2. Биографија
• Рођен у Даљу, 28. маја 1879. год.
Миланковић из ђачких дана Родна кућа Милутина Миланковића
3. Образовање
• Почетком октобра 1889. године, преселио
се код другог ујака, Паје Маучевића, у
оближњи Осијек, где је први пут пошао у
јавну школу, односно у реалну гимназију.
• Након седмогодишњег школовања,
Милутин, је маја 1896. године успешно
завршио реалку и матурски испит.
• Октобра 1896. године, у 17 години,
одлази на студије грађевине у Беч на
Високој техничкој школи, које успешно
завршава 1902. године са најбољим
оценама.
Милутин као студент у Бечу
4. Време након студија
• Грађевински инжењер
Почетком 1905. године на основу препоруке примљен је у
познату бечку грађевинску фирму , где је убрзо заузео једно од
главних места у конструктивном бироу.
Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до
1. октобра 1909. године када је прихватио позив за ванредног
професора Београдског универзитета – на Катедри примењене
математике.
• Године 1910. постао је држављанин Краљевине Србије
5. Време пред Први светски рат
• Како је у то време био држављанин Србије, са
којом је Аустроугарска у ратном стању,
Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару
жандармеријску касарну , а потом пребачен у
логор Нежидер на Блатном језеру. Описао је свој
први дан у затвору следећим речима:
„Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата...
Мала соба учинила ми се као пријатно уточиште
за једну ноћ током мог путовања у васиону. “
• Након шест месеци проведених у логору,
Миланковић је у децембру 1914. године стигао је
у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља
једном недељно у полицијску станицу.
6. Повратак у Србију и научна
достигнућа
• Након рата, Миланковић се са породицом вратио у
Београд, 19. марта 1919. године. Наставио је каријеру
на Универзитету, изабран је за редовног професора
небеске механике на Филозофском факултету
• Од 1912. до 1917. године објавио је седам научних
радова о математичкој теорији климе, како за Земљу
тако и за друге планете.
• За дописног члана Српске академије наука
Миланковић је изабран 1920. године.
• Миланковић је изабран за редовног члана Српске
академије наука 1924. године.
• Метеоролошка служба Краљевина Југославије постала
је пуноправан члан Међународне метеоролошке
организације. Миланковић је тамо представљао
Југославију дуги низ година.
7. „ Канон осунчавања Земље и његова
примена на проблем ледених доба“,
1.„Кретање планета око Сунца и њихов међусобан
поремећај“
2.„Обртање Земље“
3.„Секуларно померање обртних полова Земље“
4.„Осуначавање Земље и његове секуларне промене“
5.„Веза између осунчавања и температуре Земље и
температуре њене атмосфере. Математичка теорија
климе“
6.„Ледено доба, његов механизам, структура и
хронологија“
8. Теорија ледених доба
• 1911. Почиње да се бави климатологијом
• 1912. „Прилог теорији математске климе“
• 1913. „О распореду сунчевог зрачења на површини Земље“
„...таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног
посматрања, не само у васиони, већ и у времену... Биће могуће реконструисати земљину
климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на
другим планетама .“
• 1914. „О питању астрономске теорије ледених доба“
• 1916. „Испитивање климе планете Марс“
• 1920. „Математичка теорија топлотног феномена узрокована
сунчевим зрачењем“
• 1924. „Климе геолошке прошлости“ (Кепен и Вегенер)
• 1930. „Математичка наука климе и астрономска теорија
климатских промена“ („Приручник климатологије“ , Кепен)
9. Миланковићеви циклуси
1. Промена ексцентрицитета орбите
2. Промена нагиба Земљине осе ротације
3. Прецесија
16. • Сарадња са Кепеном и Вегенером
Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених
доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година
добила је подршку од климатолога Владимира Кепена и геофизичара
Алфреда Вегенера. Његова крива осунчавања је укључена у раду под
насловом „Климе геолошке прошлости“, објављен од стране
Владимира Кепена и његовог зета Алфреда Вегенера 1924. године.
Алфред Вегенер Владимир Кепен
17. Календарска реформа
• Поништава разлику између Јулијанског и Грегоријанског
календара
• Базира свој календар на тропској, а не на сидеричној
(сидеричкој) години
• Преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без
остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако
њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6
• Овако конципиран Миланковићев календар је требало
кориговати тек после 28.800 година
18. Остала дела
• Научно-популарне књиге: Кроз васиону и векове, Кроз царство
наука...
• Апсолутна зиданица: 21,646 km висока и пречника основе од
112,84 km
19. “Кроз васиону и векове”
• Између 1925. и 1928. Миланковић је написао популарно — научну
књигу "Кроз васиону и векове", у виду писама анонимној младој дами.
20. Милутинов живот након рата
• Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије
наука и то у три мандата од 1948. до 1958. Од 1948. до 1951. налазио се на
месту Директора Астрономске опсерваторије у Београду, а од 1948. постао је
члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је
ова установа обнављала своју делатност након рата.
• Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског института
палеонтологије.
• Новембра 1954. године, након педесет година од одбране докторског рада,
Миланковићу је уручена златна диплома Доктора техничких наука од Високе
техничке школе у Бечу.
• Године 1955. изабран је за дописног члана немачке Академије природњака
"Леополдина" из Халеа, у Источној Немачкој.
21.
22. Позне године Милутиновог живота
• Након више деценија рада, 1955. године, одлази у пензију
са места професора небеске механике Филозофсkог
факултета.
• Милутин је доживео мождани удар и умро је 1958. године
у Београду, у 79. години живота.
