.....

1. PROCENA LIČNOSTI

2. Osnovne postavke
• Procena ličnosti je opisivanje i (po mogućnosti)
kvantitativno izražavanje osobina ličnosti
• Procena se zasniva na pretpostavci da se razlike u
ponašanju od osobe do osobe mogu pripisati
njihovim relativno trajnim osobinama, kao i da su te
osobine odgovorne za doslednost ponašanja
pojedinca u sličnim situacijama
• Osobine ličnosti su konstrukti – pojmovi čiji je sadržaj
delom zasnovan na spoljašnjem ponašanju, a delom
je hipotetičke, teorijske prirode

3. Teorija – konstrukti -
operacionalizacija
• Pristupi proceni ličnosti, metode i konstruisane
tehnike imaju svoju teorijsku pozadinu; postoji
povezanost teorije, njenih konstrukata i načina
procene. Primeri:
– Psihoanaliza – nesvesni motivi i konflikti - projektivne
tehnike
– Razvojna psihologija – teorija afektivne vezanosti – obrasci
vezanosti – procena prilagođena uzrastu
(ponašanje/mentalne reprezentacije)
• Ishod procene zavisi od operacionalizacije konstrukta

4. Svrha procene
• Klinička procena
– Klinički instrumenti za procenu psihopatologije
– Opšti instrumenti za procenu dimenzija/crta
ličnosti
• Psihologija ljudskih resursa: selekcija,
profesionalno savetovanje, profesionalno
usavršavanje
• Istraživanje

5. Postavljanje hipoteza
• Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o
postojanju neke pojave ili o povezanosti određenih
pojava koja počiva na znanju, iskustvu ili logici
• Eksplorativna ili eksplikativna
• Nulta hipoteza

6. Definisanje varijabli
• Varijabla je osobina objekta istraživanja; vrednost koja može da
varira od objekta do objekta, tj. da raste ili opada na kontinuiran ili
diskontinuiran način
• Kategoričke/numeričke; kvalitatativne/kvantitativne
• Prema sadržini:
• stimulus varijable – boja, visina zvuka, vrsta slike, dužina rečenice, broj slova
• organizmičke varijable (subjekt varijable) – intelektualne sposobnosti, tip ličnosti...
• bihejvioralne varijable – brzina reakcije, broj naučenih slogova, odgovori na testovima
• Prema stepenu kontrole:
• Eksperimentalne ili manipulativne (visok stepen kontrole)
• Neeksperimentalne ili selektivne (srednji stepen kontrole)
• Registrovane (nizak stepen kontrole)
• Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

7. Uzorak
• Deo populacije uzet na osnovu određene
procedure, sa ciljem da adekvatno predstavlja
populaciju u celini
• Slučajni i neslučajni uzorci
• Reprezentativan uzorak
• Stratifikovani uzorak
• Prigodni uzorak
• Kvotni uzorak

8. Metode procene ličnosti
• Introspekcija
• Posmatranje
– Naturalističko/uz pomoć instrumenata
– Sa učešćem/bez učešća
– Nestrukturisano/strukturisano
• Korelaciona istraživanja
• Eksperiment
• Studija slučaja
– Patobiografija

9. Samoposmatranje
1) Metod impresije (ograničeno psihofizičko samoposmatranje)
2) Sistematsko samoposmatranje
3) Fenomenološka metoda
Zamerke introspekciji:
- Nepotpunost
- Pristrasnost
- Retrospektivnost
- Naučna neobjektivnost
- Promena predmeta posmatranja

10. Posmatranje
1) Naturalističko/terensko naspram
laboratorijskog posmatranja
2) Sistematsko i strukturisano naspram
nestrukturisanog
3) Posmatranje s učešćem naspram
posmatranja bez učešća
Prednosti?
Mane: ograničenost na ono što je vidljivo

11. Eksperiment
• Postupak u kome namerno, sistematski i planski
menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem da izazovemo
promenu u zavisnoj varijabli
• Kontrola putem:
– Randomizacije
– Ujednačavanja grupa
– Eliminacije varijabli
• Vrste eksperimentalnih nacrta:
– Nacrt sa kontrolnom grupom
– Nacrt sa paralelnim grupama
Prednosti eksperimenta:
– Mogućnost ponavljanja
– Pouzdanost u donošenju zaključaka o uzročno-posledičnim vezama između pojava

12. Sistematsko neeksperimentalno
istraživanje
• Prirodni eksperimenti
• Korelaciona istraživanja
• Korelacija – dve varijable su korelirane ako variraju na srodan način
• Smer korelacije:
• Pozitivna korelacija (+/+, -/-)
• Negativna korelacija (-/+, +/-)
• Nulta korelacija
• Stepen korelacije: -1/+1
• Korelacija i predikcija
• Prediktorska varijabla – varijabla na osnovu koje se vrši
predviđanje
• Kriterijumska varijabla – varijabla čije se vrednosti predviđaju

13. Studija slučaja
• Dubinska analiza pojedinačnih slučajeva
• Idiografska metoda – cilj je stvaranje
psihološkog portreta pojedinca
• Multimetodski pristup, nizak nivo strukture
• Ograničenja:
– Generalizacija (problem reprezentativnosti
dobijenog nalaza za populaciju u celini)
– Problem prepoznavanja uzroka (detaljna
deskripcija, bez mogućnosti otkrivanja uzročno-
posledičnih veza)

14. Najvažnije tehnike za procenu
ličnosti
• Intervju
• Projektivne tehnike
• Inventari ličnosti

15. Intervju
• Strukturisani istraživački/klinički intervju
– Structured Clinical Interview for DSM-IV (SCID)
• ne služi, u užem smislu, za procenu ličnosti
• procenjuje 33 psihijatrijska poremećaja opisana u Diagnostic and
statistic manual, APA
– SCID II
• Procenjuje poremećaje ličnosti
– Oblasti:
• Demografski podaci
• Obrazovanje i radna istorija
• Istorija smetnji
• Aktuelno funkcionisanje
– LOBI (Lista Osnovnih Biografskih Informacija)

16. Intervju
• Strukturisani intervju za procenu afektivne
vezanosti na nivou mentalnih reprezentacija
– Adult Attachment Interview (AAI)

17. Intervju
• Nestrukturisani dubinski intervju
• U kvalitativnim istraživanjima
• Istraživač se interesuje za individualna iskustva, mišljenja,
osećanja, često u vezi osetljivih tema
• Ispitanik se tretira kao ekspert za određenu temu, a ispitivač
kao učenik koji želi od ispitanika da nauči sve što je on
spreman da s njime podeli o istraživanoj temi
• Intervjuer mora pažljivo da sluša, podstiče i postavlja pitanja
koja omogućavaju ispitaniku da istraži i izrazi kako vidi veze
između određenih događaja, fenomena, verovanja...
• Intervju se najčešće snima, vrši se transkript, odgovori se
kodiraju i analiziraju

18. Projektivne tehnike
• Projektivna hipoteza
• Problem pouzdanosti i valjanosti

19. Projektivne tehnike
• Roršahove mrlje
• TAT
• Test nedovršenih rečenica
• Crtež ljudske figure
• ...

20. Roršahov test mrlja
• Pretpostavka: način na koji ljudi oblikuju percepcije
povezan je sa načinom na koji generalno organizuju i
strukturiraju podražaje u svojoj okolini
• Test se ne tumači na osnovi jednog odgovora, već u
odnosu na ukupnu sumu odgovora
• Sadržaj se može tumačiti simbolički (eksplozija-
intenzivno neprijateljstvo; lisica – sklonost da se
bude lukav i agresivan; pauk, veštica, hobotnica... –
negativne slike o dominantnoj majci...)

21. TAT (Test Tematske Apercepcije)
• Henri Marej, 1935.
• projektivna tehnika za procenu osećanja,
sentimenata, reagovanja na svet, osećanja
• sastoji se od 30 karata na kojima su predstavljene
ljudske figure u različitim situacijama
• ispitaniku se pokaže 10 karata i postave mu se
pitanja:
– Šta se dešava na slici?
– Šta je tome prethodilo?
– Šta misle i osećaju osobe na slici?
– Šta će se desiti posle?

22. Test nedovršenih rečenica
• poluprojektivna tehnika
• Koristi se za ispitivanje osobina ličnosti
odraslih ispitanika (stavovi, motivi, konflikti)
• zadate započete rečenice koje ispitanik
dovršava su grupisane oko određenih tema
(majka, otac, porodica, partnerski odnosi,
prijatelji, autoriteti...)

23. Mahover test ljudske figure
• projektivna tehnika za procenu ličnosti starijih
od 15 godina
• sistematizovana uputstva za analizu i
interpretaciju
– iscrpan popis karakteristika crteža i njihovih
značenja

25. Inventari ličnosti
• NEO PI-R
• MMPI (Minesota multifazni inventar ličnosti)
• PIE (Profil Indeks Emocija)
• KON-6
• ...

26. Inventari ličnosti
• Procena užih konstrukata
– Bekov inventar depresivnosti (BDI)
– Špilbergerov inventar za procenu anksioznosti kao
crte/stanja (STAI)
– Rosenbergova skala za procenu samopoštovanja
– Skala za procenu self-koncepta
– Inventar iskustava u bliskim odnosima (ECR)
– Upitnik za procenu afektivne vezanosti (UPIPAV)

27. NEO PI-R
• zasnovan na Petofaktorskom modelu ličnosti
• pet bazičnih dimenzija ličnosti:
– Neuroticizam
– Ekstraverzija
– Otvorenost
– Saradljivost
– Savesnost
• svaka skalu čini šest subskala
• 5-stepena skala procene
• Potvrđena kroskulturalna univerzalnost strukture

28. NEO PI-R
NEUROTICIZAM
Anksioznost
Hostilnost
Depresivnost
Socijalna
nelagodnost
Impulsivnost
Vulnerabilnost
SARADLJIVOST
Poverenje
Iskrenost
Altruizam
Popustljivost
Skromnost
Blaga narav
EKSTRAVERZIJA
Toplina
Druželjubivost
Asertivnost
Aktivitet
Potraga za
uzbuđenjem
Pozitivne emocije
OTVORENOST
Fantazija
Estetika
Osećanja
Akcija
Ideje
Vrednosti
SAVESNOST
Kompetentnost
Red
Dužnost
Postignuće
Samodisciplina
Promišljenost

29. MMPI (Minesota Multifazni
Inventar Ličnosti)
• Ateorijski pristup: iz ogromnog broja stavki odabrane su one
koje su se grupisale u skale na kojima su visoke skorove
postizali pacijenti s dijagnozom određenih poremećaja
• procena ličnosti, prvenstveno u kliničkim uslovima; moguće je
napraviti precizan profil ličnosti
• 13 osnovnih skala
– Kontrolne skale:
• "?" – broj ajtema na koje ispitanik nije dao odgovor, (ovo je uslovno skala)
• L – lie-skala, (skala laganja)
• F – skala razumevanja ajtema, uobičajenosti reagovanja (atipičnog
ponašanja),
• K – skala korekcije – koliko je ispitanik spreman da se otvori, da prizna
probleme.

30. MMPI (Minesota Multifazni
Inventar Ličnosti)
– Patološke skale:
• Hs – hipohondrijaza,
• D – depresivnost,
• Hy – histeričnost,
• Pd – psihopatska devijacija,
• Pa – paranoidnost,
• Pt – psihastenija,
• Sc – šizofrenost,
• Ma – hipomaničnost,
• ------------------------------------------
• Mf – maskulinost/femininost
• Si – socijalna introverzija

31. PIE- Profil indeks emocija
• česta primena u praksi (profesionalna
selekcija, evaluacija terapijskih efekata...)
• 12 prideva se zadaju kao kombinacije parova
– ispitanik se nalazi u situaciji prinudnog izbora:
mora da odluči koja koja osobina iz ponuđenog
para ga bolje opisuje
• jednostavna instrukcija i kratko vreme izrade
• zasnovan je na Plučikovoj teoriji osam
osnovnih emocija
– emocije se kombinuju i strukturišu crte ličnosti

32. Skale i atributi PIE
• Reprodukcija (društven, srdačan)
• Inkorporacija (društven, poslušan, srdačan)
• Nekontrolisanost (nagao, sklon pustolovinama)
• Samozaštita (oprezan, poslušan, smeten)
• Deprivacija (grize se u sebi, potišten)
• Opozicionalnost (nesiguran u sebe, ozlojeđen, sklon
prepiranju)
• Eksploracija (nesiguran u sebe, oprezan, sklon
pustolovinama, smeten)
• Agresivnost (grize se u sebi, nagao, ozlojeđen, potišten,
sklon prepiranju)

33. Podaci u psihologiji ličnosti
• “LOTS of data”
• L – podaci dobijeni iz životne istorije pojedinca
ili beležaka o životu osobe (podaci o školskom
uspehu, hospitalizaciji, krivičnim delima i sl.)
• O – opaženi podaci dobijeni od značajnih
drugih (roditelji, prijatelji, nastavnici...)
• T – podaci dobijeni standardizovanim
testovima ili eksperimentalnim postupcima
• S – podaci dobijeni od same osobe (self-report
mere, samoprocena)

34. Implicitne mere individualnih
razlika
• Mere načinjene da “ciljaju” na uverenja ili
samovrednovanja kojih ljudi nisu svesni
• Primena vremena reakcije: meri se koliko
ispitanicima treba da odgovore na pitanje
• Na primer, implicitna provera samopoštovanja
se ogleda u tome koliko dugo traje davanje
odgovora na podražaje koji uključuju pojam o
sebi kada su oni vezani za pozitivne i negativne
izraze

35. Implicitne mere individualnih
razlika
• procena bez direktnog traženja verbalnih
izveštaja
• smanjenja mogućnost simulacije ispitanika
• Korisna u situacijama kada ispitanik ne može
da da odgovor (deca, niži nivoi obrazovanja,
niže sposobnosti)
• izbegavanje efekta prvog testiranja u
ponovljenom testiranju
• kada je eksperimentalna grupa svesna cilja
ispitivanja

36. Problem samoprocene na
upitnicima ličnosti
• Stilovi odgovaranja – davanje pristrasnih
odgovora koji nemaju veze sa sadržajem
pitanja niti sa psihološkim konstruktom koji se
procenjuje
– Akviesencija: sklonost stalnog slaganja (ili
neslaganja) sa tvrdnjama bez obzira na njihov
sadržaj
– Socijalna poželjnost: odgovaranje na pitanje u
skladu sa socijalno poželjnim ponašanjima i
osobinama

37. Problem samoprocene na
upitnicima ličnosti
• Da li se odgovaranje na testovima ličnosti
može lažirati?
• Problem konteksta ispitivanja i date instrukcije
• U situaciji selekcije – kandidati za posao
postižu više skorove na poželjnim dimenzijama
ličnosti u odnosu na nemotivisane kandidate
• “faktor idealnog radnika” – menja se faktorska
struktura ličnosti

38. Kako lažemo na testovima ličnosti?
• Tri dominantna obrasca:
– Prikazivanje u boljem svetlu (pozitivno lažiranje)
– Negativno lažiranje
– Usklađivanje sa situacijom/zahtevom

39. Kako kontrolisati pojavu laganja na
upitnicima ličnosti?
• L- skale
• Poređenje sa odgovorima nemotivisanih
kandidata
• Alternativni vidovi procene: procena od strane
drugih
• Tehnike prinudnog izbora
• Merenje vremena latence / implicitne mere
individualnih razlika