Studija "Privatizacija u Srbiji", koju je kreirala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku USAID Projekta za održivi lokalni razvoj (UASID SLDP), kroz primere pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija analizira razloge loših prodaja i posledice po lokalne budžete. Studija preporučuje opštinama da budu aktivnije u ovom procesu, kontinuirano unapređuju poslovno okruženje kako bi motivisali potencijalne kupce i pokreću stečajeve nad kompanijama koje ne nađu nove vlasnike jer je najveći interes da se resursi tih firmi ponovo stave u funkciju i tako obezbedi finansijska stabilnost i uslovi za otvaranje radnih mesta. Preporuka studije je da bi rešavanje viška zaposlenih i vlasništva nad zemljištem trebalo da budu prioritetni zadaci Vlade Srbije ukoliko želi da uspešno okonča proces privatizacije. Kako je ocenjeno u studiji, nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad građevinskim zemljištem, višak zaposlenih i prezaduženost umanjili su atraktivnost firmi jer kvalitetni investitori nisu spremni da preuzmu rizik rešavanja tih problema. Došlo je do negativne selekcije kupaca što je za posledicu imalo visok procenat raskinutih privatizacija, koji u pojedinim opštinama premašuje i 50%. NALED preporučuje da se počne od što hitnijeg donošenja odluke o sudbini konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem preduzeća, kao i da se obezbede veća sredstva u fondovima za rešavanje pitanja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i stečaju (Tranzicioni fond i Fond solidarnosti). Nužno je i sprečavanje daljeg zaduživanja kompanija koje ulaze u prodaju. Za uspeh privatizacije presudan je dolazak strateških investitora koji mogu da ulože u novu tehnologiju i modernizaciju preduzeća, ali kako oni pozitivno reaguju na podsticaje, za donošenje odluke o kupovini ključno je da lokalne samouprave obezbede kvalitetno poslovno okruženje pre svega kroz smanjivanje parafiskalnog opterećenja poslovanja. Studija “Privatizacija u Srbiji” obrađuje slučajeve privatizacija u industriji proizvodnje papira, metalskoj, rudarskoj i farmaceutskoj industriji, kao i poljoprivredi. Kao primeri uspešnih prodaja uzeta su preduzeća Duropack, Rudnik, Goša Montaža, Zdravlje i DPP Banatski Despotovac dok su se na drugoj strani našle firme FOPA, Suva ruda, Zavarivač, Jugoremedija i DPP Mala Bosna.

1. Beograd, 3. novembar 2014. godine

2. METODOLOŠKI OKVIR
• Studija obuhvata deset slučajeva privatizacije čiji je izbor izvršen
na osnovu sledećih kriterijuma:
- svaka izabrana privatizacija morala je da ima adekvatnog parnjaka,
odnosno privredno društvo u istoj pretežnoj delatnosti, približno iste
veličine i sa sličnim karakteristikama u periodu pre privatizacije
- izabrani slučajevi oslikavaju ključne modele privatizacije i ključne
probleme u ovom procesu
- prednost je data privrednim društvima čija su sedišta u opštinama koje
pokriva USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (USAID SLDP)
• Za svaku studiju slučaja:
- urađena je detaljna analiza efekata privatizacije
- posebno su analizirani fiskalni efekti na lokalnu samoupravu
- izračunat je oportunitetni trošak za odgovarajući par (lošu privatizaciju)
kao alternativni scenario
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

3. „Sve uspešne privatizacije liče jedna
na drugu, svaka neuspešna je loša
na svoj način.“
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

4. KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI
• Nerešena imovinska pitanja
- građevinsko zemljište, restitucija
- nepostojanje upotrebnih i građevinskih dozvola
• Višak zaposlenih
- socijalni programi i otpremnine
• Prezaduženost
- uloga državnih poverilaca
• „Meko budžetsko ograničenje“
- „povezivanje staža“, onemogućavanje izvršenja i namirenja
- državne banke i druge finansijske institucije
• Negativna selekcija investitora
- prodaja na rate
- odsustvo kontrole pranja novca
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

5. KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

6. OKVIR ANALIZE FISKALNIH EFEKATA PO LOKALNU SAMOUPRAVU
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

7. OSNOVNI ZAKLJUČCI STUDIJE SLUČAJEVA
• Za uspeh privatizacije presudna je uloga strateškog investitora koji je u stanju da
izvrši transfer tehnologije, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investira
u opremu;
• Novim pravnim okvirom otklonjeni su neki od problema (na primer, pitanje
prezaduženosti odnosno dugovanja prema državnim poveriocima), ali ne i
problemi viška zaposlenih i zemljišta.
• Osim za nekoliko većih preduzeća u restrukturiranju, nije realno očekivati veće
braunfild investicije u Srbiji.
• Iako je niz opština unapredio svoje poslovno okruženje, postoje brojne
mogućnosti za poboljšanje.
• Interes lokalne samouprave je da se resursi privrednog društva u privatizaciji što
pre efikasno upotrebe, ali je potrebna i njihova proaktivna uloga.
• Visoki oportunitetni troškovi neuspelih privatizacija su često zanemareni
• Neuspele privatizacije utiču na smanjenje budžetskih prihoda lokalnih
samouprava, a pre svega ustupljenih prihoda, čime direktno smanjuju njihovu
fiskalnu autonomiju
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

8. Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.
• U toku priprema za privatizaciju u DP
„Dušan Petronijević“ su sprovedene
značajne mere restrukturiranja.
• Nakon privatizacije prihodi od
prodaje (izraženi u evrima) više nego
udvostručeni, dok je tržišno učešće
uvećano za više od 50%.
• Kupac je pored značajnog investiranja sproveo niz mera restrukturiranja
(unapredio je kvalitet procesa proizvodnje, uveo integrisani sistem menadžmenta
i posluje u skladu sa međunarodnim standardima).
• „Duropack“ d.o.o. predstavlja primer privatizacije u kojem strateški investitor
preuzima punu kontrolu nad preduzećem i u kome nema posebnih problema.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

9. Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.
• „FOPA“ predstavlja tipičan primer radničkog akcionarstva jer preduzeće
nije bitno promenilo način poslovanja u organizacionom, tehnološkom,
finansijskom i upravljačkom pogledu.
• Nakon drugog kruga privatizacije 2007. godine, a zatim i raskida ugovora
sa bugarskim investitorom, dolazi do ubrzanog propadanja preduzeća.
Preduzeće je pored problema sa likvidnošću i viškom zaposlenih imalo i
značajan problem zagađenja životne sredine.
Oportunitetni trošak: 7,3 miliona EUR
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

10. Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška
• Pre privatizacije DP „Rudnik“ je
poslednji put zabeležilo pozitivan neto
rezultat 1999. godine, dok su
kumulativni gubici u periodu od 2000.
do 2004. godine premašili iznos od 3
miliona EUR.
• Po sprovedenoj privatizaciji preduzeće je bitno poboljšalo svoje poslovanje i
značajno povećalo broj zaposlenih.
• Kupac je u osnovna sredstva, od trenutka kada je postao vlasnik do kraja 2013.
godine, uložio ukupno 5,4 miliona EUR.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

11. Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška
• Kriza u poslovanju rudnika „Suva Ruda“ kulminirala je avgusta 2002. godine, kada
obustavlja proizvodnju, od čega se nikada nije oporavio.
• U stečajnom postupku stečajni dužnik je tek iz četvrtog puta prodat kao pravno
lice „Koncernu Farmakom MB“ Šabac koje je u tom trenutku bilo većinski vlasnik
nekoliko rudnika olova, cinka i antimona.
• Kupac je sredstva za početak proizvodnje u rudniku „Suva Ruda“ obezbedio
tokom 2011. godine, od kredita Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i
dodatne kreditne linije kod domaćih poslovnih banaka. Iako su postojale česte
najave da će se investirati u neophodna sredstva za otpočinjanje proizvodnje, do
toga suštinski nikada nije došlo, odnosno rudnik nije počeo da radi.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

12. Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje
• „Goša Montaža“ spada u redak primer
uspešno sprovedenog radničkog
akcionarstva, pri čemu radnici nisu
dobili većinski paket akcija besplatno,
već su ga kupili na javnoj aukciji.
• Otpust duga državnih poverilaca bio je verovatno presudan za uspešnu prodaju
„Goša Montaže“, jer je spremnost potencijalnih kupaca da preuzmu navedene
dugove bila upitna.
• „Goša Montaža“ je povećala efikasnost poslovanja, došlo je do
investiranja u opremu u iznosu od 4 miliona EUR. Društvo posluje
kroz integrisani sistem menadžmenta koji je sačinjen od sistema
upravljanja kvalitetom prema relevantnim standardima.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

13. Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje
• Problemi „Zavarivača“ počinju već početkom devedesetih godina, kada nastupa stečaj
preduzeća. Nakon prinudnog poravnanja sa poveriocima Preduzeće izlazi iz stečajnog
postupka i započinje krajem 2000. godine privatizaciju prema odredbama Zakona o
svojinskoj transformaciji.
• Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije krajem 2008. godine, „Zavarivač“ AD beleži
pogoršanje poslovanja. Nekoliko faktora je imalo presudni uticaj na pogoršanje poslovanja,
kao što su eksterni faktori (svetska ekonomska kriza), značajna odstupanja između stvarnog i
stanja prikazanog u finansijskim izveštajima pre privatizacije, interni problemi poput loše
finansijeske pozicije, viška zaposlenih i narušenog odnosa između zaposlenih i novih vlasnika
Oportunitetni trošak: 13,5 miliona EUR
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

14. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin
• Niska prodajna cena posledica
odsustva interesa potencijalnih
kupaca i potrebnih izdataka za
socijalni program.
• Izdaci po osnovu socijalnog programa
u „Zdravlju“ dostigli su čak 24,76
miliona EUR
• Do kraja 2013. godine kupac je investirao oko 50 miliona EUR. Broj zaposlenih
2013. čini samo 19% broja zaposlenih na kraju 2000. godine.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

15. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin
• Od samog početka privatizaciju „Jugoremedije“ je pratio niz problema, koji su doprineli
potpunom slomu Društva:
– Privatizacija prema Zakonu o svojinskoj transformaciji stvorila je dve grupe vlasnika sa
oprečnim ciljevima
– Sumnje u regularnost samog postupka drugog kruga privatizacije, u regularnost
izvršene dokapitalizacije „Jugoremedije“, od strane kupca „Jaka 80“, nesavesno i
nezakonito poslovanje uprave postavljene od strane Kupca
– Niz problema u vezi sa farmaceutskim sektorom u Srbiji;
– Sumnje u nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje nove uprave postavljene od
strane radnika nakon raskida privatizacije.
Oportunitetni trošak 2007 - 2013: 31,6 miliona EUR*
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

16. Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin
U posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je čak 379.441.232 RSD, što čini
prosečno učešće od 7,51% u analiziranom periodu i u fiskalnom pogledu ukazuje na značajnu
zavisnost lokalnog budžeta od samo jednog privrednog društva.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

17. Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD
• Dok „Banatski Despotovac“ nastavlja da relativno uspešno posluje i nakon
privatizacije uz značajne investicije, „Mala Bosna“ se nakon raskida ugovora o
privatizaciji nalazi u restukturiranju.
• Nakon izvršene privatizacije „Banatski Despotovac" beleži značajno bolje poslovne
rezultate. Ulaganje u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „Banatski
Despotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a pozitivni
efekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz poslovanja su
osnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog kapitala Društva.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

18. Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD
• Krajem maja 2007. godine, „Mala Bosna“ je privatizovana od strane konzorcijuma fizičkih
lica protiv kojih su kasnije pokrenuti krivični postupci, ali su ta lica ubrzo koristeći
zakonsku mogućnost, ustupila preduzeće novom vlasniku.
• Period nakon privatizacije Društva karakterišu skriveni vlasnički odnosi i nesavesno i
potencijalno nezakonito poslovanje.
• „Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer korišćenja jednog privatizovanog preduzeća kao
kolaterala kako bi se dobili krediti koji će se iskoristiti od strane povezanog lica ili za
kupovinu novog preduzeća.
• Slučaj „Male Bosne“ ukazuje na vezu između određenih banaka i jednog broja
privatizacija. Reč je po pravilu o domaćim bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu),
od kojih su mnoge proteklih godina završile u stečaju.

19. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
S obzirom na to da je neposredno pre ove studije donet nov Zakon o privatizaciji čija
primena je tek započeta, a nije realno očekivati da će se Zakon u skorije vreme
menjati, preporuke su usmerene, pre svega, na rešavanju problema koji nisu rešeni
donošenjem novog Zakona o privatizaciji
Uloga lokalnih samouprava u stečaju i tvrdo budžetsko ograničenje
• Lokalne samouprave treba da budu aktivnije i predujmljuju troškove stečajnog
postupka
• Zahtev stečajnom sudiji za deponovanje sredstava stečajnog dužnika u cilju
obezbeđenja plaćanja komunalnih usluga
• Prekid vršenja komunalnih usluga stečajnom dužniku koji ne vrši redovno
plaćanje izvršenih komunalnih usluga
• Zahtevati formiranje posebne klase koju bi činili poverioci koji imaju potraživanja
po osnovu javnih prihoda
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

20. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
Rešavanje viška zaposlenih (Tranzicioni fond i i Fond solidarnosti)
• Prilagoditi Odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu
racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i uvećati alokaciju u
budžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“
• Povećati budžetsku alokaciju namenjenu Fondu solidarnosti.
Privatizaciju i lokalna javna preduzeća
• Privatizacija u slučaju non-core (sporedne) delatnosti javnih komunalnih preduzeća
predstavlja realnu (i poželjnu) opciju
• Delovima preduzeća koja se bave izdvojenim aktivnostima (aktivnostima koje
podržavaju vršenje komunalnih usluga) treba veoma pažljivo pristupiti
• Prethodno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, viškova zaposlenih i dugova,
odnosno dužničko-poverilačkih odnosa, kao i sprečavanje problema negativne
selekcije
Poslovno okruženje lokalnih samouprava
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

21. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
Problem u vezi sa tretmanom građevinskog zemljišta –
konverzija uz naknadu
• Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine uvodi dve značajne novine u vezi
građevinskog zemljišta:
- Propisuje pravni osnov za privatizaciju građevinskog zemljišta
- Čl.100-102. Zakona uređuju konverziju bez naknade
- Čl.103-108. Zakona uređuju konverziju uz naknadu
- Ukida mogućnost gradnje po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu
• Konverzija je do danas sprovođena sporadično:
- Bez naknade, samo uslučaju individualnih stambenih objekata – kuća, jer je tehnički
nesprovodiva
- Uz naknadu, uglavnom tamo gde naknada faktički nije plaćena (FMP januar 2010.)
jer novi vlasnici privatizovanih subjekata nisu želeli da je plate
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

22. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
• Odlukom ustavnog suda broj i uz-68/2013 od 10.10.2013. konverzija uz naknadu
je obesmišljena:
- Ukinuta je odredba člana 103. Stav 1. Zakona u delu koji glasi: "troškovi pribavljanja
prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu
revalorizovanu cenu kapitala...”
- Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi zakona o
privatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, kao i
da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravno
prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući privođenje građevinskog zemljišta
nameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnost
predstavlja prekomerni teret za zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije.
• Odlukom ustavnog suda srbije broj: u. 74/10 od 09.09.2010. zauzet je stav da je
neustavan član 104. Stav 4. Zakona (gubitak prava korišćenja usled ne
sprovođenja konverzije)
- Ako u propisanom roku od godinu dana nije izvršena konverzija, bez obzira da li je do
tog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev za konverziju ili nije, ne može
izgubiti pravo korišćenja. To znači da je obaveza institucije koja implementira zakon da
korisniku prava na konverziju omogući implementaciju njegovog zakonskog prava.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

23. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
KLJUČNO PITANJE
Da li će država subjektima privatizacije i pod kojim uslovima, priznati pravo svojine na
građevinskom zemljištu, nad kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući
obim prava - pravo korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja?
Konverziju je pravno moguće rešiti na jedan od sledećih načina:
• Naknadu za konverziju treba ukinuti u potpunosti - stav stranih i domaćih
investiora
• Ne treba dozvoliti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo
svojine - stav udruženja građana koja zastupaju interese restitucije
• Treba omogućiti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojine
uz plaćanje pravične naknade - najšire podržavana opcija od strane javnosti
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

24. KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE
Sva predložena rešenja imaju svoje prednosti i mane. Srbiju i njene građane najviše košta to
što su velike površine najvrednijeg građevinskog zemljišta blokirane za investicije.
Jedino rešenje koje je u skladu sa odlukama ustavnog suda:
Da se ponovo omogući pravo građenja po osnovu prava korišćenja na građevinskom
zemljištu, a da se pitanje konverzije reši uz detaljnu analizu efekta različitih opcija – rešenja,
koje će izraditi nezavisni eksperti, a na osnovu koje će vlada RS i skupština RS doneti
odgovornu političku odluku po tom pitanju.
Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

25. HVALA NA PAŽNJI
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED
Makedonska 30, VII sprat, 11000 Beograd, Srbija
t: +381 11 33 73 063, f: +381 11 33 73 061, naled@naled-serbia.org
www.naled-serbia.org