2. Предуслов за стварање српског народа
створени су у 7.веку, када су се на тле
римске провинције, Далмације населио уз
друге словенске скупине и део племена
Срба. Према предању, међу балканским
Србима, дуго се одржала традиција о
досељавању Срба са севера, из “ Беле
Србије”
Срби су се на Балканском полуострву
населили у мноштву малих кнежевина
3. У 9. веку Србија се простирала између
Саве и Дунава и Динарских масива.
У 11. веку средиште српског политичког
живота било је у кнежевини Дукљи (око
Скадарског језера и долине реке Зете)
Византија, утицајна и велика држава тога
доба, покрштавала је кнежевске породице
(870 године) и тиме повезала племена
заједничком хришћанском културом
У Зети и Захумљу збачена је византијска
власт, а већу улогу почињу играти области
око града Раса
4. Исцрпљујуће борбе између Византије и
Угарске,где су се Срби налазили између
великих противника и кризе у Византијском
царству, велики жупан Стефан Немања (1166-
1196) је искористио и проширио власт до
Јужне и Велике Мораве, територије данашњег
Косова, равнице око Скадра и приморске
градове од Котора до Скадра
Под управом Немањине браће и синова
налазиле су се и Захумље и Травунија, тако да
се српска држава простирала између реке
Неретве и Јужне Мораве па све до обале
Јадранског мора.
5.
6. Стефан Немања се повукао са престола,
одредивши за наследника средњег сина
Стефана, зета византијске царске
породице.
Замонашио се у својој задужбини
Студеници, а потом се придружио сину
Растку (светом Сави) на Светој гори, где су
саградили манастир Хиландар.
7. Стефан Немањић (1196-1227) уживао је
подршку Византије. Када је освојен
Цариград, Стефан се окренуо Западу и
вештом политиком отклањао опасност од
Угарске и Бугарске.
Успео је да одржи државу неокрњеном и
подигне углед тиме што је доби краљевску
круну, у својој задужбини манастиру
Жичи,1217,што му је донело славу
“првовенчаног краља”
9. Заслугом млађег Стефановог брата, светог
Саве(1175-1234), темељито су измењене
црквене прилике у српс.држави.
У Никеји је основана прва српска
архиепископија,а Сава 1219. проглашен за
1. српског архиепископа,што значи да је
српска црква добила самосталност.
У Савино доба Србија доживљава културни
процват, а манастири постају културни
центри.
11. Стефанови синови Радослав(1227-1234) и
Владислав (1234-1243) имали су подређену
улогу у сложенима политичким приликама
на Балкану.
Њихов млађи брат Стефан Урош 2,(1243-
1276)покушао је да наслеђене територије
прошири.
Већег успеха је имао на развоју рударства,
ковању новца, јачању трговине и
повезивању делова државе у целине
12. Тек су Стефанови синови Драгутин и
Милутин имали успеха на ширењу српске
државе.
Добили су Мачванску бановину,средњу
Македонију и Београд са својим подручјем.
Све ове тековине биле су уздрмане борбом
Милутина и Драгутина око престола
Ово је довело до слабљења државе на
почетку владавина Милутиновог сина
Стефана Дечанског(1321-1331), који је због
династичких превирања био ослепљен од
стране оца.
14. Освајачку политику наставио је Стефан
Душан(1331-1355), који је проширио границе
Србије све до Албаније,Македоније,Епира и
Тесалије.
У априлу 1346. се крунисао за цара “Срба и
Грка”, а пре тога српске архиепископије дигао
у ранг патријаршије,.
Србија у Душаново доба, одликује се
унутрашњим развојем.
Развија се рударство, привреда
Пошто је Душаново царство било велико, те
разнолико, да би уједначио уређење донео је
Душанов законик(1349),као спој ученог
византијског права и српс.обичајног права
16. Освајачка политика је прекинута након
изненадне Душанове смрти (1355)
Уместо јаке цареве власти за време
Душановог наследника, Стефана Уроша 4
(1355-1371) великаши су добили превласт,
који се постепено претварају у самосталне
господаре, што је ослабило државу и
довело до њеног распадања.