Prezentacija na temu nastavnih sadržaja predmeta-Komercijalno poznavanje robe-

1. Роба је производ
људског рада који се
масовно користи, али
не за личну употребу
произвођача, већ је
намењена тржишту где
остварује друштвену
употребу путем
размене преко трговине
или посредника
Појам робе

2. Роба има два својства:
• употребну вредност, и
• вредност
Употребна вредност робе је
скуп свих њених корисних
својстава захваљујући којима
може задовољити одређени
круг људских потреба
Вредност робе јавља се као
прометна вредност и изражава
се у новцу - цени
Својства
робе

3. Дакле, крајњи циљ
производње сваке робе
јесте задовољење одређене
потребе.
Да би тај циљ био
остварен није довољно
само произвести робу, она
мора бити предата
потрошачу на употребу.

4. Иако шематски може изгледати
једноставно, пут робе од
произвођача до потрошача је
прилично сложен.
Пре свега, место и време
производње по правилу се не
поклапа са местом и временом
потрошње
Отуда се највеће количине робе
задржавају на дужи или краћи
период у фази ПРОМЕТА

5. На свом путу од
произвођача до потрошача,
производи се излажу
различитим утицајима који
им могу делимично или
потпуно умањити вредност,
што захтева неопходне
услове за очување изворног
квалитета производа током
физичке дистрибуције.

6. Токови савременог живота
посебан акценат стављају на
еколошки аспекат који мора
бити заступљен у
целокупном низу: од
производње, складиштења,
малопродајних центара,
купца и употребе, све до
тренутка када производ
постаје отпад, и када се
поставља проблем његовог
одлагања или рециклирања.

7. Познавање робе је научна
дисциплина која се бави
проучавањем употребне
вредности робе, као
производа људског рада са
гледишта способности
задовољења људских
потреба.
Та способност зависи,
првенствено од састава
производа, врсте сировина и
начина добијања.

8. Општи део познавања
робе бави се појмовима
који се односе на било
коју робу. Обрађује њену
систематизацију,
квалитет, амбалажу,
начин манипулације и
складиштење.

9. Поред садржаја о квалитету
производа, познавање робе
обухвата методе испитивања
квалитета робе, критеријуме за
класификацију, номенклатуру
и означавање робе, затим
технологију добијања и
прераде производа, развојне
тенденције, обим производње,
истакнуте произвођаче... итд

10. Дакле, посебни део
предмета одбоси се на
проучавање
специфичности конкретне
робе-од начина добијања,
поделе, примене...
(метални и неметални
производи), као и
енергетике и горива,
нафтне инустрије и њених
производа и др.

11. Због изузетне
разноврсности робе и
различитих хемијских,
физичких, механичких,
технолошких својстава,
њене разноврсне намене,
начина употребе,
коришћења, начина
производње... Роба се
може класификовати на
различите начине:

12. У односу на степен технолошке прераде,
роба се дели на:
 СИРОВИНЕ
ПОЛУПРОИЗВОДЕ
ГОТОВЕ ПРОИЗВОДЕ
Сировине представљају робу
која на тржиште излази у
непромењеном облику
Полупроизводи чине робу која
је прошла одређени степен
технолошке прераде, али
процес није окончан, док,

13. Готови производи су роба
код које је у потпуности
заокружен технолошки
процес и они служе за
непосредно задовољавање
људских потреба

16. У односу на дужину употребе, готови
производи се деле на:
 ОБИЧНА ПОТРОШНА
ДОБРА
 ПОЛУТРАЈНА ПОТРОШНА
ДОБРА
 ТРАЈНА ПОТРОШНА ДОБРА

18. Према економској намени, роба
се дели на:
 ПРОИЗВОДЕ ЗА
РЕПРОДУКЦИЈУ (сировине,
погонска горива)
 ПРОИЗВОДЕ ЗА
ИНВЕСТИЦИЈЕ (погонске и
пољопривредне машине,
машине за обраду метала,
средства за транспорт)
 ПРОИЗВОДЕ ЗА ШИРОКУ
ПОТРОШЊУ (прехрамбени
производи, козметички и
фармацеутски производи,
текстил, обућа...)

19. Класификација робе може се
извршити и према
одговарајућим
индустријским и
привредним гранама у
којима се роба производи:
производи индустрије,
шумарства и пољопривреде,
затим текстилни производи,
производи хемијске
индустрије, прехрамбене,
кожарске, гумарске...

20. КВАЛИТЕТ
РОБЕ
Реч квалитет води порекло од
латинских речи qualitis-особина,
својство и qualis-врста, род,
каквоћа.
Различита су тумачења и
дефиниције квалитета, а
приступи том феномену су се
мењали током времена.
За Аристотела квалитет је “оно
на основу чега се каже да је
нешто створено онакво какво
јесте”
Аристотел

21. Данашње дефиниције
квалитета разликују се са
филозофског, производног,
економског , корисничког и
других стајалишта
Општа дефиниција: Квалитет
је количина и облик употребне
вредности неког производа или
услуге. Тиме представља меру
која показује до ког нивоа тај
производ или услуга задовољавају
потребе корисника

22. Неке од дефиниција....
Квалитетан је само онај
производ који уз минималне
трошкове у животном циклусу
максимално придоноси сврси и
здрављу људи укључених у његову
производњу, дистрибуцију,
коришћење, одржавање и
рециклажу, и то уз минималне
трошкове свих ресурса, те са
прихватљивим утицајем на
друштво и околину

23. Или...
Квалитет је интеграција рада и
интеграција одговорности
Општа дефиниција квалитета
гласи:
“Квалитет је степен до кога
производ задовољава потребе
корисника – потрошача”, или
Квалитет = прикладност
производа за употребу

24. Квалитет се може посматрати
са становишта:
• друштва
•тржишта
•потрошача
Са стајалишта друштва
квалитет је ниво до којег се
одређена роба (производ
или услуга) потврђује на
тржишту

25. Са становишта тржишта
квалитет је ниво до којег
роба или услуга
задовољава потрошача у
односу на конкуренцију и
закон понуде и потражње
Са становишта потрошача
је ниво до којег роба
задовољава потребе
корисника

26. Што је развој неког друштва на
вишем нивоу, то су захтеви за
квалитетом ригорознији.
Развијене земље штите се од
лошег квалитета следећим
мерама
нормама (стандардима) и
прописима
затварањем тржишта
репресијом (судским
забранама)
повлачењем производа са
тржишта

27. Особине на основу којих се
утврђује да ли производ
задовољава потребу којој је
намењен и до ког нивоа
представљају објективне
карактеристике производа
То су физичка, хемијска,
механичка, техничка,
технолошка, експлоатациона,
естетска и друга својства.

28. Ова својства могу се
прецизно одредити
одговарајућим мерењима
или лабораторијским
испитивањима,
дегустацијум, визуелним
опажањем.
Њихово одређивање и
мерење врши се у свим
фазама процеса добијања
производа.

29.  СВОЈСТВА СИРОВИНА,
ПОМОЋНИХ МАТЕРИЈАЛА,
ПОЛУПРОИЗВОДА
КОНЦЕПЦИЈА И
КОНСТРУКЦИЈА ПРОИЗВОДА
ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС
МАНИПУЛАЦИЈА РОБОМ –
ПАКОВАЊЕ, УСЛОВИ
СКЛАДИШТЕЊА,
ТРАНСПОРТА И ЧУВАЊА РОБЕ

30. Кср
Ка
Км
Кпт
Технолошки
процес
Кп

31.  контрола улазних
материјала (сировина)
 међуфазна контрола
производње
 контрола готових производа