Zotero – nekomercijalni softver za organizovanje bibliografskih baza podataka i automatizovano formatiranje bibliografskih referenci

1. Z O T E R O
nekomercijalni softver za organizovanje bibliografskih baza
podataka i automatizovano formatiranje bibliografskih referenci

2. Bibliografski alati (Reference Managers)
Softverski paketi koji korisniku omogućavaju da samostalno organizuje bibliografske baze
podataka prilagođene ličnim potrebama, kao i:
• direktno preuzimanje bibliografskih podataka iz on-line baza podataka;
• preuzimanje bibliografskih podataka putem posredničkih formata (TXT, CSV, RIS, XML itd.) iz:
- on-line baza podataka,
- drugih bibliografskih programa;
• manuelno dodavanje bibliografskih jedinica;
• organizovanje podskupova bibliografskih podataka;
• pretraživanje;
• prebacivanje podataka u druge kompatibilne sisteme;
• automatizovano inkorporiranje pojedinačnih referenci u dokumente;
• generisanje potpuno organizovanih i adekvatno formatiranih spiskova referenci i njihovo
integrisanje u dokumente (najčešće MS Word, Open Ofice, LaTex);
• neki od njih omogućavaju razmenu podataka između korisnika i funkcionišu kao društvene
mreže.

3. Bibliografski alati – hronologija
• 1983. Bookends (za Apple II+),
ProCite
• 1984. Reference Manager
• 1986. EndNote
• 1997. Biblioscape
• 1998. Pybliographer
• 2001. Refworks, RefDB
• 2002. BibDesk (za Mac)
• 2003. JabRef (BibTex), refbase
• 2004. Sente (za Mac), Wikindx*,
CiteULike*, Bibus
•komercijalni •nekomercijalni * web servis koji može imati i druge funkcije
2005. Aigaion, BibBase (web)
2006. Zotero
2007. Bebop (BibTex)
2008. Mendeley, WizFolio*
2009. Docear
2010. Qiqqa
2011. ReadCube
2012. SciRef
2013. PaperPile*
Prvi bibliografski alati pojavili su se početkom osamdesetih godina XX veka. Ubrzani
razvoj i ekspanzija ovih softverskih alata usledili su posle 2000. godine i podudaraju se
sa razvojem on-line izdavaštva i akademskih servisa.

4. Bibliografski alati – literatura
• “Цитирање литературе и библиографски алати.” Водичи кроз
научне области at Универзитетска библиотека Светозар
Марковић. Accessed October 19, 2014.
http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025.
• “Comparison of Reference Management Software.” Wikipedia, the
Free Encyclopedia, October 19, 2014.
http://en.wikipedia.org/w/index.php?
title=Comparison_of_reference_management_software&oldid=629
840383.
• “Comprehensive Comparison of Reference Managers: Mendeley vs.
Zotero vs. Docear.” Docear. Accessed October 19, 2014.
http://www.docear.org/2014/01/15/comprehensive-comparison-
of-reference-managers-mendeley-vs-zotero-vs-docear/.

5. Zotero
• Nekomercijalni softver otvorenog koda nastao
pod okriljem Centra za istoriju i nove medije
„Roj Rozencvajg“ Univerziteta „Džordž Mejson“
u Virdžiniji, SAD.
• Prva verzija programa pojavila se u oktobru
2006. godine.

6. Tehničke karakteristike
• softver otvorenog koda
• dodatak za Mozillu Firefox ili samostalna aplikacija
• može funkcionisati i kao društvena mreža
• podržava Unicode
• interfejs na različitim jezicima (zavisi od jezika pretraživača ili, kod
samostalne aplikacije, od sistemskih podešavanja)
• import i eksport formati Wikipedia Citation Templates, BibTeX,
BibLateX, RefWorks, MODS, COinS, Citation Style Language/JSON,
refer/BibIX, RIS, TEI, several flavours of RDF, Evernote, EndNote
• integracija sa programima za obradu teksta: MS Word, LibreOffice,
OpenOffice.org Writer and NeoOffice

8. Instalacija (https://www.zotero.org/download/)
• Dodatak za Mozillu Firefox
• Trenutna instalacija dodatka
• Potrebno je instalirati dodatak za MS Word ili Open
Office (https://www.zotero.org/support/word_processor_plugin_installation)
• Samostalna aplikacija
• Dodatak za MS Word ili Open Office je uključen u
instalaciju
• Potrebno je instalirati dodatak za pretraživač
http://www.youtube.com/watch?v=NlBSk0ERA-E

9. Dodatak za Mozillu Firefox

10. Samostalna aplikacija

11. Dodatak za pretraživač i različiti tipovi sadržaja - Firefox
članak u časopisu
knjiga
poglavlje u knjizi
web strana
video
više članaka na jednoj web strani
teza
blog
prezentacija
saopštenje sa konferencije

12. Dodatak za pretraživač i različiti tipovi sadržaja - Chrome
članak u časopisu
knjiga
poglavlje u knjizi
web strana
video
više članaka na
jednoj web strani

13. Dodavanje referenci u bazu podataka
• zahvaljujući integraciji sa web pretraživačima, pojedinačne reference i
skupovi referenci, metapodaci o web stranama i drugim sadržajima
mogu se preuzimati direktno iz online baza podataka, akademskih
servisa, sa YouTube-a, iz online novina itd.
• pretraživanjem po standardnom broju (doi, ISBN itd.)
• manuelnim dodavanjem pojedinačnih referenci
• preuzimanjem skupova
referenci iz drugih bibliografskih
alata u RIS, xml, BibTex, RDF,
MODS formatu
• preuzimanjem metapodataka
iz PDF datoteka
http://vimeo.com/14188877

15. Preuzimanje metapodataka iz PDF datooteka
https://www.zotero.org/support/retrieve_pdf_metadata

16. Organizovanje baze podataka
• bibliografske jedinice se
organizuju u kolekcije
• ista referenca može se
smestiti u više kolekcija
(čime se referenca ne
duplira)
• korisnik po potrebi može
praviti i brisati kolekcije
• brisanjem kolekcija ne brišu
se reference koje se u njima
nalaze

17. Ključne reči
• prilikom preuzimanja
metapodataka iz online baza
podataka, Zotero preuzima i
ključne reči, ako su dostupne
• korisnici i sami mogu dodavati
ključne reči
• radi bolje preglednosti, ključnim
rečima se mogu dodeljivati
različite boje
ključne reči se mogu pretraživati

18. Pretraživanje
Jednostavno pretraživanje
Složeno pretraživanje

19. Beleške

20. Sinhronizacija
• Baza podataka kreirana u Zoteru može se čuvati i koristiti lokalno, na jednom
računaru. Pored toga, ona se može čuvati i na udaljenim serveru. Upravo ova
činjenica omogućava njeno korišćenje na više različitih računara, a uz pomoć
funkcije sinhronizovanja sa Zoterovim serverom.
• Da bi se ova funkcija mogla koristiti, treba registrovati korisnički nalog.
• Mogu se sinhronizovati metapodaci i prilozi (obično pdf datoteke).
• Količina metapodataka koji se mogu pohraniti na Zoterovom serveru nije
ograničena.
• Limit za besplatnu sinhronizaciju priloga/datoteka je 300 MB.
• Kolekcije koje se pohranjuju na Zoterovom serveru mogu se, ako korisnik to želi,
deliti sa drugim korisnicima (npr. članovima iste istraživačke grupe)
https://www.zotero.org/support/sync

21. Zotero i MS Word
• Nakon instaliranja dodatka za tekst procesor, u MS
Wordu se pojavljuje nova alatna traka
dodavanje
reference
dodavanje
bibliografije
uređivanje
reference uređivanje
bibliografije
osvežavanje
podataka
(nakon ispravljanja
podataka u bazi, pritiskom
na ovo dugme, promene se
automatski usvajaju i u
dokumentu)
podešavanja
eliminisanje
aktivnih polja
(prekidanje veze između
baze podataka i dokumenta)

22. Kako ubaciti referencu u tekst?
Prilikom ubacivanja prve
reference u tekst,
korisnik treba da izabere
citatni stil.
Citatni stil se kasnije
može menjati.
Novije verzije programa
omogućavaju da se reference
inkorporiraju u dokument. Ranije to
nije bilo moguće. Ova opcija ne radi
u starijim verzijama programa.

23. Kako instalirati citatni stil?
https://www.zotero.org/styles/
Na ovoj adresi može se naći preko 6000 citatnih stilova.

24. Zotero Style Repository

25. Kako ubaciti referencu u tekst?
Stariji „klasični“ interfejs: otvara se baza
podataka i korisnik bira željenu referencu.
Za ubacivanje više referenci koristiti opciju
„Multiple Sources“.
Otvara se polje za pretraživanje u koje se
unosi ime autora, deo naslova ili ključna reč.
Ako treba ubaciti više referenci, nakon
potvrđivanja prve, nastaviti sa unosenjem
termina za pretraživanje.
Reference i bibliografija inkorporirani na ovaj
način ostaju u formi aktivnih polja.

26. Opcija „Multiple Sources“

27. Bibliografija

28. Kako promeniti citatni stil ?

29. Eliminisanje aktivnih polja
Kada je tekst u potpunosti pripremljen, treba eliminisati aktivna
polja, odnosno prekinuti vezu između referenci u programu za
obradu teksta i baze podataka:
• sačuvati poslednju verziju sa aktivnim poljima
• napraviti kopiju datoteke i u njoj eliminisati aktivna polja.
Ovaj korak je veoma važan zato što aktivna polja tokom dalje
obrade teksta mogu praviti probleme.
Veoma je važno sačuvati i verziju sa aktivnim poljima, za slučaj
da u tekst treba dodati nove reference ili naknadno promeniti
citatni stil!

30. Zašto treba koristiti bibliografske alate?
• Iako je literatura danas lako dostupna na internetu, bibliografski
alati omogućavaju korisnicima da definišu profilisane skupove
naučnih radova koji su relevantni za njihovo istraživanje.
• Pretraživanje tako profilisane baze podataka mnogo je brže i lakše.
• Jednom pohranjeni bibliografski metapodaci, pa i kompletni
tekstovi, dostupni su korisniku čak i kada nije u mogućnosti da
pristupi određenom akademskom servisu.
• Beleške koje korisnik može da pridruži svakoj bibliografskoj jedinici
u bazi podataka (i ključne reči koje može da doda) omogućavaju
njihovu precizniju kontekstualizaciju.
• Ovi alati omogućavaju automatizovano formatiranje bibliografskih
referenci i njihovo uključivanje u tekst.
• Inicijalni trud uložen u formiranje i organizovanje baze podataka
višestruko se isplati, s obzirom na to da se ona može trajno koristiti,
pa čak i deliti sa drugim korisnicima.

31. Uputstva I literatura
• https://www.zotero.org/support/
• http://lib.irb.hr/web/images/stories/pdf/ZOTE
RO_PRIRUCNIK.pdf