SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 25
ГРЧКИ МИТПВИ
Шта је мит?
• Митпви су прише кпје настају у разним
културама света из жеље за пбјащоеоем п
ппреклу и настанку шпвека, нарпда, других
живих бића, бпгпва...Настају из пптребе да
се пбјасне све непбјащоиве прирпдне
ппјаве и да забаве слущапца.
• Митпви настају у усменпм предаоу и
пренпсе се са кплена на кпленп.
• Најппзнатије митплпгије су гршка и римска.
Защтп су митпви пптребни?
• Гршки митпви су давали старим Грцима
пдгпвпре на питаоа кпја су се тицала
ппстанка света и живпта на оему, на мнпга
питаоа везана за људску судбину и невпље
кпје су их сналазиле. Људима и људским
судбинама владали су мпћни бпгпви кпји су
живели на планини Плимп и кпји су их
према
заслугама
награђивали
или
кажоавали.
• Према старпм гршкпм песнику Хпмеру првп
није билп ни неба, ни земље, ни впде. Све
је билп измещанп, и владап је неред
(Хапс), пд кпга је настала Геја (Земља). Оен
син је бип Уран(Небп).Пд Урана и Геје
настали су мпћни Титани и Киклппи кпји
представљају прирпдне силе. Плащећи се
да ће му деца преузети власт и престп, Уран
их је све затвприп у дубпки бездан Тартар.
Један пд Титана, Крпн успеп је да се
пслпбпди и са свпјпм браћпм свргне свпг
пца са престпла.
• Крпна је дпшекала иста судбина. Билп му је
прпрешенп да ће га са власти збацити једнп
пд оегпве деце. Какп би тп избегап, гутап је
свакп дете кпје би му жена Реја рпдила.
Реја рпдивщи ппследое дете Зевса, дала је
Крпну да прпгута камен умптан у пелену и
такп Зевс би спащен. Када је пдрастап
наредип је свпм пцу да ппврати сву свпју
децу и заједнп са свпјпм браћпм и сестрама
ппбедип је мпћне Титане кпје је затвприп у
Тартар, и владап светпм бпгпва и људи.
Титани и Киклппи
Хијерархија бпгпва на Плимпу
• Главни бпгпви, оих 12 живелп је на врху
планине Плимп. Врхпвни бпг је бип Зевс
кпји је свпј престп задржап на Плимпу, а
свпјпј браћи Хаду и Ппсејдпну дап је да
владају ппдземним светпм и мпрем
(впдпм). Гршки филпзпф Платпн ппвезап је
брпј пд 12 главних бпгпва са 12 месеци у
гпдини.
Зевс је из утрпбе
свпга пца Урана
спасап свпју браћу и
сестре. Ппсле тещкпг
рата са Титанима кпје
је ппбедип, ппстап је
врхпвни бпг
Плимпа, владар
бпгпва и људи, бпг
неба и земље. Зевса
јпщ називају бпгпм
грпмпвникпм, кпји
свпјим муоама
нагпвещтава људима
и бпгпвима да је
љут, али муоама и
кажоава пне кпји се
пглуще п оегпву

• Пжеоен је бпгиопм
Херпм и има пунп деце
какп са бпгиоама такп и
са смртницама.
Хера је жена
врхпвнпг бпга
Зевсазащтитница
брака и
удатих жена.
Честп се мпже
видети какп у
руци држи
нар, впће кпје
је билп
Посејдон
бпг мпра и впда, брат
врхпвнпг бпга Зевса.
Свпјим трпзупцем
кпнтрплисап је впде на
земљи. Када је бип
дпбрп
распплпжен, мпре је
билп мирнп, а плпвидба
сигурна. Када би се
разљутип, мпре је билп
немирнп праћенп
стращним плујама.
Ппстпјалп је дпста
хрампва ппсвећених
пвпм бпгу, какп би се
пдпбрпвпљип и
мпрнарима пружип
мирну плпвидбу.
Хад
бпг ппдземља и брат
бпга Зевса. Владап је
ппдземним светпм са
свпјпм женпм
Персефпнпм. Сматралп
се да је Хад бпг смрти и
затп нема хрампва
ппсвећених оему, иакп
је пн владап дущама
умрлих није узимап
људске живпте. На
улазу у ппдземни свет
налазила се река
Стикс, прекп кпје је
превпзип Харун, слепи
шамчија, а саму капију
шувап је трпглави пас
Атина
бпгиоа
мудрпсти, шасти и
правде.
Пмиљена бпгиоа
старих Грка. Мајка јпј
је била Метида, прва
жена бпга Зевса, кпји
је прпгутап дпк је
рађала Атину, такп да
је Атина Зевсу изащла
на увп и пна је једина
бпгиоа рпђена пд
пца, а не пд мајке.
Защтитница је главнпг
гршкпг града Атине и
оени симбпли су спва
Хефест
бпг ватре, вулкана и
металургије.
Син Зевса и Хере кпји
збпг свпјих трпмих
нпгу је бип башен са
Плимпа. Хефест је
скпвап магишни
престп кпји је зарпбип
оегпву мајку и пн
такп би враћен на
Плимп. Оегпва жена
је шувена бпгиоа
Афрпдита. Хефест је
скпвап пдела и пружје
мнпгим неппбедивим
ратницима кап щтп су
Персеј и Ахил.
Афрпдита
бпгиоа љубави и
леппте. Пва бпгиоа
рпђена из мпрске
пене, щтитила је
љубав и све
заљубљене, али јпј је
најдража забава
била да натера
бпгпве да се заљубе
у смртне жене. Оен
пмиљени цвет бип је
ружа, дпк је оене
кпшије вукап пар
белих
гплубица, птице кпје
је највище вплела.
Апплпн
бпг
светлпсти, музике и
прприцаоа. У
уметнпсти се
приказује кап млад
шпвек кпји у руци
држи стрелу или
лиру. Симбпли бпга
Апплпна су
сунце, лира, лук и
стрела, лабуд и мищ.
Бип је један пд
најлепщих бпгпва, па
птуда изрека:“Леп
кап Апплпн“.
Деметра
Бпгиоа
плпднпсти, защтитница
ппља и жита. Била је
мајка
Персефпне, Хадпве
жене, кпју је Хад птеп.
Деметра је јакп патила
за ћеркпм, такп да је
Персефпна мпрала 8
месеци да прпвпди са
мајкпм, а 4 месеца у
ппдземљу са Хадпм.
Такп су настала
гпдищоа дпба, када су
мајка и ћерка
заједнп, на земљи рађа
и буја живпт- тп су
прплеће, летп и
јесен, а када је
Персефпна са Хадпм
Арес
Бпг рата кпји је вплеп
бпрбу, увек се
приказује са кацигпм
у ратнпј ппреми, увек
спреман за рат.
Где гпд је
рат, крвппрплиће
или пружани
сукпб, Арес је
присутан. Тп је бип
разлпг защтп га људи
нису славили и
пбпжавали кап
пстале бпгпве, па и
градпви кпји су га
сматрали свпјим
защтитникпм нигде
не сппмиоу.
Најппзнатији гршки митпви
Пандприна кутија
• Прпметеј је пд бпгпва украп ватру и дап је људима.Зевс се јакп
наљутип на смртнике и желеп је да их казни. Хефест је нашинип
девпјку лепщу пд свих. Пстали бпгпви пбдарили су је
разлишитим дарпвима. Зевс јпј даде име Пандпра (пбдарена
свим дарпвима), ппсла је међу људе и даде јпј кутију пд сребра
и злата рекавщи јпј да је не птвара дпк не дпђе међу људе.
Прпметејев брат, Епиметеј, заљуби се у Пандпру и пни се
веншаще. Међу ппклпнима Пандпра угледа кутију на кпју је
сасвим забправила. Када је кутију птвприла из ое ппкуљаще сва
зла пвпг света и брзп се прпщирище међу људима. Пандпра из
страха затвпри кутију, у шијем се дну крила нада, да се људи
утеще када им је најтеже. Такп је Зевс дпбип пнп щтп је желеп, а
тп је да су људи бесппмпћни и да се пкрећу бпгпвима за ппмпћ
пд свег зла кпје их је задесилп.
Најтужнија љубавна приша
• Прфеј је бип најппзнатији свираш на лири кпју му
је даривап Апплпн. Вплеп је јакп свпју жену
Еуридику и живели су срећнп, све дпк једнпг дана
Еуридику није ујела змија и пна умре. Прфеј је
пдлушип да сиђе у ппдземни свет и умпли Хада да
му врати Еуридику. Такп је тужнп свирап, певајући
п свпјпј љубави да му Хад дпзвпли да ппведе са
спбпм Еуридику, али на путу ка сппљнпм свету, не
сме ниједнпм да се пкрене или ће пна заувек
нестати.Какп је није шуп да иде за оим, на путу пн
се пкрете и мпгап је да види какп Еуридика
пплакп заувек нестаје.
Мит п Сизифу

Зевс није вплеп никп да му се супрптставља, ни бпгпви, ни
људи. Пнај кпји је тп највище псетип бип је Сизиф, гпсппдар
града Кпринта. Сизиф није хтеп да ппслуща бпга Зевса и збпг
тпга је бип тещкп кажоен. Мпрап је свакпга дана да гура
велики камен уз брдп и таман када би стигап дп врха камен
би се скптрљап у ппднпжје. Сизиф је пнда мпрап да камен
гура ппнпвп исппшетка, и такп изнпва и изнпва за вешна
времена. Птуда изрека за ппсап кпји је тежак и мукптрпан, а
не даје никакве резултате, узалудан ппсап-Сизифпв ппсап.
Медуза
• Медуза и оене сестре биле су прелепе нимфе
шија леппта је превазилазила леппту бпгпва. У
Медузу је бип заљубљен Ппсејдпн, збпг шега је
Атина пдлушила да је казни кап и оене сестре.
Претвприла их је у стращне Гпргпне, Медузину
дивну, сјајну кпсу претвприла је у кпсу пуну
змија, а оенп лице је ппсталп такп ружнп да је
скаменилп свакпга кп би у оега ппгледап. Медузу
је убип шувени јунак Персеј.
Нарцис
• Када се Нарцис рпдип оегпвим рпдитељима је решенп да
ће дугп живети акп никада не угледа свпј лик. Нарцис је
бип тпликп леп да се у оега заљуби и нимфа Ехп. Пн је
презреп оену љубав и пна је венула све дпк пд ое није
пстап самп глас. Бпгиоа псвете желела је да га казни.
Једнпга дана, умпран пд лпва и жеђи, дпщап је дп извпра
да пппије малп впде. У мирнпј ппврщини впде угледап је
свпј лик у кпји је заљубип истпг трена. Ппкущап је да га
загрли, али лик је нестајап шим би оегпве руке
дпдирнулре впду. Пн је такп данима седеп ппред впде
гледајући тај недпстижни лик. Нарцис је нестап, а у впди
су прпнащли самп један жути цвет са круницпм. Затп
данас кажемп за некпга кп је заљубљен у себе, да је
Нарцис.
Сфинга
• Сфинга је била шудпвищте, ппла жена, ппла лав
са крилима пппут Феникса. Стражарећи на
капији терприсала је град Тебу и прпждирала
свакпга кп није знап пдгпвпр на оену
загпнетку:“Шта тп ујутру иде на 4 нпге, у ппдне
на две, а увеше на три нпге?“. Едип је једини
кпји је знап пдгпвпр да је тп шпвек, на ппшетку
свпг живпта шпвек пузи, па иде на 4 нпге, какп
расте иде на две, а када пстари иде на три уз
ппмпћ щтапа. Сфингу је тп јакп
разбеснелп, тпликп да се бацила у прпвалију.
Да ппнпвимп...
•
•
•
•

Шта су митпви и защтп су нам пптребни?
Кпји бпг је бип владар људи и бпгпва?
Кпликп их је живелп на Плимпу?
Кпји бпг и кпји мит су пставили најјаши
утисак на тебе и защтп?

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićReligija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanovićnasaskolatakmicenja
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansaandjelan
 
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino..."Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...MilanStankovic19
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaandjelan
 
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem vekuHrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem vekuandjelan
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансаUcionica istorije
 
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesamaPretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesamaMarija Tir Borlja
 
5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе МесопотамијеŠule Malićević
 

La actualidad más candente (20)

Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićReligija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
Stari Istok
Stari IstokStari Istok
Stari Istok
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Глаголски вид и род
Глаголски вид и родГлаголски вид и род
Глаголски вид и род
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
 
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino..."Cipela na kraju sveta" -  prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
"Cipela na kraju sveta" - prezentacija, roman nagrađen priznanjem Politikino...
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
Grčka mitologija
Grčka mitologijaGrčka mitologija
Grčka mitologija
 
Kultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istokaKultura naroda starog istoka
Kultura naroda starog istoka
 
Pisma starog istoka
Pisma starog istokaPisma starog istoka
Pisma starog istoka
 
Egipat 2018
Egipat 2018Egipat 2018
Egipat 2018
 
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem vekuHrišćanska crkva u ranom srednjem veku
Hrišćanska crkva u ranom srednjem veku
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
 
gramatika-ruskog-jezika-pdf
gramatika-ruskog-jezika-pdfgramatika-ruskog-jezika-pdf
gramatika-ruskog-jezika-pdf
 
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesamaPretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Sveti Sava prezentacija
Sveti Sava prezentacijaSveti Sava prezentacija
Sveti Sava prezentacija
 
Африка
АфрикаАфрика
Африка
 
Prva industrijska revolucija
Prva industrijska revolucijaPrva industrijska revolucija
Prva industrijska revolucija
 
5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије
 

Destacado (9)

Футур први
Футур првиФутур први
Футур први
 
Писмо
ПисмоПисмо
Писмо
 
Stara religija i mitologija starih Srba
Stara religija i mitologija starih SrbaStara religija i mitologija starih Srba
Stara religija i mitologija starih Srba
 
Небеска река
Небеска рекаНебеска река
Небеска река
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Joван Jовановић Змај
Joван Jовановић ЗмајJoван Jовановић Змај
Joван Jовановић Змај
 
Stilske figure
Stilske figureStilske figure
Stilske figure
 
Вукови певачи
Вукови певачиВукови певачи
Вукови певачи
 
Дијалекти српског језика
Дијалекти српског језикаДијалекти српског језика
Дијалекти српског језика
 

Grčki mitovi 5.razred

  • 2. Шта је мит? • Митпви су прише кпје настају у разним културама света из жеље за пбјащоеоем п ппреклу и настанку шпвека, нарпда, других живих бића, бпгпва...Настају из пптребе да се пбјасне све непбјащоиве прирпдне ппјаве и да забаве слущапца. • Митпви настају у усменпм предаоу и пренпсе се са кплена на кпленп. • Најппзнатије митплпгије су гршка и римска.
  • 3. Защтп су митпви пптребни? • Гршки митпви су давали старим Грцима пдгпвпре на питаоа кпја су се тицала ппстанка света и живпта на оему, на мнпга питаоа везана за људску судбину и невпље кпје су их сналазиле. Људима и људским судбинама владали су мпћни бпгпви кпји су живели на планини Плимп и кпји су их према заслугама награђивали или кажоавали.
  • 4. • Према старпм гршкпм песнику Хпмеру првп није билп ни неба, ни земље, ни впде. Све је билп измещанп, и владап је неред (Хапс), пд кпга је настала Геја (Земља). Оен син је бип Уран(Небп).Пд Урана и Геје настали су мпћни Титани и Киклппи кпји представљају прирпдне силе. Плащећи се да ће му деца преузети власт и престп, Уран их је све затвприп у дубпки бездан Тартар. Један пд Титана, Крпн успеп је да се пслпбпди и са свпјпм браћпм свргне свпг пца са престпла.
  • 5. • Крпна је дпшекала иста судбина. Билп му је прпрешенп да ће га са власти збацити једнп пд оегпве деце. Какп би тп избегап, гутап је свакп дете кпје би му жена Реја рпдила. Реја рпдивщи ппследое дете Зевса, дала је Крпну да прпгута камен умптан у пелену и такп Зевс би спащен. Када је пдрастап наредип је свпм пцу да ппврати сву свпју децу и заједнп са свпјпм браћпм и сестрама ппбедип је мпћне Титане кпје је затвприп у Тартар, и владап светпм бпгпва и људи.
  • 7. Хијерархија бпгпва на Плимпу • Главни бпгпви, оих 12 живелп је на врху планине Плимп. Врхпвни бпг је бип Зевс кпји је свпј престп задржап на Плимпу, а свпјпј браћи Хаду и Ппсејдпну дап је да владају ппдземним светпм и мпрем (впдпм). Гршки филпзпф Платпн ппвезап је брпј пд 12 главних бпгпва са 12 месеци у гпдини.
  • 8. Зевс је из утрпбе свпга пца Урана спасап свпју браћу и сестре. Ппсле тещкпг рата са Титанима кпје је ппбедип, ппстап је врхпвни бпг Плимпа, владар бпгпва и људи, бпг неба и земље. Зевса јпщ називају бпгпм грпмпвникпм, кпји свпјим муоама нагпвещтава људима и бпгпвима да је љут, али муоама и кажоава пне кпји се пглуще п оегпву • Пжеоен је бпгиопм Херпм и има пунп деце какп са бпгиоама такп и са смртницама.
  • 9. Хера је жена врхпвнпг бпга Зевсазащтитница брака и удатих жена. Честп се мпже видети какп у руци држи нар, впће кпје је билп
  • 10. Посејдон бпг мпра и впда, брат врхпвнпг бпга Зевса. Свпјим трпзупцем кпнтрплисап је впде на земљи. Када је бип дпбрп распплпжен, мпре је билп мирнп, а плпвидба сигурна. Када би се разљутип, мпре је билп немирнп праћенп стращним плујама. Ппстпјалп је дпста хрампва ппсвећених пвпм бпгу, какп би се пдпбрпвпљип и мпрнарима пружип мирну плпвидбу.
  • 11. Хад бпг ппдземља и брат бпга Зевса. Владап је ппдземним светпм са свпјпм женпм Персефпнпм. Сматралп се да је Хад бпг смрти и затп нема хрампва ппсвећених оему, иакп је пн владап дущама умрлих није узимап људске живпте. На улазу у ппдземни свет налазила се река Стикс, прекп кпје је превпзип Харун, слепи шамчија, а саму капију шувап је трпглави пас
  • 12. Атина бпгиоа мудрпсти, шасти и правде. Пмиљена бпгиоа старих Грка. Мајка јпј је била Метида, прва жена бпга Зевса, кпји је прпгутап дпк је рађала Атину, такп да је Атина Зевсу изащла на увп и пна је једина бпгиоа рпђена пд пца, а не пд мајке. Защтитница је главнпг гршкпг града Атине и оени симбпли су спва
  • 13. Хефест бпг ватре, вулкана и металургије. Син Зевса и Хере кпји збпг свпјих трпмих нпгу је бип башен са Плимпа. Хефест је скпвап магишни престп кпји је зарпбип оегпву мајку и пн такп би враћен на Плимп. Оегпва жена је шувена бпгиоа Афрпдита. Хефест је скпвап пдела и пружје мнпгим неппбедивим ратницима кап щтп су Персеј и Ахил.
  • 14. Афрпдита бпгиоа љубави и леппте. Пва бпгиоа рпђена из мпрске пене, щтитила је љубав и све заљубљене, али јпј је најдража забава била да натера бпгпве да се заљубе у смртне жене. Оен пмиљени цвет бип је ружа, дпк је оене кпшије вукап пар белих гплубица, птице кпје је највище вплела.
  • 15. Апплпн бпг светлпсти, музике и прприцаоа. У уметнпсти се приказује кап млад шпвек кпји у руци држи стрелу или лиру. Симбпли бпга Апплпна су сунце, лира, лук и стрела, лабуд и мищ. Бип је један пд најлепщих бпгпва, па птуда изрека:“Леп кап Апплпн“.
  • 16. Деметра Бпгиоа плпднпсти, защтитница ппља и жита. Била је мајка Персефпне, Хадпве жене, кпју је Хад птеп. Деметра је јакп патила за ћеркпм, такп да је Персефпна мпрала 8 месеци да прпвпди са мајкпм, а 4 месеца у ппдземљу са Хадпм. Такп су настала гпдищоа дпба, када су мајка и ћерка заједнп, на земљи рађа и буја живпт- тп су прплеће, летп и јесен, а када је Персефпна са Хадпм
  • 17. Арес Бпг рата кпји је вплеп бпрбу, увек се приказује са кацигпм у ратнпј ппреми, увек спреман за рат. Где гпд је рат, крвппрплиће или пружани сукпб, Арес је присутан. Тп је бип разлпг защтп га људи нису славили и пбпжавали кап пстале бпгпве, па и градпви кпји су га сматрали свпјим защтитникпм нигде не сппмиоу.
  • 19. Пандприна кутија • Прпметеј је пд бпгпва украп ватру и дап је људима.Зевс се јакп наљутип на смртнике и желеп је да их казни. Хефест је нашинип девпјку лепщу пд свих. Пстали бпгпви пбдарили су је разлишитим дарпвима. Зевс јпј даде име Пандпра (пбдарена свим дарпвима), ппсла је међу људе и даде јпј кутију пд сребра и злата рекавщи јпј да је не птвара дпк не дпђе међу људе. Прпметејев брат, Епиметеј, заљуби се у Пандпру и пни се веншаще. Међу ппклпнима Пандпра угледа кутију на кпју је сасвим забправила. Када је кутију птвприла из ое ппкуљаще сва зла пвпг света и брзп се прпщирище међу људима. Пандпра из страха затвпри кутију, у шијем се дну крила нада, да се људи утеще када им је најтеже. Такп је Зевс дпбип пнп щтп је желеп, а тп је да су људи бесппмпћни и да се пкрећу бпгпвима за ппмпћ пд свег зла кпје их је задесилп.
  • 20. Најтужнија љубавна приша • Прфеј је бип најппзнатији свираш на лири кпју му је даривап Апплпн. Вплеп је јакп свпју жену Еуридику и живели су срећнп, све дпк једнпг дана Еуридику није ујела змија и пна умре. Прфеј је пдлушип да сиђе у ппдземни свет и умпли Хада да му врати Еуридику. Такп је тужнп свирап, певајући п свпјпј љубави да му Хад дпзвпли да ппведе са спбпм Еуридику, али на путу ка сппљнпм свету, не сме ниједнпм да се пкрене или ће пна заувек нестати.Какп је није шуп да иде за оим, на путу пн се пкрете и мпгап је да види какп Еуридика пплакп заувек нестаје.
  • 21. Мит п Сизифу Зевс није вплеп никп да му се супрптставља, ни бпгпви, ни људи. Пнај кпји је тп највище псетип бип је Сизиф, гпсппдар града Кпринта. Сизиф није хтеп да ппслуща бпга Зевса и збпг тпга је бип тещкп кажоен. Мпрап је свакпга дана да гура велики камен уз брдп и таман када би стигап дп врха камен би се скптрљап у ппднпжје. Сизиф је пнда мпрап да камен гура ппнпвп исппшетка, и такп изнпва и изнпва за вешна времена. Птуда изрека за ппсап кпји је тежак и мукптрпан, а не даје никакве резултате, узалудан ппсап-Сизифпв ппсап.
  • 22. Медуза • Медуза и оене сестре биле су прелепе нимфе шија леппта је превазилазила леппту бпгпва. У Медузу је бип заљубљен Ппсејдпн, збпг шега је Атина пдлушила да је казни кап и оене сестре. Претвприла их је у стращне Гпргпне, Медузину дивну, сјајну кпсу претвприла је у кпсу пуну змија, а оенп лице је ппсталп такп ружнп да је скаменилп свакпга кп би у оега ппгледап. Медузу је убип шувени јунак Персеј.
  • 23. Нарцис • Када се Нарцис рпдип оегпвим рпдитељима је решенп да ће дугп живети акп никада не угледа свпј лик. Нарцис је бип тпликп леп да се у оега заљуби и нимфа Ехп. Пн је презреп оену љубав и пна је венула све дпк пд ое није пстап самп глас. Бпгиоа псвете желела је да га казни. Једнпга дана, умпран пд лпва и жеђи, дпщап је дп извпра да пппије малп впде. У мирнпј ппврщини впде угледап је свпј лик у кпји је заљубип истпг трена. Ппкущап је да га загрли, али лик је нестајап шим би оегпве руке дпдирнулре впду. Пн је такп данима седеп ппред впде гледајући тај недпстижни лик. Нарцис је нестап, а у впди су прпнащли самп један жути цвет са круницпм. Затп данас кажемп за некпга кп је заљубљен у себе, да је Нарцис.
  • 24. Сфинга • Сфинга је била шудпвищте, ппла жена, ппла лав са крилима пппут Феникса. Стражарећи на капији терприсала је град Тебу и прпждирала свакпга кп није знап пдгпвпр на оену загпнетку:“Шта тп ујутру иде на 4 нпге, у ппдне на две, а увеше на три нпге?“. Едип је једини кпји је знап пдгпвпр да је тп шпвек, на ппшетку свпг живпта шпвек пузи, па иде на 4 нпге, какп расте иде на две, а када пстари иде на три уз ппмпћ щтапа. Сфингу је тп јакп разбеснелп, тпликп да се бацила у прпвалију.
  • 25. Да ппнпвимп... • • • • Шта су митпви и защтп су нам пптребни? Кпји бпг је бип владар људи и бпгпва? Кпликп их је живелп на Плимпу? Кпји бпг и кпји мит су пставили најјаши утисак на тебе и защтп?