2. Према истраживањима, храна за мозак је чврсто повезана
са правом храном.
На изненађење многих лаика, поборници здраве исхране деце
потврдили су да побољшана исхрана позитивно утиче на
успех ученика, али и на њихов став према учењу и
понашању.
Потврђено је да здрава исхрана води ка бољим оценама,
унапређеним стазама памћења, бржем раду мозга и
свеукупном побољшању здравља, што смањује број
изостанака.
Једноставно речено, здравији ученици боље уче.
3. Добра исхрана побољшава когнитивне вештине
Ухрањеност ученика игра значајну улогу у њиховој
зрелости и менталној способности.
У току одрастања, добар однос протеина,
масти, сложених угљених хидрата и
влакана
може да побољша њихову способност расуђивања
и перцепције, што води побољшању когнитивних вештина
4. Слично томе, недостатак витамина и минерала може смањити
отпуштање допамина, неуротрансмитера који је изузетно битан
за процес учења.
Недостатак витамина Б и Е, као и гвожђа, тиамина, јода и цинка,
може смањити когнитивне способности и концентрацију ученика.
Научници су открили јаку везу између самопоуздања ученика,
њиховог доживљаја њих самих и здравих навика у исхрани.
Здрави ученици себе цене више, успостављају боље односе са
заједницом и много се више друже. С друге стране, слаба исхрана
и неизбалансирани оброци утичу на појаву хроничних
здравствених проблема, попут срчаних проблема, гојазности и
дијабетеса, као и поремећаја у исхрани, попут булимије и
анорексије.
5.
Током целог дана
Прескакање доручка је пример типичне грешке коју тинејџери праве,
правдајући тај потез јутарњом журбом и касним буђењем. С друге стране, јутарња
доза нутријената храни мозак и даје му енергију за умне процесе током
учења. Храна која има низак гликемијски индекс, попут воћа, поврћа, лешника,
житарица и врста пуног зрна, чини обраду података бржом.
Јутарње гориво се истроши негде око поднева, када се ниво енергије
повећава, док је мозак широм
отворен за нова сазнања.
Гладан мозак и празан стомак спремни су
за избалансирани оброк, који ће изнети тело до
вечере.
Добри састојци утичу позитивно на пажњу и
чине да су деца пажљивија и укљученија у процес учења.
Лаку вечеру, најбоље узети пре сумрака, чиме се
завршава школски дан са дозом протеина, масти,
сложених угљених хидрата и влакана, што омогућује
чврст сан и добар одмор за тело ученика, које се
развија.
.
6.
7.
8. :
• ШТА ИЗБЕГАВАТИ
У ужурбаном свету, ученици се умногоме ослањају на брзу
храну, пецива и слаткише, који су најзгоднији и могу се
наћи свуда. Али ова храна је богата шећером, сољу и
засићеним мастима, који на дуге стазе изазивају висок
крвни притисак, холестерол и дијабетес, уз гојазност и
пропадање зуба. Стога, ученици би хамбургере требало да
замене посним месом и рибом, пецива житарицама,
слаткише различитим воћем, а газирана пића обичном
водом. Слаба исхрана спречава отпуштање допамина,
који је кључан код мотивације и продуктивности, због
чега ученици могу бити деконцентрисани, летаргични и
чак депресивни.
9. Приоритетне намирнице у исхрани школске
деце:
Из групе житарица и прозвода од житарица предност дати хлебу и пециву
од црног и полубелог брашна са додатком мекиња, интегралном пиринчу,
муслију, корн флексу, проји и паленти. Млеко, киселомлечни производи
и млад сир треба да буду заступљени свакодневно у исхрани деце.
Киселомлечни производи се могу користити и
у комбинацији са свежим воћем као воћни јогурт.
Ова група намирница је богата беланчевинама и главни
извор калцијума.
Из групе меса, риба и јаја, препоручују се немасне младе врсте меса:
јунеће, пилеће и ћуреће бело и морске рибе које имају предност над
месним прерађевинама (виршле, саламе, паштете, итд). Поврће и воће
треба јести свакодневно, пре свега у свежем стању, јер су богат извор
биљних влакана, витамина и минерала. Мале су калоријске вредности, а
велике су хранљиве вредности.
10. Дневно треба најмање уносити намирнице из група масти и шећера.
Масти треба да се обезбеђују из разноврсно хладно цеђених уља, која
треба да се користе као додатак салати или јелу на крају термичке
припреме.
Слаткише треба свести на најмању могућу меру и не куповати их
деци, те спречити навикавање деце да уживају у слаткишима. Нису
само бомбоне, чоколаде, кекс ... једини дезерти.
Једнако слатки, а здрави могу да буду, на пример сутлијаш од
интегралног пиринча, воћна салата, шејк од банане, корн флекс са
какао млеком, мусли са сувим воћем и млеком, воћни јогурт,
палачинке од интегралног брашна, воћни колач, итд. Од напитака
предност имају густи, мутни сокови без додатка шећера и свеже цеђени
сокови са којима треба бити умерен, а газиране и вештачки обојене
напитке избацити из употребе.