2. • Коријен је вегетативни биљни орган којим се биљка причвршћује за
подлогу и упија воду са раствореним минералним материјама. На врху
коријена налази се вегетациона купа чијом активношћу коријен расте
непрекидно током живота. Вегетациона купа је заштићена коријенском
капом (калиптром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу.
На коријену се морфолошки разликује више дијелова (зона):
• зона коријенске капе
• зона растења
• зона издуживања
• зона апсорпције
• зона провођења
• Дио корена са капом је коријенска капа, чији површински слој граде
мртве ћелије које се љуште и тако смањују трење при расту коријена.
Ћелије коријенске капе се стално обнављају диобама ћелија
вегетационе купе и истовремено коријен тим диобама расте. Због тога
се тај дио вегетационе купе назива зона растења. Изнад ње налазе се
ћелије које се издужују (расту у дужину) и чине зону издуживања.
Следећа је зона коријенских длака у којој површинске ћелије образују
длаке за упијање воде из земљишта. Изнад ове зоне је зона провођења
кроз коју се вода са минералним материјама проводи до
основе стабла.
3.
4. • Ако се у зони коријенских длака направи
попречан пријесек корена, уочиће се
његова примарна грађа:
• На периферији коријена
је ризодермис (епиблем),
• вишеслојна зона примарне коре
• у центру је централни цилиндар.
5. Коријенов систем представља скуп свих коријенова
једне биљке. Коријен који настаје од коријенка
клице назива се главни коријен (прави коријен). На
извесној удаљености од врха он се грана и
образује бочне коријенове, који су обично слабије
развијени од главног коријена. Сви бочни
коријенови заједно са главним граде коријенов
систем назван осовински. Овај тип коријеновог
система развијен је код голосјеменица и дикотила.
Када клицин коријенак рано престане са растом,
онда са стабла полазе коријенови који се
називају адвентивни (допунски коријенови).
Жиличаст коријенов систем изграђен је од великог
броја подједнако развијених адвентивних
коријенова и имају га монокотиле. Адвентивни
коријенови се код неких биљака образују и на
листовима који су у додиру са подлогом.
6. • Осим главних улога, коријен може да добије и
неку другу функцију. Тада се облик и грађа
коријена мењају и он је метаморфозиран.
Најчешћа додатна улога коријена је
магационирање хранљивих материја:
• ако се храна нагомилава у главном коријену,
онда он задебљава и преображава се
у репу (нпр. шаргарепа).
• када се хранљиве материје негомилавају у
бочним коријеновима, онда постају кртоле.
• код неких тропских биљака које живе
на муљевитој подлози развијају се коријенови
за дисање који избијају изнад површине и
снабдјевају подземне органе ваздухом.
