Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija

1. 13. и 14. јун 2015. Београд

2. Добро организована и осмишљена сарадња породице и школе
представља битан услов за потпуно остваривање основних циљева
образовања и васпитања. Родитељи и наставници су заједно
одговорни за потпуни развој младих, за њихов физички развој, развој
психичких способности, за морално васпитање, радно васпитање,
способност да се лепо уноси у свакодневни живот....Они се старају да
дете заволи школу, са лакоћом и задовољством учи, културно се
понаша у школи и ван ње, врши избор садржаја забаве који ће
допринети богаћењу његове личности.
Сарадња омогућује да се увек зна шта и како ученик ради, када му је и
зашто потребна помоћ и докле досежу резултати његовог
рада.Наставници су иницијатори сарадње са родитељима. Иницијатор
сарадње може бити онај наставник који се коректно односи према
другима, заинтересован је за проблеме других и спреман је да им
пружи помоћ без очекивања да ће за то бити награђен или похваљен.
Свакодневна пракса показује да постоји незадовољство и наставника и
родитеља сарадњом.Они једни другима много тога замерају.

3. На пример, родитељи замерају
наставницима:
 да превише траже од деце
 да не прате систематски рад и
напредовање деце
 да нису довољно објективни у
оцењивању
 да не исказују довољно спремности да
помажу ученицима
 да нејасно предају
 да су у сарадњи превише сујетни и
осетљиви
 не прихватају критику њима упућену
 запостављају слабије, а форсирају боље
ученике

4. Примедбе наставника родитељима:
 да нису довољно заинтересовани за
проблеме школе
 да су децу препустили школи
 да су преамбициозни у односу на
могућности деце
 запостављају васпитање и форсирају учење
 прецењују знања своје деце
 кажњавају, а не подстичу и охрабрују
 сувише попустљиви и удовољавају дечјим
захтевима

5. Појава размимоилажења између родитеља и
наставника условљена је бројним разлозима:
 Непостојање чврсте сарадње, која је искрена
између наставника и родитеља (немају поверења
једни у друге, узајамно се оптужују, не постижу
сагласност у најосновнијим питањима, не решавају
заједнички проблеме...);
 Недовољно ангажовање и наставника и
родитеља на васпитном плану;
 Васпитни утицај средине (нарочито савремених
информационих и комуникационих средстава;
 Често мењање наставника не омогућава да се
сарадња успостави и одвија;
 Наставници немају довољно педагошких знања;
 Недовољно материјално стимулисање
наставника;

6. Постоје различити начини за решавање
затегнутих односа између наставника и
родитеља. Један од њих је активно
слушање.Постоји неколико корака који
наставнику могу помоћи да ефективније и
активније слуша:
 причати мање
 уклонити ометајуће факторе
 не судити
 постављати искрена питања
 парафразирати
 емпатисати са саговорником

7. Стварање добре мотивације и поверења код родитеља:
 Спремни сте да преиспитујете сопствена очекивања и уверења;
 Стављате се у позицију родитеља да би их разумели;
 Негујете добре односе између деце и родитеља без стварања
конкуренције;
 Са родитељима имате блиске, али не и фамилијарне односе;
 Чувате тајност података до којих сте дошли;
 Не просуђујете постигнућа деце и не стављате дете или
родитеља у непријатну ситуацију пред другима;
 Пратите потребе родитеља и отворени сте за нове предлоге;
 Толеришете културне разлике, као и разлике у вредностима,
обичајима, уверењима (понашате се заинтересовано, а не надмено и
снисходљиво);
 Креирате пријатну и опуштену атмосферу;
 Квалитетно комуницирате (показујете поштовање, прихватање,
искреност у размени, узимате у обзир шта други мисле);
 Користите разноврсне облике сарадње;
 Не очекујете исти ниво сарадње и мотивације од свих
родитеља;
 Редовно информишете родитеље, ангажујете се на њиховој
припреми за укључивање;

8. Неки облици сарадње са родитељима:
 индивидуални контакти (посета наставника
дому ученика, посета родитеља школи,
дописивање....);
 родитељски састанци;
опште и педагошко образовање и
усавршавање (школе за родитеље, курсеви,
семинари, трибине....);
 организација значајних акција школе (радне
акције, свечаности...);
 учешће родитеља у осталим видовима живота
и рада школе ( рад у органима управљања,
комисијама, савету родитеља...);
 Дан отворених врата школе родитељима;

9. Родитељски састанци:
 Општи родитељски састанци (Организују се за све
родитеље једне школе, заказују се када је неопходно да
сви родитељи учествују у доношењу значајних одлука за
живот и рад школе);
 Разредни и одељењски састанци (Организују се када
се дају информације или расправља о проблемима и
питањима значајним за разред. Састанцима обично
руководи руководилац актива или педагог, психолог );
 Одељењски родитељски састанак (Организује се за
родитеље одељења, заказује га и води одељењски
старешина.);
 Групни састанци (одржавамо са родитељима посебно
надарене деце,деце са тешкоћама у учењу,групицама које
су носиоци несташлука.);

10. Услови успешне сарадње наставника и родитеља:
 Уважавање и поштовање личности родитеља( Типични
примери неуважавања су када се на родитељскимсастанцима
говори о понашању, закашњавању или неуредности појединих
ученика, када се читају оцене из дневника сваког појединачног
ученика...Због оваквих прекора родитељи могу престати да долазе
на родитељске састанке.);
 Ефикасно коришћење времена (унапред утврдити време са
сарадњу са родитељима.);
 Корисност (Не давати уопштене, већ конкретне информације о
ученику, запажања за која претпостављамо да имају узроке у
породици, запажања о детету која забрињавају наставника и за
која сматра да заједно са родитељем може успешније да реши.);
 Коришћење искуства родитеља (поштовати и уважавати
искуство родитеља, подстицати га да износи своје ставове и
мишљења...);
 Тактичност (подразумева да се наставник у одређеним
ситуацијама понаша онако како најуспешније може доћи до
жељених резултата- правило :плус-минус-плус);

11.  Циљ тематског родитељског састанка:
Проширити сарадњу са родитељима. Упознати
родитеље са некима од многобројних начина како
могу помоћи деци у учењу и раду домаћих
задатака, како код деце градити одговорност.
Писана
припрема за
родитељски
састанак

12. ПОДРШКА
УЧЕНИЦИМА

13. Процес се одвија у три корака:
1.Учесници мањих група се поделе у
парове, брзо. Договоре се ко ће
постављати питања ( интервјуер ),а ко ће
одговарати на питања ( интервјуисани).
2.Када заврше интервјуисање учесници
замене улоге.
3.На крају учесници извештавају све
присутне....
Питање на које одговарају:
Шта очекујете од учитеља у првом
циклусу образовања и васпитања?

15. Као прилог за ову технику
припремила сам текст који
обилује примерима и техникама
како помоћи детету у учењу и
раду домаћих задатака.
Родитељи су подељени у групе,
али индивидуално читају текст.
У тексту обележавају оно што су
знали знаком (+), оно што нису
знали знаком (– )и оно што им је
нејасно знаком питања (?).
Потом попуњавају табелу:
Када заврше са попуњавањем
табеле родитељи између себе
разговарају о ономе што нису
знали и што им је нејасно.
Потом дискусију шире и између
група.
ЗНАО САМ НИСАМ ЗНАО НЕЈАСНО
Овде је примењено учење
одраслих путем размене
кроз рад на
припремљеном
материјалу и дискусију.
Прилог
бр.1

16. На папиру исцртати обрис
своје руке. У сваки прст
обриса нацртане руке
написати по једну замисао
како помоћи учитељу.
Затим родитељи који желе
читају и објашњавају своје
замисли и о њима се
дискутује.
Тако су разменили замисли и сазнали једни од
других како ће још обогатити рад са децом
кући, а учитељ сазнаје како неки од њих раде
кући.

17. Техника „Венов
дијаграм“ се састоји од
два или више
преклопљена круга са
заједничким простором
у средини.Може се
користити за
представљање
супротстављених идеја
или да би се показало
како се оне преклапају,
које су им заједничке
црте, идеје.

18.  Какве су оцене родитељи
очекивали од Вас?
 Шта очекујете од свог детета?
 Како сте желели да се према
Вама односе Ваши родитељи
када сте добили слабу оцену?
 Знате ли какво понашање
очекује од Вас Ваше дете када
добије слабу оцену?
 Јесте ли га некада упитали?

19.  Кроз разговор о ономе што смо унели у
дијаграме можемо видети у чему се
васпитни стилови и очекивања њихових
родитеља поклапају са њиховим и у чему се
разликују.Родитељи су се подсетили како су
се осећали када добију слабу оцену и на
основу тога треба да размисле и схвате
како се осећају и шта желе њихова деца,
да ли су њихови захтеви и очекивања у
погледу школских постигнућа нереални.

20. Презентације дечјих
одговора,унапред
припремљени-
анонимни, родитељи ће
покушати да открију
одговор свог детета.
Презентаци-
је дечјих
одговора

21. Родитељи пишу на
папирима
 3 ствари које сам
научила
 2 ствари које ћу
поделити са другима
 1 ствар коју ћу одмах
учинити

22.  „Не гледај на дете као на неки драгуљ, већ
се потруди да оно то постане“- Шекспир
 „Паметни родитељи допустају својој деци да
понекад и погреше“- Махатма Ганди
 „Ако решите све проблеме своје деце, она
неће имати других проблема сем Вас:“-
Душко Радовић

23. Свака информација ,коју родитељ и наставник размене, користи се
за схватање и разумевање узрочно-последичних веза и планирању
реакција и једних и других, према детету.
Неке од добити за родитеље:
 Боља комуникација са школом и дететом
 Јасна ситуација о раду и владању детета
 Одговорност за рад и владање детета
 Боља информисаност о раду школе и постигнућима детета
 Повећана мотивација за сарадњу са школом
 Права слика о развоју детета
 Повећано задовољство родитеља
 Породица постаје видљива
 Њени обрасци функционисања су уважени и уврштени у план
рада
 Добијају идеју како да се укључе у рад школе
Упознавање са различитим , подједнако вредним начинима
породичног функционисања

24. Неке од добити за ученике:
 Побољшање радних навика
 Појачана мотивација за учење
 Повећано интересовање за ваннаставне активности
 Веће интересовање за ваншколске активности (корисно
провођење слободног времена)
 Повећана жеља за напредовањем
 Бољи успех у школи
 Квалитетнија комуникација са околином
 Ефикасније решавање проблема
 Већа одговорност
 Задовољство личним и колективним успехом
 Осећање сигурности и уважавања
 Самопоштовање

25. ПРОФЕСИОНАЛНА ДОБИТ
1.Усвајање знања и вештина неопходних за креирање
конструктивнијег приступа у раду са родитељима.
2. Разумевање улоге разредног старешине у креирању
односа између родитеља и школе.
3. Теме и начини рада са родитељима.
4. Унапређивање културе дијалога.
5. Упознавање са карактеристикама различитих васпитних
стилова.
6. Креирање сценарија за родитељске састанке.
7.Лакше планирање рада.
Из свега овога проистиче да је моја лична и професионална
добит стварање и развој опште климе која подстиче и
уважава сарадњу са родитељима.

26. Сматрам да треба организовати што више
породичних окупљања да би оснажили систем
подршке породицама и ученицима, а уједно се
подстиче изградња пријатељстава која могу да
трају и целог живота.
Сврха приступа усмереног на афирмацију
породичне културе и вредности , полази од
премисе да „бити хуман значи да се гласно и
јасно именује свет полазећи од личног
искуства. Бити човек значи да имаш право да
кажеш и да те чују и да радиш на томе да и
други проговоре и да буду чути“. (Стрингер
1997.)

27. vulovic.biljana 07@gmail.com