2. Први подаци о Шиду су из
XVIII века, када је ово насеље
било у Подунавској војној
граници. У XIX веку место
насељавају поред Срба и
Русини из Руског Крстура и
Куцуре, затим Словаци из
Гложана и Пивница. Почетком
XX века Шид се развија као
градско насеље. Рано се
јавља раднички покрет, а у
народноослободилачком рату
читаво подручје било је
активно у организовању
борби против непријатеља.
Завршне операције за
ослобођење Југославије
почетком 1945. године
(Сремски фронт) вођене су у
околини Шида.
3. У југозападном делу Војводине, крај
магистралне пруге Београд - Загреб,
простире се општина Шид с
насељеним местима: Батровци,
Илинци, Моровић, Јамена,
Вишњићево, Кукујевци, Адашевци,
Бачинци, Ердевик, Љуба, Сот, Вашица,
Беркасово, Гибарац, Моловин,
Бингула, Бикић До и Привина Глава.
Јужно од Шида на удаљености 9,6
километара налази се модеран
ауто−пут који повезује Средњу и
западну Европу са Југоисточном
Европом и Блиским истоком.
4. Рођен је 22. јануара 1896. у
Винковцима, где му је отац
радио као шумар. Када је
имао четири године
породица се преселила у
Шид.
5. Пијана лађа (акт, Шид 1927)
Доручак на трави (пејзаж, Шид
1927)[5]
Мртва природа са флашама (1926),
у власништву бањалучке Збирке
„Терзић“, а чува се у депоу Музеја
савремене умјетности Републике
Српске у Бањој Луци.[4]
Луксембуршки парк (Париз)
Црвени ћилим (Париз)
Мост на Сени (Париз)
Јутро (Париз 1929)
Шидијанке (циклус пејзажа, Шид)
Крај шумарка, (акт, Шид 1935)[6]
Берачице (циклус настао пред смрт)
