L216 - Fizika - Vreme - Momčilo Mitrović - Staniša Stojanović

1. Vreme

2. Sadrzaj
1. Vreme u filozofiji
2. Vreme u fizici
3. Merenje vremena
4. Psiholosko vreme

3. Vreme u filozofiji
• Heraklit je odredio vreme kao čisto
menjanje tako da ono, u svojoj
suštini, i jeste i nije.
• Aristotel je poimao vreme kao
deljivi kontinuum koji se ne može
svesti na zbir nevremenih
trenutaka, kao uslov promene i
kretanja koji se ne može svesti na
promenu i kretanje i kao broj koji
se broji - sadašnjost je za vreme
isto što i jedinica za brojni
niz. Aristotel definiše vreme kao
„broj kretanja prema onome što je
bilo ranije i što će biti kasnije“.
Ovaj pojam vremena ostaje
merodavan vekovima sve do
Njutonove teorije »apsolutnog
vremena«.

4. Vreme u fizici
• fizici, vreme (simbol: t) je osnovna fizička veličina kojom
određujemo položaj nekog tela u prostorno-
vremenskom kontinumu. Pojam fizičkog vremena je vezan za
pojavu kretanja u univerzumu.
•
• Viđenje vremena u odnosu na kretanje u Njutnovoj fizici.
•
• Viđenje vremena u odnosu na kretanje u Ajnštajnovoj fizici.
• Engleski fizičar Isak Njutn (1642-1727) uvodi pojam
apsolutnog vremena kao kontinuiranog niza trenutaka koji se
ređaju jedan za drugim, tvoreći neprekidni i univerzalni tok u
kojem se sve zbiva. On pretpostavlja da iza merljivog,
empirijskog vremena, teče objektivno i apsolutno vreme koje je
uslov i korektiv merljivog, empirijskog i psihološkog vremena.
To apsolutno (ili metafizičko) vreme, je pravo vreme, nasuprot
relativnom vremenu koje zavisi od konvencija mernih
sistema.Prema Njutnu, vreme je deo temeljne strukture
svemira.
• U 20. veku njutnovski pojam apsolutnog vremena korigovan
jeteorijom relativivnosti, kojom je Albert Ajnštajn pokazao da
je vreme zavisno od prostora i materije i da se ne može
nezavisno od njih posmatrati. Vreme se vezuje
za kretanje materije i da nema kretanja, ne bi imalo smisla ni
govoriti o vremenu.

5. Merenje vremena
• Postoji konvencionalno merenje vremena koje je prihvaćeno svuda
u svetu. Vreme se meri prema ravnomernom kretanju nebeskih tela
(u prvom redu Sunca i Meseca), čija se putanja deli na jednake
odsečke, tako da raščlanjavanje prostornog kretanja istovremeno
omogućuje razlaganje vremena u vremenske odsečke. Na ovome
počiva princip časovnika. Vreme je mogućno beskrajno deliti na
manje vremenske jedinice. Najmanja opažljiva vremenska jedinica
jeste tren.
• Vreme je jedna od sedam osnovna fizičkih veličina SI sistema, a
sekunda je jedna od sedam osnovnih jedinica. Veće jedinice
vremena, kao što su minut, sat i dan jesu uobičajene mada ne
spadaju u SI sistem, već su prihvaćene kao pridružene SI sistemu.
Sekunda je prvo definisana kao 1/86.400 prosečnog solarnog dana,
ali je kasnije prihvaćena neuporedivo preciznija definicija koja je
vezana za atomsku fiziku:
• Sekunda je trajanje od 9.192.631.770 perioda zračenja koje
odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja
atoma cezijuma 133.
• Obzirom da postoji potreba da se svuda u svetu vreme meri i
izražava na jednistven način, to je cela zemaljska kugla podeljena
na 24časovne zone. Jedna od njih, Grinička je proglašena za
referentnu, nultu, i u odnosu na nju se sve ostale mere. Za naučne i
druge potrebe postoje precizni atomski časovnici koji daju
referentno vreme i u odnosu na koje se ostali časovnici nameštaju.

6. Psiholosko vreme
• Vreme je jednako vezano za fizički svet i za personalnu
egzistenciju. Vreme je mogućno tumačiti, istraživati
pomoću različitih duhovnih sposobnosti. Sadašnjosti
odgovara psihološka sposobnost percipiranja, prošlost
stoji u vezi s pamćenjem, dok je budućnost uslovljena
moćima analize i racionalnog predviđanja. Psihološkoj
strukturi vremena odgovara gramatička struktura
glagola. U psihološkom smislu, dva objektivno jednaka
vremenska perioda (izmerena fizičkim merama) mogu se
pričiniti nejednaka, što je često služilo kao tema
u umetnosti.

7. Aleksinacka gimnazija
Momcilo Mitrovic I/4