Pojam, predmet i metod sociologije; nastanak sociologije; moderno i savremeno društvo; socijalizacija, identitet

1. Шта је социологија?
societas (лат.) - друштво
logos (гр.) – наука
Социологија је наука о друштву настала у 19. веку.
ОБЛИЦИ САЗНАЊА
филозофија – тежи ка мудрости и истини историја
уметност – машта економија
теологија – вера психологија
идеологија – субјективни доживљај света право
здраворазумско мишљење – субј. опажање социологија
(научно сазнање – тежи истини)
научни систем
општији искази су
мање поуздани
наука не може без
рационалнесумње
базу чине поуздане чињенице и
проверениставови

2. догматски систем
Огист Конт је један од оснивача социологије.
Ову науку је замислио као „позитивну науку о друштву“ и најпре јој дао назив социјална
физика.
Социологија као позитивна наука требала је да се заснива на принципима природних
наука и да проучава реалност – чињенице које се могу искуствено утврдити и проверити.
чим се посумња у догму систем
(врх) пада
догма се не проверава
- у њу се верује
заснива се на
догми

3. ОСНОВНИ НАУЧНИ ПРИНЦИПИ
ОБЈЕКТИВНОСТ
реалност
- истраживач мора узети у обзир све расположиве релевантне податке, па и оне који нису
у складу с интересима, вредностима и предубеђењима истраживача.
- сваки исказ треба искуствено проверити или га засновати на искуству других истраживача
ПОУЗДАНОСТ
- проверљивост истраживачког поступка
- поуздано је оно знање до којег могу доћи и други истраживачи користећи исте
истраживачке технике
ПРЕЦИЗНОСТ
- доприносе јој јасно дефинисање појмова, разврставање (класификовање), мерење
- представља тежњу да се уоче значајне, теже уочљиве нијансе у испољавању неке појаве
- значајна је јер се непрецизни искази не могу проверити
СИСТЕМАТИЧНОСТ
- испољава се у стварању теорија
- научне теорије теже да повежу што више појмова и искуствених исказа (научних закона)
у једну уређену и логички непротивречну целину (систем)
ОПШТОСТ
- теоријско мишљење занемарује појединачно, пролазно, површно, а истиче оно што се
односи на велики број појава исте врсте, тј. оно што је заједничко, трајно и суштинско
својство тих појава.
- циљ теоријске науке је уочавање и објашњење правилности које постоје у друштву

4. ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ
Науке се деле према:
Социлогија је општа друштвена теоријска и основна наука:
 општа друштвена наука јер проучава СВЕ друштвене појаве, а не одређену врсту
тих појава (економија, политикологија, право, итд. су посебне науке)
 теоријска наука јер ОБЈАШЊАВА ЗАШТО се нека појава дешава – открива услове у
којима једна врста појава утиче на другу врсту појава независно од конкретног
времена и простора
(историјске науке ОПИСУЈУ конкретну везу једне појаве за другом појавом у
одређеном времену и простору – КАДА, ГДЕ, КАКО се дешавају)
 основна наука о друштву јер од ње полазе све посебне друштвене науке и на
њеном пољу се збрајају сви посебни резултати и међусобно повезују у ширу целину
Предмет проучавања социологије је ДРУШТВО као целина међусобно повезаних
друштвених појава:
 друштвене делатности
 друштвени односи
 друштвене творевине (групе, организације, установе, културни обрасци)
 друштвене промене (покретљивост, развој, друштвени покрети)
 однос природа - друштво
- социологија проучава масовне појаве које се понављају кроз историју (рат, производња,
породица)
предмету
• природне
(опште и
посебне)
• друштвене
(опште и
посебне)
методу
• историјске
• теоријске
циљевима и
задацима
• основне
• примењене

5. - појаве које су случајне, пролазне и односе се на мали број људи нису предмет
социологије (нпр. за социолога није интересантан случај 1 незапосленог у Новом Саду, али
стопа незапослености од 20% је друштвена појава која привлачи његову пажњу)
- социологије нам помаже да схватимо свет у којем живимо и наш положај у том свету
МЕТОД СОЦИОЛОГИЈЕ
methodos (гр.) – пут ка истини
ФАЗЕ СОЦИОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА
1. ПРИПРЕМА ИСТРАЖИВАЊА
 ИЗБОР И ФОРМУЛАЦИЈА ПРОБЛЕМА
- пре почетка истраживања проучити постојећу литературу о проблему и
секундарне изворе података (ранија истраживања, статистички подаци,
новински извештаји...)
нпр. Вршњачко насиље у средњним школама (узроци и последице)
 СТВАРАЊЕ ПЛАНА ИСТРАЖИВАЊА
- постављање хипотезе
- хипотеза (претпоставка) – на досадашњем знању засновано решење
проблема или одговор на питање који би требало истраживањем проверити
у пракси
- одређивање узорка (кога испитујемо) – мора бити репрезентативан (да се
на основу њега може закључивати о карактеристикама целе популације)
- којим техникама обавити истраживање
- планирање буџета истраживања (финансијски план)

6. 2. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
АНКЕТА
– циљ прикупљање података о великом броју људи, чији се искази могу
претворити у бројеве
- користи се у квантитативним истраживањима
- најпрактичнији облик је упитник (попис становништва, испитивање јавног
мњења – ставова грађана)
- недостаци: људи често не желе да говоре истину о ономе што истраживача
занима, зато је веома важан одабир саговорника, припрема, организација и
начин вођења разговора
ИНТЕРВЈУ
- користи се у квалитативним истраживањима
- води се са једним или неколицином испитаника који су од значаја за
предмет истраживања
(нпр. студија случаја – животна прича бивших заробљеника логора)
ПОСМАТРАЊЕ БЕЗ УЧЕСТВОВАЊА
-недостаци: не може се посматрати прошлост, оно што се одигра брзо и
изненада, што се дешава унутар групе, као ни душевна стања актера
нпр. може се посматрати штрајк радника: посматра се и бележи њихово
понашање – пароле које узвикују, имена која помињу, степен насиља, итд.
разговор
• анкета (писмено прикупљање података)
• интервју (усмено прикупљање података)
посматрање
• без учествовања
• са учествовањем

7. ПОСМАТРАЊЕ СА УЧЕСТВОВАЊЕМ
- подразумева суживот с људима који су предмет проучавања, чешће се користи у
квалитативним истраживањима
- истраживач се може представити као члан групе да његово присуство не би
утицало на свест и понашање људи
- овај метод се користио у социјалној антропологији и етнологији (проучавање
племена), а у социологији за проучавање затворених и тајних група и удружења
(секте), имиграната, односа у предузећу, школи...
- недостаци: пасивно – мора се чекати да се појава која интересује социолога деси;
не можемо да издвајамо онај аспект појаве која нас интересује (примена
експеримента у друштвеним наукама је ограничена из етичких разлога)
НАУЧНО ПОСМАТРАЊЕ се разликује од обичног посматрања по томе што је:
- УСМЕРЕНО и СИСТЕМАТСКО,
- са унапред одређеним ЦИЉЕМ
- по унапред утврђеном ПЛАНУ
3. СРЕЂИВАЊЕ (ОБРАДА) ПОДАТАКА
 класификација – сређивање података према врсти (називу)
мора бити исцрпна (обухватити све врсте појава), доследна (не смеју се
преклапати критеријуми класификације) и без остатка
најчешће се користе сложене класификације према више особина неке
појаве (типологије) – нпр. типологија група: отворене/затворене,
велике/мале...
 мерење – разврставање података према величини (квантификација)
 статистичка метода – графички приказ података
4. ТУМАЧЕЊЕ И АНАЛИЗА ПОДАТАКА
- потврђивање или одбацивање хипотезе
- у ту сврху се, као замена за експеримент, користи:
 упоредни метод
 мултиваријантна анализа (истовремено се мери
утицај различитих фактора на проучавану појаву)
-повезивање резултата истраживања са постојећим знањем о проучаваној
појави

8. МОДЕРНО И САВРЕМЕНО ДРУШТВО
Предмодерна друштва
-у најдужем периоду људи су живели у ловачким и сакупљачким друштвима (племена)
Карактеристике ових друштава:
- наглашеније духовне од материјалних потреба (спознаја света заснива се на религији)
- природна подела рада (према полу и старости: мушкарци су ловци, жене се баве кућним
пословима и сакупљањем биља)
- производња само за сопствене потребе
- мале друштвене неједнакости
- лична власт (поглавица, племенски старешина)
-ове заједнице се временом трансформишу у сточарска и ратарска друштва (пре око 20
хиљада година)
-сточарска друштва су претежно номадска, не гомилају богатство, често упадају на
територију ратарских друштава ради пљачке
- ратарска друштва стварају вишак производа услед чега долази до појаве приватне
својине и гомилања богатства
- ради одбране од напада других племена и заштите од елементарних непогода пре
7-8 хиљада година долази до настанка првих политички организованих друштава
- развијају се прве цивилизације (Месопотамија, Кина, итд.) - настају писмо, новац,
уметничка дела, занатство, наука
- у овим, тзв. традиционалним државама, личну власт преузимају владари (краљеви,
цареви)
- подела рада је природна, али међу мушкарцима долази до специјализације занимања
(трговац, учитељ, чиновник, војник...)
- подела друштва на класе (аристократија и остали) ствара веће друштвене неједнакости
- јавља се робовласништво
Модерно друштво
Настанак модерног друштва:
16. век (ширење трговине на велико, раст градова)
18. век (просветитељство - развој науке и рационалног мишљења потискује значај
религије у друштву)
крај 18. и цео 19. век (индустријска револуција и буржоаска револуција, тј. развој
индустрије и капитализма – демократског друштва)

9. Карактеристике модерног друштва:
ЕКОНОМИЈА – индустријска производња, развој тржишта, производња ради профита
ПОЛИТИКА - демократија (универзална права), стварање националних држава
КУЛТУРА (рационализам, научни поглед на свет, нови животни стилови)
ДЕМОГРАФИЈА - пораст градског становништва
ПОРОДИЦА - нуклеарна уместо проширене, патријархалне породице; пораст броја
самачких домаћинстава
ЗАПОШЉАВАЊЕ ЖЕНА
СЛОБОДНО ВРЕМЕ се повећава
- модерно друштво је настало као последица научне, политичке и индустријске револуције
- модерно друштво је дуготрајан историјски процес у којем се формира низ својстава, а не
историјски период
- ова својства нису трајно дата већ су променљива
- усмереност на сталне промене јесте једна од најзначајнијих одлика модерног друштва
- садашњи облик модерног друштва је савремено друштво
Савремено друштво
- развија се у 20. веку
- откриће покретне траке почетком 20. века омогућује масовну производњу која води
масовној потрошњи
- први пут је примењена у фабрици аутомобила Хенрија Форда
ФОРДИЗАМ → ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО
-информатичка револуција 70-их година 20.века доводи до флексибилније производње
(производња у мањим серијама да би се понуда прилагодила све разноврснијим
потребама потрошача)
ПОСТФОРДИЗАМ → ИНФОРМАТИЧКО ДРУШТВО
Карактеристике савременог друштва:
ЕКОНОМИЈА (већина људи је запослено у услужним делатностима, аутоматизација
производње, постиндустријско друштво)
ПОЛИТИКА (ширење права гласа, поштовање људских права, глобализација политике –
поткопавање државног суверенитета у доношењу одлука, бирократизација управљања
води политичкој пасивизацији грађана – раст неповерења у политичке институције и
пораст изборне апстиненције означени су као демократски дефицит)

10. КУЛТУРА (сумња у способност науке да реши важне проблеме, оживљавање религије и
религијског фундаментализма)
ЕКОЛОШКИ проблеми: климатске промене, ГМО
повећање НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА и нови светски поредак
ОБЛАСТ ПРЕДМОДЕРНА
ДРУШТВА
МОДЕРНА
ДРУШТВА
САВРЕМЕНА
ДРУШТВА
ПРОИЗВОДЊА ЗА СОПСТВЕНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ТРЖИШТЕ БАЗИРАНА НА
ИНФОРМАЦИЈАМА
ПОЛИТИКА ЛИЧНА ВЛАСТ БИРОКРАТСКА
ВЛАСТ
ПОШТОВАЊЕ
ЉУДСКИХ ПРАВА
СПОЗНАЈА
СВЕТА
ЗАСНОВАНА НА РЕЛИГИЈИ ЗАСНОВАНА НА
НАУЦИ
СУМЊА У НАУКУ
одлике друштава
НАСТАНАК СОЦИОЛОГИЈЕ
Социологија је настала у истом процесу у којем је настало и модерно друштво – њен
предмет проучавања
Услове за настанак социологије створиле су три револуције:
1. НАУЧНА: 17-18. век развој француског просветитељства, развој науке (астрономија,
физика, хемија, медицина) смањује утицај религије у друштву
2. БУРЖОАСКА: 1789. године Француска револуција доноси рушење монархије и
потврду просветитељских идеја
3. ИНДУСТРИЈСКА: 1784. године проналазак парне машине и покретање индустријске
производње; отварају се фабрике и радна снага се премешта из села у градове;
настаје капитализам
17-18. век први пут спроведени:
- попис становништва
- анкета
- примена статистике
Социологија је настала у Француској, Немачкој и Енглеској, где су ове промене биле
најизраженије, а њени „очеви“ су Огист Конт, Х.Спенсер, Емил Диркем, Карл Маркс, Макс
Вебер

11. ПОЈЕДИНАЦ, КУЛТУРА, ДРУШТВО
-
Три нивоа проучавања човека:
1. ЧОВЕК КАО ПОСЕБНА ВРСТА (физичка антропологија)
- особености људске природе које разликују човека од осталих врста: говор, осећања,
морал (добро/зло биће), итд.
2. ЧОВЕК КАО ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНО БИЋЕ (културна антропологија)
- човек као део друштвене заједнице
- формирање друштвеног идентитета
3. ЧОВЕК КАО ИНДИВИДУА (психологија, филозофска антропологија)
- говори се о конкретном појединцу који је носилац различитих улога и положаја
- индивидуа са својим специфичним особинама
- социјализација
ПРИРОДА- људски
генетскипотенцијал,
нагони и потребе
базирани на
биолошкомнаслеђу
ДРУШТВО -
друштвена
организацијаи
друштвена
структура
КУЛТУРА - систем
организовања
друштвеног
живота и живота
појединаца

12. Шта је људска природа?
-још није решена дилема да ли постоји људска природа и шта чини њену специфичност
ако постоји
ФИЗИЧКА АНТРОЛОГИЈА истиче психофизичке особености човека (биолошке) у односу
на друге врсте:
- телесна конструкција (усправан ход, рука као оруђе, специфичан нервни систем)
- развој менталних на рачун физичких функција
- прилагођавање околини уз помоћ наученог понашања, а не уз помоћ инстинкта
- задовољавање потреба*
- дуг период одрастања
КУЛТУРНА АНТРОПОЛОГИЈА истиче културне особености људске природе:
- појава језика (говор)
- учење
- примена знања
- сарадња са другима
- производња и употреба оруђа и алата
- обављање разноликих делатности
ИДЕНТИТЕТ даје одговор на питање: Ко сам?
Две врсте идентитета:
- индивидуални (оно што нас разликује у односу на друге људе)
- друштвени (оно што нам је заједничко са осталим члановима групе којој
припадамо, а различито у односу на припраднике других група)
Идентитет се формира током процеса социјализације
Улога групе је важна у изградњи идентитета – како појединца други виде, да ли
подржавају или поткопавају његову представу о себи
На формирање идентитета значајно утичу поделе на класе, расе, полове, националности,
старосне категорије, итд.
Појединац је слободан да бира и мења свој идентитет: примарни (нпр.припадност полу)
или посебни (начин одевања и понашања).

13. ФИЛОЗОФСКА АНТРОПОЛОГИЈА истиче способност човека да превазилази постојеће
границе (човек се понаша у складу са културом своје заједнице, прилагођава јој се, али
истовремено мења и ствара природу, културу или друштво)
СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА је процес учења културе свог друштва и вештина неопходних за
живот у друштвеном окружењу.
Социјализација обухвата три процеса:
1. интериоризација је процес током ког културни садржаји постају део нас; одређене
вредности за које смо спремни све да учинимо постале су део нас и формирале наш
идентитет
2. културализација или процес цивилизације човека оноси се на успостављање
контроле над нагонима и стварање виших друштвених потреба; током овог процеса
људи се навикавају да користе прибор за јело уместо прстију, да не бацају отпатке
око себе, не пљују на улици, итд.
3. индивидуација се односи на формирање стабилне личности; као и остали процеси
не тече без проблема те се може десити да улсед разних узрока уместо слободне и
независне личности појединац прерасте у агресивну, нетолерантну или
снисходљиву особу
*Примарне потребе (урођене) као што су потреба за храном, водом, ваздухом, заштитом,
репродукцијом, сличне су животињским, али их човек задовољава на другачији, културом
посредован начин. Секундарне потребе су неограничене и стално се проширују (потреба за
знањем, усавршавањем, забавом, одевањем).