1. Да се подсетимо:
•
Који су земљини омотачи?
•
Литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.
•
Шта је литосфера?
•
Стеновити омотач Земље.
•
Шта је атмосфера?
•
Ваздушни омотач Земље.
• Шта чини хидросферу?
Све воде на Земљи, у чврстом, течном и гасовитом
стању.

2. Распрострањеност
биљног
и
животињског света
на Земљи

3. Шта је биосфера?
Које земљине омотаче
укључује?
Која су основна обележја
светлосно – топлотних
појасева?

4. Шта је биосфера?
Организми – жива бића
настањују нашу планету:
биљке
животиње
микроорганизми
човек

5. Биљке
узимају угљен – диоксид из ваздуха и
хранљиве материје из земљишта
Животиње
оне једе у биљке или друге животиње;
биљке помоћу Сунчеве енергије
стварају кисеоник и храну без којих не
могу живети животиње
Микроорганизми
разлажу остатке угинулих биљака и
животиња и поново стварају хранљиве
састојке потребне за раст биљака

6. Које земљине омотаче укључује?
Биљке и животиње су освојиле све Земљине
омотаче и прлагодиле су се животу у
различитим срединама:
 Узан појас уз површину Земље
 На површини копна
 У ваздуху до висине од стотинак метара
 У земљишту
 У површинским водама Светског океана и у
његовом дну докле допире Сунчева
светлост

7. Према условима осветљености и
загрејаности Земљине лопте на њеној
површини је могуће издвојити пет појасева:
Жарки или тропски
Од Екватора до севермог и јужног
повратника(23,5° N и S)
Северни и јужни умерени
Од северног и јужног повратника до северног
и јужног поларника (66,5° N и S)
Северни и јужни хладни
Од северног и јужног поларника до полова

8. Биљке и животиње насељавају све
континенте, на којима владају различити
природни услови, па су тако формиране
природне зоне. Оне су назване према
карактеристичном биљном покривачу.
Њихове границе су условљене
различитим распоредом топлоте и
влажности на Земљи.
Смењују се од екватора према половима
и са порастом надморске висине.

9. ПРИРОДНЕ
ЗОНЕ

10. ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ
(ПРАШУМЕ ИЛИ ЏУНГЛЕ)
• око екватора, на копну и на острвима
(Јужна
Америка - басени река Ориноко и Амазон, Средња
Америка, Африка – басен реке Конго и доњи ток
реке Нигер и Азија)
• чине их висока, бујна, увек зелена стабла,
испреплетана лијанама; она цветају и рађају
плодове током целе године
• каучуково и какаово дрво, кафа, банана, кокос,
хлебно дрво, махагони,...
• мајмуни, пантери, тигрови, мравоједи, анаконде,
папагаји, колибри, џиновски пауци....

11. •
•
•
•
САВАНЕ
северно и јужно од зоне тропских шума
простране равнице обрасле високом
травом, са разбацаним и проређеним
дрвећем
Африка, Јужна Америка, Аустралија
зебре, жирафе, антилопе, слонови,
носорози, лавови, леопарди и хијене

12. ПУСТИЊЕ
• најсушније области тропског и умереног
појаса
• Безводност, високе дневне и ноћне
температуре, пешчана и камена пустош,
пешчане олује
• вишегодишње траве, бодљикаво грмље,
агаве, катуси
• камиле, пустињске лисице, пустињски зец
• оазе у пустињама, са урмином палмом као
својим обележјем

13. СУПТРОПСКЕ ШУМЕ
(СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ)
• приморски простори (обале
Средоземног мора, у јужној
Калифорнији, јужној Африци и на југу
Аустралије)
• зимзелено дрвеће и жбуње (зимзелени
храст, приморски бор, кедар,
ловорика); у низијама – маслина,
винова лоза, наранџа, мандарина,
лимун
• глодари, дивокозе, гмизавци (змије,
гуштери, камелеони), птице, инсекти,
мекушци (пужеви)

14. •
•
•
•
•
•
СТЕПЕ (ПРЕРИЈЕ ИЛИ ПАМПАСИ)
травне заједнице унутар умереног појаса,
на просторима који годишње примају мање
од 400 mm падавина
топла и сушна лета, ветровите и хладне
зиме, са скромним снежним покривачем
разне врсте трава, које се развијају у
бусенима, као и биљке са подземним
стаблом
Мало влаге за раст дрвећа, оно се јавља
само уз рећне токове – врба и топола
инсекти (скакавци, мрави), птице (орао,
суп), глодари (зец)
део степа претворене у оранице, погодне за
гајење житарица

15. •
•
•
•
•
•
•
•
ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА
у оквиру северног умереног појаса, где је годишња
количина падавина већа од 500 mm
речне мреже развијене, а реке богата водом
лишћарске листопадне шуме (храст, буква, граб, клен,
липа)
срна, лисица, дивља свиња, веверица, куна, разне
врсте птица, глодара
ка северу лишћарске шуме постепено прелазе у
четинарске шуме, које се на северној полулопти
називају ТАЈГЕ;
ТАЈГЕ - простори са леденом зимом, дуготрајним
снежним покривачем, уз релативно топло, али кратко
лето;
Простори на северу Евроазије и Северне Америке
јела, ариш, бор; медведи, вукови, лосови, јелени,
ласице, куне...

16. •
•
•
•
•
•
ТУНДРЕ
најсевернији делови Евроазије и Северне
Америке, местимично и острва Северног
леденог океана и око Антарктиде, у ширини
око 300 – 500 km
дуге и сурове зиме
земљиште већим делом године смрзнуто
кржљаво грмље и трава отпорна на
хладноћу
лишаји и маховине
ирваси, поларна лисица, снежна сова, бели
зец, комарци

17. ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ
• Гренланд, острва Северног
леденог океана, Антарктик и
острва уз њега
• Острва Сверног леденог океана:
северни медвед
• Антарктичке обале: туљан,
морж, пингвини, албатрос

18. Данас смо научили:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Организми су се раширили у свим омотачима Земље и
населили све континенте.
У распростирању живог света изражена је зоналност.
Природне зоне су назване према карактеристичном биљном
свету.
У тропским кишним шумама преко целе године је топло и
влажно.
Тропске кишне шуме заузимају само 2 % површине Земље.
У тропским шумама живи преко половине биљних и
животиљских врста.
Тропске кишне шуме производе 40 % кисеоника у свету.
У саванама је изражено кишно и сушно доба.
Степе су претежно претворене у оранице.
У тајги расту малобројне врсте четинара, али она покрива
огроман простор
У тундри је земљиште је смрзнуто, а живи свет је сиромашан.