Презентација др Срђана Стаменковића

1. Зашто нови наставни програм
биологије за основно образовање
и васпитање?
Куда идеш, програме?

2. Полазне основе за нови програм
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА у први план ставља:
Функционално знање
Програм оријентисан на достизање исхода
Акциони план
ЗАКОНСКИ ОКВИР усаглашен са Стратегијом (ЗОСОВ)
ЗАХТЕВ МПНТР према ЗОСОВ-у упућен ЗУОВ-у
РАЗЛИЧИТЕ КУРИКУЛАРНЕ ПРАКСЕ
Од садржаја до контекста
СТАЊЕ У НАШЕМ СИСТЕМУ
Од контекста преко садржаја до исхода
ВАЖЕЋИ ПРОГРАМ
Обиман и по ширини и по дубини
Прелазак из првог у други циклус
Искуства из првог циклуса
ДОКУМЕНТА И ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА
Компетенције
Исходи
Стандарди

3. Тешкоће у реализацији постојећег програма
и резултати реализације
ПРВИ ЦИКЛУС И УЧИТЕЉ
Три нивоа контекстуализације:
НИВО КУРИКУЛУМА
Повезују садржаје 6 и више наставних предмета.
Имају увид у целину! Међупредметни (тематски) начин
размишљања.
ПЕДАГОШКИ НИВО
Садржаје подучавања изводи, повезује и планира
пажљиво повезујући их са искуством ученика, ресурсима школе и окружењем.
НИВО ЗАЈЕДНИЦЕ
Ниво саме школе (учење у сарадњи са родитељима и заједницом)
Даје прилике родитељима да учествују у активностима одељења...
ИСХОД:
Бољи резултати на крају првог циклуса!

4. Тешкоће у реализацији постојећег програма
и резултати реализације
ДРУГИ ЦИКЛУС И НАСТАВНИЦИ
Биологија је само један од предмета.
Наставници се не ослањају на стечена знања и вештине ученика.
Нема међупредметног повезивања или је оно недовољно.
Не уважавају се развојне карактеристике ученика.
Резултат је фактографско знање, нагомилавање појмова
и лошија постигнућа на PISA тестирању
у односу на ТIМSS

5. Карактеристике постојећег наставног програма
биологије
• Линеаран је са местимичним понављањем садржаја уз њихово
проширивање,
• Ослоњен на усвајање садржаја и формално, репродуктивно знање
• Садржаји биолошких дисциплина распоређени по разредима,
• Поред обимног садржаја програм чине циљеви и оперативни
задаци, на које се не осврћу ни наставници ни аутори уџбеника,
• Резултат је фактографско знање, нагомилавање појмова и лошија
постигнућа на PISA тестирању у односу на ТIМSS,
• Застарео и не прати развој биологије.

6. То изгледа овако

7. Шта нам показују резултати ТIМSS и PISA
истраживања?
TIMSS и PISA ПРОСЕК СКАЛЕ – 500/501 поена
516
2011.
525
2015.
4.
разред
8.
разред
445
2012.
443
2009.

8. ОЕЦД (TIMSS и Pisa), ЗОСОВ (међупредметне компетенције)
Ниво Ученик/ца може да:
6
- Препозна научне компоненте у различитим животним ситуацијама и да
на њих примени научне концепте и знања; Евалуативна
знања
- Пореди, евалуира и бира одговарајуће научне податке; пореди,
проверава и потврђује хипотезе;
5
- Даје објашњења и аргументе засноване на подацима;
4
- Бира и повезује објашњења из различитих научних дисциплина и
примењује их на различите животне ситуације; Интегративна
знања- Бира битна знања и чињенице о научном феномену и примењује
једноставне истраживачке моделе;
3
- Користи и интерпретира научне концепте из различитих дисциплина;
2
- Примењује одређена научна знања у једноставним, познатим
ситуацијама;
Репродуктивна
знања
- Директно резонује на основу датих податакау једноставној ситуацији,
изводи дословне интерпретације;
1
- Познаје основне термине;

9. Завод за унапређивање образовања и васпитања
1. Слабе стране:
Остваривање циљева и исхода се ставља у центар
образовног процеса чиме се ПРОЦЕС УЧЕЊА потискује у други план.
Наставници су стављени у позицију техничара који реализују програм и
њихов рад се процењује у односу на постигнуте резултате.
Постигнућа ученика се мере путем тестова у одређеним
временским периодима и углавном се односе на декларативна знања.
0. Структура курикулума:
Сврха и циљеви учења.
Исходи учења.
Садржаји учења.
Организација, активности и
средства учења.
Критеријуми и начини
вредновања постигнућа.
2. ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ НЕДОСТАТАКА:
• исходи на нивоу примене знања,
а не готовог знања
• наставник као креатор свог рада
• разноврсна провера, не само
преко тестова (формативно …)
• наставник - рефлексивни
практичар...
ПРОГРАМ ОРИЈЕНТИСАН НА ИСХОДЕ

10. Мења образовну парадигму
 Одрживо знање
 Континуирано учење
 Учење решавањем проблема
 Критичко мишљење
 Ангажовано учење
Спирала знања

11. Шта сад имамо?
• Готово све компоненте новог предметног
курикулума биологије,
• Израђени, прошли оглед, прошли јавне
расправе, прошли три круга експертске
верификације,
• Усвојени на НПС у предметном делу
– (за пар предмета враћени на дораду, 2/3
дорађено),
– (Чека се усвајање општег оквира наставе и учења
када се усвоје предметни оквири)

12. За Биологију имамо:
• ЦИЉ НАСТАВЕ БИОЛОГИЈЕ:
• Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици упознају основне појмове о живом свету,
његовом пореклу и историјском развоју, основним животним процесима, развијajу основну
научну писменост, логичко расуђивање, објективност и способност критичког мишљења,
хигијенске навике и здравствену културу, осећање одговорности за заштиту природе и биолошке
разноврсности, свест о властитом положају у природи и потреби одрживог развоја.
• ОПШТУ ПРЕДМЕТНУ КОМПЕТЕНЦИЈУ
• Ученик/ца разуме основне биолошке појмове и процесе. Поседује општа знања о пореклу и развоју
живота на Земљи на основу сазнања савремене биолошке науке. Познаје значај јединствености и
очувања разноврсности живота на Земљи, разликује елементе грађе и функције живих бића и има
развијену свест о општој здравственој и еколошкој култури. Уме да процени значај биолошких знања за
развој људског друштва, а посебно у свом непосредном окружењу. Поседује истраживачке вештине
потребне за рад у биологији. Способан је да примени стечена биолошка знања и вештине у
свакодневном животу. Критички размишља и развија научни поглед на свет и оспособљен је за наставак
школовања.
• СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
• Овe компетенцијe се односе на: а) овладавање знањима и вештинама о јединству живота на
Земљи, његовој разноврсности, као и о месту и улози човека у природи; б) примену стечених
знања и вештина у свакодневном животу, превасходно у очувању сопственог здравља и одабиру
квалитетног начина живота; в) стицање знања, вештина и формирање ставова која ће допринети
екологији заштите животне средине, очувању биодиверзитета и постизању одрживог развоја.

13. За Биологију имамо:
• НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА:
• ПЕТИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– самостално, или у групном раду, креира модел „дрво живота“ користећи заједничке особине
живих бића и критеријуме за груписање живих бића у 5 царстава, а посебно биљака
– упоређује особине родитеља и потомака на основу сличности и разлика;
– установи сличности/разлике између животних циклуса биљака насталих бесполним и полним
размножавањем
– огледом испитује и утврђује утицај срединских фактора на развиће биљака;
– доведе у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком
разноврсности биљака на Земљи
– у дискусији, аргументовано образлаже потребу очувања биодиверзитета ослањајући се на
информације о начину живота и распрострањености типичних представника биљака
– на одржив начин се односи према биљкама у непосредном окружењу
– критички процени информације из медија о значају и улози биљака и гљива у исхрани и
лечењу
– рукује основним лабораторијским прибором и оптичким инструментима (лупа и микроскоп)
– одржава личну хигијену и хигијену непосредног окружења ради заштите од заразних болести
које изазивају вируси, бактерије, протисте и гљиве
– примени правила понашања и безбедности у лабораторији и на терену
– у једноставном истраживању о разноврсности алги, гљива, лишаја и биљака самостално
класификује, систематизује и интегрише резултате до којих је дошао

14. За Биологију имамо:
• НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА:
• ШЕСТИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– самостално, или у групном раду, креира модел „дрво живота“ користећи заједничке особине
животиња и критеријуме за њихово груписање
– извести о реализацији групног пројекта „календар живота“ користећи доказе еволуције и
принципе еволуције животиња
– у дискусији, аргументовано образлаже потребу очувања биодиверзитета ослањајући се на
информације о начину живота и распрострањености типичних представника животиња
– илуструје једноставним примерима, улогу наслеђивања особина (комбиновање наследног
материјала родитеља) у механизму природне селекције ради разумевања процеса биолошке
еволуције
– доведе у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком
разноврсности животиња на Земљи
– на примерима које сакупи у истраживању различитих животних заједница прикаже односе
између живих бића, као предуслове њиховог опстанка
– направи разлику између одговорног и неодговорног односа према животињама у
непосредном окружењу
– штити своје здравље од најчешћих болести које изазивају или преносе животиње
– користи основни лабораторијски прибор и оптичке инструменте (лупа и микроскоп) и
примењује правила понашања и безбедности у лабораторији и на терену
– у једноставном истраживању о разноврсности животиња самостално класификује,
систематизује и интегрише резултате до којих је дошао

15. За Биологију имамо:
• НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА:
• СЕДМИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– користећи моделе „дрво живота“ и „календар живота“, одреди положај човека у живом свету,
представљајући еволутивно-филогенетски развој система органа животиња
– кроз дискусију о развоју цивилизације интерпретира однос између биолошке и социо-културне
еволуције човека
– илуструје, применом основних правила наслеђивања, утицај генетичког материјала родитеља
(гена) на особине потомства
– прикаже повезаност органа и система органа у организам као целину
– на једноставним примерима из свакодневног живота, илуструје како може ускладити
сопствене активности са физиолошким стањем свог организма и променама у непосредној
околини
– разликује фазе животног циклуса човека и разуме да пролази кроз психо-физичке промене у
пубертету/адолесценцији које настају као резултат процеса хормонске консолидације и
биолошког сазревања
– избегава ризична понашања која доводе до болести зависности и нарушавања репродуктивног
здравља
– захтева стручну помоћ када запази промене у психичком здрављу, поремећају рада органа и
организма у целини и теже повреде тела
– демонстрира пружање основне прве помоћи приликом лакших повреда тела;
– измери пулс и крвни притисак и протумачи резултате лабораторијских анализа крви (крвна
слика)
– користи микроскоп за посматрање трајних препарата биолошког материјала;
– представи и протумачи информације добијене једноставним истраживањем из области
биологије човека

16. За Биологију имамо:
• НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА:
• ОСМИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– повезује распрострањење појединих група организама са различитим условима живота на
Земљи
– илуструје примерима, везу између промена у спољашњој средини и адаптацијa и животних
форми живих бића и изводи биолошки исправне закључке о обрасцима распрострањења
живих бића на Земљи
– интерпретира значај наследне различитости између јединки у популацији за деловање
природне селекције на примерима из конкретне животне заједнице
– прикаже међусобну повезаност еколошких нивоа организације живог света
– тумачи основне односе међу члановима екосистема на примерима из своје околине
– преко циклуса кружења воде и основних хемијских елемената (угљеник, азот, фосфор и
сумпор) протумачи како делови екосистема утичу једни на друге и какве последице могу
настати поремећајем тог процеса, укључујући и последице настале антропогеним утицајем
– процењује утицај својих животних навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада по здравље и
околину
– учествује у планирању и реализацији акција усмерених ка заштити биодиверзитета и одрживог
развоја и отклањања последица загађивања воде, ваздуха, земљиште и хране у свом
окружењу
– процени значај коришћења обновљивих извора енергије (соларне енергије, механичке снаге
воде и ветра и искоришћавањем енергетског потенцијала биомасе) за очување животне
средине у својој непосредној околини
– рукује основним теренским прибором и инструментима током истраживања у својој
непосредној околини
– прикаже и протумачи податке добијене у једноставном истраживању стања животне средине и
биодиверзитета карактеристичних природних просторних целина

17. За Биологију имамо:
• ОСИМ СТАРИХ ИМАМО И РЕВИДИРАНЕ СТАНДАРДЕ развијене за три нивоа постигнућа:
– Основни ниво:
• ученик препознаје, именује и објашњава основна чињеничка знања
• познаје основну, за општу културу важну биолошку терминологију
• изводи једноставна закључивања и уопштавања
• решава једноставне биолошке проблеме и проблем ситуације
• закључује о очигледним узрочно-последичним везама
• има функционална знања која су важна за свакодневни живот
– Средњи ниво:
• има сва знања и вештине са првог нивоа
• познаје репрезeнтaтивне феномене и процесе у биологији (нпр. фотосинтеза)
• познаје и активнo користи основну стручну терминологију
• способан је да уопштава и повезује градиво
• разуме једноставна објашњења и активно их користи
• врши једноставна предвиђања за типичне ситуације
• решава једноставне биолошке и проблем ситуације
• разуме значај проверавања у науци
– Напредни ниво:
• има све компетенције са претходна два нивоа
• познаје мање типичне феномене и процесе у биологији (кружење азота у природи)
• познаје и активно користи биолошку стручну терминологију
• способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво
• активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења (цветање алги)
• решава биолошке проблеме и проблем ситуације са више захтева, више корака у закључивању и са
сложенијим сплетом узрочно-последичних веза
• врши сложенија предвиђања и уме да провери њихову тачност
• способан је за аналитичко и синтетичко мишљење
• способан је да успешно настави академско школовање

18. За Биологију имамо:
• стандарди и исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији :
1) ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА, са следећим предложеним садржајима:
– својства живих бића, посебност живота и биологије као науке која проучава жива бића;
– порекло и развој живота на Земљи, заједничко порекло, предачке форме и основни принципи
филогеније (укљ. „календар живота“, „стабло живота“), разлика сличности и сродности;
– основе класификације (царства, елементи систематике, бинарна номенклатура, коришћење
једноставних кључева, сличности и разлике категорија), преглед разноврсности значајних група;
– основне прилагођености и распрострањење
2) ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА, са следећим предложеним садржајима:
– ћелија – грађа и функција, основни процеси у ћелији, основне чињенице о метаболизму –
ћелијско дисање, стварање енергије, основне чињенице о фотосинтези, хијерархијски низ од
ћелије до организама;
– грађа живих бића – спољашња и унутрашња грађа (водећи рачуна о узрасту), посебан осврт на
човека;
– физиологију живих бића (у мери која прати претходне садржаје и узраст ученика) и основне
функције;
– интегрисано функционисање организама у променљивим условиме, понашање, равнотежа
организма

19. За Биологију имамо:
• стандарди и исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији :
3) НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА, са следећим предложеним садржајима:
– основне чињенице о ДНК и о генетичком материјалу, организацији генетичког материјала
– полно и бесполно размножавања (раст и размножавање, митоза и мејоза), животни циклуси
карактеристичних представника;
– основне чињенице о наслеђивању;
– основне чињенице о еволуцији, а посебно о природној и вештачкој селекцији.
4) ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ са следећим предложеним садржајима:
– основне чињенице и појмови у екологији;
– основне појаве и процеси у екологији (трофичке мреже, екосистем, кружење и протицање материје
и енергије);
– екологија заштите животне средине – пре свега загађење (врсте, мере) са тежиштем на непосредну
околину;
– заштита биодиверзитета и природе (угроженост и заштита врста и подручја) и основна знања о
одрживом развоју.

20. За Биологију имамо:
• стандарди исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији :
5) ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ, са следећим предложеним садржајима:
– грађа и функција људског тела, поремећаји, стања и повреде органа и најважнијих органских
система;
– заразне болести (појам, узрочници, превенција) и хигијена (општа и колективна),
– здрав живот и (квалитетни) стилови живота, значај физиолошке уравнотежености организма;
– пубертет и адолесценција (промене, проблеми, искуства).
6) ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ У БИОЛОГИЈИ, са следећим предложеним садржајима:
– коришћење лабораторијског прибора, систематско посматрање и прикупљање података;
– обрада података, приказивање резултата, извођење закључака;
– постављање хипотезе, планирање и извођење експеримента;
– развој научне писмености у биологији кроз примену основних начела научног метода.

21. Карактеристике новог наставног програма биологије
Полази од основних особина живих бића, везује их за пет области знања из
биологије и даље их од V-VIII разреда разрађује по ширини и дубини:

22. Карактеристике новог наставног програма биологије
• Води ка образовним стандардима и развоју предметних и
међупредметних компетенција
• Усаглашен са областима стандарда
• Израђен по спиралном моделу развоја курикулума
• Оријентисан на достизање исхода; исходи су формулисани на нивоу
примене (према Блумовој таксономији)
• Омогућава континуирано праћење и вредновање ученичких
постигнућа (формативно и сумативно оцењивање)
• Улога наставника: поучава и пружа подршку ученику у самосталном
учењу, континуирано прати и вреднује све активности ученика и, у
складу са постигнутим резултатима, мења своју наставну праксу
Овакав програм нам је потребан јер желимо да наши ученици стекну
функционално знање због:
- веома брзих промена у друштву и природи на глобалном нивоу,
- целоживотног учења,
- међународне компатибилности.

23. Новине у наставном програму биологије за пети разред
основне школе
• Прва новина је промена концепта програма биологије за цео циклус: уместо
линеарног увели смо спирални модел. Полази се од искуства ученика на које он
сам, уз подршку наставника, гради ново знање, вештине, ставове и вредности, из
разреда у разред; кључни појмови се понављају, али уз продубљивање и уз
другачију примену, што омогућава ученицима да раније упознају појмове који би
иначе били „сачувани“ за касније; уз корелације међу предметима, и јачањем
међупредметних компетенција, овакав програм би требало да обезбеди ученицима
функционално, а не фактографско знање.
• Друга новина (такође, треба да обезбеди функционално знање) је да је програм
оријентисан на достизање исхода, уместо на испоручивање садржаја. Програм
оријентисан на постизање исхода и није тако нов. Такве програме за све предмете је
ЗУОВ пре две године урадио у оквиру редовних активности. Такође омогућава и да
се постигну стандарди за други циклус.
• Трећа новина је промена положаја наставника. Наставник у оваквом програму
поучава и пружа подршку ученику у самосталном учењу. Та позиција даје већу
слободу наставнику да бира методе, садржаје, стратегије учења и облике рада који
стимулишу развој предметних и међупредметних компетенција. Та позиција,
уједно, даје и већу одговорност у смислу континуираног праћења, вредновања и
анализе ученичких постигнућа и коришћење тих резултата за промену дела
сопствене наставне праксе.

24. 24
Пошто је садашње стање у овом тренутку
неодрживо, време је за промену програма:

25. Укратко, у петом разреду ученици изучавају:
- основна својства/особине живих бића која их разликују од неживе природе
- особине главних група живих бића, кроз огледе и друге видове истраживачког рада,
поштујући процедуре коју наставник формулише,
- особине у спољашњој грађи које су резултат прилагођавања условима у којима живе,
- особине организама у оквиру једне врсте по којима су слични међусобно и особине по
којима се разликују; улогу полног и бесполног размножавања у настанку различитости
између организама исте врсте; наследне особине и особине које настају под утицајем
средине у којој организми живе; улогу средине на развићеи сваке јединке и развој врсте,
- промене у спољашњој средини које доводе до смањења и губитка биолошке
разноврсности; своје место и улогу у животној средини,
- елементе здравог начина живота.
Сва запажања и резултате треба да забележе (цртежом, табеларно, да користе ИКТ
опрему...), дискутују и изведу такључке. У програму петог разреда полази се од човека, јер
је као живо биће овом узрасту најближи. Тако ће све особине човека, па и размножавање и
развиће, бити проучене без издвајања од осталих организама. У области човек и здравље
је предвиђено да се понове особине које се развијају у пубертету и да се повежу са личном
хигијеном, хигијеном животног простора, односима међу половима и опасностима од
прераног ступања у сексуалне односе.

26. Ко је написао нови програм биологије за пети
разред?
Предлог наставног програма биологије је урадила
осмочлана радна група ЗУОВ:
• 4 наставника који раде у основној школи, од којих су два
магистри (биологије и методике), педагошки саветници
• Три универзитетска наставника
• Саветник координатор ЗУОВ, дипл. биол. са преко 30
год. рада рада у образовању, дугогодишњи наставник
биологије и директор.
• ЗУОВ је републички завод надлежан за послове израде
програма.

27. Центар за развој програма и уџбеника ЗУОВ
и радна група која развиjа нови наставни програм биологије
Невенка Арсенијевић Мајер, саветник координатор
nevenka.arsenijevicmajer@zuov.gov.rs