1. FLUVIJALNA EROZIJA

2. • Fluvijalna ili rečna erozija predstavlja
geomorfološki proces izgrađivanja oblika u reljefu
radom rečnih tokova.
• Tekudi preko topografske površine u pravcu
najvedeg pada, a pod uticajem zemljine
teže, rečni tokovi stvaraju vlastite oblike reljefa.
To su fluvijalni oblici.
• Fluvijalni oblici mogu biti :
• erozivni, ako su stvoreni usecanjem rečnog toka,
• akumulativni, ako su izgrađeni nagomilavanjem
erodiranog fluvijalnog materijala na mestima gde
slabi erozivna i transportna snaga rečne vode.

3. EROZIVNI REČNI OBLICI
• Osnovni oblici fluvijalne erozije su rečno korito
i rečna dolina.
• Rečno korito je olučasti žleb kojim otiče
reka, može da bude različitog izgleda u
zavisnosti od sastava podloge u koju je
usečeno.
• Na vedim nagibima rečno korito je uže i dublje
a na manjim šire, plide i vijugavo.

5. • Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da
meandrira. Takvo rečno korito ima reka Büyük
Menderes u Turskoj, po kojoj je ova pojava i
dobila naziv.
Büyük Menderes

6. • Na manjim prelomima u
rečnom koritu nastaju
brzaci a na vedim
vodopadi.
• Po mestu nastanka
vodopadi se dele na
tektonske, erozivne i
akumulativne.
• Tektonski se obrazuju na
rasednim odsecima, takvi
su Anđeoski vodopadi
(Angel) na reci Čurun, sa
visinom od 979 metara.

7. • Erozivni vodopadi nastaju na kontaktu stena
različite otpornosti. Takav je vodopad Nijagare,
između jezera Iri i Ontario, visok 51 metar.

8. • Akumulativni vodopadi su vezani za mesta na
koijma se u rečnom koritu taloži bigar.
Najpoznatiji u Srbiji je vodopad Velikog Vrela u
dolini Resave, visok 14 metara.
Veliko Vrelo Slapovi Krke

9. • Rečna dolina je elementarni i najvedi oblik
rečne erozije u reljefu nastao usecanjem
rečnog toka, odnosno rečnog korita u
topografsku površinu i širenjem njenih strana
denudacionim procesom. Dolina je izdužena,
nagnuta i otvorena u pravcu oticanja
vodotoka, čijom erozijom delimično i nastaje.
Morfološki elementi doline su dno, u kome je
usečeno rečno korito, i strane, koje se dižu
iznad dna u vidu odseka ili blagih padina.

10. • Doline se po izgledu međusobno razlikuju.
Mogu da budu plitke, sa širokim dnom i
blagim stranama (ravničarski predeli), ali i
duboke, uske i sa strmim stranama (planinski
predeli). Duboke doline sa uskim dolinskim
dnom nazivaju se klisure.
Grdelička klisura Sićevačka klisura

11. • Duboke doline vertikalnih strana, kod kojih je
čitavo dno svedeno samo na rečno korito
nazivaju se kanjoni.
Kanjon Kolorada

12. Kanjon Jerme
Kanjon Drine

13. AKUMULATIVNI REČNI OBLICI
• Rečni tokovi transportuju različit materijal
(blokovi, šljunak, pesak). Najvedi deo tog
materijala se taloži na sektorima usporenog
kretanja rečne vode i na tim mestima se
obrazuju rečni akumulativni oblici.
• Rečni akumulativni oblici su : plavine, rečna
ostrva, aluvijalne ravni i delte.

14. • Plavine – se stvaraju na mestima gde rečni tok
iz planinske oblasti izlazi u ravnicu, usled čega
njegova transportna snaga naglo slabi. Tu se
najkrupniji rečni materijal taloži u vidu
prostrane lepeze ili kupe blagih strana.

15. • Rečna ostrva ili ade se stvaraju na sektorima
usporenog kretanja ravničarskih reka. Do
usporenog kretanja dolazi pri ušdima reka, u
meandrima i na velikim okukama.
Veliko ratno ostrvo

16. • Aluvijalne ravni predstavljaju nisko zemljište
pored reka, koje je, ako nema nasipa, često
plavljeno. Posle svake poplave tu se taloži
suspendovani nanos ili mulj koji čini ove
površine veoma pogodnim za poljoprivrednu
proizvodnju.

17. • Delte su prostrane nanosne ravnice na ušdima
reka u mora ili jezera. Na tim mestima prestaje
rečni transport i taloži se sav materijal koji je
do tad reka donela. Zbog taloženja ogromne
količine nanosa rečno korito se račva u veliki
broj rukavaca.
Delta Misisipija

18. Delta Nila
Delta Amazona