Туризам у Србији

1. ТУРИЗАМ У СРБИЈИТУРИЗАМ У СРБИЈИ

2. Шта је туризам?
Туризам је привредна делатност која обухвата
путовања људи ради одмора, рекреације, лечења и
посете природних вредности и културно-историјских
знаменитости.
Туризам је млада привредна делатност и његов развој
везује се за средину 19. века

3. Значај туризма
Туризам подстиче развој других привредних грана.
Којих?
Саобраћај, угоститељство, пољопривреда, занатство,
грађевинарство...
Подстиче запошљавање и повећава се прилив
капитала.
Подаци се односе на цео свет

4. Подела туризма

5. Природни услови за развој туризма

6. Културно-историјски споменици

7. Народно стваралаштво и фолклор

8. Да ли је туризам у Србији развијен?
Упркос потенцијалу туризам у Србији је слабо
развијен.
Разлози:
o Србија је континентална земља
o Немамо пратеће садржаје
o Смештајни капацитети су мали и слабијег
квалитета
o Мало је ресторана
o Прилазни путеви су лоши

9. Једини тип туризма у Србији који има и природне и
друштвене услове за развој јесте континентални
туризам.
У оквиру континенталног туризма заступљени су:
Планински туризам;
Излетнички и ловни туризам;
Бање;
Археолошки локалитети и културно – историјски
споменици;
Манастири;
Градски туристички центри;
Сеоски туризам.

10. Градски туристички центри
Углавном их посећују туристи у транзиту или
туристи који долазе на одређене научне, сајамске,
спортске или културне манифестације.
Најпосећенији је Београд и посети га око 60 % од
укупног броја страних туриста.
ГРАД БРОЈ ТУРИСТА
Београд 1.344.844
Нови Сад 286.157
Ниш 202.208
Приштина 198.214
Крагујевац 150.835
Лесковац 110.240

11. Планински туризам
Планинска област заузима највећи део Србије и
посебно је погодна за зимски туризам.
Златибор, Копаоник и Тара већ су афирмисани
као туристички центри.
Међу дестинацијама које су постале атрактивне у
последњих пет година су Ивањица и Мокра Гора.
Дивчибаре посећује све мање туриста, а о посети
Шар планине нема званичних података.
Стара планина и Власинска висораван тек треба
да стекни туристичку афирмацију.

12. Златибор
Златибор је планина која је значајна како по
зимском тако и по летњем туризму.
Такође је посете и многи туристи у транзиту, тј. у
одласку или повратку са Јадранског мора.

14. Копаоник
Копаоник је уређен за туристичке посете током целе
године.
Најпознатији је као центар зимског туризма, а
његови скијашки терени спадају у терене прве
категорије.
У туристичкој понуди такође су и пешачки излети,
стазе за вожњу планинског бицикла, спортски
терени и рекреациони програми; природне
знаменитости и културно – историјски споменици.

16. Излетнички и ловни туризам
Развијен је на простору Панонске низије.
Већи број туриста посети излетишта на
Фрушкој гори, Палићком језеру,
Делиблатској пешчари и Засавици током
празника и викенда.
Подручја за лов и риболов посећује велики
број страних туриста.
Обедску и Царску бару, као специјалне
резервате природе посећују научници,
студенти и ученици.

17. Фрушка гора
Палићко језеро
Делиблатска
пешчара
Засавица
Обедска бара
Царска бара

18. Бање
Бање су од давнина билe важне као туристичке
дестинације.
Посећене су због термоминералних извора и као
археолошки локалитети.
У Србији постоји око 60 бања, од којих је трећина
афирмисана у туристичкој понуди.
Најпосећеније су: Врњачка бања, Сокобања, Нишка
бања, бања Ковиљача, Рибарска и Матарушка
бања.
Велики проблем нашег бањског туризма је
недостатак уређених смештаја, базена и пратеће
медицинске опреме.

20. Археолошки локалитети и културно –
историјски споменици
Представљају значајан туристички потенцијал Србије.
Археолошки локалитети су бројни, али само неки су уређени
за посете.
-Налазишта
бројнија и боље
уређена.
-Сремска
Митровица
(Сирмијум),
-Костолац
(Виминацијум),
-Зајечар (Феликс
Ромулијана),
-Кладово (Дијана),
-Ниш (Наисус),
-Нишка бања
(Медијана).
РИМСКО ДОБА
-Налазишта су
честа, али слабо
сачувана и
недовољно
истражена.
-код Лебана
(Царичин град),
-код Новог Пазара
(Рас),
-код Краљева
(Маглич),
-код Приштине
(Ново Брдо).
СРЕДЊИ ВЕК

22. МанастириМанастири су највише заступљени у групи споменика
културе од изузетног значаја.
Осам најстаријих и најзначајнијих српских
средњовековних манастира и цркви спадају у групу од
десет локалитета са Унесковог списка светске баштине.
СОПОЋАНИ

23. СТУДЕНИЦА

24. ВИСОКИ ДЕЧАНИ

25. ГРАЧАНИЦА

26. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

27. ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

28. ПЕТРОВА ЦРКВА

29. ЦРКВА БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА

30. Сеоски туризам
Сеоски туризам у Србији тек је
почео да се развија и има веома
добру перспективу.
Плановима развоја појединих
регионалних целина (Стара
планина, Власина, околина
Лесковца) предвиђено је да овај
вид туризма постане доминантан.

31. Број туриста у Србији је у
благом паду.
У 2012. регистровано је
2.100.000 туриста, при
чему је број страних
туриста у порасту.
Већу посету имала су
туристичка места у
Централној Србији него у
Војводини.
Могућност за развој
туризма у Србији је
велика, али је неопходно
модернизовати старе и
изградити нове
смештајне објекте и
пратеће структуре.
Важан предуслов за
развој туризма такође је
и афирмација природних
и културно – историјских
вредности.