Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Antifašistička koalicija, Istorija, Mila Krstić, III-4, Vera Dujaković, Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"

1. Antifa šisti č k a
koalicija
Mila Krstić
Istorija

2. Amerika nije bila zvanično u ratu ,ali je pomagala Velikoj
Britaniji i u leto 1941. su se sastali britanski premijer
Vinston Čerčil i američki predsednik Franklin Ruzvelt.
Tom prilikom potpisali su sporazum poznatiji kao
Atlantska povelja.
Godinu dana kasnije, 1. januara SAD, SSSR, Kina i Velika
Britanija i još dvadesetdve savezničke nacije potpisale
su u Vašingtonu Deklaraciju Ujedinjenih nacija, gde
stoji da ove države neće potpistivati odvojene mirovne
sporazume sa Italijom, Nemačkom i Japanom. Na
načelima Atlantske povelje stvorena je Antifašistička
koalicija.

3. Na sastanku u Kvebeku Čerčil i Ruzvelt dogovorili su se da
će najpre pobediti Nemačku a onda Japan. Decembra
1943. održana je Teherandska konferencija “velike
trojice”, Čerčila, Ruzvelta i Staljina. Tada je uslišen
Staljinov zahtev o otvaranju drugog fronta u Zapadnoj
Evropi kako bi nemački pritisak na SSSR oslabio.
Dogovor je bio da se američke i britanske trupe iskrcaju
u Normandiju da bi Crvena armija pokrenula novu
ofanzivu. Pošto bi tom prilikom porazili Nemačku, SSSR
bi objavio rat Japanu.
Velika trojica: Čerčil, Ruzvelt i Staljin

4. 1944. Godine u Breton Vudsu održana je monetarna i finansijska
konferencija kada su osnovana Svetska banka i Medjunarodni
monetarni fond.
Sedam arapskih vlada i predstavnici Palestinaca u svrhu jačanja
arapskih veza i smanjenja sukoba medju Arapima stvorili su
Arapsku ligu.
Najznačajnija konferencija velike trojice održana je februara 1945. na
Jalti. Bila je to poslednja velika ratna konferencija tri velike sile.
Tada je dogovoreno da će tri meseca nakon okončanja rata Sovjeti
u Evropi objaviti rat Japanu. Takođe je i Nemačka podeljena na
zone uticaja-američku, britansku, francusku i sovjetsku.
Konferencija u Moskvi oktobra 1944.

5. Tri sile su se usaglasile da pomognu oslobodjenim narodima evrope “da
obrazuju privremenu upravnu vlast koja će uglavnom predstavljati sve
demokratske elemente stanovništva i obavezati se da se što pre održe
slobodni izbori i da se preko njih obrazuju vlade koje će održavati volju
naroda”. Sovjeti su prepustili Grčku britanskom uticaju ali se očekivalo da
se Velika Britanija drži dogovora iz moskve. SAD ništa nije obavezivalo pa
su insistirali na slobodnim izborima kao i Britanci. Sovjeti su ostali
dosledni i tvrdili su da su prijateljske vlade u Istočnoj Evropi apsolutno
neophodne za njihovu bezbednost.
Aprila 1945. u San Francisku održana je Osnivačka konferencija Ujedinjenih
Nacija. U junu pedesetjedna zemlja je potpisala Povelju UN a medju njima
je bila i Jugoslavija. Cilj je bio održavanje medjunarodnog mira i
sigurnosti. Nakon početka zvaničnog delovanja UN u Hagu je osnovan
medjunarodni sud.