Predavač prof. dr Dragan Gajić Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.

1. Астрономско друштво “Алфа”
Департман за физику ПМФ-а
Како је мали корак
постао џиновски
Проф. др Драган Гајић
Природно-математички факултет, Ниш
Предавање је подржано од стране
Центра за промоцију науке Београд
Пројекат:
„Аполо на мрежи”

3. Dana{nje predavanje posve}eno je Mesecu, jinu
- `enskom principu Zemljinog nebeskog dvojca.
Za razliku od Sun~evog zra~enja, koje greje,
topi i predstavlja `ivotodavnu snagu, hladna,
biserna svetlost Meseca miluje, kvasi i budi
emocije.

4. Verovatno vam se, kao
i meni, od malena
~inilo da je Mesec tik
iza brda i da ako se
samo malo potrudite
mo`ete da ga dodirnete.
“Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu, blje{tav,
nadomak ruke, tajanstven i nem, zlatopera riba. I ja
zanijemim, sav ustreptao od skrivene lopovske nade:
- Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!”
(Branko ]opi}, “Ba{ta sljezove boje”)
A da li je iko, osim mese~ine, dodirnuo Mesec?

5. Kako je mali korak
postao džinvski
Prof. dr Dragan Gaji}

6. Do sada se zna za
dvanaestoricu
kosmonauta koji su se
{etali (ali ne samo
{etali) po Mesecu.
A, da, postoji tamo i jedan Mujo, koji na Mesecu boravi
stalno, i koji tamo, kad mu naum padne draga –
potkiva konja.

7. S obzirom na jasno formulisan i nedvosmislen
odgovor na postavljeno pitanje iz naslova
predavanja njegov logi~an zavr{etak je…
Hvala na pa`nji!

8. Autor ovog predavanja pretenduje da ima status
iskusnog predava~a, tako da sebi ne bi mogao da
dozvoli da, na postavljeno {kakljivo pitanje, pru`i tako
decidan odgovor bez ne{to detaljnijeg elaboriranja.
Krenimo, stoga, od po~etka!

9. Mesec je prili~no monotona, kamenita i pe{~ana
pustinja, bez i trunke `ivotnosti u sebi. Zbog plimskih
delovanja on se udaljava od Zemlje godi{nje za oko 3cm,
zbog ~ega dolazi do usporavanje rotacije Zemlje tako da
du`ina dana na njoj raste (oko 0.002 s po veku). Na
njemu prakti~no nema vode ni atmosfere, predeo mu je
kr{evit i surov. Pa ipak ljudi su oduvek `eleli da
se na|u na njegovoj povr{ini, prepu{taju}i
ma{ti na volju kako da to ostvare.

10. Npr. 1638. g. je posthumno objavljena
knjiga “^ovek na Mesecu”, engleskog
episkopa Frensisa Goldvina (1562-1633).
Po njemu takav let mogu}e je ostvariti
pomo}u jata divljih gusaka. Let do
Meseca bi trajao 11 dana. I na Mesecu
`ive ljudi, a izme|u njega i Zemlje nalazi
se vazdu{ni prostor, {to je smatrao i D`on
Vilkins. Jasno je da je ovakva predstava
o prostoru izme|u Zemlje i Meseca
pogre{na, jer da je tako Mesec bi zbog
stalnog trenja sa vazduhom posle du`eg
vremena pao na Zemlju. Ina~e, Vilkins je
tvrdio da }e prvi ~ovek koji ode sa Zemlje
do Meseca biti Englez.

11. Asirski retori~ar i satiri~ar Lukijan iz
Samosate pi{e u delu “Istinita istorija” da
je glavnog junaka vihor odneo do Meseca.
Tamo je ustanovio da je Mesec blistav i
sjajan i da ga naseljavaju ljudi. Tvrdio je
da je svemir ispunjen vazduhom.
Kralj Meseca bio je Endimion, a Sunca
Faeton. Oni se nalaze u stalnom sukobu
zbog kolonizacije Jupitera.
Lodoviko Ariosto (1474-1533)
u “Besnom Orlandu” tako|e
pi{e o “vihoru” koji u
bo`anskim ko~ijama odnosi
proroka Iliju do Meseca. U
ovom delu pominje da je
Mesec naseljen civilizovanim
`ivotom.

12. Uz sposobnog saradnika do
Meseca bi se, mo`da, moglo
i biciklom.
U posthumno objavljenom fantasti~nom
delu “Somnium” (1633) Johana Keplera
(1571-1630) junak je u snu stigao na
Mesec. U njemu Kepler isti~e da su dani i
no}i 14 puta du`i nego na Zemlji, ali je
smatrao i da na njemu postoji vazduh,
voda i `ivot.

13. Mnogo realnija je bila vizija @ila Verna, “oca nau~ne
fantastike”. On u svom romanu “Put na Mesec” ima
ideju da se taj put do Zemljinog satelita mo`e
realizovati ispaljivanjem topovskog |uleta u koje su
sme{teni putnici.

14. Roman je bio inspiracija za
mnoge fantasti~ne filmove i nove
romane o letovima do Meseca i
u Kosmos.
Film “@ena na Mesecu”
(1929)
Prvo kori{}enje
skafandera. Film “Ono
{to }e do}i” (1936)
“Put na Mesec” (Melijes, 1902)

15. Ali, za kru`enje oko Zemlje telu treba saop{titi brzinu
kru`enja (I kosmi~ku brzinu) (7.9 km/s). Da bi telo
moglo da napusti gravitacioni uticaj Zemlje treba mu
saop{titi brzinu odvajanja (II kosmi~ku brzinu)
(11.2 km/s), {to je preko 30 puta br`e od zvuka. Za
dostizanje takvih brzina tradicionalni motori i
pogonska goriva su slabi. Za letove u Kosmos bile su
potrebne druga~ije i rakete i gorivo. I svakako ljudi
koji su ih osmislili.
Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski
(1857-1935). Bavio se konstruisanjem
aviona od metala. Konstruisao je aero-
dinami~ki tunel. Predlo`io je sme{u
te~nog kiseonika i vodonika kao
pogonsko gorivo. Napisao je teoriju o
vi{estepenim raketama. Mnogi smatraju
da je Ciolkovski “otac savremene
kosmo(astro) nautike”.

16. Robert Ha~ings Godar
(1882-1945). Nije mu bio poznat
rad Ciolkovskog. Eksperimentisao
je sa raketama koje bi kao gorivo
koristile sme{u benzina i te~nog
kiseonika (1929). Prva raketa,
koju je konstruisao poletela je
1926, a 1937. su dostizale visinu
od 2,5 km. Konstruisao je i
isprobao prvu bazuku. U SAD se
o njemu vrlo malo znalo dok je
bio `iv, priznanja su usledila tek
kasnije, ali su Nemci obilato
koristili njegov rad za realizaciju
raketnog oru`ja u II svetskom
ratu.

17. Herman Obert
(1894-1990): teorijski se bavio raketnim pogonom i
satelitima sa automatskim navo|enjem (delo “Rakete za
vasionski prostor”). Njegov rad vodio je ka realizaciji
nema~ke rakete V2 (A4) sa pogonom na alkohol i te~ni
kiseonik, {to je ostvario Fon Braun.

18. Verner Maksimilijan fon Braun
(1912 – 1977) Ameri~ko-nema~ki
raketni in`enjer. Radio je na
planovima raketnog oru`ja za
nema~ku vojsku. Ovo oru`je kori{}eno
je u II svetskom ratu, ali kasno. Za
Nema~ku je tada rat ve} bio izgubljen.
Njegov tim je
tvorac raketa V1
i V2, kojima je
bombardovana
Velika Britanija.
Verovatno bi mu bilo su|eno za ratne zlo~ine da nije
bio ekspert za kojeg su SAD bile zainteresovane. Postoje
dokazi da se brutalno pona{ao prema ratnim
zarobljenicima koji su radili na mestima lansiranja V1
i V2.

19. U SAD je postao glavna figura u svemirskom programu.
Postao je glavni planer i upravnik Mar{alovog vasion.
centra. Pod njegovim rukovodstvom napravljene su
rakete “Redstoun”, “Per{ing”, “Jupiter C”, koja je odnela
prvi ameri~ki satelit “Eksplorer I” (31.1.1958) u svemir.
“Eksplorer I”
GM broja~em na “Eksploreru 1” detektovani su Van
Alenovi pojasevi oko Zemlje.“Eksplorer 1” je 12 g. kru`io
oko Zemlje. Braun se 1972. g. povukao iz NASA jer je
smatrao da ameri~ka vlada kosmi~kim programom nije
dovoljno posve}ena istra`ivanjima svemira, ve} da je
vi{e zainteresovana za vojne aspekte “svemirske trke”.
“Jupiter C” “Per{ing”

20. Drugi svetski rat zavr{en je kapitulacijom Japana, 2.9.
1945. g. Do toga je do{lo nakon {to su SAD 6.8. na
Hiro{imu bacile atomsku bombu “Little Boy” (kakva
ironija), a 9. bombu “Fat Man” na Nagasaki. Neposredno
je stradalo 78 000 ljudi, a od posledica radijacije za pet
godina umrlo 250 000. A rat je fakti~ki bio gotov. Oko
60% velikih japanskih gradova ve} je bilo razoreno, a
Japan nije ni imao snage da nastavi ratovanje.
[ta je neposredno prethodilo kosmi~koj eri?

21. Stra{no oru`je nije trebalo da zastra{i Japan, ve} da
spre~i prodor na istok doju~era{njeg saveznika, SSSR.
Bombe su ba~ene na Japan, ali su namenjene SSSR-u.
SAD su time htele da stave svima do znanja ko je novi
svetski gospodar. Ubrzo potom i SSSR je napravio svoju
atomsku bombu. Jedan rat je okon~an, ali su po~ele
pripreme za drugi. Velike sile su tajnim projektima na
novom razornom oru`ju zapo~ele trku za presti` u
svemu i sva~emu.

22. Prava trka u svemiru po~ela je kada je
SSSR lansirao prvi satelit “Sputnjik”
(4.10.1957). Bila je to aluminijumska
kugla mase 84 kg, pre~nika 58 cm sa 4
antene. Dok je pravio po jedan krug oko
Z. svakih 96 minuta, dva radiooda{ilja~a
slala su bip-bip signale. Raketa kojom je
lansiran “Sputnjik” koristila je sme{u
kerozina i te~nog kiseonika.
Krajem pedesetih godina XX veka obe sile planirale su
da prve po{alju ljudsku posadu u orbitu oko Zemlje.
SAD i SSSR su zapo~eli svoje svemirske programe da bi
stigli do Zemljine orbite odakle bi raketama sa
nuklearnim glavama nadgledali i kontrolisali drugu
stranu. Posle II Svetskog rata ve}ina nema~kih raketnih
stru~njaka pre{la je na ameri~ku stranu, ali su Sovjeti
osvojili nema~ke fabrike za izradu raketa V2.

23. To je bio {ok za Amerikance. Mesec dana posle toga
usledio je jo{ jedan. SSSR je lansirao “Sputnjik 2” sa
prvim `ivim bi}em poslatim u Kosmos (pas Lajka). Bila
je u komori pod pritiskom u kojoj je pre`ivela nekoliko
dana. Elektrode su merile rad njenog srca i disanje.
Bio je to nagove{taj da je SSSR bio spreman da u
Kosmos po{alje i ~oveka.

24. Raketne motore za rakete kojima su
lansirani sateliti konstruisao je Sergej
Pavlovi~ Koroljev.
Te iste godine SAD su do`ivele jo{ jedno
poni`enje. Lansiranje “Vengarda”, 6.12.,
zavr{ilo se po`arom na lansirnoj rampi.
Odmah su obnovili fon Braunov projekat
i 31. januara 1958. u orbitu oko Zemlje
poslali su “Eksplorer I”, koji je tamo
ostao slede}ih dvanaest godina.
TRKA U SVEMIRU JE PO^ELA.

25. Korovljeve rakete odnele su i prvog
~oveka u Kosmos. Bio je to Jurij
Gagarin (12.4.1961.). Gagarin je u
“Vostoku 1” (masa 4.7 t) napravio
jedan krug oko Zemlje. Let je trajao
108 minuta, nakon ~ega se Gagarin
katapultirao i padobranom spustio
na Zemlju.
Sovjeti su lansirali i prvu `enu u
Kosmos (juna 1963. u “Vostoku 6”).
Bila je to Valentina Terje{kova.

26. Bilo je o~igledno da SAD gubi bitku u Kosmosu. Odmah
nakon {okantnog saznanja da je SSSR poslao ~oveka u
Kosmos zazvonila su zvona za uzbunu. Predsednik D`on
Kenedi je 25. maja 1961. godine, u Kongresu SAD,
odr`ao govor u kojem se obavezao da }e do kraja
decenije SAD poslati ljude na Mesec i vratiti ih
bezbedno nazad.
U vreme kada je bio problem
slanje ljudi u Zemljinu
orbitu (do visine tek ne{to
iznad 300 km), obe}anje da }e
ameri~ki kosmonauti odleteti
do Meseca udaljenog skoro
400 000 km, delovalo je kao
utopija. U slu~aju uspeha
SAD bi pokazale da su
najmo}nija svetska sila.

27. Marta 1965. Sovjeti su ponovo stekli
prednost - prvi ~ovek koji je napustio
sv. brod i “pro{etao” se Kosmosom bio
je Aleksej Leonov (u brodu “Voshod”,
koji je modifikovan da nosi tri osobe).
Kasnije su to uradili i mnogi drugi
kosmonauti. Leonov je jo{ od
lansiranja nosio specijalno odelo.
Nakon toga Amerikanci zahuktavaju svoj svemirski
program. D`on Glen je, 1962. godine, Zemljinu putanju
obi{ao ~ak tri puta. Bud`et za agenciju NASA porastao
je pet puta za tri godine, a na svom vrhuncu u njoj je
radilo 34 000 ljudi, a jo{ oko 375 000 bilo je anga`ovano
po ugovorima.

28. Ameri~ki program “D`emini” sa 10 dvo~lanih misija
pokazao je da kosmonauti mogu da borave bar dve
nedelje u svemiru, pri ~emu mogu da napuste brod ili
da spajaju vi{e letelica.
Bila je to dobra priprema
za let na Mesec.

29. SSSR je planirao da leti na Mesec
pre jubileja 50 godina od Sovjetske
revolucije, 1967. Za te potrebe
radili su na gradnji gigantske
“N1” i “Proton” rakete. Smrt
Koroljeva 1966., neadekvatan
bud`et za ova istra`ivanja,
koncepcijske razmirice, ~etiri
neuspe{na poletanja “N1” izme|u
1969. i 1970., u~inili su da je
projekat N1 otkazan.
Koroljev je imao ve}e ambicije. Gradio je nove brodove
“Sojuz”, dizajnirane da mogu da se spuste na Mesec,
ali i da orbitiraju oko Zemlje ili Meseca. Usledili su i
znaci sovjetskog neuspeha: “Sojuz I” sru{io se nakon
poletanja.

30. SSSR-u nisu uspevali projekti slanja
~oveka na Mesec, ali su uspe{no obavili
spu{tanje automatskih sondi “Luna”.
“Luna 1” je 1959. udarila u Mese~evu
povr{inu, “Luna 9” je 1966. obavila
meko spu{tanje na Mesec.
“Luna 13” je 1966. ispitivala
Mese~evo tlo mehani~kom sondom,
“Luna 16” je 1970. uzorke zahvatila
automatski. Iste godine je “Luna
17” na Mese~evu povr{inu spustila
automatski rover, a “Luna 20” je
1972. donela uzorke tla.

31. NASA je re{ila da na Mesec po{alje niz
robotizovanih letelica. Najpre su lansirane
letelice “Rend`er”. Tokom 1964/65. ~etiri su
se sru{ile na Mese~evu povr{inu. Od 1966.
stupaju “Lunar orbiter” i “Survejor”.
U potrazi za povoljnim mestima za spu{tanje ljudi, sa
visine od 40 km orbiteri su snimali povr{inu Meseca, a
Survejori su obavili niz spu{tanja, analize tla, itd. Na
Zemlju su poslali vi{e desetina hiljada slika sa Meseca.

32. Krajem 1966. gra|ene su ogromne
trostepene rakete “Saturn V”, koje su
bile uklju~ene u projekat “Apolo” za
slanje ljudi na Mesec. Radilo se o
raketama visine 110 m, mase 3000 t,
koje su tro{ile 15 t goriva u sekundi.
“Saturn V” je prvi put kori{}ena u
misiji “Apolo 8” 1968. godine. Do tada
je kori{}ena raketa “Saturn IB”.

33. Raketa se sastojala od tri stepena, pri ~emu
svaki od njih obavlja odre|enu funkciju u
slo`enim manevrima tokom odre|enih faza
leta.

34. Prvi stepen podi`e raketu do
visine od 68 km, dovode}i je do
brzine od 2.75 km/s. Kada potro{i
gorivo ovaj stepen se odvaja i
pada u more.
Nakon toga uklju~uje se
motor drugog stepena, koji
podi`e raketu do visine od
176 km i ubrzava je do brzine
od 7 km/s, {to je blizu brzine
orbitiranja (7.9 km/s).

35. Nakon odvajanja drugog stepena
pali se motor tre}eg stepena. On se
uklju~uje dva puta. Prvi put
ubrzava raketu do orbitalne brzine.
Tom prilikom raketa napravi 2.5
obrta oko Zemlje (tzv. parkirna
orbita), a onda se ponovo pali
motor, {to ubrzava raketu do brzine
napu{tanja Zemlje (11.2 km/s) i
odvodi je na putanju prema Mesecu.
Kada se utro{i gorivo dolazi do
odvajanja kapsula od tre}eg stepena
rakete. Kapsula se sastojala od tri
modula: komandnog, servisnog i
lunarnog.

36. Komandni modul je slu`io za boravak kosmonauta i
upravljanje letom, servisni za pogon i logisti~ku
podr{ku i Mese~ev (lunarni) da prenese dva kosmonauta
i potrebnu opremu na Mese~evu povr{inu i vrati ih u
orbitu. Motor komandnog modula radio je kratko: po
nekoliko sekundi prilikom usporavanja i ubacivanja u
Mese~evu orbitu prikom dolaska i prilikom ubacivanja
na putanju prema Zemlji prilikom odlaska. Lunarni
modul je bio {irine 9.5 m i visine 7m. U sku~enoj kabini
kosmonauti su mogli samo da stoje.

37. Raketni motor na donjoj strani gornje sekcije imao je
zadatak da uspori modul prilikom sletanja i
spu{tanja dvojice kosmonauta na Mese~evu povr{inu
i da mu da potisak prilikom uzletanja i leta do
komandnog modula. Donja sekcija je ostajala na
povr{ini Meseca.
Jedan od prigovora “sumnjala” bio je da raketa nije
imala dovoljno goriva za realizaciju misije, jer su
odmah po napu{tanju Zemljine atmosfere odba~eni
najve}i rezervoari za gorivo.
Ali treba imati u vidu da su se
motori uklju~ivali po potrebi, da
se raketa najve}im delom puta
kretala po inerciji, kroz prostor
bez vazduha i u beste`inskom
stanju, tako da nije bilo otpora
pri kretanju. Mali deo goriva
kori{}en je za korekciju putanje.

38. Na samom startu “Apola” javili su se
ogromni problemi. Tro~lana posada
“Apolo 1” je 27.1.1967. stradala u po`aru
u kabini sa kiseonikom tokom lansiranja.
Zbog toga su „Apolo 2 i 3“ otkazani, a 4, 5
i 6 su promenjena u automatska probna
lansiranja bez ljudske posade.
Projekat “Apolo” podrazumevao je vi{e misija bez
posade i 11 misija sa tro~lanom ljudskom posadom.

39. Kosmonauti su bili uklju~eni u misiju “Apola 7”,
oktobra 1968. Let je obavljen za testiranje motora,
komandnog i servisnog modula, ru~nog upravljanja.
Trajao je 11 dana i za to vreme obi{li su Zemljinu
orbitu 163 puta i prvi put sa uživo TV prenosom iz
Kosmosa.
Let “Apola 8” usledio je ubrzo potom. Prvi put je
kori{}ena raketa “Saturn V” i ljudi su prvi put u
istoriji obleteli Mesec (bez ula`enja u orbitu). Kapsula
nije sadr`ala lunarni modul, tako da nije ni bilo
predvi|eno spu{tanje.
To je bio najudaljeniji
let ~oveka od Zemlje do
tada (371 823 km). Po
prvi put je posmatrana
tamna strana Meseca i
snimljena je Zemlja iz
Mese~eve blizine.

40. “Apolo 8” je istra`ivao
gravitacione i magnetne
anomalije, {to je bilo vrlo
bitno za bezbednost
narednih letova. Sa
lansiranjem se `urilo i
let je obavljen u vreme
Bo`i}a, jer se govorilo da
}e SSSR uskoro poslati
posadu u orbitu Meseca.
Do toga nije do{lo.

41. “Apolo 9” je leteo oko Zemlje i
poslu`io je za testiranje kompletnog
ansambla (sva tri modula).
“Apolo 10” je slu`io za ispitivanje
svih elemenata leta sa odvajanjem
i spu{tanjem lunarnog modula do
visine od 8.9 km iznad mesta koje
je planirano za spu{tanje u
slede}oj misiji. Obavljen je i
direktan TV prenos.

42. Misija “Apolo 11” bila je apsolutni
trijumf i jedan od najzna~ajnijih
doga|aja u istoriji ~ove~anstva. Raketa
je lansirana 16. jula 1969. sa Kejp
Kenedija na Floridi. Kapsula je posle tri
dana u{la u Mese~evu orbitu. Nil
Armstrong i Edvin Oldrin spustili su se
na Mese~evu povr{inu 20. jula u
lunarnom modulu “Orao”, a Majkl
Kolins je ostao u komandnom modulu
“Kolumbija”.

43. Posle 6h od momenta sletanja (21.
jula) Nil Armstrong je zakora~io na
Mese~evo tlo u Moru ti{ine i izgovorio
onu ~uvenu re~enicu, koju namerno
ne}emo po milijarditi put navesti.
Manje je poznato da je nakon dva
sata i 19 minuta {etnje po Moru
ti{ine, na povratku u modul “Orao”,
Armstrong promrljao re~enicu “Good
luck, Mr. Gorsky!”, koja je u mislima
upu}ena njegovom kom{ijiu Ohaju.
Poruku je snimila kamera, a odnosi se
na bezobraznu situaciju iz kom{iluka
kada je Nil imao deset godina.
Epizodu pominje Jay Barbree u knjizi
“Neil Armstrong: A Life of Flight”, a
iz pristojnosti je dalje ne}emo
komentarisati.

44. Kosmonauti su ostali na Mese~evoj
povr{ini 21h. Postavili su ameri~ku
zastavu, memorijalnu plo~u,
telefonom razgovarali sa
predsednikom Niksonom. Poneli su
i poruku mira 73 dr`avnika, među
kojima je bio i Tito. Kolins je u
komandnom modulu obavljao
merenja i snimanja terena za
slede}a sletanja.

45. Sa stanovišta nauke mnogo je bitnije što su postavili
opremu (laserski reflektor, seizmometar), skupljali
uzorke. Ostavljena oprema i danas je u funkciji.

46. “Apolo 12” je sleteo u Okean bure.
Posada je dva puta izlazili iz modula.
Proveli su oko 8 h iyvan modula.
Prikupljali su uzorke sa dubine od 0.8m.
Oti{li su do automatske stanice “Survejor
3” i demontirali deo cev~ice sa mikro
organizmima sa Zemlje i kameru. Nakon
spajanja sa komandnim modulom
usmerili su stepen za uzletanje prema
Mesecu. Seizmometar je zabele`io udar.

47. “Apolo 13” obe}avao uspeh do udaljenosti od 324 000km
od Zemlje. Onda je do{lo do eksplozije rezervoara za
kiseonik u servisnom modulu. ]elija za snabdevanje
energijom je otkazala. Do{lo je do te{ko}a u snabdevanju
kiseonikom, odvo|enja ugljen-dioksida i otkaza ostalih
ure|aja. Otkazao je i sistem za navigaciju, tako da su se
orijentisali pomo}u Sunca. Uz velike probleme modul se
spustio u Pacifik.

48. Veliku ulogu u spa{avanju posade “Apola 13” imao je
Majk (Milojko) Vu~eli}, jedan od rukovode}ih in`enjera
Apolo misije. Zbog svojih zasluga kasnije je odlikovan.
Ina~e u misiji Apola u~estvovalo je sedam in`enjera
srpskog porekla. SSSR je ponudio svoju pomo} u
spa{avanju.

49. Kosmonauti “Apolo 14” su
postavili nau~nu stanicu ALSEP i
laserski reflektor za odre|ivanje
udaljenosti od Zemlje. Alen
[epard je na Mesecu izveo dva
golf udarca. Loptica je odletela
mnogo dalje nego na Zemlji.
Kosmonauti su proveli ne{to vi{e
od 9 h izvam modula.

50. “Apolo 15” je na povr{inu
postavio 544 kg opreme i doneo
je rover. Maksimalna brzina
njegovog kretanja bila je oko 18
km/h. Roverom su pre{li 7 km i
udaljili se 3 km od modula.
Pre uzletanja “parkirali” su
rover i kameru koja je snimala
njihovo uzletanje.

51. Nakon povratka kosmonauti nisu
bili u karantinu, jer se pokazalo da
nema opasnosti od kontaminacije.
Postavili su i figuricu “Pali
astronaut” sa plo~icom i imenima
nastradalih komsonauta. Poneli su
po{tanske markice sa namerom da
ih prodaju za fond dece kosmonauta.
Verovatno zbog toga nisu vi{e leteli.

52. Postavili su i mini satelit u orbitu oko Meseca.
U okviru ove misije Dejvid Skot proverio je Galilejeva
tvrdnju da tela pu{tena da slobodno padaju sa iste
visine dospevaju do povr{ine, ovog puta ne Zemlje, ve}
Meseca u istom trenutku bez obzira na njihovu masu.
Kako na Mesecu nema otpora vazduha, tvrdnja je bila
lako proveriva. O rezultatu se uverite sami na primeru
~eki}a i pera…

53. U toku leta “Apolo 16” bilo je problema, ali su, ipak,
sleteli na Mesec i to na brdovitom terenu. Kosmonauti
su se popeli na uzvi{icu od 500 m. Roverom su pre{li
oko 26 km. Postavili su jo{ jedan komplet ALSEP-a i
lansirali jo{ jedan mini satelit, koji je kasnije pao zbog
postojanja maskona – oblasti zgu{njenja u Mese~evoj
kori.
Postavili su i UV
spektrometar za merenje
zra~enja iz dalekog
Kosmosa.

54. Kosmonauti su proveli preko 20 sati izvan modula,
Kosmonaut D`on Jang bio je ~lan dve Apolo misije,
“Apola 10 i 16”. ^arls Djuk je na povr{ini Meseca
ostavio fotografiju svoje porodice, {to je jedan od ideala
ameri~kog `ivota.

55. “Apolo 17” je sleteo 11.12.
1972. Bila je to poslednja
misija leta ~oveka do Meseca.
Spustili su se blizu doline
Taurus-Litrov. Postavili su
ure|aje za merenje
unutra{nje toplote Meseca.
Boravili su tri dana na
povr{ini Meseca.

56. D`ek Smit je snimio ~uvenu sliku “Plavi kliker”.

57. U toku ove misije do{lo je do prvog “saobra}ajnog”
udesa i o{te}enja rovera.
Nakon misije, istra`ivanja su pokazala slabljenje
interesa javnosti za let na Mesec. Zbog toga i zbog
smanjenja bud`eta, misije “Apolo 18, 19 i 20” su
obustavljene. Politi~ki cilj je bio ispunjen: SAD su
povratile dominaciju i ubedljivo je potvrdile.

58. Od 16.7.1969. (“Apolo 11”) do 1972. (“Apolo 17”) 12 ljudi
je {etalo po povr{ini Meseca, ali ne treba zanemariti
ni doprinos SSSR-a istra`ivanju Meseca. Napravljeno
je preko 32 000 snimaka, je doneto oko 380 kg uzoraka,
postavljeno pet nau~nih stanica, od kojih su mnogi
ure|aji i danas u funkciji. U “pogonima” NASA radilo
je preko 30 000 ljudi, a zajedno sa kooperantskim
firmama (kojih je bilo oko 20 000) vi{e od 400 000. Za
realizaciju leta na Mesec bud`et je iznosio oko 30
milijardi dolara.
Interesantno da niko od tih
400 000 ljudi nikada nije
izrazio sumnju u istinitost
spu{tanja ljudi na Mesec.
Zavera }utanja sa tako
velikim brojem aktera
naprosto je neodr`iva.

59. Na Mesecu su kosmonauti
proveli ukupno oko 300 h,
od toga izvan lendera 80 h.
Poslednje tri misije su na
Mese~evu povr{inu dopremile
i rovere.
NASA je prvobitno planirala
10 sletanja na Mesec u okviru
“Apolo” programa, ali je
ostvareno 6.

60. Mesta spu{tanja
SAD i SSSR su toliko istra`ivali Mesec da se smatra da
je njegova povr{ina vi{e istra`ena od Zemljine. Misije
nisu planirane za polarne oblasti, jer je polarna orbita
delikatnija za spu{tanje i povratak.

61. Kao uspomenu sa puta, osim
mnogo predivnih snimaka i
pra{inom zaprljanih odela,
doneli su i pregr{t kamen~i}a
(ne sa obale mora). A {ta ako su
ih pokupili u nekoj zabiti
(kao {to je Srbija) na Zemlji?

62. Ko je koliko kamenja doneo?
Najmla|e doneto kamenje sa Meseca starije je od stena
na Zemlji (dokaz da nije pokupljeno “sa ulice”), a
otkriveni su i novi minerali, kojih nema na Zemlji.
Takav je armalkolit (Armstrong Aldrin Collins).

63. Veliki sin (a mo`da i otac) na{ih naroda i narodnosti
drug TITO je, 1973. godine, od predsednika SAD
Ri~arda Niksona na poklon dobio nekoliko kamen~i}a
sa Meseca.
Uzorak bazaltne stene, stare
3.8 milijardi godina, ~ija je
masa 1.142 g, ~uvan je u
Memorijalnom centru “Josip
Broz Tito”, a danas je u
trezoru u vili “Mir”. Vrednost
ovakvog kamena na tr`i{tu
iznosi 200 000 – 500 000$.
Nikson je Titu poklonio i
jugoslovensku zastavu koju je
posada “Apola 11” nosila do
Meseca i vratila na Zemlju.

64. Ameri su poklonili pregr{t uzoraka (oko 200) i drugim
zna~ajnim li~nostima i vladama. U “D`onsonovom
svemirskom centru” ~uva se oko 295 kg stena sa Meseca.
Tri mala uzorka, mase 0.2g koje je 1970. donela “Luna
16”, prodata su 1993. g. na aukciji za 442 500 dolara.
Za uzvrat Tito je odlikovao
kosmonaute.
Jedna petina ~ove~anstva pratila je misiju Apola preko
Tva. Na Mesecu je ostala brojna oprema, delovi modula,
roveri, razni predmeti, ...

65. I tako ...

66. HVALA NA PA@NJI!
Bilo je to predavanje prof. Gajića