1. Република Србија ОСНОВНИ СУД
У ЗРЕЊАНИНУ Број: 19.П1.
415/2012 Дана: 07. 03. 2013.Г.
З р е њ а н и н
У ИМЕ НАРОДА !
Основни суд у Зрењанину, по судији Нађиван Золтану, као судији појединцу, у
правној ствари тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина, против тужене ОШ
„БРАНКО ЋОПИЋ" Лукићево, коју заступа адв. Поповић Зоран из Зрењанина, ради
поништаја одлуке о дисиплинској мери престанак радног односа, након одржане и
закључене усмене и јавне главне расправе дана 07. 03. 2013.г. донео је, и дана 15. 03.
2013.г. јавно објавио, следећу
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца ВУКОТИЋ ДУШАНА из Зрењанина.
ПОНИШТАВАЈУ СЕ као незаконита решења тужене ОШ „БРАНКО ЋОПИЋ"
Лукићево бр. 158/12 од 27. 09. 2012.г. којим је тужиоцу изречена дисциплинска мера
престанак радног односа, као и решење школског одбора тужене бр. 188/12 од 29. 10.
2012.г. по приговору тужиоца.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да у року од 8 дана, а под претњом принудног извршења,
врати тужиоца на рад.
Свака странка сноси своје трошкове спора.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је дана 29. 10. 2012.г. поднео тужбу суду против тужене, ради поништаја
решења о изрицању дисциплинске мере отказа и враћања на рад, наводећи да је као
раднику тужене распоређеном на радно место наставник физичког васпитања у
дисциплинском поступку који је вођен против њега изречена дисциплинска мера
престанак радног односа, која је назаконита из више разлога, наиме, закључак директора
тужене којим је покренут

2. 2
дисциплински поступак против тужиоца је незаконит јер се у закључку наводи да је
тужилац због извршења повреде забране насиља из чл. 45. став 2. Закона о основама
система образовања и васпитања тиме што је дана 09. 11. 2010.г. песницом ударио у
грудни кош директора школе, а због којег се покреће дисциплински поступак, а закључак
је потписао директор школе који је оштећени у дисциплинском поступку и не може донети
закључак о покретању поступка. Надаље, због тога што је поменути директор оштећени у
поступку није могао да овласти друго лице за вођење дисциплинског поступка, као што је
секретар школе Поповић Саво, који је водио дисциплинску расправу 20. 04. 2011.г., а да је
тужилац тражио његово изузеће на расправи које није прихваћено од стране истог лица,
да је другу расправу дана 04. 10. 2011.г. поново по овлашћењу директора водио Поповић
Зоран адвокат, који није радник школе и чије је изузеће поново тужилац тражио, али је
исто лице одбило захтев за изузеће, надаље, да је на трећој дисциплинској расправи два
пута тражио изузеће лица за вођење поступка кога је овластио школски одбор, чије
изузеће је тужилац у два наврата тражио на расправи, али је он сам оба пута одлучио о
захтеву за изузеће одбивши захтеве, а које лице је незаконито обуставио испитивање
тужиоца и истог изузео из расправе и одстранио са расправе прекинувши исту и да
расправа више није заказивана, те је поменуто лице донело оспорену дисциплинску
одлуку, те да му је због тога ускраћено право на правично суђење, надаље, иако је
писменим путем предложио доказе у дисциплинском поступку у виду саслушања сведока,
исто је одбијено, те сматра да му није омогућено право на одбрану, те због свега наведеног
је оспорено решење незаконито, истовремено је истакао приговор застарелости вођења
дисциплинског поступка против њега јер је прошло више од две године од покретања до
завршетка поступка.
Суд је решењем од 05. 11. 2012..г. вратио примерак тужбе тужиоцу због тога што
иста није садржала све што је било потребно да се по њој поступи, у смислу чл. 98. ст. 3.
у вези чл. 101. ст. 1. ЗПП-а, те је тужилац вратио исправљену тужбу и прецизирао тужбени
захтев као у изреци пресуде.
Тужена је, у одговору на тужбу, оспорила све наводе из тужбе тужиоца и
предложила да суд исту одбије и обавеже га на плаћање трошкова, наводећи да је против
тужиоца закључком директора покренут дисциплински поступак због сумње да је учинио
повреду забране из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система образовања и васпитања, да
по спроведеном поступку лице овлашћено за вођење поступка и изрицање мере по одлуци
школског одбора закључило да је тужилац извршио поменуту повреду која му се ставља на
терет и својом одлуком га огласио кривим и изрекао му дисциплинску меру престанак
радног односа, на које решење је тужилац поднео приговор школском одбору, а који је као
исти као неоснован одбио, потврдивши првостепену одлуку.
Суд је извео доказивање читањем писмена наведених у решењу са расправе
одржане дана 07. 03. 2013.г., као и саслушањем тужиоца у својству парничне странке, те
је на основу свих изведених доказа утврдио следеће чињенично стање:
На основу копије решења о распоређивању од 01. 09. 2000.г. суд је утврдио да је
тужилац код тужене распоређен на послове професора физичког васпитања почев од
2000. године па до отказа.
Дана 22. 11. 2010.г. под бројем 219/10 директор тужене је донео закључак о
покретању дисциплинског поступка против тужиоца због основане

3. 3
сумње да је извршио повреду забране насиља из чл. 45. ст. 2. Закона о основама система
образовања и васпитања тиме што је у холу школе дана 09. 11. 2010.г. ударио песницом
у грудни кош директора школе, при чему је исти задобио повреду грудног коша.
Директор туженог је истог дана под бројем 220/10 донео и решење о удаљењу
тужиоца са рада због покретања дисциплинског поступка против њега због повреде
забране из чл. 45. ст. 2. поменутог Закона, које траје до окончања дисциплинског
поступка.
Закључак и решење о удаљењу је уручено истог дана тужиоцу на радном месту, с
тим што је он одбио да потпише наведена документа, али их је узео.
На основу изјаве тужиоца, као и увидом у образложење решења републичког
инспектора рада од 18. 01. 2013.г., суд је утврдио да је након доношења закључка о
покретања дисциплинског поступка против тужиоца, прва дисциплинска расправа је
одржана 20. 04. 2011.г., коју је водио секретар тужене Поповић Саво, по писменом
овлашћењу директора тужене који је у овом поступку учествовао у својству оштећеног.
На расправи је тужилац затражио изузеће Поповић Саве пошто је исти сведок у
прекршајном поступку који се води против тужиоца, што је исти и прихватио и отказао
расправу.
Друга расправа поводом дисциплинске одговорности тужиоца одржана је 04. 10.
2011.Г. коју је водио адвокат Поповић Зоран, пуномоћник тужене, поново по писменом
овлашћењу директора школе, те је на истој тужилац поново тражио изузеће истог, који је
захтев за изузеће одбио.
Трећа расправа поводом утврђивања дисциплинске одговорности тужиоца
одржана је 31. 08. 2012.г. коју је заказао и водио Праштало Зоран, наставник код тужене,
а по овлашћењу школског одбора, за вођење дисциплинског поступка и доношење одлуке,
а истовремено је директор тужене као оштећени у поступку изузет од даљег вођења
поступка, тужилац је био писмено обавештен позивом 23. '08. 2012.г., од 22. 08. 2012.
године, када је и обавештен да поднесе писмене и друге доказе од значаја за доношење
одлуке, уз позив је тужилац обавештен да дана 28. 08. може извршити увид у
документацију везану за дисциплински поступак. Поменутом приликом је тужилац, након
што је упознат са чим се терети, дао своју изјаву и након тога затражио изузеће поменутог
лица које је водило поступак, а који је захтев тужиоца одбио, након тога је изјаву на
расправи дао оштећени директор школе и саслушана је радника Даринка Панић у својству
сведока. Након тога су прочитана писмена документа, извештај лекара специјалисте и
пријава повреде на раду за оштећеног, те је тужилац поново, други пут, затражио изузеће
лица које води поступак, а због пристрасности, који је одбио захтев тужиоца и након тога
обуставио поступак испитивања тужиоца због тога што он није поштовао процес
дисциплинског поступка и поред више усмених опомена, пошто је више пута упутио
клевете и неистине на рачун лица овлашћеног за вођење поступка и исто лице је одлучило
о даљем изузећу тужиоца из расправе, те је тужилац обавештен да може да причека ван
просторије ради потписивања записника. Тужилац је одбио да потпише овај део
записника, јер се није слагао са разлозима напред наведеним. Ово је суд утврдио поред
наведеног и на основу увида у записник са усмене расправе о утврђивању дисциплинске
одговорности од 31. 08. 2012. године.

4. Након одржане расправе тужилац се обратио Просветној Инспекцији због изузећа
Праштало Зорана, те је Инспекција захтев доставила школском одбору тужене и исти је
дана 10. 09. 2012.г. одбацио као неоснован тужиочев захтев за изузеће Праштало Зорана.
Након тога није заказивана нова седница дисциплинског органа, те је поменути
Праштало Зоран, лице овлашћено за вођење поступка и доношење одлуке, дана 27. 09.
2012.г. донео оспорено решење бр. 158/12 којим је тужиоца прогласио одговорним и
изрекао му дисциплинску меру престанак радног односа. Решење је тужиоцу уручено
поштом препоручено дана 01. 10. 2012. године.
На наведено решење тужилац је благовремено упутио приговор школском одбору
08. 10. 2012.г., који је приговор разматрао на својој седници одржаној 29. 10. 2012.г. и
решењем бр. 188/12 одбио исти као неоснован, које другостепено решење је тужиоцу
уручено препорученом поштанском пошиљком дана 01. 11. 2012. године, са напоменом да
је 29. 10. 2012.г. тужилац упутио тужбу суду.
На основу коначног решења у дисциплинском поступку директор тужене је дана 14.
11. 2012.г. донео решење о отказу уговора о раду, на основу изречене дисциплинске мере,
које је тужиоцу уручено 19. 11. 2012.г., а на које је исти уложио приговор школском одбору
27. 11. 2012.г., те је школски одбор 07. 12. 2012.г. својим решењем одбио приговор као
неоснован, а које је решење тужиоцу уручено 13. 12. 2012. године.
На основу овако утврђеног чињеничног стања, суд налази да је тужбени захтев
тужиоца дозвољен, благовремен основан из следећих разлога:
У првом реду суд није прихватио приговор тужиоца да је наступила застарелост
вођења дисциплинског поступка имајући у виду одредбе чл. 142. ст. 8. и 9. Закона о
основама система образовања и васпитања (Службени Гласник РС бр. 72/09 и 52/11), где
је наведено да је рок за покретање дисциплинског поступка за повреду забране 1 година
од дана када је учињена повреда, а вођење застарева у року сд 2 године од покретања
дисциплинског поступка, а како је поступак покренут закључком од 22. 11. 2010.г., када је
тужиоцу и уручен исти, а завршио се доношењем другостепеног решења школског одбора
по приговору тужиоца на првостепено решење у дисциплинском поступку дана 29. 10.
2012. године, што значи пре истека рока од две године.
Надаље, одредбама чл. 142. ст. 5. Закона о основама система образовања и
васпитања предвиђено је да се на остала питања вођења дисциплинског поступка сходно
примењују правила управног поступка.
Одредбама чл. 32. Закона о општем управном поступку (Службени Гласник РС бр.
30/2010) у ставу 1. тачка 1. је предвиђено да службено лице које решава у управном
поступку изузеће се ако је у поступку странка, а законски заступник односно директор
школе је био оштећени у поступку, те није могао да овласти секретара школе Поповић
Саву, као ни Поповић Зорана, да исти воде поступак против тужиоца.
Надаље, одредбама чл. 34. истог Закона предвиђено је да странка може захтевати
изузеће службеног лица из разлога наведених у чл. 32., као и када постоје друге околности
које доводе у сумњу његову непристрасност, а
4
и

5. 5
одредбама чл. 35. истог Закона у ставу 1. предвиђено је да о изузећу службеног лица
одлучује руководилац органа, у конкретном случају школски одбор.
Како је суд на сигуран и поуздан начин утврдио да је расправу 20. 04. 2011.г. водио
по овлашћењу директора тужене Поповић Саво, супротно одредбама чл. 32. Закона о
општем управном поступку јер директор није могао да пренесе своја овлашћења на
именованог, исто тако и на расправи 04. 10. 2011.г. на адвоката Поповић Зорана, а
имајући у виду да је тужилац тражио изузеће адвоката Поповић Зорана, а који је сам
одлучивао о изузећу, одбивши захтев тужиоца, те имајући у виду дг је на расправи
одржаној 31. 08. 2012.г. тужилац у два наврата тражио изузеће лица који води поступак
Праштало Зорана који је сам одбијао захтеве за изузеће, противно одредбама чл. 35.
Закона о општем управном поступку, те имајући у виду да је прекинуо дисциплинску
расправу без да је завршио са расправљањем односно није завршио саслушање тужиоца,
те да није непосредно расправљано на дисциплинској расправи о предлозима - одбрани
тужиоца, као што је и списак предложених сведока, са напоменом да је о том списку се у
самој дисциплинској одлуци лице које је водило поступак изјаснило, те да поменутом лицу
није од стране тужене достављен докуменат који је тужилац доставио школи
електронским путем под називом „Докази у вези дисциплинског поступка од 22. 11. 2010.г.
(за Зорана Праштала)", а што је утврдила и Просветна Инспекција, те имајући у виду
одредбе чл. 100. ст. 1. Закона о општем управном поступку где је предвиђено да учесник
у дисциплинском поступку може бити удаљено тек пошто је претходно опоменуто да ће
бити удаљено и пошто су му предочене правне последице такве мере, а у ст. 2. је
предвиђено да ако буде удаљена странка која нема пуномоћника лице које води поступак
ће позвати лице које се удаљава да постави свог пуномоћника, а ако то не учини може
службено лице одложити радњу на трошак лица које је одбило да постави пуномоћника,
а може му и само поставити пуномоћника ако је то потребно, те суд сматра да је тиме
повређено право тужиоца на одбрану предвиђену чланом 142. ст. 3. Закона о основама
система образовања и васпитања, где је предвиђено да радник мора бити саслушан у
дисциплинском поступку, са правом да изложи своју одбрану.
На основу свега напред наведеног суд сматра да су у дисциплинском поступку који
је вођен против тужиоца учињене повреде напред наведене су такве природе да битно
утичу на законитост оспорених одлука и стога је суд одлучио као у изреци.
Суд је одлуку о трошковима донео у складу са чл. 153. ЗПП-а имајући у виду да
тужилац није имао опредељених трошкова.
У Зрењанину, дана 07. 03. 2013. године.
ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде може се уложити
жалба Апелационом суду у Новом Саду,
у року од 15 дана од дана пријема исте,
путем овог суда, у три примерка.