1. -nucleus-

3.  Једро је одељак еукариотске ћелије у
коме се налази наследни материјал
(генетичка информација, ДНК)
 Једро представља контролни центар
еукариотске ћелије
 Ћелија најчешће има једно једро, мада
има и оних са више једара
(полинуклеарне ћелије), а и веома
ретко ћелија без једра (такви су нпр.
еритроцити неких сисара, па и човека).
 Величина нуклеуса се креће од 6-10 µm
у пречнику

4. Грађа једра
 Једро се састоји од
једрове опне (нуклеарног овоја)
једровог сока (нуклеоплазме).

5. Једрова мембрана као део ендоплазматичног ретикулума
Електронска микрографија једра
Једрове поре
Спољашња и унутрашња
једрова мембрана
ЕР мембрана
ЕР лумен

6. Једарни (нуклеарни) овој
 Изграђен је од две мембране:
спољашње и
унутрашње између којих се налази
перинуклеарни простор.
 Спољашња мембрана се наставља на
мембране грануларног ендоплазматичног
ретикулума и за њу су још везани и
рибозоми.
 Унутрашња мембрана обавија
нуклеоплазму и за њу су везани протеини
који учествују у репликацији.

7. Једров овој
Нуклеарне
поре
Једров
овој
Спољашња једрова мембрана
Унутрашња једрова мембрана
Грануларни
ендоплазматични
ретикулум
хроматин
нуклеoлус
рибозоми

8.  Једарни (нуклеусни) овој садржи
 отворе (нуклеарне поре) преко којих
се обавља размена материја између
нуклеоплазме и цитоплазме ћелије.
 Преко њих у једро улазе различити
јони и протеини који су неопходни за
процесе репликације и транскрипције,
а кроз поре излазе у цитоплазму t-
RNK, i-RNK као и субјединице
рибозома.Број пора је
променљив и зависи
од активности ћелије
– ћелије активне у
процесима синтезе
имају већи број пора.
Сматра се да се
њихов број по једном
једру у ћелијама
сисара креће између
3 000 и 5 000.

9. Нуклеоплазма
 Желатинозна
течност слична
цитоплазми
 У нуклеоплазми се
налазе и
хромозоми –
хроматин и
једарце
(нуклеолус).

10. Хроматин  Укупни садржај ДНК и
придружених протеина
у једру
 ХРОМАТИН
представља
комплекс ДНК,
хистонских и
нехистонских
протеина, уз мале
количине РНК.
 ДНК мења свој изглед у
току животног циклуса
ћелије
 При деоби ћелије
хроматин се спирализује у
цитолошки видљиве
структуре које се називају
хромозоми

11.  Према степену спирализације и
генетичке активности у
интерфазном једру
разликујемо два типа
хроматина:
 - ЕУХРОМАТИН (мање
спирализован и генетички
активнији)
 - ХЕТЕРОХРОМАТИН (више
спирализован и генетички
углавном неактиван).
еухроматин
хетерохроматин

12. СУПЕРСПИРАЛИЗАЦИЈА (КОНДЕНЗАЦИЈА) МОЛЕКУЛА ДНК
хромозом
хистонски
протеин ДНК

13. Хистони су градивни
протеини хроматина јер
учествују у ''паковању''
DNK, која се око њих
намотава (као конац око
калема) да би се огромна
дужина DNK могла да
смести у сићушно једро.
 Зато се хроматин види као
перласта структура, где су
''перле'', уствари, ДНК
намотана око хистона

14. Занимљивости
 Телесна људска ћелија има
46 хромозома.
 Ако се измери укупна
дужина DNK у свим
хромозомима, добија се
вредност од око 2m. Треба
имати у виду да је пречник
једра 5-10mm.
 Укупна дужина DNK у свим
ћелијама људског тела износи
2x10¹¹ km, што је много пута веће
од обима Земље или растојања
између Земље и Сунца.
 Због тога ДНК мора да се
намотава и на различите начине
пакује.

15. Једарце (нуклеолус)
 Једро може да садржи
једно или већи број
једараца.
 Једарце је регион
неправилног облика и
велике густине хроматина
 Видљиво је у интерфазном
једру, док привидно нестаје
за време деобе.
 Образује се у пределу
секундарног сужења
хромозома, па се тај део
назива организатор
једарцета.
 Функције једарцета:
 синтеза рРНК са ДНК
 паковање субјединица рибозома
од рРНК и протеина

16. Хромозоми еукариота
 Хромозоми су
телашца
карактеристичног
облика која се у
једру могу уочити за
време деобе.
 Најбоље се уочавају
за време метафазе
митозе па се
називају метафазни
хромозоми.

17. Хромозоми
посматрани
електронским
микроскопом
хроматида

18. Грађа метафазног хромозома
 Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул
DNK, а цео метафазни хромозом има два једнака молекула DNK.
 Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да
су потпуне једнаке (отуда назив сестринске).
 Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде.
 Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе.
центромера
центромера
једна
хроматида
њена
сестринска
хроматида
Сваки
метафазни
хромозом се
састоји од
• две сестринске
хроматиде и
•центромере
(примарног
сужења)

19. Положај центромере хромозома
Метацентрич
ан
Телоцентрич
ан
Субметацентрич
ан
Акроцентрич
ан
центромера

20.  Број хромозома је сталан и карактеристичан за
сваку биолошку врсту.

21.  диплоидан број хромозома (грч. диплоос =
двострук) Обележава се као 2n. Јавља се
код телесних ћелија. Кажемо да су то две
гарнитуре хромозома
 хаплоидан број хромозома (грч.
хаплоос = једнострук) Обележава се
као n. Јавља се код полних ћелија
(гамета). Кажемо да је то једна
гарнитура хромозома
Хаплоидне
ћелије– људски
гамети
Хаплоидно и диплоидно стање
Диплоидна ћелија
– телесна ћелија
Хаплоидни
сперматозоид
Хаплоидна јајна
ћелија
Оплођење
Очински хомолог
Мајчински хомолог

22.  Хромозоми који су међусобно
слични, а потичу један од
мајке, а други од оца, чине
парове хомологих
хромозома.

23. ХОМОЛОГИ ХРОМОЗОМИ
Мајка
Дете
Отац

24. Задатак: организам је 2n = 4.
 Хромозоми 1 и 2 су
хромозоми
 Хромозоми 3 и 4 су
хромозоми
 Хромозоми 1 и 3
долазе од
 Хромозоми 2 и 4
долазе од
мајке
оца
хомологи
хомологи

25. Кариотип

26. Кариограм
2n = 46, XY

27. 2n = 46, XX
ово је пар хомологих
хромозома
Кариограм

28. Хромозоми 4 и 5
човека

29. FISH (fluorescentna
in situ hibridizacija)

30. Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom

31. Chromosome painting primenom FISH metode

33. Humani kariotip obojen multikolornom FISH metodom

35. Литература
 http://www.bionet-skola.com/w/Jedro
 Гроздановић-Радовановић, Јелена:
Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,
Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник
биологије за први разред гимназије,
Логос, Београд, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде уз уџбеник