JOAKIMINTERFEST 2016 11. Međunarodni pozorišni festival 11th International Theatre Festival

1. JoakimInterFest 2016
O d o v e g o d i n e u o k v i r u
JoakimInterFesta uveden je novi program
„Veče u čast glumca” koji je sinoć, u sredu,
14. oktobra imao svoju „festivalsku
premijeru” na Maloj sceni „Ljuba Tadić”. Bio
je to omaž jednoj od najznačajnijih srpskih
savremenih glumica - Ljiljani Stjepanović.
Poželevši, kao što je i red, domaćin i
organizator festivala i „Večeri u čast
glumca” direktor pozorišta mr Vojo Lučić,
pred zaista krcatim gledalištem Male
scene, na početku razgovora podsetio je
na najznačajnije detalje iz izuzetno bogate
karijere glumice Ljiljane Stjepanović, njene
najpoznatije uloge u pozorištu, na televiziji i
filmu kao i brojne nagrade koje je dobila za
svoj dug i plodan glumački angažman.
- Široki registar komičnih rola Ljiljane
Stjepanović je osoben i osobit. Od
Nušićevih likova i tipova junaka u suknji, do
punokrvnih, sebe svesnih žena u delima
Stevana Sremca, do savremenih bujičnih komedija
italijanskih i španskih energičnih i plemenitih gospođa i
sredovečnih oštrokondži ova komičarka visoke kulture
osvajala je milione gledalaca
po Beogradu i Srbiji, pročitao
je Lučić deo obrazloženja žirija
za dodelu nagrade „Žanka
Stokić” (kojim je predsedavala
Mira Banjac) a koja je Ljiljani
Stjepanović više nego
zasluženo dodeljena 2013.
godine.
O svojim glumačkim
(pa)počecima u pozorišnoj
t r u p i č u v e n o g B a t e
M i l a d i n o v i ć a , n a s e b i
svojstven duhovit način
ispričala je sama Ljiljana Stjepanović, dodavši da je to
uradila još kao devojčurak, potpuno sama i bez znanja
roditelja. Iako je tokom razgovora o svojoj karijeri istakla
da nikada nije imala neki konkretan glumački uzor, kao
glavnog krivca za bavljenje glumom uopšte Ljiljana
Stjepanović je apostrofirala komičara Miodraga Petrovića
Čkalju čijom je glumom „bila opčinjena” i kultne emisije
„Veselo veče” i „Veče uz radio”. Opušteno i spontano,
kako je čitav tok razgovora tekao uz brojne slajdove iz
njene (pre)bogate karijere Ljiljana Stjepanović je iskreno
ispričala i kako je njena profesorka Ognjenka Milićević
„htela da se ubije” jer je smatrala da je predodređena za
ozbiljne i teške dramske uloge a ona je čitavu karijeru
(zvanično je već sedam godina u penziji) provela u
muzičkom teatru - Pozorištu na Terazijama, čija je
dugogodišnja prvakinja bila kao i koliko nije zadovoljna
svojim televizijskim debijem - ulogom kafanske pevaljke
(imala je tada samo 16 godina) u seriji „Muzikanti”.
- Jako rano sam počela da se bavim ovim poslom,
zavolela ga strasno i dan danas ga volim sa istom strašću,
istakla je ona dodavši da glumci nikada ne idu u penziju, i
da dok se bave tim poslom, ostaju „večna deca”, ne krijući
da je njen cilj da zauvek ostane „večno dete”.
Na razgovoru upriličenom u čast jedne od
najznačajnijih savremenih srpskih glumica i miljenice
najšire kako pozorišne, tako i televizijske i filmske publike,
nadahnuto je zborila Dragana Bošković, teatrolog, njena
dugogodišnja prijateljica i po sopstvenim rečima i
„najveća obožavateljka”.
- Ja sam najveći obožavalac Ljilje Stjepanović u svim
medijima, predgovarač svih njenih knjiga, predlagač
njenih nagrada, pisac obrazloženja za iste i kada je dobila
„Nušićevu nagradu” za životno delo napisala sam
monografiju o njoj „Još jedna kraljica”, rekla je od srca
Dragana Bošković, dodavši da Ljiljana Stjepanović sa
velikim uspehom već više od 25 godina igra njenu
monodramu „Povratak kraljice Marije Karađorđević”.
Dramaturg kragujevačkog pozorišta Marija Soldatović
i direktor KST-a mr Vojo Lučić zajedničkim snagama
podsetili su i na noviju televizijsku i filmsku produkciju u
kojoj glumi Ljiljana Stjepanović a ona sama ispričala je
svojim brojnim kragujevačkim obožavaocima anegdote
sa snimanja novog filma - nastavka „Zone Zamfirove” čija
1
VEČE U ČAST GLUMCA I DVE MONODRAME U JEDNOJ
Dan sedmi
14.8

2. JoakimInterFest 2016
se premijera očekuje početkom sledeće godine.
I, to nije bilo sve što se tiče premijerne „Večeri u čast
glumca”. Po završetku razgovora na sceni kragujevačkog
pozorišta za decu glumica Ljiljana Stjepanović odigrala je
predstavu „Lepotica Linejna”, zajednički projekat
Kruševačkog pozorištaArtTeme iz Beograda.
Na takmičarskom repertoaru sedmog dana 11.
JoakimInterFesta sinoć je bila predstava „Nataša”
Poljskog teatra Bjalsko Bjala (inače grada pobratima sa
Kragujevcem) koji je po tekstu ruske književnice
Jaroslave Pulinovič na scenu postavila rediteljka
Malgorzata Sjuda.
„Predstava „Nataša”, sačinjena je iz dva teksta
Jaroslave Pulinovič, uspešne i veoma izvođene ruske
književnice u kojima pratimo sudbinu dve devojke. Jedne
koja potiče iz dobre i druge iz problematične sredine i koje
su povezane kunderijanskom nepodnošljivom lakoćom
postojanja.”, nadahnuto je obrazložio u svojoj selektorskoj
eksplikaciji ovaj repertoarski potez ovogodišnji selektor
festivala Željko Jovanović, pozorišni kritičar.
U ovoj duodrami uloge tumače mlade glumice Zofia
Švinke (Nataša) i Daria Polasik-Bulka (Nataša - takođe)
u jedan glas zdušno kažu:
- Igramo devojčice, šesnaestogodišnjakinje, a
pitanja koja se „provlače” kroz ceo komad su o: ljubavi,
jakim emocijama, rivalitetu i suparništvu, stasavanju u
različitim socijalnim krugovima i društvenim grupama,
rastu i sazrevanju tih devojčica koje su u dobu veoma
teškom za svaku ženu, na prelasku iz doba deteta u
ženu, smatra ovaj „dvojac” Nataša i dodaju da je po
njima najvažnije to da bez obzira da li jedna devojka
potiče iz sirotišta a druga iz bogataške porodice one su u
stvari iste, jer imaju istovetno emotivno proživljavanje
životnih situacija kroz koje prolaze u toj dobi.
- To ispitivanje dorastanja i sazrevanja je vrlo bitno u
svakom društvenom kontekstu a ne samo za žene,
mada za njih može biti jako bolno i u tome je njegov
društveni angažman, tvrde poljske glumice.
Ovu predstavu igraju već dve godine i ovo im je prvo
gostovanje na nekoj međunarodnoj pozorišnoj smotri.
Prvi put su i u Srbiji i ovde im se dopada, zanimljivo im je,
tvrde da postoji sličnost između Srbije i Poljske zbog
slovenskog korena ali je na njih utisak ostavila naš, kako
kažu „južnjački duh i temperament”.
Uprkos svim manjkavostima koje sa sobom nosi
gledanje predstave koja je titlovana, festivalska publika
ovdašnja je pažljivo ispratila ovu predstavu o dilemama i
lomovima mladih u današnjem svetu, tako da jezička
barijera, barem po rečima kragujevačkog gledališta im
nije pokvarila pozorišni užitak „Nataše”.
Na razgovorima posle predstave moderatorka
Dragana Bošković pozdravila je akterke predstave,
napomenuvši odmah da joj je ovaj tekst poznat (više puta
ga je gledala u Rusiji a, najbolja „Nataša” koju je do sada
videla bila je litvanska) ali da je do sada uvek igran kao
monodrama, odnosno da je jedna glumica tumačila na
sceni obe priče i obe Nataše. Takođe, ih je upitala da li je
autorka teksta Jaroslava Pulinovič studentkinja slavnog
pisca Nikolaja Koljade.
Zofia i Daria nisu mogle da odgovore na ovo drugo
pitanje sa pouzdanošću „jer je nisu upoznale”. Na
voditeljkino pitanje „kako su uopšte došle do ovog
teksta?”, iskreno su odgovorile da se o izboru teksta i
glumaca u Poljskoj to završava na relaciji direktor i reditelj
i da glumci ne mogu mnogo da na to utiču. (Eh, gde je
sada glumačka bratija iz Zagreba od pre pet dana iz
Krležine predstave „U agoniji” kojima je dodijalo
„rediteljsko-upravničko pozorište” da ovo čuje.)
Za rad sa rediteljkom su rekli da je tokom proba
insistirala da „rešenje” za uloge Nataše potraže iz svog
ličnog iskustva jer su relativno bliske, po godinama
likovima koje tumače (razlika je 10 godina) ali su takođe,
na insistiranje Malogrzate Sjude često razgovarale i
posmatrale današnju omladinu i sakupljali nova iskustva.
- Zbog toga često i igramo ovu predstavu baš za
publiku tog godišta na matine predstavama i ona je dobro
primljena, tinejdžeri reaguju „živo” i „burno” i nikoga u sali
ne ostavlja ravnodušnim, naglasile su gošće iz Poljske.
Predstava nije ipak rađena ciljano kao omladinska i
igra se normalno, repertoarski i na njihovoj večernjoj
sceni.
(Pre)iskusnom oku Dragane Bošković nije moglo da
promakne, po svim pokazateljima, da je ova predstava
rađena za malu a ne veliku scenu. Gošće su to potvrdile
istakavši da im je ovo prvi put da je igraju na velikoj sceni.
I po mišljenju moderatorke ali i samih glumica za
ovako koncipiranu postavku veoma je važan blizak
kontakt sa publikom, gde akteri neposredno prate reakcije
gledalaca, tako da je i udaljenost od naše publike bila još
jedna, dodatna pored jezičke barijere za pun i pravi
doživljaj ovdašnjeg gledališta „Nataše”.
Dragana Bošković je takođe zapazila da je u predstavi
bilo i nekih tehničkih nedostataka, što se isto pokazalo
istinitim, jer je po rečima poljskih glumica nedostajao
video koji sve vreme prati kretanje glumica na pozornici,
tako da su neke od scena morale da budu „prerežirane”
juče, ovde na licu mesta poput delova sa kastinga ili iz
toaleta.
2

3. 3
JoakimInterFest 2016
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić,
petak, 14. oktobar 20.00
Bosansko narodno pozorište Zenica
Tanja Šljivar
MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI
UPOZORAVALI
Bosansko narodno pozorište Zenica u saradnji
sa Kamernim teatrom 55 iz Sarajeva
Režija, scenski pokret i koreografija:
Mirjana Karanović
Scenografija i kostimografija: Sabina Trika
Muzika: Draško Adžić
Saradnica za scenski pokret: Sonja Vukićević
Asistent režije: Emin Hajrić
Lektorica: Alica Arnaut
Producent: Hazim Begagić
Uloge:
Mara: Mirjana Karanović
Milan: Enes Salković
I Daria Polasik Bulka i
Zofia Švinke ipak su
izrazile nadu da su uspele
da pokažu i dočaraju ono
što su zamislili i bez pomoći
tehnike koja je zakazala.
- Uspeli ste, zaista
jeste. U svakom slučaju, mi
ovde na festivalu ćemo
zapamtiti predstavu onako
kako smo je videli i doživeli
- sa dve divne mlade
glumice u teškom komadu
sa ozbiljnom temom koja
se tiče svih nas, zaključila
je Dragana Bošković.
Za kraj razgovora ona je zamolila gošće iz Poljske (u
odsustvu njihovog direktora) da predstave svoj teatar. Iako
pozorište iz Bjalsko Bjale nije nepoznato kragujevačkim
pozorišnicima (u pitanju je teatar iz grada pobratima), ipak,
nije zgoreg predstaviti ga i festivalskoj publici. Sam grad
Bjalsko Bjale je sličan po veličini Kragujevcu (oko 180.000
stanovnika) a njihova pozorišna kuća, prošle godine
proslavila je 125. godišnjicu postojanja. Zgrada teatra
datira iz tog doba i velelepno je staro zdanje. U ansamblu
ima oko 20 zaposlenih glumaca a pozorište je
repertoarsko tako da se u njemu igra bukvalno sve od
klasike do modernih drama, eksperimentalnih i
istraživačkih predstava... Na njihovom repertoaru su i
komadi za muzičko pozorište i nedavno su na scenu
postavili hit mjuzikle „Grka Zorbu” i „Čoveka iz La Manče”.
Poljski teatar Bjalsko Bjale sem velike i male scene ima i
lutkarsku - dečiju scenu.
- Po aplauzu se vidi koliko je ansambl predstave „Moje
dete” iako igrajući ne na maloj već na velikoj sceni uspešno
prešao rampu, kao i koliko je katarzična ova predstava,
naglasila je ona, dok se publika na sinoćnjim razgovorima
jednodušno složila da je ova predstava „ najljudskija” od
svih u dosadašnjem delu smotre i da se dotiče svih nas.

4. JoakimInterFest 2016
Jedanaesti JoakimInterFest
od 7. do 15. oktobra
SREĆA PRATI HRABRE
Scena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 sati
SINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorište
Republike Srpske, Banja Luka
Mate Matišić, režija Marko Misirača
Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20
sati
SAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpski
teatar, Kragujevac
Vilijem Šekspir, režija Pjer Valter Polic
Scena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20
sati
U AGONIJI - Putujuće kazalište i Scena
Ribnjak, Zagreb
Miroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis,
Ozrena Gabarića i Darka Stazića
Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar -
20 sati
VOZ - Zvezdara teatar, Beograd
Kormak Makarti, režija i adaptacija Voja
Brajović
Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20
sati
KAFA I CIGARETE, POZDRAV IZ
BEOGRADA Atelje 212, Beograd
Posvećeno filmu Džima Džarmuša, režija Mia
Knežević
Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20
sati
MOJE DETE - Beogradsko dramsko
pozorište, Beograd
Stojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević
Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20
sati
NATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko Bjala
Jaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda
Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20
sati
MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI
UPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorište
Zenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55
Sarajevo
Tanja Šljivar, režija Mirjana Karanović
Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20
sati
Predstava u čast nagrađenih
EDIT PJAF U VRTLOGU SREĆE
Autor Matej Varodi
Prateći program Festivala
Petak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnog
plakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija
„Joakim”
Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige
„Teatar i društveno biće” autora Gorana
Cvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)
Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac u
pokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana sala
Prve kragujevačke gimnazije
Četvrtak, 13. oktobar
VEČE U ČAST GLUMCA
17.00 - Razgovor sa glumicom Ljiljanom
Stjepanović Scena „LjubaTadić” (Mala scena)
20.00 - Predstava „Lepotica Linejna”
koprodukcija Kruševačko pozorište iArt Tema iz
Beograda - Scena Pozorišta za decu
Kragujevac
Stručni žiri
Miloš Latinović, književnik,
Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar
Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55
Voditelj razgovora
Dragana Bošković, teatrolog
Urednik Biltena JIF-a
Zoran Mišić
Nagrade
Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju
Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost
Joakimova specijalna nagrada