2. Историја рударства у Србији
• Рударство у Србији је стара привредна грана.
• Келти, Илири и Римљани су на територији наше земље
експлоатисали злато, сребро, бакар...
• Развој је настављен за време српске срдњовековне Србије када су
владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе.
• Нови успон се десио између два светска рата и наком Другог
светског рата.
Ново Брдо је један од најстаријих рудника
3. Шта је рудник?
Рудник је место са кога се
експлоатишу разне врсте руда.
На местима где је нагомилана
руда у економски исплативим
количинама, површинским
откопавањем или подземним
копањем вади се руда.
Рудници се по начину
ископавања деле на
површинске и подземне.
Подземна експлоатација
Површински коп
5. Налазишта црних метала
Налазишта гвожђа се не
експлоатишу због
сиромаштва руде металом.
Руда гвожђа се претежно
увози из Украјине.
Прерађује се у Жељезари у
Смедереву.
Златибор
Копаоник
Гвожђе
Никл
Хром
Молибден
Крива Феја
Дева
Голеш
Руде гвожђа служе за добијање сировог гвожђа и челика и
основа су развоја металургије.
Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се
додају да би се побољшале неке његове карактеристике
(проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У
најбитније оплемењиваче челика спадају: хром, молибден,
никл...
6. Налазишта обојених метала
РТБ Бор производи и
прерађује бакар.
Топионица олова и цинка је
„Трепча“ код Косовске
Митровице.
Ваљаоница бакра и
алуминијума је у Севојну.
Мајданпек
Бор
Бакар
Олови и цинк
Антимон
Зајача
Ново Брдо
Кривељ
Јањево
Трепча
Леце
7. Племенити метали
Злато и сребро се добијају
приликом прераде руде
бакра у Бору.
Злата има и у наносима река
Пек, Тимок, Млава
Тимок
8. Налазишта неметала
Зајечар
Кварцни песак
Цементни лапорац
Глина (у Војводини)
Ђенерал
Јанковић
Аранђеловац
Поповац
Косјерић
Беочин
Мермер
Фрушка гора има
цементног лапорца
Букуља и Венчац су
познати по мермеру
