррааччјјаа 
ссее::ССккооппссккааттаа,,ГГееввггееллиијјаа--ВВааллааннддооввссккааттаа 
ККооттллииннаа ии ккооттллииннииттее ввоо ззаажжааддннииоотт ддеелл 
ннаа РРееппууббллииккаа ММааккееддоонниијјаа

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Globalno zagrevanje
Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje
Globalno zagrevanje
plavaplaneta
 

La actualidad más candente (20)

микроорганизми
микроорганизмимикроорганизми
микроорганизми
 
Стене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурсиСтене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурси
 
Вулканизам
ВулканизамВулканизам
Вулканизам
 
Вулкани (Vulkani)
Вулкани (Vulkani)Вулкани (Vulkani)
Вулкани (Vulkani)
 
Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земље
 
Настанак Земље
Настанак ЗемљеНастанак Земље
Настанак Земље
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Vulkani
Vulkani Vulkani
Vulkani
 
Zemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkaniZemljotresi i vulkani
Zemljotresi i vulkani
 
Dropki
DropkiDropki
Dropki
 
Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
извори на енергија
извори на енергијаизвори на енергија
извори на енергија
 
Обновливи и необновливи извори на енергија -Кристина,Марија и Драгана ОУ,,Сл...
Обновливи и необновливи извори на енергија  -Кристина,Марија и Драгана ОУ,,Сл...Обновливи и необновливи извори на енергија  -Кристина,Марија и Драгана ОУ,,Сл...
Обновливи и необновливи извори на енергија -Кристина,Марија и Драгана ОУ,,Сл...
 
Globalno zagrevanje
Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje
Globalno zagrevanje
 
Vulkanizam
VulkanizamVulkanizam
Vulkanizam
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Sunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša StojanovićSunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša Stojanović
 
Потекло на човекот
Потекло на човекотПотекло на човекот
Потекло на човекот
 
Klasifikacija na rastenija
Klasifikacija na rastenijaKlasifikacija na rastenija
Klasifikacija na rastenija
 

Destacado

Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
ljubicadj1
 
проектна задача физика мијак
проектна задача физика мијакпроектна задача физика мијак
проектна задача физика мијак
Стефан Мијак
 
Unutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemljeUnutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemlje
dusanjerkovic
 
Republika Italija 140318141248-phpapp02
Republika Italija 140318141248-phpapp02Republika Italija 140318141248-phpapp02
Republika Italija 140318141248-phpapp02
Petko Vukovic
 
Okoto kako opticki instrument
Okoto kako opticki instrumentOkoto kako opticki instrument
Okoto kako opticki instrument
Daniel Pavlovski
 

Destacado (20)

Vulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresiVulkani i zemljotresi
Vulkani i zemljotresi
 
Prezentacija proektna
Prezentacija proektnaPrezentacija proektna
Prezentacija proektna
 
проектна задача физика мијак
проектна задача физика мијакпроектна задача физика мијак
проектна задача физика мијак
 
Tektonika ploca,vulkani,potresi i_...
Tektonika ploca,vulkani,potresi i_...Tektonika ploca,vulkani,potresi i_...
Tektonika ploca,vulkani,potresi i_...
 
Unutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemljeUnutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemlje
 
Атмосфера
АтмосфераАтмосфера
Атмосфера
 
проектна задача физика мијак
проектна задача физика мијакпроектна задача физика мијак
проектна задача физика мијак
 
основни знаења од геогеафијата Neat Selmanoski / Неат Селманоски
основни знаења од геогеафијата Neat Selmanoski / Неат Селманоскиосновни знаења од геогеафијата Neat Selmanoski / Неат Селманоски
основни знаења од геогеафијата Neat Selmanoski / Неат Селманоски
 
Глобализација
ГлобализацијаГлобализација
Глобализација
 
вулканы (2)
вулканы (2)вулканы (2)
вулканы (2)
 
Republika Italija 140318141248-phpapp02
Republika Italija 140318141248-phpapp02Republika Italija 140318141248-phpapp02
Republika Italija 140318141248-phpapp02
 
Kviz o Italiji
Kviz o ItalijiKviz o Italiji
Kviz o Italiji
 
Mehanika na disenje
Mehanika na disenjeMehanika na disenje
Mehanika na disenje
 
Izvori digitalnih slika
Izvori digitalnih slikaIzvori digitalnih slika
Izvori digitalnih slika
 
Okoto kako opricki element
Okoto kako opricki elementOkoto kako opricki element
Okoto kako opricki element
 
Okoto kako opticki instrument
Okoto kako opticki instrumentOkoto kako opticki instrument
Okoto kako opticki instrument
 
мехника
мехникамехника
мехника
 
7. република италија
7. република италија7. република италија
7. република италија
 
Alternativni izvori.na energija.
Alternativni izvori.na energija. Alternativni izvori.na energija.
Alternativni izvori.na energija.
 
Italija 3.a PSHG
Italija 3.a PSHG Italija 3.a PSHG
Italija 3.a PSHG
 

Вулкани и земјотреси

  • 1. ВВууллккааннии ии ззееммјјооттрреессии ИИззррааббооттииллее::ММооммччииллоо ИИллииеевв ППееттаарр ККааллиинноовв II--55 06.11.2014
  • 2. ВВууллккаанн • Вулкан е она место на Земјината површина на кое од внатрешноста на Земјата излегуваат вжештени гасови,водена пареа,пепел,песок,чад и магма. • Нивното исфрлување од внатрешноста на Земјата на нејзината површина се вика ерупција.
  • 3. Во зависност оодд ммааттеерриијјааллоотт ккоојј ггоо ииссффррллаааатт ии ссппоорреедд ннааччиинноотт ннаа ккоојј ссее вврршшии ееррууппцциијјаа ппооссттоојјаатт 44 ттииппаа ввууллккааннии:: --ссттррооммббооллииссккии --ввууллккааннооллоошшккии --ххаавваајјссккии --ввееззууввссккии
  • 4. ССттррооммббооллииссккии ввууллккаанн • Стромболискиот тип булкани го добил името по вулканот Стромболи кој се наоѓа на Липарските Острови во Тиренското Море. Кај овој вулкан магмата ритмички се издига до кратерот и се врака повторно во вулканскиот канал.
  • 5. ВВууллккааннооллоошшккии ввууллккаанн • Вулканолошкиот тип го добил името по вулканот Вулкано кој,исто така се наоѓа на Липарските Острови. Овој вулкан се одликува со густа магма кој бавно се излева,но таа брзо се лади и го затвара кратерот.Овие вулкани предизвикуваат силни експлозии.
  • 6. ХХаавваајјссккии ввууллккаанн • Хавајскиот тип го добил името според вулканите Мауна Лоа и Мауна Кеа, кои се наоѓаат на Хавајските острови во Тихиот Океан. Кај овие вулкани магмата мирно се излева ,без чисти и силни ерупции и експлозии.
  • 7. ВВееззууввссккииоотт ввууллккаанн • Везувскиот тип е наречен според вулканот Везув во Италија. Тој се карактеризира со чести ерупции и силни експлозии.Почетокот на ерупцијата е проследен со густ црн облак од кој подоцна се исфрла густ вулкански материјал.
  • 8. На ззееммјјииннааттаа ппоовврршшииннаа ииммаа ппооввееккее оодд 660000 ааккттииввннии ввууллккааннии ии ммннооггуу ууггаассннааттии ввууллккааннии.. ННаајјммннооггуу ввууллккааннии ииммаа ппооккрраајј ббррееггооввииттее ии ннаа ооссттррооввииттее ннаа ТТииххииоотт ООккееаанн.. ВВоо ММааккееддоонниијјаа ввоо ммииннааттооттоо ииммааллоо ггооллеемм ббрроојј жжииввии ввууллккааннии ии ттооаа ввоо ККууммааннооввссккоо,,РРааддооввиишшккоо,,ООххррииддссккоо,, ККоожжуувв ППллааннииннаа ии ввоо ММааррииооввоо..
  • 9. ЗЗееммјјооттрреессии • Земјотресите се ненадејни краткотрајни потреси на Земјината кора. Тие настануваат поради поместувањето на слоевите на литосферата под влиание на повеке фактори. • Според причините што ги предизвикуваат земјотресите се делат на: -тектонски -вулкански -урвински
  • 10. ТТееккттооннссккии ззееммјјооттрреессии • Тектонските земјотреси настануваат како последица на дејството на тектонските движења во лагилните слоеви на Земјината кора.Овие земјотреси се катастрофални и се чувствуваат на големи простанства. • Местото кај што настанува и почнува земјотресот се вика хипоцентар. • Местото на површината каде што потресот најсилно се чувствува се вика епицентар.
  • 11. ВВууллккааннссккии ззееммјјооттрреессии • Тие се појавуваат во вулкански области и се поврзани со вулканските ерупции.Тие се многу послаби и ретки. УУррввииннссккии ззееммјјооттрреессии • Тие настануваат кога се уриваат таваните или празнините во земјината кора ,а најчесто тоа се големите пештери.Овие земјотреси зафакаат мало простанство и по јачина се најслаби.
  • 12. ЈЈааччииннаа ннаа ззееммјјооттрреессоотт • Јачината (интизитетот) на земјотресот се мери во степени од 1 до 12 по Меркалијевата и од 1до 9 по Рихтеровата скала. • Земјотресите кои се со 12(Меркалиј),односно 9(рихтер) се катастрофални.Овие земјотреси предизвикуваат големи разурнувања и материјални штети.
  • 13. ВВоо ннаашшааттаа ззееммјјаа ззееммјјооттрреессннии ппооддррааччјјаа ссее::ССккооппссккааттаа,,ГГееввггееллиијјаа--ВВааллааннддооввссккааттаа ККооттллииннаа ии ккооттллииннииттее ввоо ззаажжааддннииоотт ддеелл ннаа РРееппууббллииккаа ММааккееддоонниијјаа