Шљика, Трешња, Јабука, Малина

1. Шљива
Трешња
Јабука
Малина

2.  Повољни места
- Локације у североисточној и северној
позицији са нагибом од 5-12 степени. Ако
може да обезбеди и одржава довољно влаге у
земљишту и јужним позицијама су веома
погодни, посебно у раним стоних сорти и
варијетета за сушење
заштићени од јаких ветрова и надморској
висини од 800 м
- Места у којима се налазе близу тела воде,
која омогућава већу влажност и још
светилишта, ми продужење вегетације у јесен

3. - подручја са флуктуирајућа ниским температурама зими
и касних пролећних мразева
- Површине ископацхени воће насади- сађење нових
шљива воћњака не може бити раније од 4-5 година.
Током овог периода област треба да буде засађено са
траве семена, луцерке и других.
- Површине ископацхени храстове шуме - ризик од
болести 'свињског'
- И Марсхи подручја са веома тешким земљиштима и
непропусливи
- Области високо контаминирана од вирусне болести
"богиња"
- Места са недовољним падавина у периоду од јуна до
августа, када плодови сазри и наедруват - како би се
осигурало наводњавање, иначе плодови остају веома
добро и лосе комерцијалну вредност.
Ниво подземних вода је већа од 1,5 м
Места удаљене од локалних и регионалних путева

4.  док се не стекну искуство довољно, најбоље
области не веће од 5 ари
Површина пре садње треба да буду добро јасно
камена, дрвећа и жбуња и може надокнадити ако
се ради о врло стрм терен. У изједначио места где
уклоњен обрадиво земљиште, органско ђубриво се
примењује и да је покривена са хумусна.
Два до три месеца пре садње, површине риголова
(оре) на дубини од 60-70 цм. Ако услови земљишта
дозволе, требало би да дубина риголовање да се
смањи. Пре садње, површине нагјубрува са 4-5
тона органског ђубрива и заорува дубине од 25 цм

5.  Површина пре садње се подешава, обелезхуват
су места где треба да копају јаме садњу
Риголовано место су копјау рупе направљени
са ширином од 60 цм и дубине 60 цм, а
подручје нериголована копају ширине 100 цм
и 70 цм длабоцхна
Препоручена правац редова буде север-југ, јер
у том случају даје исто светло на свим
деловима круне шљиве

6.  За шљива највише дубоке (1 м), лабаве, пропусне,
благо киселе и плодно земљиште, које садржи
најмање 3% благи хумус, 5 мг леснопристапен
фосфор, 25 мг калијума леснопристапен 100 г
сувог ваздусхна земљишта
Сенди, плитко, а непропусливи тешки и влажни
земљишта нису погодне за гајење шљиве. Тхе
превише влажне земљишта може довести до
труљења корена, смолотоцхина и скратити живот
истих
Што се тиче реакције (пХ) земљишта најбољи су
они чије пХ е 6,5

7.  Светло - Шљива је светлољубива биљка
Плантаже које су довољно изложени
сунчевој светлости даје најкрупи плодове
богате органским материјама (шећер)
Температура - најбоље локације у односу
на температуру, су оне које задоволуват
следеће параметре температуре:
- Средња годишња температура 9-12 ° Ц
- Просечна вегетација 17,6 ° Ц
- Апсолутни минимум - 30 ° Ц

8.  Влажност - Шљива захтева већу количину воде
у односу на другог воћа. Већа који има грчеве
вода користи земљиште и врло мало воде
преко лисје. Оне живе најбоље у подручјима са
годишњих падавина од 700-1000 мм,
вегетације падавина од 350-600 мм и
релативна влажност од 75-80%
Ветар – ветровите места треба избегавати
подручје за подизање сливарник, поготово ако
је брз и честе ветрови, који ствара механичка
оштећења дрвета. Посебно штетан суво и
топло ветар током цветања и плодоносењето

9.  Приликом избора сорти треба узети за очување
биодиверзитета, који је један, а основна начела
органске пољопривреде
Она препоручује коришћење домаћих сорти
уведена - нарочито користећи "стари-
одомаћеним" сорти које су специфичне за
одређене микро (локацију), која се традиционално
производи шљива
Употреба биљног материјала из сопственог
поријекла није дозвољено
Пошто генеричких подлога обично користи
ракиски аутохтоних сорти, и углавном смеће

10.  У органској производњи шљиве
препоручује подизање нових засада у
областима у којима најмање 4-5 година не
гаје воћне врсте. Већина преткултури су
траве смеше, луцерке, грахорица и друге
махунарке врсте.

11.  У нашој земљи, најбоље је јесењу садњу
шљиве дрво
Оптимално време садње је крајем октобра
и почетком новембра, пре зиме
Удаљеност од садње шљиве се препоручује
да буду: 6/6 м 7/5 м 6,5 / 5 м.

12.  Резидбата треба да омогући уклањање појединих
грана у циљу формирања облик куполу која ће
омогућити једнак продирање сунчевих зрака на
свим деловима биљке
Зима Резидба врши се регулише рад на дрвећа из
рода до лета Резидба треба да обезбеди боље
осветљење унутрашњости круне
Резидбата у првој години се врши са опругом
потерување вегетацијом до висине од 80 цм до
110 цм изнад тла
У другој години, у рано пролеће, водич се своди
на висини од 80-100 цм преко врха бочне гране.
Трећи чин је исти као и претходни

13.  У циљу постизања оптмални и постизање
бољег проценат опрашених цветова,
препоручује се унос кошница у засадима
шљиве
За подручје од 10 хектара воћним засадима
потребних два кошница пчеле

14.  Наводњавање је неопходна током прве године садње и
наводњавања неопходне 3-5. Током друге године се
врши 2-3 наводњавање. Неуједначена и стрм терен се
препоручује систем за наводњавање "кап по кап".
Време, први заливање у пролеће, пре почетка
вегетације, нарочито ако имамо суву пролеће. Повећање
суша током пролећног наводњавања се врши 10-15
дана пре цветања шљиве
Наводњавање током јуна физиолошког пада заврзите
веома повољно утиче на развој младог воћа и растућих
изданака.
Током Најсувљи месеци вегетационог периода јул-
август, заливање се врши редовно, јер је то период
раста и зрења воћа. Ако суво пад за обављање
наводњавање у октобру
Поплаве наводњавање је дозвољено

15.  Укупна количина смећа која се користи на
имовину не сме да пређе 170 кг Н по ха
годишње од половне пољопривредне
површине
оптималан распоред је следећи: 30% ушла
пре пресађивања, преостанатото износ
почетком цветања на сазревање воћа

16.  За бербу су два важна темељна правила: да
окуплља плодове целог дрвета и благовремено
прикупљање бербе
Време жетве када ће плод достигне оптималну
величину, боју и укус карактеристика сорте и на тај
начин бити чврста да издржи транспорт.
Плодови шљива намењених за свежу употребу су
прикупљене ручно руковање и упаковане у
амбалажу директно
Половни и механизована жетва, ако Шљива је
дизајниран за производњу воћа, сувих шљива,
ракија, мармелада, џемова, сокова, итд

17.  Комбинација агро-техничких мера треба да
буде основа на којој ће се градити
стратегију за заштиту појаве болести
Правилан избор сорти и подлога отпорних
на одређеним болестима, а затим је прави
избор локације може бити од пресудног
значаја за успех у гајењу шљиве
Опасност од болести може се смањити
повећањем нивоа хигијене у воћњаку

19.  Успешна узгој вишње зависи од:
• Доступност плодног земљишта;
• Температура режим локација
Плантаже трешње или вишње треба да буде
најмање 500 м од депонија
Подлоге се користе су:
• Prunus Mahaleb (Магрива);
• Prunus Avium (Дивља трешња);
• Gizela 5

22.  Пољопривреда система директно зависи од
подлоге трешња
Ако Трешња је резнице слабобујна супстрат
(Цолт), обавезно инсталација систем подршке
Одстојанијата и растојања у распону од 4,5 к
4,5 и 6 к 6 м, узимајући у обзир бујност
подлоге
Систем најзаступљенији узгој је отворен грм.
Међутим, недавно модификована "лидер-
систем" је онај који је све присутнија у усевима.
Иако је потребно више рачуна у првих 3-4
година младог воћа,

23.  Кројење као операција услуга у Трешња није
тако интензиван
То би требало да омогући стварање
оптималних услова за несметано струјање
ваздуха и треба да се уради сваких 3-4 година
Постоје два принципа опрагјување или
мешањем главни разноврсност и
опрасхувацхите исту линију и друго, на основу
чистих линија, то је главна сорта и
опрасхувацхите јасно одвојен
препоручена унос кошница пчеле (3-4 / ха).

24.  Ђубрење младих плантаже:
Висока доза: 40 кг / ха у И и 60 кг / ха у ИИ
Ђубрење усева у натури:
азот:
• Годишња доза не би требало да прелази 130 кг /
ха
• концентрацијама изнад 60 кг / ха, додају се
неколико пута
Фосфор и калијум. не сме да прекорачи следеће
износе:
• 60-80 кг / ха П2О5 и 170-200 кг / ха К2О
Укупна улазна количине смећа на имовину не сме
да садржи више од 170 по кг Н / ха.

25.  Препоручена система "кап по кап"
наводњавања и оптималне количине воде,
да би нормално продирање воде у
земљиште
Просечна сезонска потреба за
наводњавање, у зависности од локације
узгоја, је 1.500-2.000 м3 / ха

26.  Трешње мора да се бере ручно, одвајајући
воћни ручице са свим. То би требало да буде
ОДИВА током хладнијих сати у току дана (рано
ујутру или касно поподне)
Процес жетве не би требало да допринесе
Стварање механичка оштећења на садница
Током жетве и пре преноса објекте у којима ће
се обављати даљу обраду, пожељно је воће не
да стоје на сунцу, али да се склонили на
хладном месту, где постоји значајан проток
свежег ваздуха (промајно место).

31.  резнице мора бити равна, са добро развијеном
кореновог система и одличне везивање са
калем
Висина Минимална мора бити:
• 110 цм • између круне и последње
задрвенета папка (100 цм за патуљасте врсте);
• 15 цм између круне и линије калема (5 цм за
патуљасте врсте);
• 10 цм изнад калеменог месту
Употреба биљног материјала из сопственог
поријекла није дозвољено

34.  Кројач уклонити нерођену гране:
Индијанци дрво и оштећене гране, а
спроводи крајем маја или почетком јуна
Постоје два принципа опрагјување или
мешањем главни разноврсност и
опрасхувацхите исту линију и друго, на
основу чистих линија, то је главна сорта и
опрасхувацхите јасно одвојен
препоручена унос кошница (3-4 / ха).

35.  Јабуке воћне врсте који је склон феномену тзв
Алтернатива пол, односно, ако годину дана
дође до хиперпридујција воћа наредне године
доагја до занацхајно смањења приноса
У циљу спречавања ове појаве, што доводи до
добијања неједнак, мали воће и неспецифични
на одређене врсте препоручује проредување
воћа, што би такође довести до добијања воће
са уједначене величине

36.  Дјубрење младих плантаже:
Висока доза: 40 кг / ха у И и 60 кг / ха у ИИ.
Дјубрење усева у род:
азот:
1. Годишњи доза не би требало да прелази 140 кг / ха
2. Количине изнад 60 кг / ха, додају неколико пута
Фосфор и калијум. не сме да прекорачи следеће износе:
1. земљишта са ниским садржајем: 250 кг / ха, П2О5 и
300 кг / ха К2О
2. Земљиште нормално садржаја: 50 кг / ха, П2О5 и 150
кг / ха К2О
3. Земљиште висок садржај: 30 кг / ха П2О5 и 75 кг / ха
К2О.
Укупно улазних количина смећа на имовину не сме да
садржи више од 170 по кг Н / ха.

37.  Поплаве наводњавање је дозвољено
Препоручена система "кап по кап"
наводњавања и оптималне количине воде,
да би нормално продирање воде у
земљиште

38.  Јабука је воће које омогућава складиштење у
прописно изграђених објеката у периоду од
неколико недеља до неколико месеци. У циљу
одржавања високог квалитета, који омогућава дуг
период складиштења и постигнућа могуће
прилагођавање цена на тржишту, којим се утврђује
право време за бербу је од највећег значаја
постоји период од 5-20 дана (у зависности од
сорте, времену и стању постројења), у којима не
постоји сигурност да су плодови ако су бере у том
временском периоду неће бити подложна
болестима
Са жетве почиње од доњих грана. Обранох воће
сама треба да садржи и руковати. Одвајање плода
грана, не би требало да се уради цепање хватања
са канџама или окретањем ручице

44.  Lokacije koje su osunčane, sa čestim blagim
strujanjem vazduha, zaštićene od jakih
vetrova i kasnih prolećnih mrazeva su
najpogodnije za sve vrste jagodastih voćaka
 Redovi zasada treba da budu postavljeni u
pravcu sever-jug zbog optimalnog korišćenja
sunčeve svetlosti, kao i da što više prate
pravac dominantnih vetrova da bi se ubrzalo
sušenje biljaka posle kiše ili rose, i sprečio
nastanak infekcije patogenima

46.  Ni je pogodno proizvodnja malina u
područjima pored reka, depresijama, niske
zimske temperature uz strujanje hladnog i
suvog vazduha zato sto mogu dovesti do
oštećenja izdanaka maline koja se ponekad
pogrešno tumače kao posledica napada
prouzrokovača bolesti
 Podizanje zasada izvršiti na ogovarajućoj
lokaciji na kojoj je manja verovatnoća pojave
niskih zimskih temperatura i mrazeva

47.  Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama
cr-nog i purpurnog ploda pre svega zbog
visokog sadržaja bojenih materija koje imaju
zaštitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih
oboljenja i uopšte u usporavanju procesa
starenja ćelija ljudskog organizma.
 Zbog zahteva tržišta za sortama raznog vremena
zrenja, a obzirom i na njihove osobine
otpornosti, za organsku proizvodnju mogu se
preporučiti i sorte: Pol-ka, Prelude, Nova,
Authumn Thresaure i Encore

48.  Rotacija useva je u funkciji održavanja plodno-sti zemljišta
i prevencije pojave bolesti i štetočina. U zasnivanju zasada
maline treba izbegavati krompir, papriku i paradajz kao
preduseve jer su domaćini pa-togenih gljiva koje izazivaju
uvenuće biljaka.
 U smeni useva kao i za zelenišno đubrenje dobri su:
mešavine trava i deteline, ozima strna žita (sa izuzetkom
ovsa) kao i većina vrsta kupusnjača isključujuću uljanu
repi-cu
 Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti
proizvodnje. Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bo-
lesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se
1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji
divlji radič (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snažnog
korenovog sistema kao što je heljda (Fagopirum spp.)

49.  Obrada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstve-no
radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uni-
štavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog
sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju
vlage i aeraciji zemljišta
 bitno da medjuredna obrada bude plitka, posebno
kada se obrađuje zona neposredno oko redova
maline jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren
maline čiji je glavni deo u dubini do 30 cm
 obično se primenjuje u 4 do 5 navrata

50.  Uspešnost gajenja maline metodama organske
proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja.
 Ranije korišćeni sistem žbunova je napušten i sada se
malina gaji isključivo špalirski
 Međuredno rastojanje treba da bude 2.2. do 2.5 m
(Willamette), i 2.7 do 3.0 m za sortu Meeker
 Pri zasnivanju zasada na metar dužni sadi se tri do
četiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim
sistemom. Špalir se formira korišćenjem stubova i
dva do tri reda žice.

51.  Kao redovna mera povećanja sadržaja organske materije i
održavanja plodnosti preporučuje se unošenje oko 20 t
stajnjaka svake godine (uz poštovanje ograničenja o
maksimalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru
godišnje
 Malina ima značajne potrebe za hranivima, a posebno za
kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati
 Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli
stajnjak, kompost i treset
 Jagodaste voćne vrste su osetljive prema solima u kojima
ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato ga ne
treba koristiti. Kompost se može primeniti u količini koja
ne bi trebala da pređe 25 t/ha/godini

52.  Malina ima plitak korenov sistem, za svoje
potrebe zahteva puno vlage, naročito od početka
do kraja berbe, zato je treba navodnjavati u više
navrata
 prvo navodnavanje treba obaviti neposredno pred
zrenje a drugo u toku punog zrenja sa po 30 do
35 l/m2
 Najbolji način navodnajvanja je sistem “kap po
kap”. Sistem štedi vodu i ravnomerno je
distribuira oko biljke