1.
POZORIŠTE

2.
.
Позориште (грч.:theatron изведено
од речи theásthai; гледати) или
театар је скупно име за све сценске
уметности Врсте koje се изводе на
позорници у присуству публике

3.
• Позориште је, као феномен, било
присутно у великом броју древних
цивилизација, почев од плеса у
кулурама каменог доба. У египатском
Абидосу су између 2000. и 1500. године
п. н. е. одржавани верски фестивали са
елементима позоришта, али је тек
култура Старе Грчке дефинисала
принципе позоришне уметности.

4.
••У Aнтичкој Грчкој је укључивало
У Aнтичкој Грчкој је укључивало
фестивале, верске ритуале,
фестивале, верске ритуале,
политике, закона, атлетике и
политике, закона, атлетике и
гимнастике, музике, поезије,
гимнастике, музике, поезије,
венчања., сахрана и симпозијумима
венчања., сахрана и симпозијумима
[5] Учешће на многим град-државе
[5] Учешће на многим град-државе
фестивала и присуство на Градској
фестивала и присуство на Градској
Дионисиа као публике (или чак и као
Дионисиа као публике (или чак и као
учесник у позоришним представама)
учесник у позоришним представама)
посебно, био је важан део
посебно, био је важан део
грађанства.
грађанства.

5.
Грчки аудиторијуми су били прва
позоришта. То су била места где се
дискутовало о политици и где су одржавани
фестивали у славу богова, посебно Диониса
. Аристотелови трактати су дефинисали
позориште и поставили теорију о јединству
радње, времена и места у драмама.

6.
Атинска дионизијска позоришта постала су узор
за позоришта у грчким колонијама широм
Медитерана. Поред аудиторијума, садржавали су
сцену на којој су висиле слике. Трагедија, прва
форма драме, појавила се пре 534. године п. н. е.
Комедија је настала око 480. године п. н. е. У
почетку су драме извођене само једном, и то у
оквиру такмичења.

7.
•Две музе у грчкој митологији се повезују са
позориштем. Талија је муза комедије, док је
Мелпомена муза трагедије.

8.
Римљани су прихватили грчко позориште у време
Пунских ратова. Касније су најпопуларнији облици позоришта
постале фарсе и пантомиме.
У средњем веку позориште је постојало у облику представа које
су препричавале библијске приче и приче из живота светаца.
Крајем овог периода појавили су се карневали и комади о
моралу.
Ренесансно позориште је спојило хришћанске теме и класичне
трагедије и комедије. На дворовима северне Италије су се
појавиле такозване „учене комедије“ (итал. commedia erudita). У
позоришним трагедијама доминирале су Аристотелове идеје.

9.
Позориште западног света
наставило је да се развија у
Новом добу у Шпанији,
Италији, Француској,
Енглеској, Русији и другде.
Општи тренд је био у
удаљавању од идеализованих
поетских античких узора и
тежњи ка реализму у
позоришту.

10.
• Неопходни елементи без којих не Може
постојати позоришна представа су:
• Глумци
• сценска радња
• Публика

11.
• Класична подела
на театарске
форме била је
подела на:
• Драму (комедија,
трагедија и драма
у ужем смислу)
• Оперу
• Балет

12.
• Савременије поделе
• Драмско позориште
(засновано на драмском
тексту)
• Плесно позориште (Плесни
театар, плес модерни,
такођер балет)
• Музицко позориште
(музички, такођер оперски
и Оперета)
• Луткарско позориште
(анимација лутака или
других ПРЕДМЕТА)

13.
Народно
позориште у
Београду

14.
Народно позориште у Београду је
позориште у Београду које се налази на
Тргу Републике, у самом центру града.
Основано је 1868. године, а у садашњу
зграду, на месту тадашње Стамбол капије,
уселило се 1869. године. У оквиру њега
функционишу уметничке јединице Опера,
Балет и Драма, а представе се одигравају
на Великој сцени и Сцени Раша Плаовић.
Данас представља једну од
најрепрезентативнијих и најзначајнијих
културних институција Србије.

15.
Све од 1842. године, постојала је жеља и напори да се у Београду оснује стално
професионално позориште. Иако су први покушаји у том смеру пропали,
Народно позориште у Београду је ипак основано 1868. године. Оно је најпре
било смештено на привременој локацији у тадашњој Космајској улици на броју
51, у гостионици „Код енглеске краљице“. За адаптацију овог простора био је
ангажован архитекта Александар Бугарски. На овој локацији, 22. новембра 1868.
године (по новом календару), Народно позориште је имало своју прву представу
- изведена је представа „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака. Тај се датум
данас слави као Дан позоришта. Народно позориште се на овој локацији
задржало годину дана. Представе су игране и у магацину Царинарнице (Театара
на Ђумруку), у салама хотела (Театар „Код јелена"), у Кнежевој пивари, у кафани
„Код круне“.

16.
Српско народно позориште
у Новом Саду
Српско народно позориште је
најстарији професионални
театар у Срба. Основано је 1861
. године у Новом Саду и од онда
непрестано функционише.

17.
Prva pozorišna predstava u Užicu izvedena
je 15. februara 1862. godine. Bio je to
komad "Boj na Čačku 1815". Iste godine
prikazani su komadi "Smrt Stevana
Dečanskog" i "Ajduci". Godine 1866.
malobrojna građanska publika gledala je
predstavu "Hajduk Veljko".
Pozorišni život u Užicu datira od 1856.
Pozorišni život u Užicu datira od 1856.
godine, kada je osnovano Teatralno društvo
godine, kada je osnovano Teatralno društvo
kao programska aktivnost tadašnjeg
kao programska aktivnost tadašnjeg
Čitališta (prve biblioteke u gradu, osnovane
Čitališta (prve biblioteke u gradu, osnovane
te iste, 1856. godine). Teatralno društvo je
te iste, 1856. godine). Teatralno društvo je
bilo smešteno u Kaljevića kući (ugledni
bilo smešteno u Kaljevića kući (ugledni
predsednik Okružnog suda i itrgovac).
predsednik Okružnog suda trgovac).

18.
Народно позориште
(Суботица)
Почеци позоришног живота у Суботици везују
се за 1741. годину, када је и одиграна прва
позоришна представа у тадашњој
Фрањевачкој Граматикалној школи
на хрватском језику.

19.
Позориште у Суботици данас..

20.
Балет