1. Тема бр.8.
ОСНОВНИ ФАКТОРИ
ВАСПИТАЊА
Др Драго Бранковић
Филозофски факултет
Бања Лука

2. Питања:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Појам и врсте фактора васпитања
Породица као фактор васпитања
Школа као плански и организован фактор
васпитања
Васпитаник – фактор васпитања
Васпитач као фактор васпитања
Друштвена средина и васпитање
Координација дјеловања фактора васпитања

3. 1. Појам и врсте фактора васпитања
Васпитање као сложен педагошки и друштвени
процес изложено је утицају бројних фактора.
ПОД ПОЈМОМ ФАКТОРИ ВАСПИТАЊА
ПОДРАЗУМИЈЕВАМО СВЕ ОБЛИКЕ И
ИНСТИТУЦИЈЕ ВАСПИТНОГ ДЈЕЛОВАЊА НА
РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ У ДРУШТВУ.
Све факторе је могуће подијелити у двије велике
групе:
а) директни фактори
б) индиректни фактори

4. 2. Породица као фактор васпитања
ПОРОДИЦУ ДЕФИНИШЕМО КАО ОСНОВНУ
ЋЕЛИЈУ ДРУШТВЕНОГ ОРГАНИЗОВАЊА И
ЖИВОТА.
Породица се као и друштво мијењала кроз историју. И
научна схватања о породици такође су мијењана кроз
историју.
Постоје различити типови породице. Проф. Петар
Мандић у другој половини 20. вијека утврдио је да код
нас постоје основна три типа породице.
1. ПАТРИЈАРХАЛНА ПОРОДИЦА – (задржала се на
селу и мањим насељима). У тој породици отац
задржава сву власт, он захтијева послушност супруге и
свих чланова, жели да буде питан о свему, о избору
занимања и веома често и о женидби и удаји.

5. 2. МАЛОГРАЂАНСКА ПОРОДИЦА – је тип затворене породице.
Ова породица се брзо прилагођава промјенама, у њој влада
атмосфера помагања и истицања према другима. Основни смисао
те породице је властити престиж и омаловажавање других. У
односу према дјеци, у овој породици се његује претјерана љубав,
педантерија, тежња за што већом заштитом дјеце, престиж у
квалификацијама и сл.
3. СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПОРОДИЦА – настала је у
социјалистичком друштву. Она се темељи на брачној заједници
заснованој на љубави, узајамном поштовању, равноправности и
разумијевању. Према дјеци ова породица жели да:
1. развије карактерна својства код дјеце,
2. усклађује личне и друштвене интересе,
3. подстиче стваралаштво и
4. развија вјеру у сопствене снаге и људски живот.
Поред основна три типа, доста често се јавља још један тип
породице за који се најчешће каже да је то:
4. КОМБИНОВАНА ПОРОДИЦА - (има обиљежја два или сва
три типа основне породице).

6. Задаци породичног васпитања:
1.
2.
3.
4.
5.
Задаци здравственог и физичког васпитања (развијање
хигијенских навика, сарадња са здравственим установама,
лична хигијена, култура сна, правилна исхрана),
Задаци интелектуалног васпитања (дијете жели да упозна
своју околину и свијет који га окружује, има урођену
радозналост, треба развијати способност посматрања и
мишљења.
Задаци моралног васпитања – развијати правилан однос
према људима, хуманизму, другарству, пријатељству али и
према самом себи.
Задаци радног васпитања – васпитати дијете да воли,
цијени и поштује рад, формирати радне навике као и
способност планирања рада.
Задаци естетског васпитања – посебно развијати
способности “естетике свакодневног живота” (уљепшавање
размјештаја у стану, слике, облачење, распоред на столу,
слагање играчки...) и “естетику моралног понашања”.

7. Методе и средства породичног васпитања
Методе породичног васпитања су:
1.Метод убјеђивања,
2.Метод навикавања и
3.Метод подстицања.
Средства породичног васпитања су:
1.Постављање захтјева,
2.Показивање,
3.Објашњавање,
4.Вјежбање и навикавање,
5.Примјер,
6.Поука,
7.Контрола,
8.Савјет,
9.Охрабрење,
10.Одобравање и признање,
11.Похвала и награда.
Данас се повећава број дефицијентних (крњих) породица – (породице без
једног или чак оба родитеља). Дјеци из дефицијентних породица
потребна је посебна педагошка помоћ.

8. 3. Школа као планкси и организовани фактор
васпитања
Школа је једини друштвени фактор васпитања који
свој рад и утицај планира, програмира, организује,
процјењује и вреднује исходе утицаја на васпитање.
Школа је основна и најзначајнија институција
васпитања.
Дијете у школи проводи дуг период живота
(дјетињство и младост) када су утицаји на његов
развој и васпитање најинтензивнији.
Школа је друштвена институција, подложна
друштвеним утицајима али и друштвеној контроли. За
свој рад школа је одговорна, поред друштва, и
родитељима.
Школа у реализацији својих функција остварује
сарадњу са већим бројем друштвених институција.
Ипак, најзначајнија је сарадња са породицом.

9. Најчешће се примјењују сљедећи облици сарадње
школе и породице:
- индивидуални контакти наставника и родитеља,
- групни састанци наставника и родитеља,
- општи родитељски састанци,
- различити облици педагошког образовања
родитеља (школе за родитеље, педагошки курсеви и
савјетовања, семинари, трибине, предавања и др.),
- педагошка савјетовалишта.
Постоје питања и проблеми око којих нема потпуне
сагласноти породице и школе. Др Петар Мандић
посебно је истраживао замјерке родитеља
наставницима и замјерке наставника родитељима.

10. 4.Васпитаник као фактор васпитања (посебна тема
– види чланак),
5. Васпитач као фактор васпитања (посебна тема –
види чланак).

11. 6. Друштвена средина и васпитање
Тезе:
- Свака индивидуа живи у одређеној друштвеној
средини и трпи различите утицаје из те средине,
- Бројни су средински фактори који утичу на
развој и васпитање личности (свака личност је
члан неке групе, колектива, слоја или класе).
- Поред утицаја друштвене средине на развој
личности утичу и неки породични фактори као
што су: географски и климатски услови у којима
личност живи. У историји васпитања било је
покушаја да се у први план стави утицај
географских фактора (сви ту утицаји су битни, али
не и одлучујући).

12. Друштвена средина веома битно утиче на развој и
васпитање личности. Најутицајнији фактори
друштвене средине су:
1.Друштвено уређење,
2.Друштвени односи,
3.Животни стандард,
4.Перспективе развоја друштва,
5.Социјална припадност,
6.Положај индивидуе у друштвеној средини,
7.Ниво развијености породице и школе,
8.Штампа, радио, телевизија и остали медији,
9.Догађаји у социјалној групи и друштву као цјелини,
10.Друштвена атмосфера у којој се живи,
11.Ниво развијености културе и
12.Традиција.

13. 7. Координација дјеловања фактора васпитања
Основни фактори васпитања су:
- Породица,
- Школа,
- Васпитаник,
- Васпитач,
- Друштвена средина.
Сви ови, али и неки други фактори утичу на токове и исходе васпитања.
Утицај сваког фактора васпитања може се разликовати према смјеру и
интензитету.
Утицај према смјеру може бити:
- Позитиван (+)
- Негативан (-),
- Неутралан (нити +, нити -).
Утицај према интензитету може бити:
- Снажан утицај,
- Просјечан утицај и
- Благ утицај.

14. Педагошка истраживања показују да поред
утицаја на васпитни процес фактори остварују и
међусобне утицаје. Неопходна је координација
утицаја фактора на васпитање. Друштво је
најодговорније за координацију дјеловања фактора
васпитања. Оно ту координацију треба да
остварује преко дефинисаних циљева васпитања.
Постоје и схватања да се фактори међусобно
“самокоординирају” али да је та самокоординација
усмјерена ка оставривању циља васпитања.

15. ПОРОДИЦА
а
б
ђ
ВАСПИТАНИК
ШКОЛА
и
д
в
е
з
ж
ВАСПИТАЧ
г
ДРУШТВЕНА
СРЕДИНА