4. Изузетно вредне житарице су
раж, хељда, просо, јечам, овас, као и кукуруз
Најпознатије намирнице су: хлеб, тесто, пиринач, житарице
и пахуљице од житарица
Извори су угљених хидрата и протеина,
минералних материја и витамина
Имају антиоксидантна својства и због тога су врло значајне
за имунитет и здравље
5. Важан су извор витамина, минерала, угљених
хидрата, воћних киселина, дијеталних влакана
Дневно треба појести 3 порције поврћа и 2 порције
воћа
Најбоље је воће и поврће тамно зелене боје, али и
свако које је богато жутом, наранџастом или
црвеном бојом
6.
7. Ова врста намирница
садржи велику количину
калцијума, протеина,
масти и витамина(A и D)
Обезбеђују раст костију,
зуба, рад мишића и
нерава
Чешће треба да се
конзумира јогурт, млеко
са мањом количином
масти, а ређе путер и
топљени сир
Месо, риба, јаја, пасуљ,
ораси, лешници,
кикирики - препоручују
се две порције дневно
8. Они представљају концентроване изворе енергије
и само мала количина ових намирница потребна је
за балансирану исхрану
Уколико се користе у претерано великим
количинама изазивају гојазност и доводе до
нарушења здравља
9. Десет савета за правилну исхрану:
1) Јести разноврсну храну.
2) Одржавати оптималну тежину.
3) Смањити уношење засићених масних киселина
(масти животињског порекла).
4) Увећати унос полинезасићених масних киселина
(пречишћени путер,нерафинисана
хладно цеђена уља, путери од семенки -
кикирики, сунцокрет, сусам, бадем, лешник, голи
ца- бундева).
5) Смањити унос холестерола (свињска маст, масне
врсте меса, масни сиреви, јаја).
6) Увећати унос сложених угљених хидрата и
дијетних
влакана (поврће, воће,интегралне житарице).
7) Редовно уношење течности: вода, чајеви, природн
и сокови.
8) Смањити уношење шећера, нарочито белог
рафинисаног, заменити га медом и малтексом.
9) Смањити унос соли, посебно стоне кухињске.
10) Смањити и избгавати унос кафе, алкохола и
дувана.
10. Постоји шест подгрупа вегетаријанског начина исхране:
*Оволактовегетаријанци – од животињских намирница
једу само јаја, млеко и млечне производе
* Семивегетеријанци – једу млечне
производе, јаја, живину и рибу
* Актовегетеријанци – млеко и млечне производе
* Пресцовегетеријанци – једу млечне производе, јаја и
рибу
* Ововегетеријанци – једу само јаја
* Вегани – не једу ништа од животињских намирница
11. Захваљујући мањем уносу
масноћа вегетаријанци имају
нижу телесну тежину, нижи
крвни притисак и ређе
обољевају од дијабетеса
типа 2.
Есенцијалне аминокиселине
могу се надокнадити
продуктима соје
Недостатак Омега 3 масних
киселина може надокнадити
узимање коштуњавог воћа
Витамин B-12 може се
надокнадити пунозрнастим
житарицама.
12. Наш организам није
прилагођен конзумирању
меса – након узимања меса у
дебелом цреву стварају се
токсичне бактерије
Уноси се вишак адреналина
из меса
Приликом товљења
животињама се дају хормони
који штетно утичу на људе
Најмање штетно месо –
јагњеће, ћуреће и коњско
Најштетније – свињско
Препоручени унос – једном
недељно
13. У оваквом начину исхране заступљена је употреба жита и
производа од жита
Мање присутни месо, млеко, јаја и риба
Не уносе се све есенцијалне аминокиселине, па оваква
исхрана није нутритивно избалансирана
Воће се једе сушено или свеже, искључиво сезонско, никада
тропско
Присутна употреба морских алги и производа од соје