kako ga mi vidimo

1. Beograd
-kako ga mi vidimo-

2. Istorijat
Prva naselja na široj teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere.
Sam Beograd su osnovali Kelti u 3. veku pre n. e, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum.
Slovensko ime „Beligrad“ prvi put je zabeleženo 878. godine.
eograd je glavni grad Srbije od 1405. godine i bio je prestonica raznih južnoslovenskih država od 1918. pa do 2003, kao i
Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006.
https://www.youtube.com/watch?v=8eQrLAmu9-Y

3. VINČA
MESTO GDE JE EVROPA
ROĐENA
NAJSTARIJE NASELJE
Vinča ili drugačije nazvana Belo brdo (naziv potiče od boje peska na
mestu iskopavanja), je lokalitet koji se nalazi u selu Vinča nedaleko od
Beograda, na samoj obali reke Dunav.
Ovaj lokalitet predstavlja ostatke najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i
jednog od najznačajnijih u Evropi. Ovaj lokalitet prvi put se pominje 1893.
godine, kada je Jovan Žunjić na sastanku srpskog geološkog društva
skrenuo pažnju na ovo nalazište.

4. У Београду је веома често загађен ваздух:
- појачан саобраћај
- активирана ложишта на дрва и угаљ,
- изостанак јачег ветра
- паљења депонија
Шта не волим у Београду?

5. Шта не волим у Београду?
Ругло града:
- оронуле фасаде
- лоше саобраћајнице
- ђубре на све стране
- насиље
- крш аутобуси

6. Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na vremenske
neprilike
S obzirom na to da je područje Beograda, kao i region oko reka Save i Dunava u
toku 20. veka, a posebno posle Drugog svetskog rata, naseljavano pretežno
stanovništvom iz seoskih sredina, sa gotovo svih strana južnoslovenskog
prostora, izvesno je da je, krećući se prema gradovima, narod nosio sa sobom i
verovanja i običaje.
Kazivači su u svojim interpretacijama gotovo uvek isticali da oni „lično ne veruju
u babske priče, ali komšiji se zapalila slama zbog toga što nije poštovao zabranu
rada o prazniku” i slično. Takvih i sličnih narativa u savremenoj srpskoj etnologiji
ima registrovanih u priličnom broju.

7. To se ogledalo posebno u vreme većih crkvenih
praznika na koje je preneto pored religijskog
značenja i narodno verovanje, usmereno ka
kosmogonijskim silama i pojedinačnim
značenjima. Danas se takođe može čuti u narodu
da stariji stanovnici kažu, na primer, „topao Božić
– snežan Uskrs”, ili ako je blaga zima, u narodu
veruju da će biti kišno i hladno leto, i obrnuto –
ukoliko je jaka zima, sa mnogo snega – leto će biti
vrelo i suvo.

8. U narodu je za „grad” raširen naziv „led”, a za nepogode se govorilo „vreme” (npr. tamo je
bilo „vreme”), ili, grad useve „tuče”, „bije”, „potre”, „satre”, „pobije” . U etnografskoj građi
zabeleženo je, da narod pominje da grad najčešće „tuče” od Sv. Sisoja, 19. jula pa do Sv. Ilije,
2. avgusta. Munja koja se pojavi pre udara groma povezivana je sa oznakom Božje kazne.
Kod Srba se munja povezivala sa Ognjenom Marijom.
Grmljavina i sevanje munja često se povezivalo sa „čudima” Sv. Ilije, ili pak, u prošlosti i sa
imaginarnim bićima poput ala i zmajeva, o čemu pored etnografskih zapisa svedoči i
usmena narodna književnost. Antičko nasleđe u duhovnoj kulturi na ovom prostoru danas
je teže dokazati, ali bez sumnje i kod Grka, a zatim i kod Rimljana grom je bio glavno
simboličko obeležje vrhovnih božanstava (Zevsa, Jupitera). Pomoću groma i munje mnogi
proroci su predskazivali budućnost, što je donekle sačuvano i u srpskom folkloru, naročito
u vezi sa predanjima o bogu Perunu i svetkovanju četvrtka (Spasovdana), dana prema
verovanjima posvećenog tom božanstvu.

9. Šta volim
Dug grada, širinu, otvorenost za sve
koji u njega dodju.
Volim Beograd u proleće, rascvetale
bašte.
Njegove reke i jedan poseban život na
reci u letnjim mesecima
Život u Beogradu nikada nije dosadan,
uvek je puno kulturnih dešavanja,
koncerata, festivala.. U Beogradu vam
nikada ne može biti dosadno..

10. Šta još volim u Beogradu… kako ga stranci vide...

11. I još nešto.. stari Beograd.. na kaldrmi u Skadarliji, na Kalemegdanu, u Savamaloj,
na donjem Droćolu i među starim Beograđanima koji čuvaju duh grada...

12. Upoznajte Beograd...
Knjige:

13. BEOGRAD DUŠU IMA
DOBRO JUTRO BEOGRADE

14. LEGENDE BEOGRADA
Već punih pedeset godina, Beograd je nepresušna
inspiracija za pisca i slikara Momu Kapora. U ovom delu on
svom svojom inventivnošću pokušava, i to mu polazi za
rukom, da dočara magiju ovog velegrada koji je sve urbaniji
i moderniji. I ne samo to: Kapor istinski oseća ritmove
Beograda, žile kucavice: Kalenića pijacu, novobeogradski
buvljak, retke, još preostale kafane u kojima se bistri
politika, u kojima se srbuje ili evropeizira... Ova knjiga je
sastavljena od priča i odlomaka, anegdota i čudnih
biografija žitelja ovog grada. U najkraćem – ovo Kaporovo
delo objašnjava šta je to što se naziva „duhom Beograda“. U
usko žanrovskom smislu, pred čitaocima se nalazi
knjiknjiga priča, koju ispisuje čovek koji ume i ima šta da
ispripoveda. I koji je u sebi na najlepši način spojio
tradicionalno i urbano, srpsko i svetsko. Evo nekih od
naslova priča: Duh, Nebo, Dlan, Kuća na drvetu, Mobilni,
Grof, Beogradski razgovori, Ćao... Knjigu još
interesantnijom čine autorove ilustracije.

15. Najčuveniji saobraćajni policajac Beograda je svakako Jovan Bulj,
zbog čijih gracioznih pokreta tokom usmeravanja automobila,
perfektno bele uniforme i profesionalnog držanja slobodno može
da se kaže da je '70- ih godina 20. veka bio zaštitni znak srpske
prestonice. Njegova gracioznost podsećala je učesnike
saobraćaja na ples, zbog čega su mnogi pričali da je završio
baletski kurs u Narodnom pozorištu. Regulisao je saobraćaj na
izlasku iz terazijskog tunela, kod Doma omladine i na Terazijama,
a svoj ulični performans imao je priliku da pokaže i na takmičenju
u Londonu, gde je osvojio treće mesto, nakon čega je prestavljen
britanskoj kraljici Elizabeti.
JOVAN BULJ

16. Glumac, producent, režiser, akrobata. Dragoljub
Aleksić je bio još jedna legendarna ličnost Beograda,
ali je ulice ovog grada obeležio na potpuno
jedinstven način - on je za građane bio svemogući
Čovek od čelika. Taj nadimak dobio je izvodeći
akrobatske predstave na ulici, u kojima je golim
rukama savijao gvozdene cevi, prelazio preko
kanapa razapetog između zgrada bez zaštitne
opreme, kidao zubima metalne lance... Ali,
Beograđanima se najviše urezao u sećanje Aleksićev
neverovatan poduhvat letenja iznad Klemegdana
samo se držeći zubima za uže koje je visilo sa trupa
letelice. Neizmernom snagom, ali i humanitarnim
akcijama davanja novca različitim udruženjima i
ustanovama, Dragoljub Aleksić je, na neki način, bio
prvi pravi beogradski superheroj.
DRAGOLJUB ALEKSIĆ

17. PREPOZNAJETE LI SVE LEGENDE SA SLIKE