GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
•Descargar como PPTX, PDF•
0 recomendaciones•209 vistas
geološki razvoj Zemlje
Recomendados
Más contenido relacionado
La actualidad más candente
La actualidad más candente (20)
Más de radmila10
Más de radmila10 (20)
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
- 2. Старост Сунца око 6 милијарди година Старост Земље око 4,5 милијарде година Појава првог живота на Земљи прије око 3,9 милијарди година Прачовјек прије око 1,5 милиона година
- 3. Фосил: очувани (окамењени) остатак организма, његовог дијела или трагова живота.
- 4. ГЕОЛОШКЕ ЕРЕ Најдуже временске јединице у развоју Земље 1. Прекамбриј 2. Палеозоик 3. Мезозоик 4. Кенозоик
- 5. ПРЕКАМБРИЈ – старо доба Корали Сунђери модрозелене алге
- 6. ПАЛЕОЗОИК (старо доба – стари живот) 355 милиона година
- 7. МЕЗОЗОИК ( средње доба) Трајала је 175 милиона година
- 8. КЕНОЗОИК ( ново доба) Почело је прије 70 милиона година
- 10. ЛЕДЕНО ДОБА
Notas del editor
- Старост Сунца око 6 милијарди година. Старост Земље око 4,5 милијарде година. Појава првог живота на Земљи прије око 3,9 милијарди година. Прачовјек прије око 1,5 милиона година
- Стијене Земљине коре крију у себи трагове некадашњег живота . Посебно то вриједи за седиментне стијене које садрже фосиле. Проучавањем фосила стиче се представа о промјенама на копна и мора на Земљи, и о условима живота на њој. Фосил (latinski fossus – у буквалном преводу „онај који је закопан“) је очувани(окамењени) остатак организма,његовог дијела или трагова живота. Фосили се најчешће налазе у стијенама,слојевима пијеска, леду ,ћилибару Најстарији пронађени фосили датирају из доба модрозелених алги- строматолити
- Геолози ( научници који проучавају литосферу) су Земљину прошлост подијелили на геолошке ере. Најдуже временске јединице у развоју Земље су ере. Ере се дијеле на мање временске јединице периоде, а периоде се дијеле на епохе. То су четири ере прекамбриј, палеозоик, мезозоик и кенозоик.
- Прекамбриј је најстарија Земљина ера која је трајала 3,9 милиона година. Прекамбриј се дијели на архаик и алгонкиј. Стијене из ове геолошке ере су откривене на свим континентима. То су магматске и метаморфне стијене. Живи свијет прекамбријума чиниле су бактерије,организами са организованим једром, вишећелијски организами једноставне грађе: сунђери, модрозелене алге, медузе, корали,СЛИКА 1 црви, пужеви, јежеви идр. О њиховом постојању свједоче само фосилни остатци
- Палеозоик (старо доба – стари живот) је трајао 355 милиона година. То је вријеме постојања Пангее. Дијели се на периоде: камбријум, ордовицијум, силур, девон, карбон и перм. У овој ери долази до стварања најстаријих планина на Земљи. СЛИКА 2 Живи свијет палеозоика био је развијен. Пронађени су бројни фосили морских звијезда, риба, водоземаца и гмизаваца. Палеозоик је ера бујних шума, од којих че се образовати моћне наслаге каменог угља. Живи свијет су чиниле морске звијезде,рибе,водоземци,бујне шуме. Током палеозоика живјели су организми триболити којих више нема међу савременим животињама (организми слични коралима,главоношци,примитивни облици шкољки и пужева)
- Мезозоик је геолошка ера која је донијела крупне промјене у изгледу земље и живог свјета на њој. Трајала је 175 милиона година, а дијелила се на три периоде тријас, јура и креда. У Мезозоику се распала Пангеа. У мезозоику се јављају прве птице и сисари. СЛИКА 1 Најинтензивнији развој достижу џиновски гмизавци диносауруси. Највећи диносаурус је био брахиосаурус, висок око 12,5 м и тежак 80 тона. Најкрволочнијим се сматра тираносаурус, чија је висина прелазила 6 м, а дужина 14м.. Диносауруси су нагло изумрли крајем мезозоика. Научници сматрају да је вјероватно узрок њиховог нестанка удар астероида у нашу планету. ЗАНИМЉИВОСТ ДИНОСАУРУСИ су праисторијске животиње које су настале прије отприлике 230 милиона година, а изумрле прије око 65 милиона година. Били су најбројнија животињска група у мезозоику. Ријеч диносаурус потиче из грчкод језика што значи страшни гуштјер. За вријеме диносауруса клима је била блага и топла,а високих планина је било мање него данас. Осим копнрних постојали су и морски и летећи диносауруси. Живјели су претећмо у плодним равницама кроз које су текле велике споре ријеке. За вријеме диносауруса није постојала трава. Диносауруси су насељавали непрегледне шуме папратњача.
- Кенозоик је доба које траје и данас а почело је прије 70 милиона година. Дијели се на периоде: терцијар и квартар. Кенозоик је период Земљине геолошке историје у коме континенти и океани добијају данашњи изглед. У кенозоику су настале највеће планине на Земљи: Алпи, Хималаји, Анди и др. СЛИКА 1 Након нестанка диносауруса развијају се разне врсте савремених сисара, који и данас настањују сва подручја. У кенозоику се појављује и човјек Кенозоик се назива још и доба сисара.
- Луси, фосил, пронађена је у новембру 1974. године. Њени остаци важе за једно од највећих археолошких открића у свијету. Претпоставља се да је стара око 3,2 милиона година. Ово није ни први ни најстарији фосил, али је међу најпотпунијим, будући да је готово 40% скелетне грађе очуваноСматра се да је Луси најстарији пронађени фосил одрасле жене. Надимак Луси је добио, по у то време веома популарној песми Битлса "Луси на небу са дијамантина" (енгл. "Lucy in the Sky with Diamonds"). Луси је била тешка око 27 килограма, висока око једног метра, запремине мозга између 375 и 500 цм3 и ходала је усправно. Луси је „доказала“ да је човек прво проходао усправно, па тек онда развио велики мозак.
- ЛЕДЕНО ДОБА Важан дио Земљине прошлости.Настали многи рељефни облици,биљне и животињске врсте,тада се појављује и човјек. Обликовали су се климатски појасеви какве данас познајемо. Данас се лед налази у планинским ледницима,на сјеверном и јужном полу. Током геолошке историје познати су периоди када је долазило до залеђивања континената – глацијације(стварања ледника) . Те промјене су се десиле неколико пута у геолошкој прошлости Земље и познате су под називом ледено доба. Посљедње ледено доба наступило је у квартару прије отприлике 2 милиона година,а завршено је прије отприлике 10.000 година. Вегетација карактеристична за ледена доба била је тундра,лишајеви и маховине. Животиње које су насељавале Земљину површину биле су распрострањене у свим топлотним појасевима.