Prezentacija

1. ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ
Васељенски сабори су окупљања епископа који представљају целу Цркву, ту се васељенски
епископат изјашњавао о догматима-основним истинама вере и о питањима дисциплине,поретка
и богослужења.

2. 1. Васељенски сабор
• Сабор је сазван 325. године у Никеји
• Сазвао га је цар Константин
• Овај сабор је био сазван да отклони забуну коју је својим учењем створио
Арије, свештеник из Александрије.
• На сабору су били многи знаменити јерарси и учитељи Цркве. Међу којима су
се истицали: Св. Николај Мирликијски, Св. Спиридон, Св. Атанасије (тада ђакон
Архиепископа Александра Александријског), Св. Ахилије, Панфутије
Исповедник, Јаков Нисибијски, Макарије Јерусилимски, Александар
Александријски, Евстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан
Цариградски, Јован Кордовски, АристархЈерменски, Осија Кордовски, ...
• Главни посао овог сабора био је утврђивање Символа вере. Сабор је утврдио и
време празновања Васкрса и прописао је 20 канона (правила).

3. 2. Васељенски сабор
▪ Сабор је одржан од маја до јула
381.године, у Цариграду
▪ Сазвао га је Теодосије I Велики
▪ Сазван је поводом још увек присутних
остатака Аријеве јереси, затим јереси
Духобороства. Полуаријанци и други
јереси угрожавале су мир Цркве,
углавном на истоку.
▪ Главне одлука и закључак донет на сабору
јесте осуда Македонија, архиепископа
Царгиграда (Духоборство- погрешно
учење да је Свети Дух творевина, а не 3.
Лице Тројичног Бога),
затимЕвномија(аријанц-аномејац). Сабор
је донео 7 канона или правила од којих
истичемо 3. а то су: „Епископ Цариграда
да има првенство части после епископа
Рима јер је овај (град) Нови Рим“, важан
је 7 канон који се бави питањем крштења
јеретика. Канон закључује да се поновним
крштењем подвргавају евномијани,
савелијани и монтанисти, а остали, које
правило набраја „Помавзавши им Светим
Миром чело, очи, ноздрве, монтанисти и
евномијани уста и уши примамо их
пошто поднесу писмо и анатемишу
(прокуну) сваку јерес“

4. 3. Васељенски сабор
o Сазвао цар Теодосије II Млађи
o Ефес – храм „ Свете и велике цркве Марије
o 22.јун – 30.јула 431
o Узрок – Несторијева и Пелагијева јерес
o Сабором председавао – архиепископ Кирило
Александријски
o Присутно око 200 епископа
o Јован Антихијски, Јувеналије Јерусалимски,
изасланици папе Келестиа, епископи Аркадије
Пројект, свештеник Филип, Мемном Ефески,
Ригинос Кипарски, Флабија из Филипа у
Македонији, Теодор Анкирски, Акакије Мелатински,
Теодорит Кирски...
o Несторијева јерес каже да дјева Марија не треба
да се зове „мајка Божија“
o Несторије – Цариградски патријах

5. 4. Васељенски сабор
❖ Назива се још и Халкидонски
сабор.
❖ Одржан у Халкидону на
малоазијској обали Босфора од
8. октобра до 1. новембра 451.
године.
❖ Сабор је дефинисао христолошки
став којим се разликују две
природе Христа, божанска и
човечанска, као и начин
сједињења природа користећи
четири кључна термина-
неизменљиво, нераздељиво,
несливено и неразлучно.
❖ У Халкидонској дефиницији се
изјављује да је Исус Христос
заиста оваплоћени Логос,
истинити Син Божији, рођен од
Оца пре свих векова.

6. 5. Васељенски сабор
✔ Одржан је у Цариграду од 5. маја до 4. јуна 553.
године, у време цара Јустинијана I Великог (527-
565).
✔ Сабор у Цариграду присуствовало је око 165
Епископа, а председавао је цариградски
Патријарх Евтихије. Папа Вигилије био је у
Цариграду, али не и на Сабору, мада је све
саборске одлуке признао.
✔ Пети васељенски сабор је потврдио догматско
дело Трећег и Четвртог сабора, осудио је неке
личности и њихова дела којима се два претходна
сабора нису детаљно бавила
✔ Овај Сабор није донео ни један канон.

7. 6. Васељенски сабор
❑ Сазван је за време владавине
цара Константина IV
Погоната(Брадатог)
❑ Трајао је од 7.новембра 680.
све до 16.септембра 681.
❑ Било је присутно око 174
епископа
❑ Овај сабор потврђује учење о
две воље и енергије
(дејства) у Христу.
❑ Сазвао га је цар Константин
IV Погонат
❑ Сазван је да би формулисао
праву веру против
монотелитске јереси.

8. 7. Васељенски сабор
⮚ Одржан је у Никеји, Витинија (Мала Азија) од 24.
септембра до 23. октобра 787. године
⮚ Сазив и одржавање овог Сабора захтевао је млади
цар Константин IV и његова мајка, удова царица
Ирина.
⮚ Разлог одржавања било је иконоборство, одн.
одбацивање и уништавање икона у Цркви. Иконе
су одувек у Цркви поштоване као видљиви начин
исказивања побожности према Богу и светитељима.
⮚ Поништене су одлуке Сабора из 754. године, и
формулисано је учење да предмет поштовања
јесте личност представљена на икони, и да треба
правити разлику између обожавања, које приличи
само Богу, и поштовања које доликује светима.
⮚ Сабор нису прихватиле цркве у царству Карла
Великог (Немачка, Француска, Шпанија). Сабор у
Франкфурту (794) и Карловске књиге изјашњавају
се против поштовања икона.
⮚ Коначна победа Православне вере је остварена
842. године на сабору у Цариграду, када су Свете
иконе свечано унете у Јустинијанову цркву (тај
догађај Црква прославља као Недељу
Православља-1. недељу Васкршњег поста)

9. Пројекат радила СЕКЦИЈА
ИЗ ВЕРОНАУКЕ, СЕДМИ
РАЗРЕД